Balistička raketa FROG 7 (LUNA R-65) u bivsoj JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac, gdje si čitao to o dvostrukom probijanju zvučnog zida kao mehanizam aktiviranja upaljača? Imaš neki link?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Motori, malo da dodam i uz poštovanje korigiram ili komentiram opis..marševski je glavni, prvi se pali. Mlaznica marševskog motora je zatvorena zagluškom, membranom koja služi kako za hermetizaciju tako i za osiguranje da motor izađe na puni režim. Motor se može pripaliti, ali sve dok ne izađe na puni režim nije pravo živ. To je ova membrana koja se vidi na slici, taman tamo ispred grla mlaznice.



Na zadnjem dancu komore marševskog motora se nalaze 4 otvora zatvorena tim mesinganim membranama i tek kad marševski izađe na puni režim i izbije svoju zaglušku, ili istovremeno, probija i te 4 membrane i pripaljuju buster.

Motor rotacije po meni nije vezan sa marševskim motorom, impuls na pripalu dolazi od aparature sa prednje strane, a aparatura (neki vjerovatno elektro uređaji) “kažu” pripali kada da se pripali po očitanju koje je rezultat onog Start postupka koji uključuje i mjerenje temperature goriva.
Ovo je pogled na rotacioni motor od strane marševskog, nema ničega



a ovo je sa kontra strane, vidim tu mjesto priključka upaljača, lufta unutra dovoljno za pripalu crnim barutom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Kubovac, gdje si čitao to o dvostrukom probijanju zvučnog zida kao mehanizam aktiviranja upaljača? Imaš neki link?

To sam pročitao na ovoj temi, još s početka. Pre nego sam išta napisao, prešao sam "ovlaš" temu da malo vidim šta sve ima i da eventualno ne ponavljam previše neke slike i slično.
Delovalo mi je da zna o čemu piše i ja sam to uzeo kao tačno...a sad....

Aktiviranje upaljača

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64, Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tu foru sa probijanjem zvučnog zida sam ja čitao ne nekim ruskim forumima , ali sad dok to nađem treba vremena.

Zvuči mi logično , samo što je to malo složenije nego je napisano , naime Mahov broj ovisi od tlaka zraka odnosno od visine leta , tako da je brzina zvuka na visini od 20 km recimo 250 m/s .

Sa ta 4 pimpeka na bojevoj glavi vjerojatno mjere dinamički tlak i on naravno ima svoj maksimum negdje u trenutku gašenja marševskog motora , tada je brzina leta največa , ali je zrak več malo rjeđi , pa j emoguče da je taj špic dinamičkog pritiska možda koju sekundu ranije.


Nakon toga se raketa lagano usporava i prolazi kroz stratosferu , tako da taj dinamički tlak mora padati po oba osnova .

Nakon prolaska kroz tjeme brzina raste , a zrak je sve gušći i dolazimo do drugog maksimuma koji je negdje pri zemlji .

Vjerojatno je to iskorišteno za neki mehanizam koji onda armira upaljač.

Bilo je u povjeti vojne tehnike nekoliko takvih aerodinamički armiranih upaljača, Poznat je sa Plamena A starijih modela , i njegov original VZOR je isto imao aerodinamički upaljač. Jedna francuska mina je imala nešto slično. Leteća bomba V1 je imala propeler koji se morao okrenuti , neznam koliko puta da se upaljač armira , a onda još toliko da bomba dobije komandu da se strmopizdi na London . Dosta avio bombi isto ima propeler .

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury, Drug pukovnik, bojank, Kubovac, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Detalja malo, ne znam da li će ovih par podataka pomoći no nije prvi pu da malo širim temu.
Konstruktor bolje rečeno glava konstruktorskog tima na moskovskom MIT-u Lune i Lune M je Nikolaj Petrovič Mazurov. On potpisuje i sve prethodnike Lune, 2K1 Mars, 2K4 Filin. Prethodno je učestvovao je u razvoju BM-14, BM-20 i BM-24 sistema. Kasnije potpisuje protivpodmornički sistem RPK1 i još ponešto.
I jedan potpuno subjektivan stav. Lično bih rekao da Lunu treba posmatrati prevashodno kroz logiku hladnog rata kao kraj razvoja jedne generacije sredstava za nanošenje taktičkog nuklearnog udara, dakle to joj je primana funkcija. Tom logikom na sistemu potom sledi glava za nanošenje hemijskog udara, b/g sa BoT, dok konvencionalne b/g su bile bonus i nisu bile u primarnom fokusu , dobro došle za izvoz i da se produkcija u u celini poveća.
Uostalom Mazurovljev protivpodmornički „Vihor“ (RPK-1), sastavni deo naoružanja nosača Moskva i Kijev klase je u stvari raketa sa nuklearnom b/g od laganih 10 kT u konfiguraciji lansera sa 2x2 ili 4x2 rakete. Dakle CEP i te trice i kučine nisu baš bile u primarnom fokusu pri razvoju sistema, samo da se glava koja nanosi mnogo štete brzo i sigurno dovede u željenu zonu. Zato su se i dešavali razni šumarci, svinjci i malinjaci u periodu koji ovde ne pominjemo. No ne moram uopšte biti u pravu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Za razumevanje lune bi se morali dotaci BMД-20 koji je prvi prvi sovjetski raketni sistem koji je imao projektil koji je imao i "pera" i rotaciju (pre toga je bilo ili pera ili rotacija) i opskurni 2K5/BM-25 Korshun koji je prvi VBR koji je prebacio 50km dometa (doduse po cenu tecnog raketnog goriva).
Upravo je ovaj drugi trebao da "radi u paru" sa "nuklearnim" 2K1 Mars (18km dometa) i trebao je da bude glavni nosac udara sa BOT, ali je vrlo brzo potisnut zbog poteskoca koriscenja tecnog goriva.
2K1 je zamenjen prvo sa 2K4 Filin, pa onda sa 2K6 Luna (45km).
Doktrina je (navodno) bila koriscenje prvo koriscenje BOT, po dubini, kako bi isterali protivnika iz zaklona, usporili saobracaj iza linije fronta, stvorili zagusenja itd, a onda udar taktickim nuklearnim projektilom po liniji fronta ili neposredno iza nje.
Zbog toga su sistemi trebali da idu u paru, trazen je veliki domet kod glavnog "dostavljaca" BOT, a za "nukearnu" je domet bio manje vazan, glavna je bila nosivost (tadasnje NBG).

Inace, evo vam pimpeka i na BG kod 2K1, tako da isti verovatno zaista imaju veze sa procesom armiranja BG.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Slučaj za raketu bez kočinog dodatka, ''toplo'' gorivo, 6,8 sekundi aktivnog vremena, za lansiranja elevacija/domet: 14,2/20 ; 33/40 ; 49/60 ; 60/68



Svi slučajevi lansiranja rakete bez kočnica (sve levacije, toplo ili hladno bez obzira) su sa brzinom upada iznad 1M. Za slučajeve pak sa kočionim dodatkom, brzina upada zna biti ispod brzine zvuka, ali ne uvijek i ne u svim kombinacijama što ovaj slučaj još više komplicira.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li bi mogao, ako i kada imaš vremena, da "oplemeniš" dijagram ili napraviš još jedan uz njega samo za krajnji domet od 68050 km i vreme leta od cca 145 sekundi, a da uključiš i visinu leta?
Dakle, neki približno 3D prikaz da vidimo kako se raketa ponaša po prestanku rada motora, kako teče ta inercijalna faza leta u smislu visine leta odnosno kojom vremenskom dinamikom gubi visinu kada krene u poniranje i slično...ako to može da se izvede naravno....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovo bi bili svi dijagrami koji opisuju gibanje rakete, možda bi bilo dobro u recimo krivulju daljina-visina dodati markere vremena, ali neće to puno pokazati.
Daljina-Visina, Daljina-Visina aktivne faze, Brzina-Vrijeme i Elevacija-Vrijeme









Po tablicama gađanja za ovaj slučaj (6,8 sekundi, bez kočnice):

Daljina: 68070m, Visina max: 28060m, Elevacija lansiranja: 60 deg, Elevacija upada: 64 deg, Brzina upada: 527 m/s, Vrijeme leta 157 s.
Visina na kraj aktivne faze (pri 6,8 +/-0,4 sekunde)...3090m
Visina na kraju aktivne faze (pri 6,8 -0,4 sekunde)...2770m
Visina na kraju aktivne faze (pri 6,8 +0,4 sekunde)...3390m

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovi grafikoni su mi sada dosta pojasnili neke stvari i sada shvatam što ovu raketu zovu "artiljerijska raketa" radije nego "balistička" (rotacija rakete slično metku, visina leta, raketno punjenje koje pogoni projektil)....
Dakle, imaš raketu na lansirnoj rampi. Usmeriš lansirnu rampu po azimutu prema cilju, a na osnovu temperature goriva, vlažnosti vazduha i još nekih početnih elemenata, (koriste se i neki meterološki baloni, valjda za merenje temperature i vlažnosti vazduha na određenim visinama, što je pomalo i demaskirajuće) i daljine cilja, odrediš potrebnu elevaciju lansirne rampe. I opališ....I onda ona odleti i ima verovatnoću da padne u krugu od od 1200 metara sa mogućim promašajem od 500-700 metara....
Ovo je projektil koga treba upotrebljavati plotunski da bi se ostvario cilj. Svako pojedinačno lansiranje je beskorisno, osim ako nemaš nameru ostaviti neki "utisak" na protivnika ili želiš odvaliti neki grad, a o tome ne želim ni da razmišljam a kamoli da pričam.

Sad mi je jasnija i ova "naša" Šumadija. Dok sam tražio za Lunu podatke, nađoh nešto o tom sistemu i iako znam da i ovde ima tema, samo ću kratko.
Za projektil sam našao da ima sistem za inercijalno navigacijsku korekturu balističke trajektorije, ali i kasetnu bojevu glavu sa visoko brizantnim gorivom i tungstenovim kuglicama.
Ja sam stekao utisak da se radi o modernizovanoj Luni, kalibra 400 mm, sa dometom, kako kažu od 200 km (pa do čak 300) i kružnim odstupanjem od 0,95%, što znači da će na 100 km pasti u krugu od 950 m, na 200 km u krugu od 1,9 km, na 300 km u krugu 2,85 km. Zato je i predviđeno da lansirno vozilo ima 4-6 raketa i da one imaju kasetnu bojevu glavu.
Sve u svemu....razorno, ali neprecizno i za korišćenje u plotunima i kada je stvarno neophodno.....Ne znam šta drugo reći, nisam se nešto nikada interesovao za rakete z-z, ali nisam impresioniran ni ovom Šumadijom, a kamoli Lunom.
Žao mi je što nisam iskoristio rad u istoj kasarni sa artiljercima koji su rukovali sa Plamenom i Ognjem, pa da priupitam za malo više podataka da bi imao neku analogiju sa ovim, ali ovi sistemi su mi jasniji. Kraćeg dometa, direktno tuku na nadolazećeg neprijatelja, gotovo se mogu nazvati "neposredna podrška" pešadiji, pogotovo Plamen sa svojim dometom od 8,6 km, ispaljuju plotune od 16-32 rakete i to je to....

Šumadija: