|
Poslao: 11 Feb 2014 03:24
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Čim pređete nekih 150 m/s a pogotovu nadalje kanari vam rade verovatno dovoljno dobro.
E sad ona usecanja su nužna zbog dvofaznog režima ali malo zaoblite korenove krakova šestokrake da ne bi tu ono što se u poprečnom preseku čini kao prav ugao, ćoše na korenu šupljine šestokrake *erodiralo*.
Trebalo bi u tom slučjau i da 7% produžite marševski a da nema *pogubnih* posledica inače ako nije drugo gorivo teško da će da prevali više od 2 500 m.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2014 11:17
|
offline
- Pridružio: 18 Jan 2010
- Poruke: 394
- Gde živiš: Bg
|
vrabac, ako mislis na mars motor, nije zvezda jer u tom slucaju ne bi bilo dvofaznog rezima.
Sto se raketnih motora tice, ne brini. VTI ima tradiciju 65 godina razvoja raketnih motora. Stotine motora je napravljeno, desetine su i danas u naoruzanju. Razvijena je metodologija zahvaljujuci kojoj nije bilo otkaza raketnog motora u poslednjih 30 godina - motori koji su u naoruzanju i koji su u veku upotrebe. Iz tog razloga su ljudi iz VTI malo alergicni na price nekih sa strane koji prave motore od kojih dva nisu ista.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2014 14:32
|
offline
- acatomic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Jun 2008
- Poruke: 4075
|
Goddard ::
Minimalni mogući domet ti je osnovno pitanje kod vođenja PO raketa, tj. faktor ogramičenja. Dinamika rakete mora biti toliko brza da stigne da ispravi sve poremećaje (npr. manevar cilja) pre nego što doleti do cilja. Zato vidiš da je na malim dometima UVP jer raketa sa njim ima najbrži odgovor, a na ovim srednjim vidim da je predviđeno upravljanje krmilima, i to aerodinamička šema patka za koju sistem ima brži odgovor u odnosu na normalnu aerodinamičku šemu...pretpostavljam da je u pitanju cena ili potrošnja energije RM na upravljanje, pa se odustalo i na ovim dometima sa UVP (recimo Maljutka ima UVP)... liči mi da će biti korišćena iskustva malo sa Druga, malo sa Bumbara...ali samo napred. Nadam se da ćete uspeti da postignete postavljenje ciljeve.
Pozdrav
A brzina rakete? Da li veca brzina rakete znaci da dinamika rakete moze biti manja (naravno sa upotrebom preticanja)?
@elias
A brzina, kolika je kod Bumbara3, 260-290m/s?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2014 14:39
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Elijas vidi se usečena *latica* u zadnjem delu punjenja marš motora koje nema na manjoj raketi. To usecanje daje dvofaznost potiska marševca očigledno, jer ste to uradili da bi dali veće ubrzanje na početku rada marševskog iz razloga da bi što brže postigli veću brzinu kako zbog upravljanja tako i zbog dometa.
E sada usecanje ne mora da bude šestrokraka zvezda možda je nešto drugo. Može da bude i konus ili čak i cilindar tu sad ima mnogo varijanti.
Ja ne pravim raketne motore i ne bih ni pokušao pored VTI-a čak i kada bih imao mogućnosti, to što u našoj državi ne shvataju da doći samo do metodologije sigurnosnih mera i metodologije merenja predstavlja višedecenijski rad, a sada u vučja vremena svaka žaba digla da se potikuje što im stoji ko piletu sisa, je samo ružna slika naše sredine. Ja samo postavljam pitanja radi sopstvene edukacije.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2014 20:22
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2012
- Poruke: 86
|
Citat:A brzina rakete? Da li veca brzina rakete znaci da dinamika rakete moze biti manja (naravno sa upotrebom preticanja)?
Mislim da me nisi možda razumeo, a možda i nisam bio dovoljno precizan kada sam rekao dinamika rakete - to su njene dinamičke osobine: sopstvena učestanost i koeficijent prigušenja kao i koeficijenti u aerodinamičkim prenosnim funkcijama rakete (vremenska konstanta napadnog ugla i njegovo pojacanje-faktor upravljivosti, kao i vremenska konstanta kasnjenja vektora brzine za osom rakete i njegov koeficijent pojacanja-faktor manevarske sposobnosti). Upravljačke sile na aerodinamičkim površinama proporcionalne su kvadratu brzine, što u prevodu znači veća brzina veća sila upravljanja. Ali čemu velika sila ako ti je dinamički odziv rakete na tu silu spor (tj. vreme odziva rakete je traje dugo...). Odnosno može ti se desiti da imaš veliku upravljačku silu na organima upravljanja, ali komande izdaješ toliko brzo da tvoja raketa ne stigne da odradi prethodnu komandu...pa je onda izgubiš. Priroda je nekako sve udesila, pa je skoro u svim slučajevima ispunjeno da pri većoj brzini rakete opada sopstvena učestanost , a raste koeficijent prigusenja i raspoloživo normalno ubrzanje, odnosno faktori upravljivosti i manevarske sposobnosti imaju veće vrednosti, što je dobro jer tada brže "dovedeš" raketu na liniju viziranja...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Feb 2014 18:00
|
offline
- Pridružio: 18 Jan 2010
- Poruke: 394
- Gde živiš: Bg
|
Pre svega retko će se doći u situaciju da od inertne rakete se zahteva preterana agilnost. Ako se to desi, upravljački sistem se projektuje u skladu sa tim. tj. na osnovu zahteva upravljačke sile i uslova leta projektuju se upravljačke površine ili se u ekstremnim slučajevima pribegava UVPu. Najbolji je primer PVO raketa Aster koja ima upravljanje reaktivnom silom u centru mase što skaćuje odziv. Na tom principu, iz malo drugačijih razloga je projektovan Eryx a i Bumbar.
Ipak sve ovo nije a zgoreg reći jer se nikad ne zna kome sve može pasti na pamet - što ja ne bi napravio vođenu raketu, jes da nemam veze stim, ali zar je to tolko teško? Pa država da garancije za projekat, a onda se skapira da je raketa pogrešno koncipirana sa više aspekata.
|
|
|
|
|
|
|
|
