Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

13

Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

awathorn ::Bravo Sirius. Jeste Mrmak u pitanju. Serija se zove "Slom".

Hvala! Ziveli


Hvala za dopunu. Ja je pamtim pod radnim naslovom jer je rađena prema dvotomnom izdanju ''Generali izdaje''...

PS
Sava Mrmak je bio naš profesor na FDU i dugo najveći znalac režije elektronskom kamerom.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5725

Sirius ::awathorn ::Bravo Sirius. Jeste Mrmak u pitanju. Serija se zove "Slom".

Hvala! Ziveli


Hvala za dopunu. Ja je pamtim pod radnim naslovom jer je rađena prema dvotomnom izdanju ''Generali izdaje''...

PS
Sava Mrmak je bio naš profesor na FDU i dugo najveći znalac režije elektronskom kamerom.


Tada kada sam prvi put gledao "SloM" negde 85-86 prvi put sam video da postoje patriote- koji nisu bili partizani. Bilo mi je neobično da u makar nekom pozitivnom svetlu prikazuju kraljeve oficire i samog Petra II



rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd



U diskusiji o ovoj nemačkoj fotografiji (preko PP) Mixelotti napisa:
"Meni deluje da je cilj napada bio razaranje samog centra grada kao odmazda za puc 25. - 27. mart."

I meni to deluje tako, već na prvi pogled i bez neke posebne analize.
Ipak, da pokušam da napravim uporednu analizu nekoliko američkih i ove nemačke fotografije.

Još nismo pronašli američke fotografije sa svih napada na ciljeve u Beogradu 1944.
Imamo neke koje su označene da su snimljene 16. i 17. aprila, 3., 6. i 18. septembra.
Samo na tri fotografije su označeni pravci napada (most na Savi - 17. aprila, Pančevački most - 3. septembra i železnički most na Savi - 18. septembra).

/ /

Za ostale moramo da pretpostavimo da je pravac napada bio upravo onaj kako je orijentisana fotografija.
Na nekim od tih fotografija položaj bombi u padu jasno pokazuje taj pravac.



Radi lakšeg poređenja, označiću na jednoj fotografiji poznate pravce američkih napada na beogradske mostove i pravac nemačkog napada.



Krugom je označen međusobni položaj izbačenih bombi, kao još jedan dokaz da nemačka fotografija mora da se zarotira za 180 stepeni.

Ovako dobijena fotografija pokazuje bar jednu razliku između nemačkog napada 1941. i američkih napada 1944.

Saveznici su dolazili iz baza koje su jugozapadno od Beograda.
To je pravac koji najpribližnije pokazuje strelica napada na železnički most na Savi, 18. septembra.

U završnoj fazi dolaska na cilj avioni su zauzimali kurs koji pruža optimalne uslove za napad na most.
Primetićete da to nije duž ose, niti pod 90 stepeni u odnosu na osu mosta.

U napadu 17. aprila bilo je mnogo prebačaja. Posledice te okolnosti se najčešće "upotrebljavaju" za razna tumačenja.
U napadu na Pančevački most (3. septembra) izabran je takav pravac da su prebačaji pali u Dunav ili na nenaseljeni deo leve obale Dunava.
Na fotografiji napada na železnički most (18. septembra) nema ucrtanih prebačaja u urbani deo grada.
Ili su se izvežbali ili nisu ucrtali prebačaje. A ako ih je i bilo, bombe su padale u zonu železničke stanice, koja im je, takođe, bila važan cilj.

Nemci su poletali iz Beča, Graca, Arada.
Ucrtani pravac nemačkog napada gotovo se stopostotno poklapa sa pravcem Arad - Beograd.

Pravac leta nije baš pogodan za napad na mostove.
Kasarne, magacine i slične ciljeve teško je uočiti u gradskom jezgru iz "prvog prolaza".

Dakle, bilo je: leti u pravoj liniji i kad dođeš iznad grada - istresi sve što imaš, pa se vrati da uzmeš još.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Bravo za izvanrednu analizu. Ništa bez profesionalnog pristupa...

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Sirius ::Bravo za izvanrednu analizu. Ništa bez profesionalnog pristupa...

Nažalost, ovo nije urađeno sa profesionalnog istoričarskog pristupa.
Što se tiče vojne istorije, imao sam odličnog profesora - pukovnika Obrada Bjelicu. Možda je još nekima od vas predavao 70-80-tih godina prošlog veka.

Ovakvom pristupu naučio me je jedan profesor iz sasvim drugog "predmeta" - Kriminalistike.

Ponekad pomislim da bi bilo dobro i korisno da u program studija istorije uvedu i "Osnove kriminalistike".
Logika zašto bi to trebalo je dosta jednostavna.

Kriminalistika nas uči kako otkriti ključne veze u nekom sistemu, koji više ne postoji, samo na osnovu tragova koje je taj sistem ostavio u okruženju u kojem je funkcionisao.
Zar to ne rade i istoričari?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

I mene su forenzičari i krimtehničari naučili mnogo, čak sam izvesno vreme na Kosovu bio pomoćnik u krimtehnici, no svakako su bih preporučio svakom naučnom radniku da sa ovakvom metodologijom pristupa analizi materijala.

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Onda znaš o čemu pričam.
Sve što se uradi ima svoj MOS.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

padobranac75 ::Onda znaš o čemu pričam.
Sve što se uradi ima svoj MOS.


Smesta si me podmladio... Zagrljaj

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Hajde da se još jednom (možda i poslednji put) pozabavimo nemačkom fotografijom iz aprila 1941.

Pri dnu fotografije vide se bombe u padu na Beograd, tek izbačene iz aviona.
/b]Bilo bi dobro ako neko prepoznaje vrstu bombi.[/b]

Taj podatak bio bi nam dobra indicija za zaključivanje o nameri (motivu).
Ako su razorne - namera je da se izazove rušenje.
Ako su zapaljive - namera je da se izazovu požari.
Ako su rasprskavajuće - namera je da se nanesu ljudski gubici (sa što manje štete na objektima).

Hajde da pokušamo da utvrdimo bar to, jer sigurno nikada nećemo da saznamo kojoj su vrsti pripadale bombe čiji se tragovi na zemlji već vide na ovoj fotografiji.

Pokušao sam da to utvrdim uporednom analizom izgleda dva objekta iz 1938. i 1944. godine.
Zato sam napravio kompoziciju od fotografija koju su snimili piloti JKV 1938., Nemci 1941. i Amerikanci 1944. godine.
Na svim ovim fotografijama zaokružio sam pozicije objekata:
1. prostor na kojem je danas Osnovna škola "Vuk Karadžić",
2. prostor omeđen ulicama Venizelosova (ranije Đ. Đakovića), Hercega Stjepana, Senjanina Ive, itd.



Na fotografiji iz 1938. dosta jasno se vidi struktura objekata na lokacijama 1 i 2.
Mislim da je nesporno da se na nemačkom snimku iz 1941. dim podiže sa lokacija 1 i 2.
Na američkim snimcima iz 1944. na obe lokacije vide se objekti čija je struktura dosta slična onoj iz 1938. godine.

Nažalost, rezolucija američkih snimaka (koje ja imam) nije dovoljna za pouzdanije procenjivanje sličnost/razlika iz 1938/1944.

Ono što se vidi na američkim snimcima dovoljno je samo za zaključivanje da ti objekti 1941. nisu srušeni do temelja.
Jer, malo je verovatno da bi ih do septembra 1944. neko ponovo izgradio i to u skoro identičnom obliku.
Dakle, veća je verovatnoća da su pogođeni zapaljivim bombama.
A oštećenja od takvog pogotka možda nisu bila prepreka da se do 1944. ponovo osposobe za korišćenje.

Dopuna: 15 Apr 2011 11:04

Pregledah ponovo svoju arhivu snimaka Beograda iz raznih perioda.
Pronašao sam i amaterski snimak u albumu nemačkog pilota, na kojem se vide ove dve lokacije.

Kada je snimljena ova fotografija?
Fotografiju je snimio leteći iznad okupiranog Beograda, između 2. maja i 24. avgusta 1941.
To je period njegovog prvog "službovanja" na zemunskom aerodromu, posle okupacije Jugoslavije.
Dakle, došao je pre nego što se navršilo mesec dana od bombardovanja, odnosno dve nedelje posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije.
Bio je u Srbiji i Hrvatskoj ponovo od 11.11.1941. do 25.05.1942.
Međutim, po hronološkom redosledu slaganja fotografija u njegov album, zaključujem da je ovo fotografija iz perioda prvog boravka.

Iako nije dovoljno oštra, kada se ova fotografija uporedi sa profesionalnom fotografijom, koju je 15. jula 1938. snimio izviđač-poručnik Zvonko M. Tomičić, dobije se ovo:



Dakle, ovo je definitivno dokaz da su ova dva objekta pogođena zapaljivim bombama.
Period između bombardovanja i nastanka fotografije nemačkog pilota isuviše je kratak da bi bila popravljena oštećenja od razornih bombi.

Fotografije kojima se obično ilustruje Hitlerovo bombardovanje Beograda najčešće prikazuju pogotke razornih bombi.
Postoje istorijski podaci o količini bombi bačenih na Beograd u aprilskom bombardovanju 1941.
Međutim, nigde nisam pronašao podatak kakav je bio odnos količina razornih i zapaljivih.
Bila bi to solidna indicija za procenjivanje da li je Hitler, u besu, hteo da "sravni Beograd sa zemljom" ili je težište bilo na demoralisanju vojske i naroda, uz stepen rušenja koji će mu omogućiti korišćenje objekata posle okupacije.

offline
  • Pridružio: 28 Mar 2011
  • Poruke: 230
  • Gde živiš: Agram-Singidunum

Pozdrav padobranac75.
Dosadašnja analiza fotografija je više nego dobra.Prosto se nameće pitanje kako to niko nije primetio od stručnih lica ,a pripremali su postavku duži period ,ali nema veze...
Dobro je da uvek postoji neko pun entuzijazma i volje za istinom i da želi da pomogne.Pošto vidim da si sa analizom bombardovanja Beograda stigao do nekoliko bitnih pitanja ,pokušaću da dam svoj doprinos.
Složićeš se da je Hitler uvek bio u "besu" kad je napadao bilo koju državu ,pa tako i Kraljevinu Jugoslaviju ,ali da je isto tako planski uništavao neprijatelja svojim munjevitim ratom.
Nemac je to ,precizan i temeljan.
Uvek mu je bio prvi cilj uništenje neprijateljskog vazduhoplovstva i vojske u celini.Zatim slede udari po dubini.Snažnim udarima po važnim objektima pokazati svu silu napadača i time zaplašiti široke narodne mase ,koje prenose paniku na pozadinu i zatim gube svaku volju za otporom.Ne zaboravimo kako se brzo širi panika i strašne priče.
Sledi kapitulacija!
Poljska,Holandija,Belgija,Francuska...
Posle 27.mart Hitler je smatrao da neposlušnu i prevrtljivu KJ treba kazniti i uništiti što pre, a najbolje se neko uništi kad se udari po glavi.Smatrao je da je Beograd ključni grad i da na primeru njegovom treba svima pokazati šta ih čeka.
Ali isto tako smatram da je u svom besu Hitler uvek razmišljao šta može da eksplatiše iz okupirane države i šta je bitno za nesmetanu pljačku.
Potrebno je prvo sačuvati komunikacije ,kako za brzo kretanje jedinica u zauzimanju zemlje, tako i u kasnijem manevru istih ,pa na kraju kad se formira okupaciona vlast da se maksimalno koriste komunikacije za eksplataciju svih strategijskih sirovina i dobara.Nigde u aprilskom ratu nismo videli da su Nemci uništavali puteve,mostove ili prugu.Vidimo da niti aerodrome nisu temeljno uništavali ,već su pokušavali da unište samo avijaciju na zemlji.
Takođe nije mi poznato da je neka od bitnih fabrika ,naročito vojne i teške industrije napadana ili uništena.Planski se čuvalo za kasniji period okupacije.

Dodao bih takođe sledeći dokument i delove iz istog:
Nemačka zapovest za vođenje vazdušnog rata(poduhvat 25)
Ia op Nr 1000/41 g.Kdos od 31.03.1941 u Beču

Komanda Vazdušne flote 4
I.) Opšti položaj
Držanje Jugoslovenske vlade prinudjuje nas da primenom oružane sile zauzmemo Jugoslaviju.
II.) Ratne namere
Namera je da se raspoloživim snagama zemlja zauzme brzo,Jugoslovenska vojska uništi i zemlja prisvoji za naše lične svrhe.
Zato uređaje za snabdevanje i industriju uništiti samo ako usledi naročito naređenje.
II a.)Vazduhoplovstvo
Zadatak je sledeći:
a)Uništenje neprijateljskog vazduhoplovstva,razaranje aviona na zemlji i u vazduhu ,kao i razaranje kasarni
b)razaranje Beograda velikim napadom
c)razaranje pojedinih, naročito preciziranih slagališta za snabdevanje i fabrika
d)pomaganje vojske
e)borba protiv vozila u pokretu (tek u kasnijem razvoju operacija)
f)napadi na mesta za komandovanje i centre za vezu (posle izviđanja)

IV.) Uputstva za vođenje borbe (Snage za napad)
1.) Vazduhoplovni puk 2;
a) 1.Prvi napad:
-Prepodne na dan D.Skupni masivni napad na Beograd.
-Cilj:prostor X (na karti )
-Bombe: 75% razorne bombe ,25% zapaljive bombe
b) 2.Drugi napad:
-Posle podne dana D.Skupni masivni napad na Beograd.
-Cilj: prostor A (na karti)
-Bombe: 40% razorne bombe ,60% zapaljive bombe
Namera je da se zapaljivim bombama stvore veliki požari ,koji će nam olakšati predviđeni noćni napad lakim pronalaskom cilja.
c) 3. Treći napad:
-noćni napad. Pojedinačni uznemiravajući napadi na Beograd
-vreme napada 00.30-03.00
-Cilj: Varoš-sredina
-Bombe: 50% razorne bombe ,50% zapaljive bombe
d) Računati sa napadima na Beograd i dalje sutradan (dan D+1 dan)
Novo tačnije naređenje sledi.
Štuka jedinice dobile su posebne ciljeve:
a) Prvi napad: (prepodne dana D)
-Masivan napad na Beograd
-Cilj:prostor F ,Topčiderski deo Beograda ,u Topčideru Dvor i kasarne.
b) Drugi napad: (dan D podne)
-Masivan napad na Beograd
-Cilj: Beogradska tvrđava u prostoru A i konak u prostoru C
c) Treći napad: (dan D poslepodne)
-Skupni napad na Beograd
-Cilj: prostor F ,u varoškom delu Topčidera Dvor i kasarne
d) Računati sa nastavljenjem napada na Beograd sutradan

Za detaljnije podatke ,možete naći u knjizi "Borbe u vazduhu za Beograd 1941"napisao ju je Vazduhoplovni pukovnik pilot-lovac Božidar S.Kostić ratni komandant 6.lovačkog puka
Nadam se da sam donekle odgovorio na pitanja.
Kolega idemo dalje!
- Zagrljaj

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 693 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 7 sakrivenih i 654 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ArmyBoss, Bahuss, caesar, cikadeda, djukapfc, dragon986, dule10savic, goxin, havoc995, Hoegaarden, HrcAk47, Joja, krlebgd77, Marko Marković, Markoni29, MB120mm, Mercury, Milan A. Nikolic, Nebo_M, neutralal.com, operniki, Panonsky, pein, Recce, Snorks, Sr.Stat., stegonosa, tacija, time, vlvl, Wisdomseeker, Yellow Pinky