offline
- su47berkut
- Super građanin
- Pridružio: 02 Jan 2010
- Poruke: 1457
|
"Rusi oslepeli radar"
Cak i najstariji modeli i tipovi ruskih aviona kad se "zamotaju" specijalnom plazmom znatno ce biti bolje zasticeni od najskupljih americkih aviona f 117 i b 2. Moskovski strucnjaci tvrde da ce njihova otkrica, kad pocnu da se koriste, napraviti pravu revoluciju u "maskiranju", odnosno bezanju od radarskih uredjaja.
Anatolij korotejev, direktor moskovskog naucnog instituta za primenjenu matematiku mstislava vsevolodovica keljdisa, tvrdi da se najnovije ruske tehnologije apsolutno razlikuju od onoga sto su amerikanci koristili kad su pravili svoj "stelt". U blizini aviona ili druge letilice se stvara "plazmeni ekran" koji cini radare slepim. Dakle, radarski zraci ne mogu da dodju do aviona, pa zato i ne mogu da ga registruju.
Istrazivanja u oblasti skrivanja od tzv. Lokacionih uredjaja se rade jos od otkrica radara. Nemci su specijalnim materijalima pokrivali delove svojih podmornica, pokusavajuci da ih tako sakriju. Modernizacijom radara lako su bili otkrivani strateski bombarderi i krilate rakete na vrlo velikim rastojanjima.
Nacini da se prikriju avioni od radara istrazeni su u toku sezdesetih godina proslog veka. Na tu temu su poceli da se objavljuju naucni radovi u tadasnjem sssr-u, ali i na zapadu. Sovjetski akademik pjotar ufimcev objavio je 1966, u jednom od naucnih casopisa, svoj rad u kojem je opisao kako se odbijaju radarski zraci od povrsina. Po misljenju akademika ufimceva, avioni napravljeni iz pljosnatih panela naklonjenih pod odredjenim uglom mogu da budu odlicno zasticeni od radara.
Amerikanac ben bic, koji je kasnije napravio "nevidljivi avion" priznao je da je ideju za "stelt" ukrao od ruskog naucnika. Amerikanci su na osnovu naucnog rada koji je objavio akademik ufimcev, odnosno njegovih formula, izracunali parametre novog aviona. Dosli su do zakljucka da radovi sovjetskog naucnika pomazu da se napravi nevidljivi za radare "stelt". Teoretska osnova za gradnju "stelta" je dobijena iz sovjetskog naucnog casopisa, a zatim su stotine matematicara i fizicara, ali i drugih ljudi, razradjivali projekat u sad. Tek nakon toga je kompanija "lokid" dobila podrsku americkog rukovodstva za gradnju te vrlo skupe letilice.
Zanimljivo je da su jos sezdesetih godina proslog veka u sssr-u proveli seriju istrazivanja pomocu kojih su se proveravale ideje akademika ufimceva. Nekoliko konstruktorskih biroa je bilo napravilo letilice, ali je zakljucak bio da avioni, poput americkog "stelta" imaju dosta mana. Glavna njegova mana bila je to sto je bio spor i nije bio najboljih manevarskih sposobnosti. Ti "deltaplani" nisu mogli da budu efikasni u ratnim prilikama kad su potrebna nagla skretanja i manevri. Osim toga, takav avion ipak vide specijalni radari. Posebno ga je lako otkriti kad ide napred i koristi svoje oruzje.
Cim otvori svoja "skladista" u kojima su smestene bombe i rakete, lako ga vide na radaru. Zbog svega toga, sssr nije zurio da napravi svoj nevidljivi avion.
- za one koji ne znaju kako rade radari, ruski naucnik anatolij korotejev to objasnjava na primeru teniske loptice. Ako bacite lopticu u zid ona ce se vratiti obratno. Tako se signal od radara vraca kad dodirne avion. Odbijeni signal uhvatice radarska antena. Ako je zid napravljen sa razlicitim uglovima i naklonima, onda se loptica ne vraca pravo nazad nego ide na druge strane. Na tom principu je napravljena zastita americkog "stelta" od cijih se zidova radarski zrak ne vraca pravo na antenu. Ako je, pri tom, zid napravljen od mekanih materijala, loptica kojom gadjamo izgubi snagu i ne vrati nam se. Isto je i sa radarskim zrakom koji dodje do plazmenog ekrana kojim nameravamo da stitimo svoje avione - kaze korotejev.
"generator plazme" se moze smestiti na avionu. Njegova konstrukcija nije velika i, sto je posebno vazno, on je lak.
- plazmeni oblak smanjuje kvalitet veze sa zemljom. Osim toga, stvorena plazma smeta radu avionske elektronike. Zbog toga smo morali da resimo probleme da avion normalno leti, a da plazmeni generator pravi "oblak" koji stiti letelicu od radara - objasnjava andrej golovin, saradnik naucnog instituta m. Keldisa. - sada, kada su prosla "drzavna istrazivanja", moze da se govori o uspesno zavrsenom poslu.
Najbolje rezultate nova ruska tehnologija daje u zastiti letilica koje se nalaze na velikim visinama. Prednost ruske u odnosu na americku zastitu je u tome sto moze da se stavi na bilo koju letilicu.
Samo po sebi se namece pitanje: zasto rusi do sada nisu koristili nove tehnologije kad ih vec imaju?
- naucna istrazivanja smo prosli jos pre desetak godina. No, u zemlji je bila takva situacija da to pitanje vlastima nije bilo prioritetno. U to vreme malo je koga interesovalo kako zastititi vojnu avijaciju - kaze anatolij korotejev.
Sada, kada rusija ima vise od 150 milijardi dolara drzavnih rezervi, na red je dosla i modernizacija i zastita vojnih aviona.
Panama
Prvi put amerikanci su f-117 koristili 1989. Godine u panami. Sa vojnog aspekta, upotreba "stelta" bila je nepotrebna, ali su amerikanci hteli da oprobaju novu tehniku. Tada je nad panamom poletelo sest takvih aviona. Kasnije su "nevidljivi avioni" korisceni u iraku. Tamo im se objektivno nije imao ko da suprotstavi, pa avioni "stelt" nisu imali pravo bojevo krstenje.
U agresiji na jugoslaviju, 1999, prema zvanicnim podacima, protivvazdusna odbrana vojske jugoslavije je oborila jedan "stelt". Prema nezvanicnim – tri. Tada se vec postavilo pitanje da li je dotasanji pravac razvoja "stelt" tehnologije dobar ili treba nesto menjati. Pravi odgovor jos
nije nadjen. Mozda ce sada opet, kao i kad je u pitanju bio "stelt" proraditi "spijunska linija" u koriscenju "legalnih izvora informacija" da bi se doslo do osnovnih postavki nove tehnologije?
Извор: Вечерње Новости
Plazma-“stelt”
Pre kratkog vremena u brojnim novinama i casopisima se pojavila kratka vest, da Rusi u operativnoj upotrebi imaju tzv. plazma-“stelt” avione. I sto je jos interesantnije, radi se o standardnim aerodinamickim konfiguracijama, koje nimalo ne lice na americke “stelt” avione, kakvi su F-117 ili B-2. Bez obzira koliko vest delovala sokantno, cinjenica je, da su Rusi plazma-uredaje za zastitu borbenih aviona ponudili trzistu jos 1999. godine. Možda je takva vest tada bila inspirisana ratom u SRJ, kada je trziste postalo gladno “stelt” tehnologije, a mozda i zeljom, da se americka superiornost u takvoj tehnologiji svede na prizemne grane. Kako bilo da bilo, ostaje pitanje, da li je to samo bombasticna vest ili realnost, koja ce ponovno skrenuti paznju strucnjaka i entuzijasta na ruske vazduhoplovne projekte. Sustina ideje se sastoji u primeni jonizovanog gasa za smanjenje radarske refleksne povrsine aviona. I dok o takvoj tehnologiji nema konkretnih i opipljivih dokaza dostupnih javnosti, jedni strucnjaci smatraju da se radi o cistoj „naucnoj fantastici“, a drugi - da je takva tehnologija moguca, pa makar samo u teoriji.
Januara 1999. godine agencija “ITAR-TASS” je objavila intervju s akademikom Anatolijem Korotejevim, direktorom Keldiskog istrazivackog centra za toplotne procese, koji je tom prilikom govorio o plazma-“stelt” uredajima za borbene avione, koje je razvila njegova organizacija. Sustina njegovih navoda se svodi na sledece: americka “stelt” tehnologija, primenjena na avionima F-117, B-2 i F-22, zasnovana je na dva principa - na primeni radarsko-apsorpcionih materijala i na oblikovanju strukture, tako da se maksimalno smanji efektivna refleksija radarskih signala ka maticnom radaru. Glavni nedostatak ovakvog nacina smanjenja radarskog odraza letelice leži u smanjenju aerodinamickih i manevarskih karakteristika letelice, sto je narocito izraženo kod aviona F-117. Ali, ruski pristup je bitno drugaciji, jer se zasniva na principu formiranja plazmenog oblaka oko letelice, koji ce „zamagliti” letelicu u vazdušnom prostoru. Pri tome aerodinamika letelice ostaje nenarusena, a efektivna radarska refleksna povrsina se smanjuje stotinjak puta! Ruski uredaj za stvaranje plazme ima masu oko 100 kg, a raspon snage od 1- 10 kW.
Tvrdnje su bile respektivne, jer ih je izneo ugledni i afirmisani akademik u ime ugledne i jedne od vodecih svetskih institucija u oblasti fundamentalne fizike, kakav je Institut za toplotne procese. Objavljene novosti su dobile na znacaju nakon brojnih tvrdnji ruskih vazduhoplovaca, da su uspeli da vise puta smanje narocito radarski odraz najnovijih borbenih aviona, kakvi su Su-27, Su-32 i MiG-29. A brojne glasine su se nadovezale i na „nevidljivi” prototip novog MiG-1.44. Dakle, ruska poruka bi mogla da glasi - nedostatak »stelt« komponenata na ruskim avionima, koje se vec tradicinalno koriste na americkim borbenim masinama, ne znaci, da su ruski borbeni avioni radarski vidljiviji od rivalskih »stelt« letelica!
Dva meseca nakon pojave pomenutog intervjua »Jane's Information Group« je objavio, da su Rusi ponudili za izvoz plazma-»stelt« uredaje, koji ce klasicne avione uciniti nevidljivim za radare.
Juna 2002. godine “Journal of Electronic Defense” je objavio clanak, u kojem se, izmedu ostalog, navodi: “Rusija radi na razvoju tehnologije generisanja plazma-oblaka, koji ce se koristiti za smanjenje radarskog odraza letelica. Ruski naucnici su objavili, da su smanjili radarski odraz jedne letelice sa faktorom 100. Ruski istraživacki tim u oblasti stvaranja plazme vodi Anatolij Korotejev, direktor „Istraživackog centra Keldis”. Pomenuti institut je razvio plazma-generator mase od samo 100 kg, koji se vrlo lako može ugraditi na takticki avion. Da bi sistem mogao da radi, na letelici mora da postoji izvor energije koji jonizuje okolni vazduh, najverovatnije na napadnim povrsinama. S obzirom da se generisani joni nalaze u granicnom sloju letelice, onda oni prate struju vazduha oko konture letelice. Naravno, sistem nije bez nedostataka. Kao prvo, kolicina zahtevane snage je prilicno visoka, pa se uredaj aktivira verovatno samo kada se detektuje protivnicki radar. Kao drugo, plazma blokira radar sticene letelice, sto zahteva postojanje otvora u plazmenom omotacu za rad sopstvenog radara. Plazma-generator je najpre testiran na letecim modelima, a zatim na stvarnom avionu. Radi se o taktickom bombarderu Su-27IB (poznatom pod eksportnom oznakom Su-32), koji je verovatno prvi operativni borbeni avion koji koristi ovu kriticnu tehnologiju”.
Plazma je elektricki neutralan jonizovani gas, sastavljen od jona, elektrona i neutralnih cestica. Uopsteno posmatrajuci, plazma ima tri glavne osobine: temperaturu, gustinu i elektricnu provodljivost. Na primer, veoma hladna plazma ima temperaturu blisku apsolutnoj nuli, dok veoma vruca plazma ima temperaturu vecu od 109 Kelivna (sto je daleko iznad temperature topljenja metala, koja je u najvecem broju slucajeva reda 2000-3000 Kelvina). Upravo zahvaljujuci trecoj osobini – elektricnoj provodljivosti – plazma-“stelt” je moguc. Plazma provodi elektricnu struju i stvara elektricno polje. Adekvatno poredenje moze da se nade u realnoj prirodi. Naime, nasa planeta je obavijena plazmom, koja se naziva magnetosfera, i koja nas stiti od kosmickog zracenja. Ako bismo isli daljom analogijom, onda bismo mogli reci, da i mi sivimo unutar plazmenog stita, kao sto se neka hipoteticka plazma-„stelt” letelica nalazi i krece unutar plazma-omotaca. Apsorpcija radio-talasa u plazmi je dobro poznata pojava kao komunikacijski black-out, koji dozivljavaju svemirske letelice pri povratku na Zemlju, a nastaje kao posledica oklopnog efekta plazme. Takav stit se formira ispred letelice, kada ona udari u Zemljinu atmosferu i naglo podigne temperaturu vazduha. Isti princip se koristi i za apsorpciju radarske energije. Pri tome se avion pojavljuje kao svojevrsna „svetiljka” sa plazma-generetorima oko strukture, koja postaje nevidljiva na radarskim ekranima.
Uopsteno posmatrajuci, scenario susreta elektromagnetskih talasa i plazme bi se odvijao na sledeci nacin: kada radarski signal naide na plazmu, dolazi do njihove medusobne interakcije, a kao njen rezultat nastaje trošenje energije elektromagnetskog talasa, odnosno radarskog signala. S obzirom da je plazma elektricki provodljiva, onda ce u prisustvu elektromagnetskog signala doci do formiranja elektricnog polja. Stvaranje tog polja zahteva energiju, a ta energije se dovodi upravo od radarskih signala. Ili drugim recima, sa jedne strane dolazi do slabljenja radarskog signala, a sa druge strane do „nevidljivosti” aviona i sto je vise energije utrošeno u tom procesu, to je vece smanjenje radarskog odraza letelice!
Kljucno pitanje ovog problema je ucestanost dolaznog signala. Na primer, za signale niske ucestanosti, plazma može da se ponasa kao ogledalo. To je pogodno i dobro za komunikacije velikog dometa, ali nije dobro za “skrivanje” letelice. Naime, taj opseg ucestanosti se koristi za osmatracke radare velikog dometa, koji „osmatraju” iza horizonta. Naravno, posledica interakcije plazme i radarskog signala ne zavisi samo od ucestanosti radarskog signala, nego i od samih osobina plazme. Cinjenica je ipak, da vecina vojnih radara i radara u sistemu PVO radi u mikrotalasnom opsegu. Kada elektromagnetski talas prolazi kroz plazmu, onda on menja svoje osobine. Ta pojava je poznata pod nazivom - konverzija moda. Sa tog aspekta plazma nudi beskonacne mogucnosti u manipulaciji elektromagnetskih talasa. Realno gledajuci, efikasna plazma „stelt” naprava bi omogucila kontrolu nad ucestanošcu plazme, koja bi se podešavala u zavisnosti od protivnickog radarskog signala. Posto nije moguce kontrolisati hemijski sastav plazma-„stelt” štita, onda ostaje da se kontrolišu nivo i gustina jonizacije.
To znaci, da i sami radari mogu da primene neku vrstu tehnike anti-plazme kroz promenu predajne ucestanosti. Kako geometrija letelice (setite se izgleda F-117 i B-2) i radarsko-apsorpcioni materijali (SR-71 i B-1B), tako i plazma-„stelt” nece biti apsolutno nevidljiva za radare. Naime, i sama plazma emituje elektromagnetske talase, tako da neko vreme oni treba da budu reapsorbovani u atmosferi, sto ce neminovno stvoriti „kometski” rep jonizovanog vazduha iza letelice. Naravno, pre upotrebe na realnoj konfiguraciji, intenzitet i oblik takvog jonizovanog “repa” treba da se analiziraju eksperimentalno i kroz kompjuterske simulacije.
Konkretnih javnih dokaza da ruski borbeni avioni zaista koriste plazma-„stelt” jos uvek nema. Jedino sto je pouzdano je to, da se na najnovijim avionima, kakvi su npr. MiG-29SMT i Su-35/37, za smanjenje radarske refleksne površine koristi radarsko-apsorpciona boja. U svakom slucaju, tajna istrazivanja za radarsku „nevidljivost” borbenih letelica se nastavljaju i na Istoku i na Zapadu. Sa pojavom plazma-„stelt” tehnologije i daljih istraživanja za upotrebu elektrostaticke energije za smanjenje radarskog odraza, mogao bi da bude ruski napor da parira tajnom radu Amerikanaca na primeni „pametne oplate”, koja ce avion uciniti nevidljivim za ljudsko oko utapajuci realnu letelicu u njenu pozadinu.
(mr Mato Siladić)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Испитивања су завршена још 2005,тестирани су на Су32 и вероватно на осталим авионима,а вероватнно ће их користити и на ПАК ФА.
|
