|
Pozdrav svima, ja sam 1998 sluzio u 89 Raketno Artiljerskoj Brigadi Vojske Republike Srpske.
Na raketnom sistemu Luna. Nikada necu zaboraviti kada sam prvi put usao kabinu radara, tada mi je to djelovalo kao da sam usao u svemirsku stanicu. Inace dobar dio obuke su nam drzali ljudi koji su u Otadzbinskom ratu bili u toj jedinici i koji su jos u JNA prosli obuku na tim sistemima.
Ovaj sistem je namjenjen za uništavanje važnijih ciljeva u dubini neprijateljske teritorije, kao što su komandna mesta, centri veze, aerodromi, veliki infrastrukturni objekti, veće koncentracije tehnike i žive sile protivnika... Prema prici ljudi koji su u Otadzbinskom ratu bili posluzioci na ovom sistemu, ovaj sistem je u potpunosti ispunjavao ono sto se od njega i ocekivalo, uglavnom se djelovalo sa vise lansera odjednom, psiholoski efekat je bio jednak razornom, ako ne i veci.
Jos jedna od stvari koje nikada necu zaboraviti, nema veze sa Lunom ali moze pomoci da se shvati ovaj dio koji se odnosi na psiholosko dejstvo. Godine 1995 je na nekih 5km od moje kuce pao Tomahavk, iako su ustvari Ameri pogodili jednu livadu pokraj sume, daleko od nekih strateskih objekata, oni i nisu mnogo promasili, nekih mozda 1km dalje u sumi je bila sakrivena vojna tehnika, samo s druge strane brda i mi nikada necemo znati da li su imali informaciju ili su bas promasili. U svakom slucaju, stete nije bilo, mada iako smo prilicno daleko od mjesta pada rakete, ja sam ispao iz kreveta koliko je detonacija bila jaka. To se dugo nije moglo zaboraviti, svaka noc je zapocinjala pitanjem kada ce doci sledeca i gdje ce pasti............
|
