Ajmo krenuti od Lune, nema potrebe da se patiš sa svime, javit će se i ostali šta ih po njihovih zanimanjem žulja.
Tamo na drugoj temi ima čovjek koji je “jašio” sistem, plus par stručnjaka par ekselans koje ovaj forum gostuje i eto vrlo ekstra dobre podloge da se o ovoj raketi napiše nekoliko dobrih stranica.
Skroz nevezano, sinoć sam zaglavio do dugo u noć sa svojim starim profesorom mehanike, uf, kako sati prolete, ja i dalje želim slušati, on čudom i dalje želi pričati...predobro i ono što svakome želim da doživi. Od morove kružnice do titraja, SUV tenka, pa puf na asinhrone motore, pa opet valovi, dizalice, pa na obični kran, tenziometrije...ajoj...užitak slušati
Jest jaka, izrovi puno, okrene sve naopako ali ne mogu se oteti dojmu da padne gdje joj je volja. '92 jedna pala pored Novog Travnika. Pala u naselje Rastovci u jedan malinjak.
Ako je bio projektil upozorenja ili pokazivanje mišića ok, ali tamo gdje je pao ni blizu ništa ni vojno a ni civilno nije bilo.
Što se rupe tiće, jametina nema šta...
Brišite ako se post kosi sa nekim od pravila.
Glava (barem ona fugasna i/ili kumulativna) ima 5 upaljača, 4 su raspoređena po oživalu.
Po tablicama gađanja, kut upada rakete ide od 9,2 stupnja do 77 stupnjeva maksimalno, oba slučaja sa kočionim dodatkom, prvi na minimalnom dometu od 12000m drugi na dometu 28910 metara. Znači dodatni upaljači su za ovaj prvi slučaj.
to sa upaljaćima mi je ok, ona 4 pimpeka koji liče na pitot cijev ili na neke anetene mi stvarno nisu jasni , ne mogu shvatiti čemu bi služili , a taj konektor ... ništa pamatno nisam našao .
Ima neka šuplja prića da su nastojali da se po spoljnom izgledu lanser i raketa koji nose nuklearku ne razlikuju od ovih običnih lansera, ali sve je to jako nategnuto i jako nejsano
Dok sam službovao u 60. srp PVO Kub-M u Danilovgradu, tamo je bila i 326. Mešovita artiljerijska brigada Kopnene vojske, u čijoj smo kasarni u stvari mi bili "gosti" (nakon dolaska raketnog puka iz okoline Zadra, Šepurina)....
Elem...sedeo sam sa kolegom u kantini i slušao za susednim stolom jednog zastavnika iz te brigade koji je razgovarao sa svojim kolegama i kaže da je kao mlađi službovao na Luni, ali nisam zapamtio gde. Rekao je, i to sam sigurno dobro i tačno zapamtio, da je domet bio do 90 km. Ovo kažem, jer se gotovo svuda nađe da je to 70 km.
Inače, evo i moj mali doprinos temi, pronašao sam u svojoj e-arhivi ponešto o Luni:
"Rakete "Luna" su u zapadnoj vojnoj terminologiji označene kao rakete FROG, što je akronim od Free-Rocket-Over-Ground, u slobodnom prevodu "balistička raketa zemlja-zemlja". Prve verzije "Luna" su bile montirane na oklopnom telu lakog tenka PT-76 i bile su skromnih mogućnosti, domet im je bio mali, a preciznost nezadovoljavajuća ali imale su mogućnost nošenja i atomskih bojevih glava. I pored svih nedostataka proizvođene su u velikim serijama jer u tom trenutku boljih raketa nije bilo, a operativne jedinice nisu mogle da čekaju.
Taktički raketni sistem zemlja-zemlja 9K52 Luna-M razvijen je početkom 60-ih godina u SSSR na osnovu svog prethodnika raketnog kompleksa 2K6 Luna. Prvo lansiranje je izvedeno 27.12.1961. godine, a u operativnu upotrebu je ušao 1964. To je bio poslednji projektil iz familije "Luna", a na Zapadu je označen kao FROG-7.
Osnovne komponente sistema su: raketa 9M21, transportno-lansirno vozilo 9P113, vozilo za transport raketa 9T29, komandno vozilo, topografsko vozilo, vozilo za kontrolu i testiranje i više logističkih vozila.
Raketa je izrađivana u više verzija: 9M21F sa trenutno-fugasnom bojevom glavom, 9M21B sa nuklearnom bojevom glavom, 9M21G sa hemijskim punjenjem i 9M21K sa kasetnom bojevom glavom.
Najmasovnija je 9M21F sa trenutno-fugasnom bojevom glavom 9N18F. Namenjena je za uništavanje važnijih ciljeva u dubini neprijateljske teritorije, za napade na komandna mjesta, centre veze, luke, aerodrome, infrastrukturne objekte i koncentracije žive sile i tehnike neprijatelja.
Raketni projektil je najjednostavnije moguće konstrukcije, to je jednostepena raketa sa pogonom na čvrsto gorivo, bez uređaja za upravljanje, a stabilizacija u toku leta je rešena rotiranjem rakete oko uzdužne ose. Minimalni domet je 12 km, a maksimalni 68 km, leti brzinom od 1040-1150 m/s i potrebno joj je 145 sekundi da stigne do cilja na krajnjem dometu. Bojeva glava je mase 420 kg. Velika mana rakete je nepreciznost, CEP, tj. kružna verovatnoća promašaja je i do 1200 metara. Zato je taktika upotrebe bila dejstvovanje s više raketa po istom cilju.
Transportno-lansirno vozilo 9P113 je proizvedeno na bazi vozila ZIL-135LM, konfiguracije je 8x8. Prevozi jednu raketu na šinskom lanseru, a posjeduje i kran za utovar i istovar raketa. Vek lansera je najmanje 200 lansiranja. Vozilo za transport i popunu raketa 9T29 je izrađeno na osnovi vozila ZIL-135M i na sebi nosi tri rakete.
Sistem se nalazio u naoružanju svih zemalja članica VU, a masovno je izvožen u Afriku, Aziju i neke zemlje Latinske Amerike. I dan danas se nalazi u naoružanju određenog broja zemalja Trećeg sveta. Pošto je masovno izvožena, Luna-M je i korišćena u više ratova: iračko-iranski rat, rat u Jemenu, izraelsko-arapski ratovi, zalivski rat, u Čečeniji.
Kao tradicionalni kupac sovjetske vojne tehnike, SFR Jugoslavija se svojevremeno našla na listi korisnika Lune-M. Nabavljeno je nekoliko sistema. Vojska Srbije više ne koristi sistem Luna-M, povučen je iz upotrebe, a preostala transportno-lansirna vozila su prepravljena u lansere raketa sistema "Orkan" tako što su na lansirne šine montirane po četiri cijevi 262 mm za Orkanove rakete.
Taktičko-tehničke karakteristike:
- minimalni domet 12 km
- maksimalni domet 68 km
- vreme leta rakete 145 sek
- maksimalna brzina rakete 1150 m/s
- startna masa rakete 2432-2486 kg
- masa bojeve glave 420 kg
- dužina rakete 8,96 m
- prečnik rakete 0,544 m
- raspon krila 1,7 m
- dužina lansirnog vozila 10,96 m
- širina lansirnog vozila 2,8 m
- visina vozila bez rakete 2,86 m
- maksimalna brzina vozila 60 km/h
- radijus kretanja vozila 850 km
- posluga 7 članova
Od 12 lansera u naoružanju JNA, 4 je kasnije predislocirano u Beograd u kasarnu `Vasa Čarapić` u sastav 38 artiljerijsko-raketne brigade. Svih 4 je vremenom poslužilo za konverziju radi ugradnje po 4 cevi 262 mm sistema "Orkan" na lansirne rampe raketa 9K-52 `Luna -M`. 8 lansirnih vozila je ostalo u kasarni Kozara u Banja Luci i bili su zavedeni na spisku NVO VRS za 1999. godinu.
Malo sam kopao i mučio se...šta Rusi više čekaju da puste u opticaj tehničeskoje opisanije tog metuzalema pa da se ne moramo patiti više.
Pimpeki su definitivno nekakvi usisnici zraka, čemu, za čega, kako ??? To ostaje za daljnje kopanje.
Konektori su vezani sa atomkama, jedan je za grijanje glave. Lijevi gledano od repa je taj.
Poljaci imaju oba, i lijevi i desni.
Nijemci isto
Rusi naravno
A kod nas ko obično...škart, a ko bi ovakvim budaletinama i dao išta u ruke kad smo najgori
Ovo bi trebao biti presjek rakete u toj zoni, školske inače, ali konektor grijanja atomke, imitator, je pozicija broj 3.
Još jedna zanimljivost, a vezano uz ovu školsku, prvi imitator lansiranja su bile rakete 140mm, M-14, rotacijom stabilizirane, a opet ima slika gdje je gradovka 122mm kasnije uvedena kao supstitucija. U svakom slučaju ova raketa koliko god stara bila i dalje nije raskrinkana širokim narodnim masama kao što su neke puno mlađe.
Hehehe pimpek, pikac iliti pišo da ne budemo vulgarni na ovom finom forumu
Četiri su mala usisnika zraka radijalno raspoređena i to me zanima, čemu služe. Šta uzeti zrak radi, mogu nagađati da su indikatori brzine da se starta motor rotacije. Temperatura, brzina, pređeni put po lanseru. Možda da možda ne.
pimpek, pikac iliti pišo da ne budemo vulgarni na ovom finom forumu 
