"Nova" istorija Kosova i Metohije, 2009-2021. godina

• 1Ovo se svidja korisniku: peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чему уопште ова рапсрава? Међународно право се тумачи, као и свако друго. Нема међународног суда чије је тумачење коначно и обавезујуће за све стране. Нема ни међународне полиције која би принудом извршила одлуке таквог суда. Влада право јачег.
Једино што постоји јесу УН и њихов савет безбедности чије би резолуције требале бити јаче од националног законодавства. Док није било УН ствари су се решавале на међународним мировним конференцијама а гаранти су биле велике силе. Како онда тако и сад.
Косово може постати чланица УН (истински независна и суверена држава) ако и само ако
а) се све велике силе, данас представљене у СБ УН, сложе са тим;
б) Србија потписом пристане, прибављеним милом или силом.

Оба ова услова морају бити испуњена, нема или-или. Све остало је тек партикуларно тумачење појединих држава које није обавезујуће ни за кога другог.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Haradinaj to traži jer je predmet tog dokumenta i jezero Gazivode, čime Srbija dobija pristup navodno kosovskim resursima.

Haradinaj ukazuje da u predlogu sporazuma u Vašingtonu postoje i druge problematične tačke, kao što je „mini-Šengen", te i moratorijum na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama na godinu dana.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, MB120mm, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="kunktator"]Чему уопште ова рапсрава? Међународно право се тумачи, као и свако друго.

А што да не расправљамо?
Истина је да се међународно право тумачи као и сваки други део права, али код нас је реч о врло јасној ситуацији ништавости и то је МБ 120 мм разумео (као и Цезар, и сви они који су прошли кроз голготу хрватске отимачине преживели) . Сви уговори овога света, од Јустинијанове кодификације до данас су ништави уколико су резултат присиле или гажења норми позитивног права. Краће од овога не може и ја сам сигуран да то теби није спорно.

Шта је мени спорно и зашто сам написао тај пост у коме су многи прескочили најважније делове?
Део територије Србије ОТЕТ ЈЕ агресијом до тада невиђеној у светској историји. Двадесет земаља на једну! Без формалних одлука које су пристизале касније. Не замерам тадашњем руководству што је потписивало све што им се ставило на сто јер смо били доведени у ситуацију да нам руше ''Теслу'', ''Дрмно'', ''Ђердап'', итд. (као што смо морали и преко Албаније, због чега сам споменуо она славна имена). Замерам што следећа руководства, када су се стекли услови да се подигнемо уз помоћ савезника на ноге, нису искористили очигледно правно примућство које пружа институт правне ништавости.

Надам се да је сада, бар делимично, дубиоза мог поста рашчишћена.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико сам видео овај споразум се односи на ваљда заједничко управљање Газиводама, због чега Харадинај прети да ће срушити владу, они неће тражити пријем у међународне оеганизације а ми повлачење признања и ући ће у онај мини Шенген. Остало су економска питања.
Али да сачекамо коначан текст ако га уопште објаве, бар верзију за јавност.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bump, Krusarac, kybonacci, miodrag, radicr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo kao čitaju šta će potpisati, samo je trebao Vučić da stavi naočale. Eto, najumnije glave Srbije odlučuju.



I Mali vjerovatno razmišlja... da li su oni ovo sami smislili ili su prepisali od nekoga? Đurić vjerovatno razmišlja... a šta mi to gledamo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, amaterSRB, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@...

Ja necu verovati da se ovo dogadja, dok ne vidim Marka Djurica kako tapse u ovalnom kabinetu



Smestio ih Tramp na neke pomocne stolice?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, dragoljub11987, su27, radionica1, radicr
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tja, možda ne bi bilo tako loše ni da potpuno propadnemo i nestanemo. Bar bismo kao narod i država bili manje poniženi... Mislim ovo gde da se svi, i Rusi i Zapad i ko god stigne, u svakom smislu ređaju na nama kao na kurvi sa auto-puta...
Stvarno dno.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sirius, virked, darcaud, djordje92sm, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::А што да не расправљамо?
Ма нисам мислио тако. Ја сам увек за расправу која може донети неко ново знање, разјашњење и разумевање.
Али цела та прича о међународном праву је толико закукуљена да би заиста захтевала посебну тему. Ту је све по принципу "мож да бидне ал не мора да значи". Годинама да причамо о томе.

Sirius ::Сви уговори овога света, од Јустинијанове кодификације до данас су ништави уколико су резултат присиле или гажења норми позитивног права.
Такво гледање јесте у начелу тачно. Опет, да би било применљиво у пракси морали бисмо недвосмислено знати неко почетно стање. Ту је корен свих спорова који се воде: који је то историјски моменат који је за све неспоран? Ако га нема онда нема ни приче о историјском праву. Остаје само некакав договор у датом тренутку којим се признаје тренутно (истовремено) фактичко стање као "ново" почетно. А то је ствар консензуса и односа снага у датом моменту.

Нису ни правници некакви тантузи те су зто и смислили више фаза завршетка сукоба. Прво иде једина врста уговора која се признаје ако је закључена под присилом а то је уговор о примирју. Баш због присиле такав уговор сматра се привременим и не мења суверенитет над неком територијом већ само контролу. Примирје закључују зараћене стране. Капитулација је посебан облик примирја који, чини ми се, није чак стриктно ни дефинисан Женевским конвенцијама.
Тек након примирја иду мировне конференције којим се потврђују измене суверених права над спорном територијом. Чак не мора бити ни територија у питању, дајем само пример.

Конкретно, Кумановски споразум је уговор о примирју, условима под којим престају оружана дејства. Потписан је између зараћених страна - СРЈ и НАТО. Резолуција 1244 је гаранција великих сила (еуфемистички названих "међународном заједницом") којом се потврђују услови примирја и даје основ за мировне преговоре.

Наш први проблем је што се мировни преговори не воде између страна које су ратовале већ између некаквих фантомских парадржавних структура и наше државе. Нисмо смели примирје потписивати са НАТО а даље преговарати са УЧК, тј њиховим политичким представницима.

Други проблем је што није јасно ко је преговарач а ко покровитељ. Час су то привремене институције, час некаква "влада Косова", час ЕУ, час УН, па само Немачка или само САД! Ко ту кога и какво правно дејство све то може произвести?

Притом, све те преговоре Србија води као суверена држава, са својом војском која формално није под туђом командом. И нико Србији не каже, као у Рамбујеу, "прихватите или ћемо вас бомбардовати". Већина правника би рекла да Србија ту није под присилом или претњом.
Испада да је требало прихватити Рамбује и после га, у добром тренутку, прогласити ништавим јер је све било под недвосмисленом присилом.

На крају, проблем је и што смо пристали да се цео процес одвија по фазама. У свакој фази губимо део по део суверенитета а да нас нико на то није присилио. Синдром куване жабе.

Ово једноставно треба прекинути, повући се из Бриселских споразума и вратити целу ствар у УН. Па шта буде. Тамо бар некакве савезнике имамо. А ако не буде, јачати војску. Како нам је узето, тако ћемо и вратити.

Да не тупим превише, све власти су правиле грешке, још од балканских ратова. Свако ту има део кривице. Али ништа добити нећемо ако се слепо држимо само једног тумачења права а немамо силу којом то тумачење можемо да "поткрепимо".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кунтатор,
Ти правилно размишљаш. Но, када бисмо сада отворили нову тему (нерешени спорови између држава) многи би се изненадили колико тога већ деценијама (па и читав век) чека на разрешење - управо због неког спорног детаља који производи ништавост (Гиблартар, Ирска, Тајван , итд, итд).

Цела прича, наравно, пада у воду ако обе стране споразумно потпишу обавезу. При том не мислим на секвенцу из романа Марија Пуза ''Кум'', о понуди ''коју није могао да одбије'' шеф оркестра (јер би се у том случају уместо потписа, на папиру нашао његов мозак).

Дакле, свако ко било шта потписује у име ове државе , морао би пет пута да размисли. Прошло је седам и по деценија од краја Другог св. рата, а фолксдојчери (протерани с територије Баната), пуноправно отварају процесе...Као што можете видети, тај правни институт уопште није безазлен и наиван, зато сам га и споменуо; а на страну то што ми са својим непријатељима преговарамо увек под нечијим кишобраном, да се Власи не сете, што рече наш народ.

• 4Ovo se svidja korisnicima: havoc995, Sirius, peruni, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Е да, док чекамо да видимо текст који је АВ данас потписао, да разјаснимо један детаљ у првобитно понуђеном. Ако је ово (из вести са сајта б92) тачно пренето:
Citat:Tačka 10. u originalu glasi:

“Both parties commit to mutual recognition, and protection of ethnic minorities, restitution of propriety, resolving of the status of stateless individuals, and agree to open offices in charge of protecting and reporting annually on minority rights.”
Онда је велика опасност у једном зарезу, оном после речи "recognition". То је такозвана "Oxford Comma", зарез који се ставља после претпоследње ставке у набрајању, без обзира да ли следи "and" пре последње ставке. То у америчком енглеском није обавезно али се ставља баш због прецизности. Интересантно је да је у овом тексту та запета стављена на почетак набрајања! Супротно граматичком правилу. Не верујем да су то писали неки неписмени ликови те њушим неку превару у покушају.

референце:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]