offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26229
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 17 Maj 2019 19:19
hooraay ::Кад смо код Берлина да мало упоредимо Московску и берлинску операцију по ефективима?
Тј да упоредимо њемачке снаге пред Москвом и Совјетксе пред берлином.
Упореди, ко ти брани...Имаш све на тацни. Само још узми у обзир историјски контекст и то је то ...
Dopuna: 18 Maj 2019 11:37
Sirius ::hooraay ::Кад смо код Берлина да мало упоредимо Московску и берлинску операцију по ефективима?
Тј да упоредимо њемачке снаге пред Москвом и Совјетксе пред берлином.
Упореди, ко ти брани...Имаш све на тацни. Само још узми у обзир историјски контекст и то је то ...
Да посветимо пажњу и ''црним овцама''.
И ОНИ СУ СЕ БОРИЛИ ЗА ОТАЏБИНУ.
Улога кажњеничких одреда
Совјетска држава је грозничаво, али не и панично, спроводила масовне акције и одлучне потезе за ојачавање дисциплине и довођење на ниво прихватљиве стабилности и редовности. Проблема је било много - бандитизам, дезертерство, избегавање војне службе, агентура противника...
Приликом разматрања упутства Војног правосуђа од 10. октобра 1990. о процесуирању војних обвезника у периоду рата, кристализује се слика изражене потребе закона сурових ратних година. За различите преступе укупно је осуђено 994.279 људи, а при том на теже и најтеже казне 157. 593 човека. Пресуде из те категорије у више од 40% случајева замењене су (до окончања ратних дејстава) слањем на фронт у састав кажњеничких јединица. Од укупног броја осуђених за време рата у казнене батаљоне послато је 427. 900 а у затворе 436.600 људи.
Кажњенички одреди и заштитни одреди били су основани у РККА наредбом Народног комесара одбране СССР (Стаљина) 28. јула 1942. године , под бројем 227. Наредба је садржала комплекс мера упућених на одлучно јачање поретка и дисциплине у оружаним снагама. Мере су изнуђене током одступања у лето 1942. године под притиском надмоћних снага Вермахта.
Наређење је имало ванредан карактер јер је ситуација на јужном крилу фронта водила катастрофи. На правцу Стаљинграда и Кавказа требало је зауставити посртање, а затим прећи у контранапад. Зато је наређење било обележено, од почетка до краја, главним захтевом - ''Ни корака назад!''
Цитирамо тај историјски документ:
''...После губитка Украјине, Белорусије , Прибалтика, Донбаса и других области нама је остало значајно мање територије, мање људи, метала, завода, фабрика, хлеба...Ни у чему више нисмо надмоћни над Немцима, ни у људским резервама, ни у резервама хлеба. Одступати даље, значи изгубити се потпуно и изгубити своју отаџбину. Из тога следи да морамо да зауставимо одступање. Ни корака назад! То треба сада да буде наш главни поклич. Дужни смо да се најпре зауставимо, а затим разгромимо и одбацимо непријатеља, по сваку цену. Можемо ли да издржимо удар, а да потом непријатеља одбацимо на запад? Да, можемо јер наше фабрике и заводи у позадини сада одлично раде и фронт добија све више и више ратног материјала.
Шта нам недостаје?
Недостаје поредак и дисциплина у четама, батаљонима, пуковима, дивизијама, у тенковским јединицама, у ескадрилама. Немогуће је више трпети да командири, комесари, политички радници дозвољавају да малобројни паничари одређују ток битке на бојном пољу и тиме повлаче за собом већину бораца, остављајући фронт на милост и немилост непријатељу.
Паничаре и кукавице треба истребити на лицу места.
Од сада, челичним законом и дисциплином за сваког командира и црвеноармејца, политичког радника, важи захтев - ни корака назад - без наређења надлежног командног састава.
То од нас захтева наша отаџбина''.
У делу наређења такође је писало:
''Војним саветима, а пре свега командама фронтова:
а) Безусловно ликвидирати дезертерско расположење у војсци и челичном руком пресећи пропаганду о томе да треба да се даље повлачимо на исток јер то неће нанети штету...
б) Формирати у области фронта од једног до три батаљона (зависи од ситуације) од осамсто људи, где ће бити упућени средњи и старији командни кадар, одговарајући политички радници свих родова, окривљених за кукавичлук или попустљивост и послати их на најтеже делове фронта . Тако ће добити могућност да крвљу искупе своје преступе према отаџбини'.
Даље се наводи:
а) безусловно сменити с дужности командира и комесара корпуса и дивизија који су дозвољавали самовољу и прелазак на друге положаје без одобрења и слати их војном суду.
б) Формирати у зони одговорности армија три до пет одлично наоружаних заштитних одреда (до 200 људи у сваком), распоредити их у непосредној позадини лабилних дивизија и обавезати их да у случају панике или расула, бекства, стрељају на лицу места паничаре и кукавице. На тај начин помоћи ће часним борцима да испуне свој дуг према отаџбини.
в) Формирати у пределу армије од пет до десет кажњеничких чета (од 150 до 200 људи) и у њих послати редове и мађе командире окривљене за нарушавње дисциплине или испољавање кукавичлука и лабилности. ''
Сместа се приступило извршењу наређења. При том су људству које је задесила таква судбина предочена могућност награде за период служења у кажњеничким саставима.
Независно од тога да ли су приликом суђења остајали и без чина, сви који су ушли у састав кажњеничких батаљона добили су нов назив - кажњени редов.
Није се формирао посебан кадровски састав за командовање тим јединицама, већ су они регрутовани из састава постојећих млађих командира, а том приликом кретали су од чинова десетара, млађих водника и водника.
Командир и комесар издвојене армијске кажњеничке чете имали су овлашћења командата и комесара пука (!). За тешке преступе (посебно бекство , кукавичлук и паника), они су имали право стрељања на лицу места. Међутим, нису имали никакво право да потчињене (у редновним активностима) на било који начин понижавају, већ су их третирали као стандардни војни састав. Све рочне обавезе које су , као командни састав имали у РККА овде су преполовљавани. Поред тога, сваки месец служења у кажњеничком батаљону рачунао се (приликом прорачуна пензије) као шест месеци.
Пошто су тим одредима додељивани најтежи задаци, сразмерно су губици били значајни. Средњомесечни губици за 1944. годину у тим саставима износили су 10.506 људи, а у редновом саставу тај број је износио 3685 људи.
Формално-правно одреди су постојали од септембра 1942. до маја 1945. године. Укупан састав који је прошао кроз ове јединице износи 427.910 људи.
Сви њихови губици урачунати су у опште губитке РККА и нису издвајани.
О заштитним одредима већ сам писао, али овде их спомињем у том светлу што су формирани подударно са појавом потребе за кажњеничким батаљонима.
|
