Koliko je Nemaca poginulo i zarobljeno u Kruševcu oktobra 1944. godine

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram da podsetim na veoma bitnu okolnost za zaključivanje o broju vojnika u Kruševcu (već sam to napisao na prvoj strani).
Ta okolnost je yapisana u Zapovesti komande korpusa "Fridrih Vilhelm Miler" (od 13. oktobra 1944.), tačka 3. Vođenje borbe, a) 7. SS divizija, piše: "Divizijsko komandno mesto: Kruševac".
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_152.pdf

Tu nedvosmisleno piše da je zadatak korpusa da brani liniju Morave i da se bori za svaku stopu zemljišta da bi se značajna železnička linija sa juga zaštitila što duže.

To znači da su sve snage angažovane na tom zadatku, duž linije Morave, a ne na odbrani Kruševca.
Drugim rečima, ako ih je bilo toliko (700+1000), onda neko nije izvršio naređenje, jer u Kruševcu tada nije trebalo da bude jačih nemačkih snaga od Krajs komandature Kruševac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Ja apelujem na Khalessa i ostale da ne raspravljaju oko pitanja borbi za oslobođenje Kruševca jer je to neviđena glupost. Nemci su predali Kruševac Keseroviću bez borbe 13. oktobra spakovali se i otišli ka Kraljevu osim jednog motorizovanog voda. Četnici koji su već desetak dana boravili u Kruševcu (Keserović je boravio u svojoj kući u staroj Peckoj ulici) su samo uspostavili svoju vlast. Jedini borbe su bile kod Mudrakovca između Rusa i Tomaševićevih četnika. Ko Boga vas molim nemojte da se raspravljate sa ... Batalite ...
Za ove Smardžićeve nisu potrebni istoričari nego specijalisti iz Laze.

A cetnicki rafal na Crvenoarmejce u kojima je poginulo 18 sovjetskih vojnika? Zar to nije bilo kod jasickog mosta, a ne kod Mudrakovca?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kruševac je bio od velikog značaja za Nemce. Oni su bili rešeni da odsudno brane dolinu zapadne Morave, da ne bi bila odsečena Armijska grupa E. Zbog toga su 6 nedelja uporno branili Kraljevo.
U tom periodu su se čak zanosili idejom da zadrže liniju Južne Morave kao liniju fronta, pa je komandant F.W. Müller narednih dana dobio naređenje da čak ispita mogućnost ponovnog zauzimanja Kruševca.

Međutim, uprkos tome, u njemu nije bilo nikakvih značajnih trupa. 7. SS divizija, čije je komandno mesto trebalo biti u Kruševcu, imala je nemoguć zadatak da drži preko 100 km širok front između Zaječara i Leskovca. Stoga su i svi važni delovi štaba bili bliže jedinicama. Kad je pod pritiskom bila prinuđena na povlačenje, glavnina 7. SS prikupila se u oblasti Niša i pokušala proboj prema Prokuplju, a zatim se u grupama probijala preko Jastrepca i Župe.

U Kruševcu su ostali četnici i SDS, uz štab krajskomandanture, i to je smatrano maksimumom što se moglo uraditi za bezbednost u kritičnoj situaciji.

Komandant 7. SS PE lično, Otto Kumm, napisao je posle rata knjigu o borbama svoje divizije. Ovim teškim borbama u tom periodu posvetio je celo poglavlje (Der Kampf um Nish). O nekakvim borbama u Kruševcu ne piše ništa.
Kao ni u drugim nemačkim izvorima.

I, to bi valjda trebalo da bude dovoljno.

Naravno, postoji svedočenje poručnika Kramera. Ali o misiji Ranger je dosta toga poznato, pa njegovo "naginjanje" nije tako čudno. A i o "misiji" Davida Martina se sve zna.
S obzirom na energiju uloženu u celu priču, sigurno bi do sada bio iskopan bilo kakav nemački dokument koji potvrđuje priču, da postoji.

Ali - nema.

Međutim, ipak je ovo jedna priča o uspehu - o uspehu jedne manipulacije javnim mnjenjem.
Jer, 20 godina kod nas se priča o "oslobođenju Kruševca". Ne o oslobođenju Valjeva, Aranđelovca, Zaječara... tokom septembra, pa ni o teškoj borbi 7. SS divizije sa NOVJ između niša i Prokuplja istog dana, 14. oktobra - o kojima postoje nemački dokumenti.

Priča o priči je sledeća: najpre se iskopa jedan nejasan detalj, i onda počne prepucavanje za i protiv. Tako se fokusira pažnja. I, nakon 20 godina, kad su sve druge teme bačene u zaborav, svečano se ustvrdi - dobro, ali "mi" smo oslobodili bar jedan grad, a "vi" niste nijedan .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Sep 2012 19:15

Naravno, prema događajima i svedočenjima treba imati distancu.
Međutim, istorija nije stvar ekvidistance - nego stvar istine.
A istina je prilično očigledna: četnici su se do dolaska Sovjeta borili zajedno sa Nemcima. Na sastanku na najvišem nivou u Beogradu 8.10.44 Neubacher kaže:

"Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedince kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije."



Kad se pojavila Crvena armija, neke četničke grupe su izvele demonstraciju protiv Nemaca kako bi iznudile priznanje i saradnju od strane Sovjeta.
Tako je u Požegi razoružan jedan bataljon RZK koji je upućen da četnicima donese snabdevanje. U Kruševcu je preuzeta vlast od Nemaca i zarobljen pukovnik von Chevalerie, načelnik štaba korpusa F.W. Müller, koji je došao avionom da usaglasi dejstva sa Keserovićem. U okolini Čačka su Rakovićevi ljudi nekoliko dana vršili napade na komunikacije.

Međutim, ni Nemci, ni bilo ko drugi, nije ovo uzeo ozbiljno. Nemci i četnici nastavili su da sarađuju u prodoru kroz Sandžak, Crnu Goru i Bosnu. 91. korpus Armijske grupe E, povodom ulaska u Srbiju sa juga, izdao je 25.10.44 obaveštenje trupama u kojem kaže:

"Pukovnik Draga Mihajlovic igra u Srbiji sličnu ulogu kao Zervas u Grčkoj... Na osnovu njegovog antikomunističkog nastrojenja, saradnja u borbi sa komunističkim Titovim bandama uglavnom dobra."



Dopuna: 25 Sep 2012 22:39

Na temi "Žrtve WW2 u Jugoslaviji" usput je pokrenut slučaj Keserovića, na temi "NOVJ i JVUO 1941-1944" pejstovao sam par pasusa Kuzmana Nikolića o tome, ali pravo mesto za to je ova tema, pa ću ostatak postaviti ovde.

Dakle, izvorni tekst je:
Кузман Николић: ОСЛОБОЂЕЊЕ КРУШЕВЦА ОКТОБРА 1944. У СВЕТЛУ ОДНОСА ЧЕТНИКА И НЕМАЦА
(ОСЛОБОЂЕЊЕ КРУШЕВЦА 1944. ГОДИНЕ - Зборник докумената, студија и сећања учесника и савременика)

Ovo je već postavljeno na temi "Žrtve WW2 u Jugoslaviji":

Citat:Споразум четника и Немаца у Крушевцу

Наредна степеница у сарадњи збила се у Крушевцу у Крајскоманди 12. априла 1944, када је потпуковник Драгутин Кесеровић закључио споразум о сарадњи, испред Расинског четничког корпуса, са Немачким представницима. О томе обавештава Херман Нојбахер у својој књизи "Специјални опуномоћеник на Југоистоку" која је објављена у Немачкој, у Гетингену 1956. године. То је био споразум у правом смислу речи, јер су следиле и организационе мере да би се обезбедили свакодневни контакти. Тада је у Крушевцу, у згради Предстојништва полиције, отворена канцеларија-уред "Официра за везу са Крајскомандом", а први шеф био је поручник Миломир Ружић, легализован као референт за исхрану Округа. Ружић је из Београда, службовао је у Крушевцу, а у штабу Корпуса био је "официр за везу са окупаторима и Недићем". Он је организовао досадашње контакте.
Књига послатих депеша Расинског корпуса је велики значајан извор података о деловању ове јединице. На основу ње може се видети да је сада Д. Кесеровић имао довољно муниције, да је и суседним корпусима даје, да је добио могућност да се четничке јединице пребацују преко мостова код Ђуниса и Јасике, који су иначе били нод контролом, нарочито онај у Ђунису.
...
Да би везе између четника и Немаца, у овој динамичној ситуацији, добро функционисале оформљено је у Крушевцу "Представништво" (или уред одговарајућег назива) четника. Оно је имало широку надлежност и одговарајућа права. Имало је радио-станицу за везу са Кесеровићем. Прихватало је на железничкој станици новодошле четнике из Шумадије и Западне Србије и упућивало их у одговарајуће јединице, организовало је печење хлеба у крушевачким пекарама за четнике у време борби; преузимало је муницију од Немаца и упућивало је јединицама. Поменута Књига депеша даје податке о томе и о њеном шефу Миломиру Ружићу.

Ovde dodajem još jedno parče koje je vrlo zanimljivo:

Citat:Четничка команда места у Крушевцу

У току септембра у Крушевцу су биле ове јединице: око 400 Немаца, од којих је половина обезбеђивала Аеродром и држала положаје испред Мудраковца, и 7-10 тенкова. На Аеродрому је било неколико авиона, добро маскираних. Затим батаљон љотићеваца до 400 људи и приближно исто толико недићеваца, од којих је половина крајем месеца напустила град. Белогардејаца је било исто око 400, али убрзо их је 150 отишло у Ђунис на обезбеђење моста и пруге. Од краја августа постоји и "варошка милиција" од 400 људи старијих годишта и ђака, само са 100 пушака. Над свим овим јединицама, наравно изузимајући Немце, 6. септембра Драгутин Кесеровић, у складу са договором Д.Михајловић - М. Недић, преузео је команду.

Самим почетком септембра Бугари су напустили Крушевац, и положаје на Багдали, које су преузели љотићевци и четници, Моравска и Добричка бригада. Положаје на Расини Бивоље-Обилићево и контролу села испред ових држале су 1. и 2. расинска бригада обједињене у Групу расинских бригада. У Крушевцу се налазио штаб Јастребачког четничког корпуса који је командовао овим бригадама, и био је смештен у кући дечјег лекара Вишека у Обилићевој улици. Поред тога 2. крушевачка бригада, из Расинског корпуса, држала је положај код Пакашнице и Читлука, а Жупска се налазила у Стопањи. Остале четничке снаге налазиле су се преко Западне Мораве и ту је било око 6.000 четника од којих само половина са оружјем. У то време, после спроведене мобилизације, Расинско-топличка група корпуса могла је имати око 4.500 наоружаних људи и око 3.500 ненаоружаних.

У Крушевцу је образована четничка Команда места, управо представништво је прерасло у Команду, на чијем се челу сада налазио пуковник Булајић и радила је све послове који спадају у надлежност оваквих установа-команди. Организовала је све радионице за потребе Групе корпуса, ту је била обућарска радионица, затим кројачка, смештена у Окружном начелству, и друге. Сви делови за снабдевање налазили су се у доњем делу града, близу Лазаричког моста, на левој страни улице Цара Лазара. Коњушнице су биле у неколико кафана, највећа у кафани "Краљевић Марко и Муса Кесеција" такође у улици Цара Лазара. Штабови, официри и мање јединице смештене су по кућама. На улицама града увек је било много четника, долазили су из свих бригада, да виде град, да оду у кафане, да се коцкају, као и из других разлога. Било је и самовољног ионашања, опијања и нереда, а и убистава. Поновила се слика из Прокупља из августа када је капетан Вајц, командант места интервенисао код Кесеровића да се спречи долазак четника у Прокупље. И овде се настојало да се све ово спречи, али кад војсци недостаје дисциплина онда то иде тешко. Ј ош једна појава је интересантна. Четници су ширили крилатицу "Спашавамо народ", наиме тако су одговарали грађанима који су их питали како су у Крушевцу а ту су Немци. Подсетимо се, слично је било и 1941. Четници Косте Миловановића Пећанца дошли су из Топлице у Крушевац 26. септембра, непосредно по нападу на овај град, и на чуђење грађана на исто питање одговарали су: "Ту смо да спасимо народ, да се наоружамо од Немаца и на пролеће, кад озелени, дижемо устанак!" Ни једно се од овога није догодило.

У Крушевцу кроз цео септембар стално су кружили гласови да ће Немци предати град Драгутину Кесеровићу. Сведок тога је извештај капетана Јововића, командира станице С Д С (недићевци) у Варварину од 28. септембра, у коме се поред осталог, каже и:"Према добивеним подацима, Немци данас напуштају Крушевац и предају га трупама потпуковника г. Кесеровића... Молим ако је могуће да се трупе Варваринског корпуса (четници-КН) не крећу са своје територије, док се не разјасни ситуација у околини Крушевца". Извештај је упућен "Команданту Србије" а то је био генерал Мирослав Трифуновић, командант четника ДМ у Србији, који се тада, а и раније, налазио у селу Риљац у трстеничком срезу.

У време писања овог извештаја Драгутин Кесеровић је пренео свој, односно Расинско-топличке групе корпуса, штаб из села Бела Вода, где се налазио од почетка септембра, у Крушевац у Балшићеву улицу у кућу Светислава Милосављевића, званог Тила Пушкар. Резервни штаб, односно командно место било му је у кући Богдановића у Улици Цара Лазара на левој страни при изласку из града. У том крају били су смештени и делови за снабдевање Групе корпуса. Овај крај назива се Лазарица, али већ тада није било село. Село Лазарица почињало је при преласку моста.

Немци су 6. октобра Д. Кесеровићу предали, односно пренели своје надлежности на њега као команданта Расинско- топличке групе корпуса, одбрану града, команду над немачким јединицама, власт над цивилпим сектором. Немци су остали да се баве "својим стварима", припремали су се за евакуацију и, евентуално, за поседање положаја. Тако су тада четници једина власт у Крушевцу.

Крушевац је био пролазна станица на релацији Краљево- Сталаћ и обратно. Пролазиле су јединице од Краљева ка Београду које се повлаче из Грчке, затим дивизије које се упућују на сектор Ниша ради формирања новог фронта. Почетком септембра прошла је 1. брдска а крајем истог месеца 7. СС дивизија. Зато је у Крушевцу увек било доста немачких војника који нису припадали гарнизону.

Šteta što KN nije izdvojio šta je uzeto direktno iz dokumenata i kojih (pominje Knjigu depeša Rasinskog korpusa), šta je zaključeno na osnovu izjava svedoka, a šta su njegovi lični zaključci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemci su, po nemačkim dokumentima predali kruševac Keseroviću 13. oktobra u oko 15 časova. I to uopšte nije sporno postoje bar tri četiri nemačka izveštaja koja o tome govore. Bez obzira što je on već uveliko bio u Kruševcu nema šanse da su mu 6. oktobra predali vlast pogotovo nema šanse da su mu predali komandu nad nemačkim trupama. To da bi dali četničkom oficiru da komanduje nemačkim trupama to nebi ni pijani uradili. Pored toga postojalo je naređenje da se komandno mesto 7 SS divizije premesti iz Niša u Kruševac a Nemci su od toga odustali tek 11. ili 12. oktobra (nije jasno iz dokuemenata kad tačno) tako da nema šanse da 6. oktobra predaju grad Keseroviću.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Nemci su, po nemačkim dokumentima predali kruševac Keseroviću 13. oktobra u oko 15 časova. I to uopšte nije sporno postoje bar tri četiri nemačka izveštaja koja o tome govore. Bez obzira što je on već uveliko bio u Kruševcu nema šanse da su mu 6. oktobra predali vlast pogotovo nema šanse da su mu predali komandu nad nemačkim trupama. To da bi dali četničkom oficiru da komanduje nemačkim trupama to nebi ni pijani uradili. Pored toga postojalo je naređenje da se komandno mesto 7 SS divizije premesti iz Niša u Kruševac a Nemci su od toga odustali tek 11. ili 12. oktobra (nije jasno iz dokuemenata kad tačno) tako da nema šanse da 6. oktobra predaju grad Keseroviću.

Zato me i zanima na osnovu čega je Kuzman ovo zaključio.
Ali je prilično očigledno da su Nemci imali veliko poverenje u Keserovića, čim mu je general Müller, tada zapovednik nemačkih snaga u Srbiji južno od Dunava, poslao svog načelnika štaba, pukovnika von der Chevalerie, radi planiranja zajedničkih dejstava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa Nemcima je bilo važno da se Keserović održi u Kruševcu bar još nekoliko dana da bi se 7SS povukla preko Jankove klisure i dolinom Rasina na Kruševac i dalje ka Kraljevu. Ovako su morali da se povlače preko Jastrepca i Kopaonika skoro nedelju dana. I to sa 1200 ranjenika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Pa Nemcima je bilo važno da se Keserović održi u Kruševcu bar još nekoliko dana da bi se 7SS povukla preko Jankove klisure i dolinom Rasina na Kruševac i dalje ka Kraljevu. Ovako su morali da se povlače preko Jastrepca i Kopaonika skoro nedelju dana. I to sa 1200 ranjenika.

Mislim da si malo pobrkao stvari! Ni Rasina, ni Jankova klisura nisu prema Kraljevu. Kraljevo je zapadno od Krusevca, Rasina tece ka Krusevcu sa jugozapada, a Jankova klisura je totalno na jugu. Najbitnije: Nemci nikako nisu mogli da se povuku tamo jer su to krajevi koji su oslobodjeni pre Krusevca!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se dobro sećam iz literature, prema partizanskim izvorima 7. SS divizija probijala se preko Jastrepca zato što je 24. divizija uspela da odbije sve njihove pokušaje da se 12-14.10 iz Niša probiju u Prokuplje, a 47. div. ih je napala sa boka istočno od Prokuplja.
Dok im je iza leđa bila bugarska Oklopna brigada, na čiju se neaktivnost partizani žale.

Kumm s druge strane tešku krizu u kojoj se divizija našla pripisuje uglavnom pritisku bugarskih oklopnih snaga, i, ako se sećam, 14. 10. naziva najtežim danom divizije tokom celog rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Sep 2012 0:10

Nemci su se povlačili iz Niša ka Prokuplju i Blacu. U Prokuplju su uništili mehanizaciju i motorizaciju. Još od Prokuplja se deo Nemaca povlačio grebenom Jastrepca a deo putem Prokuplje Blace. Pošto je pao Kruševac nisu mogli kroz Jankovu klisuru do Razbojne pa dolinom Rasine do Kruševca a od Kruševca ka Kraljevu. Morali su glavninom da se povlače dolinom Toplice ka Blaževu a od Blaževa u dolinu Ibra. Deo je išao od Razbojne dolinom Rasine ka Brusu i takođe dalje ka dolini Ibra. Desna pobočnica je od Razbojne udarila na Župu da bi izašla u dolinu Zapadne Morave kod Trstenika.
Ne brini ja sam Kruševljanin i odlično poznajem taj kraj. I znam šta sam napisao. Ako ideš iz Blaca ideš u Jankovu klisuru pa u Razbojnu a odatle ili ka Brusu ili ka Kruševcu a može i u Župu.

Dopuna: 26 Sep 2012 0:15

Nemci su prošli kroz Prokuplje kao što su prošli i kroz Brus iako se u našoj literaturi tvrdi kako je Brus već odavno bio oslobođen. Ni Rusi u svojoj literaturi ne znaju ni za kakve partizanske snage u Prokuplju. A ni Nemci. Inače Brus su tom prilikom oslobodili Bugari koji su gonili Nemce. Uopšte ponašanje partizanskih snaga je bilo prilično čudno. A tek Rusa...
Dve partizanske divizije u Kruševcu i okolini nisu ni mrdnule prstom da zaustave makar one Nemce u Župi. Mislim da je to trenutno najmisterioznija stvar oko oslobođenja Kruševca. Zašto je Nemcima dozvoljeno da se tako olako izvuku. Njih osim Bugara niko ne goni.