Grčko-Rimski ratovi - falange protiv legija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mikrimaus ::Imam stručni tekst o mobilizaciji regruta za falangu u vreme makedonskih ratova, iz Ancient Warfare Magazine. Možda bi bilo od koristi za ovu temu, ili ne?
Autor Nikolas Sekunda?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Michael J. Taylor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mikrimaus ::Michael J. Taylor
Znam za ovaj od Sekunde. Postavi ga, zašto da ne, sigurno će doprineti temi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

mikrimaus ::




Odličan tekst jednog od vodećih istroičara koji se bavi helenističkom vojskom. Posledica ovakve mobilizacije je "hibridna" falanga slabijeg kvaliteta:
Falanga nije bila ni profesionalna ni milicija. Bila je nefunkcionalna mešavina neiskusnih mladića i umornih staraca.
Nedostatak jedinstvenog iskustva i fizičke sposobnosti doveo je do toga da falanga postane ranjiva. Makedonija je bila iscrpljena i više nije mogla da proizvede vojsku ranijeg kvaliteta i postala je laka meta za Rimljane koji su iskoristili nesposobnost falange da se prilagodi (Pidna).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::U pravu si. Rimljani jesu kasnije imali posla sa jakom konjicom: Parćanima, Gotima, Hunima. I često su se opekli.
Имам мало другачије мишљење о Готина и Хунима. Нису имали јаку коњицу. Имали су врло бројну и покретну коњицу. Тешко да би могли да као Парћани победе Римљане у великој одлучујућој бици ако су надјачани.
Слично као касније викинзи који су имали мобилност на бродовима, па чак и у новије време ИСИС на Тојота џиповима.

Квалитет њихове војске није био бољи од противника.
Али били су масовнији и покретнији.
Што је значило да могу да бирају где ће да нападају, изолују противника, и уништавају мање гарнизоне. Одлучујућу битку није било потребе да примају, из простог разлога што би је тешко добили, а могли су лако да бирају да ли да се боре или не.

Велики изузетак из ове скупине "мобилних варвара" су били Монголи, који су успели јако брзо да асимилују кинеско знање, и да направе ефикасну администрацију и да одрже велико царство.
Викинзима је за тако нешто требало јако пуно трансформација, док нису постали Нормани отприлике. А остали су се врло брзо распали.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Eutropije ::U pravu si. Rimljani jesu kasnije imali posla sa jakom konjicom: Parćanima, Gotima, Hunima. I često su se opekli.
Имам мало другачије мишљење о Готина и Хунима.

Mislim da malo olako svrstavaš Gote i Hune u isti koš sa Vikinzima.

Glavna razlika je što su Huni i Goti mogli da dobiju i veliku bitku kad im je trebalo. Nisu bili samo "brojni i pokretni".

Huni nisu samo pali sa konja i bežali. Atila se tukao u velikim bitkama protiv same Rimske vojske i bio je veoma blizu pobede.

Goti su imali tešku konjicu koja je prosto prolomila rimske linije. To nije bio prepad, već klasično uništenje glavnine rimske vojske u borbi na otvorenom.

Dakle, moja poenta: Vikinzi i ISIS su izbegavali velike bitke. Huni i Goti su ih mogli i da dobiju. Zato su bili toliko opasni – mogli su da haraju (kao Vikinzi), ali kad se sukobe sa glavninom rimske vojske, nisu bežali, već su je često i pobeđivali.

Da su Goti i Huni bili samo brojni a ne jaki, Rim ne bi izgubio cara kod Adrijanopola niti vojske pred Hunima – to su bile prave odlučujuće bitke.

Za Mongole se potpuno slažem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Praviš veštačku distinkciju između nečega i njegove vlastite podvrste. To je kao da kažeš "poredi vojske Evrope, a onda i nemačku vojsku od evropske vojske".

Ne pravim samo ja. Prave tvoje kolege.

Razlike su drastične.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Sep 2025 22:42

A.R.Chafee.Jr. ::

Ne pravim samo ja. Prave tvoje kolege.

Razlike su drastične.
Ma pusti moje kolege. Dugo se "pišemo" i verujem da znaš da me "kolege" baš ne interesuju puno - ističem samo svoje stavove što me često košta, ali nema veze.

Dopuna: 22 Sep 2025 11:57

A.R.Chafee.Jr. ::
Legija ima svoju konjicu, laku pešadiju, ako pričamo o polibijanskoj, ima dva tipa "srednje" i jedan tip teške. Ta teška ratuje u hoplitskoj falangi.

Kada već toliko obraćaš pažnju na terminologiju, uzela sam sebi za pravo da proverim tvoje postove i sopstveno znanje (moram da priznam da sam imala i konsultacije )

Kažeš da "Teška [pešadija] ratuje u hoplitskoj falangi"

Ovo je netačno.

Triarii nisu ratovali u hoplitskoj falangi.

Hoplitska falanga je bila grčka formacija zasnovana na aspisu i relativno kratkom koplju (doru), gde su redovi bili veoma gusti i kretali se kao jedan blok.

Triarii su se borili u manipulima (manjim, fleksibilnim jedinicama) i koristili duga koplja (hasta), ali njihova formacija i taktika bili su sasvim drugačiji od klasične grčke falange. Nisu bili nepokretni zid, već rezerva koja je mogla da se angažuje fleksibilno.

Zabuna može nastati jer oba tipa pešadije koriste duga koplja, ali način upotrebe je bio radikalno drugačiji. Falanga je kruti monolit, dok su triarii bili deo modularne legije.

Ovom dopunom samo želim da kažem da ovo nije akademska rasprava nego slobodan okvir i način vođenja diskusije, te da ne moramo (i ne bismo trebali) cepidlačiti nego razgovarati, razmenjivati mišljenja bez ciljanog lovljenja tuđih eventualnih netačnosti u izrazu.

Inače, zaista bih, bez ikakvog sarkazma, volela da saznam tvoje mišljenje na moje pitanje pod br. 2

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Hoplitska falanga je bila grčka formacija zasnovana na aspisu i relativno kratkom koplju (doru), gde su redovi bili veoma gusti i kretali se kao jedan blok.

Triarii su se borili u manipulima (manjim, fleksibilnim jedinicama) i koristili duga koplja (hasta), ali njihova formacija i taktika bili su sasvim drugačiji od klasične grčke falange. Nisu bili nepokretni zid, već rezerva koja je mogla da se angažuje fleksibilno.


Hoplitska falanga jeste grčka, al su je i Rimljani koristili. Pre manipule, rimska vojska ratuje baš u falangi. A trijari su bili deo te falange.

Druga stvar. Trijari, teško opremljeni i sa velikim štitom, nisu mogli da budu nikakva mobilna rezerva. Bili su to što jesu, treća i poslednja linija legije iza koje ili pored koje su se linije hastata i princepsa povlačile. Postoje dva izuzetka, ona iz Afrike, kada su trijari bili angažovani drugačije. Kod Zame, oni čine prvi red, posle obračuna sa Hanibalovim slonovima.

No, svi opisi nam jasno ukazuju, da kada bitka dođe do njih, trijari nastupaju u zbijenim redovima iza svojih štitova u formi falange. Dešavalo se da princepsi popune rupe između manipula, pa onda zajedno drže liniju.

Inače, dori i hasta nemaju nikakve funkcionalne razlike.