offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Oluj2.1 ::Sve tvoje tekstove uek pročitam bez rezerve. 
Захваљујем на поверењу.
Ова скица коју ћу сад поставити јесте сажетак историјата ЖДВ , железничке војске Русије (СССР, РФ). О њеним подвизима (пребацивање по правцу запад-исток и исток-запад, мобилизацијским напорима, итд) већ смо овде парцијално, кроз дискусије , писали. Ово је покушај да се на једном месту, најкраће могуће, представи општа слика развојног пута ове машинерије.
ЖЕЛЕЗНИЧКА ВОЈСКА РУСИЈЕ (ЖДВ у даљем тексту).
Према дефиницији из правилника то је специјална војска, намењена обнови, градњи, експлоатацији, запречавању и техничкој подршци пруга с циљем обезбеђења војних транспорта. Организационо се састоји из јединица и различитих специјализованих делова, међу којима се налазе и активни оружани елементи за уништавање и неутралисање непријатељске живе силе и средстава, заштите својих објеката, путних праваца итд.
Историја ЖДВ је богата и дуга. У Русији се ЖДВ појавила још у другој половини деветнаестога века. Ради коришћења и заштите пруге Петербург-Москва већ 1851. године почело се с формирањем 14 војно-радних, две кондуктерске и једне телеграфске чете које су се тада налазиле у саставу инжињеријског рода. Ради изградње пруга у мирнодопско време у периоду од 1858. до 1863. године привремено су формиране, а затим од 1864. за стално, војно-радне бригаде. Жива сила тих бригада није припремана за реконструкцију пруга и није имала посебна знања и рутину ради обезбеђивања дејства армија у зони ратишта. Имајући то у виду, од 1870. почиње формирање војно-железничких јединица за припрему специјалиста - железничара у мирнодобско време. Ускоро је било јасно да је најсврсисходније приступити формирању сталних јединица. Први такав батаљон формиран је 1876. а још два батаљона - две године касније. У Руско-турском рату 1877-78. године ове јединице стекле су прво искуство у поправци, експлоатацији и изградњи железничких пруга у фронтовским условима. Током рата те јединице успеле су за 100 дана да изграде тристакилометарску (!) линију Бендери-Галац која је значајно скратила пут дотура муниције и залиха руској војсци. У периоду од 1880-1888. у изузетно тешким условима изграђена је стратешки важна пруга од готово 1500 километара, од приобаља Каспијског мора, кроз пустињу , до Самарканда што је значајно олакшало одбрану Средње Азије.
Узевши у обзир нарастајући значај железничке војске, пред Руско-јапански рат 1904-1905. године, надлежност над њом прелази из Главне управе инжињерије у Управу војних комуникација Главног штаба. Железнички батаљони преведени су у нов састав, од њих су формиране бригаде, а за припрему кадрова образоване су специјалне школе. У предвечерје самог рата ове јединице изградиле су пругу Владивосток - Хабаровск и завршили изградњу Кинеско-источне пруге. У сложеним условима рата они су експлоатисали, запречавали напуштене делове пруга, евакуисали рањене, болесне и имовину, градили су пруге уског колосека за коњску вучу и теретне путеве.
Током Првог св. рата број и улога ове војске значајно је повећана. У позадинском подручју сваког фронта деловале су по две-три железничке бригаде које су се бавиле прописаним послом. Први пут су коришћени посебно формирани главни ремонтни возови. ЖДВ је својим снагама преоружала локомотиве и вагоне у оклопне возове. На крају самог рата ЖДВ је имала 130.000 људи.
У совјетским Оружаним снагама ЖДВ је организована у време Грађанског рата. Званично наређење главнокомандујућег објављено је петог октобра 1918. године. За руковођење ЖДВ формирана је специјална управа. У почетку су формиране засебне железничке јединице које су годину дана касније реорганизоване у железничке дивизионе и укључени у бригаде. ЖДВ имали су сви фронтови. У периоду од 1918-1920. она је реконструисала 22.000 километара пруга и више од три хиљаде мостова опште дужине 74 километра, ремонтовала 16.500 вагона и испунила огроман обим радова на експлоатацији пруга за потребе војног транспорта. За успешно извршавање задатака пет јединица ЖДВ биле су награђене почасним , револуционарним Црвеним заставама ВЦИК. Године 1921. као резултат реорганизације били су организовани пукови ради реконструкције железничког транспорта (до 1926) и преоријентације на градњу у миру.
У вези са широким размахом железничке градње, године 1932. био је формиран Специјални корпус ЖДВ РККА који је до 1941. године по задацима Министарства за комуникације радио на реконструкцији постојећих и изградњи нових праваца. Од маја 1920. води је управа ЖДВ, све до јануара 1942. када прелази у састав Централне управе војних комуникација.
Године 1941. започета је реорганизација ЖДВ НКО (министарство народне одбране). Почели су да се формирају по врстама послова јединице (путне, мостоградне, возног и инжињеријског парка, експлоатационе, и друге) које су биле у рангу бригада. Побољшано је техничко опремање ЖДВ. Ипак, и тај посао је поремеђен вероломним нападом фашистичке Немачке. У почетку рата ЖДВ је евакуисала возни парк и драгоцену имовину, минирала пруге и вршила техничку подршку у близини фронта. У току Московске операције ЖДВ је организовала огромне радове на реконструкцији пруга на ослобођеној територији.
У том периоду, користећи стечено искуство, наметнула се неопходност концентрације на реконструкцију и градњу пруга, а такође и жеља да се све снаге и средства нађу у једном органу управљања. Трећег јануара 1942. године ГКО СССР (државни комитет одбране) објавио је уредбу којом се ЖДВ деташира у надлежност Народног министарства за путеве. Т о је омогућило непрекидно убрзавање рокова реконструкције пруга па се тако догодило да је на крају рата брзина реконструисања разрушених пруга била три до четири пута већа од оне на почетку рата. Много пута је убрзано време градње разних железничких објеката, посебно мостова. Река Дњепр поред Кијева премошћена је мостом дужим од једног километра за 81,5 метара на дан, а вијадукт преко Неве код Шлиселбурга - 118 метара на дан. Ти показатељи били су највиши у Другом светском рату.
Укупно у годинама ВОВ ЖДВ и специјалне јединице НКПС (министарство за путеве и комуникације) на територији СССР и држава Европе и Азије обновили су више од 117.000 километара пруга, преко којих је фронтовима дпставњено 443.000 оперативних и теретних композиција (око 20.000.000 вагона). ЖДВ је допринела достојно победи над душманима. За заслуге за Отаџбину 18 јединица и специјалних састава били су награђени ордењем, неколико јединица и једна жд бригада добили су назив гардијски, а неколико њих и почасна звања. Око 40.000 војних железничара били су одликовани медаљама и одликовањима, а 28 од њих је добило звање хероја социјалистичког рада , а један је понео и звање Народног хероја.
Период евакуације
Први дани рата пред железничаре поставили су колосалне, до тада неочекиване задатке. С једне стране требало је најхитније могуће и без застоја снабдевати фронт, а истовремено спроводити масовну евакуацију привредних потенцијала и капацитета, драгоцености, установа, итд. Од почетка рата до краја 1941. на пружне објекте и инсталације бачено је више од 46.000 авионских бомби, а уништено је или заробљено више од 40% железничке мреже.
За решавање до тада невиђених послова и задатака, НКПС (министарство путева и комуникација) хитно је наредио прелазак на приоритетно пребацивање ешелона, товара и мобилизацијских потреба.
Када је било видљиво да је напредовање непријатеља много брже него што се то могло претпоставити, 29. јуна издата је директива о уништењу материјалних средстава...''Не оставити ни једну локомотиву, вагон, ни килограм хлеба, ни литар горива..''. Савет за евакуацију (формиран 24. јуна са Кагановичем на челу) послао је пуномоћенике на најкритичнија места и највеће станице. Савет се старао не само о списку предузећа за евакуацију, већ и за њихов правовремен пријем на новој локацији, како би могла одмах или у што краћем року да почну с радом.
На почетку рата РККА имала је 53 оклопна воза, а НКВД - 25. лаки оклопни возови били су наоружани топовима од 76,2 мм, а они тешки са топовима од 107 мм. У најкритичнијим моментима битке за Москву, када је непријатељ пресекао канал Москва - Волга код Дмитрова, спасоносни контраудар спровели су сибирски батаљони и оклопни возови. Они су , поред непосредне подршке трупама, деловали у појасу главних пружних праваца, штитили велике железничке станице и контрабатирали. Посебно важну улогу имала је ПВО ових возова јер је била изузетно добро засићена топовима од 25 и 37 мм, као и митраљезима 12, 7 мм. Успех у тактичкој употреби возова довео је до тога да је за време рата направљен још 21 оклопни воз.
Јасно је, из ове скице за историју ЖДВ да није реч о предузећу за одржавање путева (пруга), већ о озбиљном роду у склопу вида, без кога је било незамисливо започети и водити рат.
|
