Balistička raketa FROG 7 (LUNA R-65) u bivsoj JNA

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како год, Рус кад нешто смисли, има да лупаш главу...и то понекад о зид.
А о теорији ''функција на првом месту'' сведоче они варови на возилима и инсталацијама. Неки мајстор водовода би то стварно педантније урадио, али њима то, очигледно, није било важно. Поштено говорећи - и није...

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Питање за познаваоце: зашто оператер код лансирања ''Луне'' притиска одједном два дугмета?
Kada sam jutros na poslu pročitao pitanje prvo mi je pala na pamet SIGURNOST da se sa jednim gumbićem lahko može desiti neželjena /prerana aktivacija-lansiranje.
Te da i ja lupim da je jedno dugme za odbravljivanje sklopa za pripalu a sad šta se sve pali jednovremeno je stvar lanca paljenja gde se impuls može prenositi na sijaset različitih načina a u to ne bi zalazio jer nisam iz ote branše.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Kubovac, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovnik je dobro opisao dilemu kada i kako paliti buster motor , ta ista dilema je bila i na orkanu i rješena je na isti način. Prvo se pali marš motor koji ima veliki volumen praznog prostora i dok on prihvati neka kočnica drži raketu vezanu za šinu, to vrijeme izlaska na puni potisak kod tih velikih motora može biti reda 0,3-0,5 sekundi . Da nema te kočnice pripala od crnog baruta bi skinula raketu sa lansera , a to ne znači da se motor upalio.

Ta zavrzlama se rješava sa tankim mambranama od mesinga ili tombaka i tek kad se marševski motor pravo pripali onda se topi ta tanka membrana i preko pirotehničkog usporača se plamen prenosi na buster motor .

Buster motor ima mali prazni volumen i on brzo izađe na režim , to je oko 0,05 do 0,1 sekunda , tako da buster radi punom snagom , dok marševski tek uzima zamah.

Na isti način istom logikom se pali motor za davanje rotacije isto preko mesingane membrane i usporača , raketi treba 0.3 do 0,5 sekundi da napusti lanser, i ako se u tom trenutku upali motor za rotaciju sve je ok .

Možemo pretpostaviti sad nekoliko varijanti , na primjer da se buster ne upali a da marševski skine raketu sa lansera i da se raketa zavrti , raketa će izgubiti početnu elavaciju i pravac , bude postigla dva puta nadzvučnu brzinu i glave se bude detonirala ali dosta daleko od lansera , vjerojatno i komšiluku. Uvijek moramo računati da je bojeva glava nuklearna, i da ako padne tamo negdje daleko , da i ne pogodi cilj grunula je.

U drugoj varijanti marševski nije odradio buster skida raketu sa lansera ona se zavrti i nikom ništa pada negdje blizu ali upaljač nije armiran , ali je nezgodno da ti nuklearka padne na kilometar od lansera makar se nije aktivirala.

Ako se motor za rotaciju ne upali nije takav bed raketa če otići tamo negdje i grunuti.

Vidimo da su pitot cijevi dosta važne za funkciju upaljača , vjerojatno su grijane , da se ne zalede te sitne rupice na njima , vjerojatno kroz taj konektor ide i struja za zagrijavanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

in the head parts of the Luna-M there was no internal heating system, the 9P113 launcher and the 9T29 transport machine had thermally heated electrofusion shells designed for maintain the temperature of nuclear warheads at a given temperature

Што ће рећи да ракета није имала систем за гријање већ је то радила транспортна машина.

• 1Ovo se svidja korisniku: fantom_S
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tu je nastala mala zbrka , na lanseru je bio mali benzinski generator struje koji nije imao veze sa motorima od kamiona , taj mali generator je davao struju za grijanje dekice kojom je pokrivana bojeva glava ako je lanser bio cijelu noč na minus 50 na dežuri.

Taj je generator bio u jednoj kutiji , tako da se izvana nije moglo znati da li je to lanser za nukleraku ili obićni lanser za trenutno fugasnu bojevu glavu

Mislim da taj generator struje nije imao veze sa grijačima u upaljaču odnosno Pittot cijevima , mislim da je to išlo iz akumulatora sa kamiona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

@raketaš

Ako sam te dobro razumeo....Prvo se pali marševski motor i treba mu 0,3 - 0,5 sekundi da izađe na režim. Čim se marševski motor pripali on počne topiti membranu i prenosi plamen na buster kome treba 0,05 - 0,1 sekund da izađe na režim....Ali, kako sam te razumeo, istovremeno počinje i topljenje membrane i prenos plamena i na motor rotacije? To mi se nekako ne "uklapa" u prikaz na onom snimku.

Da li može biti da ipak operator lansiranja u stvari pritiskom na 2 tastera uključuje marševski motor (koji će po gornjem opisu preneti plamen i aktivirati buster) i motor rotacije?
Ovo mi deluje sada kao "sklopljena" celina....

Mi, ili možda samo ja, smo uglavnom pošli od premise da se sa 2 tastera uključuju marševski motor i buster, ali u stvari ispada da se uključuju marševski motor i motor rotacije.
I sada su sve one moje "teze" o načinu kako se "odloženo" startuje motor rotacije u stvari suvišne....
Ja bih rekao da je to to....

A one tvoje teze ilitiga varijante koje mogu poći po zlu su po mom mišljenju tačno razrađene....
Najznačajnija je čini mi se činjenica da je potrebno da raketa 2 puta probije nadzvučnu brzinu za aktiviranje bojeve glave, kao značajan bezbednosni aspekt, tako da je posada ipak prilično bezbedna čak iako je raketa sa nuklearnom bojevom glavom....Male su šanse (gotovo nikakve) da se to desi u neposrednoj blizini lansirne pozicije....

Slika 1: Šta`s to pritisno?

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius nam je postavio možda i preteško pitanje. Činjenica je da se pri lansiranju oba tastera pritiskaju, a onda kreće cirkus. Poljski jezik mi predstavlja veliki problem, elektrošeme onima koji tu plivaju možda opis nebi ni trebao, ja pak bez toga (čak i sa opisom) teško plivam u svemu tomu.
Da li je jedan pomoćni (awaryjne kako ga nazivaju) ili se preko oba zatvaraju silni neki krugovi sa silom jednom nekih releja to ne znam. Kao i kod svega drugog ruskog, lanser je taj koji je kompliciran, sofisticiran, a rakete su tupave, blesave, jednostavne, jeftine, samo ih troši.
Tako i ovdje, pritiskom dugmadi start na pultu koji je isti za rakete sa atomskim i za obične, ciklus ide od prepoznavanja rakete, do grijanja atomske glave, mjerenja temperature goriva, pa sve do nekih baterijskih ampula, radiouređaja !!?? možda vezanog sa aktiviranjem atomske itd itd čak se vrti cifra od 7 sekundi da se raketa starta.

Sirius, vrlo rado bi dao odgovor ili barem naznaku, ali ništa od toga, ne znam ga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како би ишло то двоструко пробијање звучног зида? Маршевски је погура до 1200 m/s за колико кажу да јој је брзина и шта онда, гаси се па ракета успорава испод 340 m/s и онда опет убрзава преко, или сам ја нешто прбкао??

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

fantom_S ::Како би ишло то двоструко пробијање звучног зида? Маршевски је погура до 1200 m/s за колико кажу да јој је брзина и шта онда, гаси се па ракета успорава испод 340 m/s и онда опет убрзава преко, или сам ја нешто прбкао??

Pa do krajnje granice od 70 km leti 145 sekundi, što znači da je prosečna brzina cca 480 m/s.
Treba uzeti u obzir veliku početnu brzinu, zatim posle 10 sekunde i prestanka rada motora ide let po inerciji i verovatno pad ispod 340 m/s i onda u poniranju (padu) prema cilju opet ubrzavanje i probijanje brzine zvuka i to bi najgrublje trebalo biti tako nekako....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dvostruka brzina zvuka...misao je bila na brzinu dvostruke vrijednosti brzine zvuka. Kad napravim proračun dinamike onda ćemo vidjeti gdje se raketa nalazi u tom trenutku. Ono što znamo po tablicama gađanja je gdje se raketa nalazi po visini u trenutku završetka aktivne faze, kada joj je brzina maksimalna. Recimo kod gađanja na maksimum daljine, 68070m, pod elevacijom 60 se lansira raketa i u toj sekundi 6,8 raketa je na visini 3390 metara. Trigonometrijom možemo odrediti koliko je to po apscisi, tu je brzina maksimalna i dalje leti po inerciji.