SSSR protiv sila Osovine - rat titana

231

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 123

На Петрограду су чак на ловце тенкова су100у монтирали топове са потопљених бродова. Још један налин коришћења морнарице на необичан начин 😁. Сириусу права си библиотека. Видиш ја сам генералије запамтио али сам заборавио који је брод био у питању.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22278
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Oluj2.1 ::Posle toliko godina oklevanja naterao sam sebe uz malu pomoć jednog svog sina da odgledam Pamfilovce.
I sada ovo što ovde pričate me je podsetilo na dve stvari.
Prvo onu grupu tenkova koja je na kraju obišla već izginule Pamfilovce je izgleda negde malo dalje unakazio oklopni voz i to NKVD-a. Znam da ima knjiga o tome ali ne zam koliko je pouzdana, no podestilo me je na Željeznodarožnuju vojsku u celosti (koja mislim ponovo sada postoji u svom obliku iznova) i njen doprinos pobedi u VOV. To tek treba predstaviti javnosti u kom je to gigantizmu napora bilo, verovatno najveći i najsloženiji i najteži logistički događaj do sada u istoriji, na kopnu.
Drugo, Vazdušna bitka na da Volgom (pa i Donom u tom sklopu), ne znam kako da je drugačije nazovem je bila neverovatna po vremenu i prostoru i zastrašujuća po materijalu. Nekako imam utisak da sve to u javnosti i nije nikada predstavljeno na pravi način.


Претпостављам да си прочитао мој текст о том филму. Нема то друго име него - подвиг народа. Зато им се тако и зове главни сајт ЦАМО који се бави историјатом ВОВ. Татјана Бабурина је написала тротомну књигу (ту ми је негде, на полици) под именом ''А у нас другой судьби и не было'' .Потресно је колико су били свесни шта их чека и с колико храбрости су се судбини супротставили. Дубоко им се клањам.
ПС
Узео сам да приредим један текст о ЖДВ па ће то, до вечерас (боже здравља) да севне овде. Wink

ПСС
Морнарица је увек (због своје технолошки високе базе) била напреднији део сваке армије (наравно, уз РВ и ПВО). Боље пољубити звечарку него напасти неки брод. Сетите се само ''Драве''. Места за оруђа - колико хоћеш, муниције, још више, а посада - као један човек.



offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1274

Sve tvoje tekstove uek pročitam bez rezerve. Zagrljaj

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22278
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Oluj2.1 ::Sve tvoje tekstove uek pročitam bez rezerve. Zagrljaj

Захваљујем на поверењу.
Ова скица коју ћу сад поставити јесте сажетак историјата ЖДВ , железничке војске Русије (СССР, РФ). О њеним подвизима (пребацивање по правцу запад-исток и исток-запад, мобилизацијским напорима, итд) већ смо овде парцијално, кроз дискусије , писали. Ово је покушај да се на једном месту, најкраће могуће, представи општа слика развојног пута ове машинерије.

ЖЕЛЕЗНИЧКА ВОЈСКА РУСИЈЕ (ЖДВ у даљем тексту).
Према дефиницији из правилника то је специјална војска, намењена обнови, градњи, експлоатацији, запречавању и техничкој подршци пруга с циљем обезбеђења војних транспорта. Организационо се састоји из јединица и различитих специјализованих делова, међу којима се налазе и активни оружани елементи за уништавање и неутралисање непријатељске живе силе и средстава, заштите својих објеката, путних праваца итд.
Историја ЖДВ је богата и дуга. У Русији се ЖДВ појавила још у другој половини деветнаестога века. Ради коришћења и заштите пруге Петербург-Москва већ 1851. године почело се с формирањем 14 војно-радних, две кондуктерске и једне телеграфске чете које су се тада налазиле у саставу инжињеријског рода. Ради изградње пруга у мирнодопско време у периоду од 1858. до 1863. године привремено су формиране, а затим од 1864. за стално, војно-радне бригаде. Жива сила тих бригада није припремана за реконструкцију пруга и није имала посебна знања и рутину ради обезбеђивања дејства армија у зони ратишта. Имајући то у виду, од 1870. почиње формирање војно-железничких јединица за припрему специјалиста - железничара у мирнодобско време. Ускоро је било јасно да је најсврсисходније приступити формирању сталних јединица. Први такав батаљон формиран је 1876. а још два батаљона - две године касније. У Руско-турском рату 1877-78. године ове јединице стекле су прво искуство у поправци, експлоатацији и изградњи железничких пруга у фронтовским условима. Током рата те јединице успеле су за 100 дана да изграде тристакилометарску (!) линију Бендери-Галац која је значајно скратила пут дотура муниције и залиха руској војсци. У периоду од 1880-1888. у изузетно тешким условима изграђена је стратешки важна пруга од готово 1500 километара, од приобаља Каспијског мора, кроз пустињу , до Самарканда што је значајно олакшало одбрану Средње Азије.
Узевши у обзир нарастајући значај железничке војске, пред Руско-јапански рат 1904-1905. године, надлежност над њом прелази из Главне управе инжињерије у Управу војних комуникација Главног штаба. Железнички батаљони преведени су у нов састав, од њих су формиране бригаде, а за припрему кадрова образоване су специјалне школе. У предвечерје самог рата ове јединице изградиле су пругу Владивосток - Хабаровск и завршили изградњу Кинеско-источне пруге. У сложеним условима рата они су експлоатисали, запречавали напуштене делове пруга, евакуисали рањене, болесне и имовину, градили су пруге уског колосека за коњску вучу и теретне путеве.
Током Првог св. рата број и улога ове војске значајно је повећана. У позадинском подручју сваког фронта деловале су по две-три железничке бригаде које су се бавиле прописаним послом. Први пут су коришћени посебно формирани главни ремонтни возови. ЖДВ је својим снагама преоружала локомотиве и вагоне у оклопне возове. На крају самог рата ЖДВ је имала 130.000 људи.
У совјетским Оружаним снагама ЖДВ је организована у време Грађанског рата. Званично наређење главнокомандујућег објављено је петог октобра 1918. године. За руковођење ЖДВ формирана је специјална управа. У почетку су формиране засебне железничке јединице које су годину дана касније реорганизоване у железничке дивизионе и укључени у бригаде. ЖДВ имали су сви фронтови. У периоду од 1918-1920. она је реконструисала 22.000 километара пруга и више од три хиљаде мостова опште дужине 74 километра, ремонтовала 16.500 вагона и испунила огроман обим радова на експлоатацији пруга за потребе војног транспорта. За успешно извршавање задатака пет јединица ЖДВ биле су награђене почасним , револуционарним Црвеним заставама ВЦИК. Године 1921. као резултат реорганизације били су организовани пукови ради реконструкције железничког транспорта (до 1926) и преоријентације на градњу у миру.

У вези са широким размахом железничке градње, године 1932. био је формиран Специјални корпус ЖДВ РККА који је до 1941. године по задацима Министарства за комуникације радио на реконструкцији постојећих и изградњи нових праваца. Од маја 1920. води је управа ЖДВ, све до јануара 1942. када прелази у састав Централне управе војних комуникација.
Године 1941. започета је реорганизација ЖДВ НКО (министарство народне одбране). Почели су да се формирају по врстама послова јединице (путне, мостоградне, возног и инжињеријског парка, експлоатационе, и друге) које су биле у рангу бригада. Побољшано је техничко опремање ЖДВ. Ипак, и тај посао је поремеђен вероломним нападом фашистичке Немачке. У почетку рата ЖДВ је евакуисала возни парк и драгоцену имовину, минирала пруге и вршила техничку подршку у близини фронта. У току Московске операције ЖДВ је организовала огромне радове на реконструкцији пруга на ослобођеној територији.
У том периоду, користећи стечено искуство, наметнула се неопходност концентрације на реконструкцију и градњу пруга, а такође и жеља да се све снаге и средства нађу у једном органу управљања. Трећег јануара 1942. године ГКО СССР (државни комитет одбране) објавио је уредбу којом се ЖДВ деташира у надлежност Народног министарства за путеве. Т о је омогућило непрекидно убрзавање рокова реконструкције пруга па се тако догодило да је на крају рата брзина реконструисања разрушених пруга била три до четири пута већа од оне на почетку рата. Много пута је убрзано време градње разних железничких објеката, посебно мостова. Река Дњепр поред Кијева премошћена је мостом дужим од једног километра за 81,5 метара на дан, а вијадукт преко Неве код Шлиселбурга - 118 метара на дан. Ти показатељи били су највиши у Другом светском рату.
Укупно у годинама ВОВ ЖДВ и специјалне јединице НКПС (министарство за путеве и комуникације) на територији СССР и држава Европе и Азије обновили су више од 117.000 километара пруга, преко којих је фронтовима дпставњено 443.000 оперативних и теретних композиција (око 20.000.000 вагона). ЖДВ је допринела достојно победи над душманима. За заслуге за Отаџбину 18 јединица и специјалних састава били су награђени ордењем, неколико јединица и једна жд бригада добили су назив гардијски, а неколико њих и почасна звања. Око 40.000 војних железничара били су одликовани медаљама и одликовањима, а 28 од њих је добило звање хероја социјалистичког рада , а један је понео и звање Народног хероја.

Период евакуације

Први дани рата пред железничаре поставили су колосалне, до тада неочекиване задатке. С једне стране требало је најхитније могуће и без застоја снабдевати фронт, а истовремено спроводити масовну евакуацију привредних потенцијала и капацитета, драгоцености, установа, итд. Од почетка рата до краја 1941. на пружне објекте и инсталације бачено је више од 46.000 авионских бомби, а уништено је или заробљено више од 40% железничке мреже.
За решавање до тада невиђених послова и задатака, НКПС (министарство путева и комуникација) хитно је наредио прелазак на приоритетно пребацивање ешелона, товара и мобилизацијских потреба.
Када је било видљиво да је напредовање непријатеља много брже него што се то могло претпоставити, 29. јуна издата је директива о уништењу материјалних средстава...''Не оставити ни једну локомотиву, вагон, ни килограм хлеба, ни литар горива..''. Савет за евакуацију (формиран 24. јуна са Кагановичем на челу) послао је пуномоћенике на најкритичнија места и највеће станице. Савет се старао не само о списку предузећа за евакуацију, већ и за њихов правовремен пријем на новој локацији, како би могла одмах или у што краћем року да почну с радом.
На почетку рата РККА имала је 53 оклопна воза, а НКВД - 25. лаки оклопни возови били су наоружани топовима од 76,2 мм, а они тешки са топовима од 107 мм. У најкритичнијим моментима битке за Москву, када је непријатељ пресекао канал Москва - Волга код Дмитрова, спасоносни контраудар спровели су сибирски батаљони и оклопни возови. Они су , поред непосредне подршке трупама, деловали у појасу главних пружних праваца, штитили велике железничке станице и контрабатирали. Посебно важну улогу имала је ПВО ових возова јер је била изузетно добро засићена топовима од 25 и 37 мм, као и митраљезима 12, 7 мм. Успех у тактичкој употреби возова довео је до тога да је за време рата направљен још 21 оклопни воз.

Јасно је, из ове скице за историју ЖДВ да није реч о предузећу за одржавање путева (пруга), већ о озбиљном роду у склопу вида, без кога је било незамисливо започети и водити рат.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 123

Како то Сириусу лијепо звучи повели контраудар. Нисам имао појма да тај род војске има такав значај жиле куцавице. Совјетски блиц криг може се рећи. Исто ко на брод и на композиције се може свашта намонтирати. Не сумњам у словенску памет.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1274

Название: Бронепоезда Великой Отечественной. "Сухопутные броненосцы" Красной Армии
Автор: Максим Коломиец
Издательство: Стратегия КМ
Год: 2010
ISBN: 978-5-699-40943-3

Название: Бронепоезда в бою 1941-1945. "Стальные крепости" Красной Армии
Автор: Максим Коломиец
Издательство: Стратегия КМ
Год: 2010
ISBN: 978-5-699-41952-4

Название: Бронепоезда в Великой Отечественной войне 1941-1945
Автор: Ефимьев А.В., Манжосов А.Н., Сидоров П.Ф.
Издательство: М.: Транспорт
Год: 1992

Название: Бронепоезда Красной Армии в Великой Отечественной войне 1941-1945. Часть 1
Автор(ы): Максим Коломиец
Издательство: Стратегия КМ
Серия: Фронтовая иллюстрация
Год: 2007

Название: Бронепоезда Красной Армии в Великой Отечественной войне 1941-1945. Часть 2
Автор(ы): Максим Коломиец
Издательство: Стратегия КМ
Серия: Фронтовая иллюстрация
Год: 2007

Название: Крепости на колесах. История бронепоездов
Автор: И.Г. Дроговоз
Издательство: Харвест
Год: 2002
ISBN: 985-13-0744-0

Название: Русские бронепоезда Первой Мировой. «Стальные крепости» в бою
Автор: Максим Коломиец
Издательство: Яуза
Год: 2013
ISBN: 978-5-699-63904-5

Название: Бронепоезда Красной Армии 1930 – 1941 гг.
Автор: Максим Коломиец
Цикл/серия: Фронтовая иллюстрация
Жанр: Военная история
Издательство: Стратегия КМ
Год выпуска: 2004

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22278
  • Gde živiš: I ja se pitam...

hooraay ::Како то Сириусу лијепо звучи повели контраудар. Нисам имао појма да тај род војске има такав значај жиле куцавице. Совјетски блиц криг може се рећи. Исто ко на брод и на композиције се може свашта намонтирати. Не сумњам у словенску памет.

Наш језик јесте заједнички, односно има заједничке корене и грађу. Речи могу да се разликују, могу бити сличне или исте (па чак и супротне, а истог облика), али синтакса је оно што нас спаја. Деклинације, коњугације, ортографија...Зато је Србима тешко да науче руски јер им све личи, па мисле да ће то лако савладати.
Многе руске речи путујући преко европског пространства промениле су делимичан облик, чак и значење, али нису нестале. Сваки специјалиста за етимологију релативно лако ће наћи порекло некој руској речи, чак и ако та реч спада у ''туристе'' (и она је дошла у Русију па наставила даље).
Зато ми се дешава да у превођењу прихватим њихову синтаксу јер је делотворнија. Пример за глаголску именицу разгром . Она се код нас преводи као слом, пропаст, уништење, разарање. И ништа ту није нетачно...али! Када на српском то кажеш (разгромили немачке трупе), пуно ти срце, а зуби трну док изговараш, што рече Вук Караџић. Сликовито и сочно, брате...Могу ја да напишем да су Руси потерали немачке трупе, да су им нанели пораз, победили, итд, али када кажеш да су их разгромили, е то је већ музика за моје уши...Wink

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 19568
  • Gde živiš: Srednji Banat/Severna Srbija...

Bez želje da kvarim ovako divni niz novih saznanja o ratnim i poratnim dešavanjima u negdašnjem SSSRu i današnjoj Rusiji da dodam da se i kod nas u Banatu koristi i koristiće se reč ZGROMITI pa je Ruski zato meni uvek bliži od svih drugih stranih jezika..
Sirijusu i svima u divanu jedno veliko HVALA na trudu i tekstovima !!! Ziveli

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22278
  • Gde živiš: I ja se pitam...

voja64 ::Bez želje da kvarim ovako divni niz novih saznanja o ratnim i poratnim dešavanjima u negdašnjem SSSRu i današnjoj Rusiji da dodam da se i kod nas u Banatu koristi i koristiće se reč ZGROMITI pa je Ruski zato meni uvek bliži od svih drugih stranih jezika..
Sirijusu i svima u divanu jedno veliko HVALA na trudu i tekstovima !!! Ziveli


Молим!
То ти причам... Ziveli И ми кажемо - згромићу те! Није то случајно. Ко је једном видео дејство (и ефекте) удара грома, зна о чему причамо.

offline
  • Pridružio: 15 Jul 2016
  • Poruke: 123

Грома или каћуше, то дође на исто ☺

Како баћушке кажу, ми смо мирољубив народ, ал наши оклопљени возови су увјек на споредним колосјецима.



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 416 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 0 sakrivenih i 412 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: krunc, Mzee, sasa76, tokivoki01