SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojim se da samo oni fluentni sa engleskim, mada verovatno ima dosta takvih, ipak neki sigurno nisu pa ne verujem da će svi u potpunosti razumeti ovaj skoro pajtonovski posip cinizma sa kojim je TIK obasuo majnštajnove memoare.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, Bane san, lacko, ljuba, apostata, voja64, GnaeusDomitiusAhenobarbus, miodrag, Skywhaler, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sojgu u Tokiju obisao grob Riharda Zorgea






http://www.politika.rs/scc/clanak/430849/Sojgu-u-T.....una-Zorgea

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Skywhaler, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Изгледа да је Зорге подстанар у гробници?
У чланку пише како је обележен тројезично. Међутим, на оној каменој коцки напред пише презиме Ишии (могуће читање и Иваи), док је на главном делу, ћириличком, доњи ред, видљиво женско име Ханако (Цветана, Цвета ... ), презиме заклања букет.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, mean_machine, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To mu je ljuba vjerna (jedna od mnogih). Ona mu je prenijela kosti tu (tacnije pepeo), da bi i sama bila sahranjena (urna) pored njega, 2000 te.

Citat:After hounding the U.S. Occupation authorities, Sorge's Japanese lover Hanako Ishii (1911 - July 1, 2000) located and recovered his skeleton on November 16, 1949. After identifying him by his distinctive dental work and a poorly set broken-leg she had him cremated at the Shimo-Ochial Cremation Centre. Nearly a year later she had his ashes interred in Section 17, Area 1, Row 21, Plot 16 at Tama Cemetery in Fuchū, Tokyo.[59] She had erected a black marble tombstone bearing the epitaph which reads, in Japanese: "Here lies a hero who sacrificed his life fighting against war and for world peace."[60]

She kept his teeth, belt and spectacles and had made a ring of his gold bridgework which she wore for the rest of her life.[60] Following her death her own ashes were interred beside his.

Njoj valjda mozemo zahvaliti za ovako lijep grob. Sovjeti do 64te nisu htjeli ni da da priznaju da je radio za njih.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Bojim se da samo oni fluentni sa engleskim, mada verovatno ima dosta takvih, ipak neki sigurno nisu pa ne verujem da će svi u potpunosti razumeti ovaj skoro pajtonovski posip cinizma sa kojim je TIK obasuo majnštajnove memoare.

Pa ocito ga nervira mit o Majnstajnovom "cudu" pa mu je sinula odlicna ideja kako da napravi duzi video a samim tim i uzme kinticu, jer sve je mogao da kaze u par recenica.

• 7Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Marko Marković, Pera Ždera, voja64, miodrag, Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако сте сварили ово што сам до сада писао (а ужелели се новог ) ево да отворимо још једну страницу ратне историје РККА на Источном фронту.
Мислим да је о њима чак и најмање писано, видећете и зашто.

ПАДОБРАНЦИ РККА У ДРУГОМ СВ. РАТУ

У свим армијама света падобранци носе ореол елите и узданице за специјалне и изузетне акције тактичког, оперативног, па и стратешког нивоа. Није ништа чудно што се њиховој обуци и опреми посвећује посебна пажња па су падобранци на неки начин изузеци у својим армијама. Почевши од регрутовања, преко обуке и овладавања посебним вештинама, с правом носе епитет свемогућих и непобедивих мада то, у суштини, није баш тако.
Теоријска специфичност њихове основне намене - да на борбену просторију стижу путем искакања падобраном (десантирањем) из неке од летилица, чини их, истовремено, тешко примењивим али и изложеним дејству бранилаца. При том њихово овладавање личним и колективним наоружањем није драстично изнад других елитних копнених јединица јер се од свих тражи кондиција, издржљивост, познавање тактичких задатака, дакле - укупност војничких вештина и знања. Зато су падобранци, често, били и жртве предрасуда о својим суперспособностима. Амбициозни генерали знали су да их баце у безизлазне ситуације (Крит) јер приземљењем (често са расејаним доскоком, накнадним опремањем, итд) они почињу класичне пешадијске задатке и фактор изненађења (ако га је уопште и било) није више тај језичак на ваги који им даје предност.
Тако је било и са падобранцима РККА. Без обзира на то што су, у односу на друге армије непосредног предратног периода били релативно бројни, у односу на укупну борбену живу силу они су били кап у мору. При том су, као и сви други падобранци тог времена, морали да рачунају с тим да ће флота којом се приближавају нападној просторији бити правовремено откривена, а да ће приликом напуштања авиона, па све до приземљења бити на удару бранилаца, при том без могућности да узврате дејство. Немачким падобранцима (извиканим без посебног разлога) положај је био још тежи јер су скакали без оружја, са неким штитницима за колена, итд, али нека то обради неко други. С моје стране је ово за почетак доста, и имам још тога.

Основна организациона јединица била је Ваздушно-десантни корпус (ВДК) - борбена јединица ваздушно-десантне авијације РККА у Оружаним снагама СССР. Била је одређена да решава тактичке и неке оперативне задатке.
Састав:
Централни комитет ВКП (б) и Савет народних комесара својим решењем бр. 1112-459 од 23. априла 1941. године ''О новим формацијама у саставу РККА'' донео је одлуку од организовању пет ваздушно-десантних корпуса, сваког у саставу:
-Штаб корпуса
-Три ваздушно-десантне бригаде
-Тенковски батаљон
-Ваздушна курирска служба
-Вод везе
Општа бројност по формацији износила је 8.020. људи. Комплетирање корпуса требало је обавити на рачун постојеће бројности РККА, дакле регрутацијом из састава већ регрутованих војника. Током рата ове јединице попуњаване су из састава веома бројних омладинских аероклубова и падобранских састава јер је та активност у СССР била веома масовна, подстицана и афирмисана (ОСОАВИАХИМ).

Новоформирани корпуси дислоцирани су у следеће округе:
-Кијевски војни округ - два корпуса
-Западни војни округ - један корпус
-Прибалтички војни округ - један корпус
-Одески војни округ - један корпус.

Формацијско наоружање:

-Полуаутоматских пушака 4500
-Пушкомитраљеза 1257
-Аутомата 440
-ПА пушкомитраљеза 18
-Минобацача 50 мм 111
-Минобацача 82 мм 21
-Топова 45 мм 39
-Топова 76 мм (брдских) 18
-Тенкова Т-40 и Т-38 (у саставу посебног тенковског батаљона) 50
- Бацача пламена (категорије ранац, лаких) - 864 (!)
-Аутомобила товарних 214
-Аутомобила посебне намене 17
-Аутомобила лаких 10

Ради десантирања личног састава и војне технике корпусима су придодаване војно-транспортне авио-јединице.

Борбена дејства

Независно до бројности, совјетски падобранци на почетку рата дејствовали су као делови пешадијских јединица у саставима фронтова Прибалтика, Белорусије и Украјине. До изражаја су дошли огромни губици авионског парка у првој недељи рата, незнање планирања и одсуство великих десантних операција.

Непосредно у борбама учествовали су:
-Први вдк формиран другог јула 1941.
-Други вдк формиран 11. јула 1941.
-Трећи вдк формиран такође 11. јула 1941.
-Четврти вдк формиран у пролеће 1941.
-Пети вдк формиран у марту 1941.
-Десети вдк формиран у октобру 1941.

У току ваздушно-десантне операције код Вјазме 1942. године у реон Вјазме десантиран је четврти вдк (више од 10.000 људи, 24 оруђа, 180 минобацача и 378 пт оруђа).
У вези с недостатком спремног личног састава и авијацијске технике, крајем 1942. године ВДК преформирани су у војно-десантне дивизије (ВДД) које су борбено дејствовале као обичне стрељачке јединице. Уместо ВДД на лето 1943. године формирано је 20 гардијских ваздушно-десантних бригада.
Ради спровођења Дњепровске ваздушно-десантне операције 1943. године три ВДБ обједињене су у ВДК. Крајем 1944. и почетком 1945. значајан део ВДД преименован је у стрељачке дивизије.

Ето дела историје ратовања падобранаца РККА. Непознавање немачког ме спречава да боље истражим и ту страну медаље (с посебним освртом на коришћење падобранаца на Источном фронту), па молим колеге да се тиме забаве.
Нисам се бавио падобранцима других земаља јер нису биле укључене у операције Источног фронта (претпостављам да су Мађари, Румуни, Хрвати, Италијани радили исто што и њихови господари).

Ајд сад ви...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Italijani su imali dobre padobrance , uz Sovjete su zapravo očevi ovog načina ratovanja. No ono što je bitno za temu divizija Folgore, trenirana za napad na Maltu je nestala tokom druge bitke kod El Alamejna. Nisu bili slati na istok. Tokom Hladnog rata njena naslednica brigada Folgore je bila deo onih snaga koje su trebale da kontaktiraju JNA (bilo prijateljski, bilo neprijateljski).

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јединице сличне руским ваздухопловним трупама постојале су и постоје у многим земљама широм света, често с другачијим називима: ваздушна пешадија, крилата пешадија, ваздухопловне трупе, високо покретне ваздухопловне трупе, па чак и командоси.
Почетком 1936. британском руководству приказан је документарни филм о првом десанту изведеном у свету, од стране руских ''парашутиста''. Као резултат гледања, генерал Алфред Кнокс је лежерно, снобовски, приметио у парламенту: "Увиек сам био уверен да су Руси нација сањара." Већ у годинама ВОВ, руски падобранци су доказали да су способни за много тога.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Название: Внимание, парашютисты!
Автор: Гове Алькмар
Издательство: Харвест
Год:2003

Title: German Airborne Divisions: Blitzkrieg 1940-41
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey City:
Year: 2004

German Airborne Divisions: Mediterranean Theatre 1942-45
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey
Year: 2005

Title: German Airborne Troops 1939-45 (Men-at-Arms 139) Volume:
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey
Year: 1983

Название: Airborne World War II Paratroopers in combat
Автор: Tim Moreman, Carl Smith, Gordon L. Rottman, Bruce Quarrie, Peter Antill
Издательство: Osprey Publihing Limited
Серия: General Military
Год: 2007

Название: Assault From the Sky: The History of Airborne Warfare 1939-1980s (Osprey Digital General)
Автор: John Weeks
Издательство: Osprey Publishing
Год: 2013

Название: Воздушно-десантные операции Люфтваффе. Все боевые планеры III Рейха, Италии и Японии
Автор: Кузнецов К.А.
Издательство: Яуза
Год: 2015

• 3Ovo se svidja korisnicima: apostata, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Название: Внимание, парашютисты!
Автор: Гове Алькмар
Издательство: Харвест
Год:2003

Title: German Airborne Divisions: Blitzkrieg 1940-41
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey City:
Year: 2004

German Airborne Divisions: Mediterranean Theatre 1942-45
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey
Year: 2005

Title: German Airborne Troops 1939-45 (Men-at-Arms 139) Volume:
Author(s): Bruce Quarrie
Publisher: Osprey
Year: 1983

Название: Airborne World War II Paratroopers in combat
Автор: Tim Moreman, Carl Smith, Gordon L. Rottman, Bruce Quarrie, Peter Antill
Издательство: Osprey Publihing Limited
Серия: General Military
Год: 2007

Название: Assault From the Sky: The History of Airborne Warfare 1939-1980s (Osprey Digital General)
Автор: John Weeks
Издательство: Osprey Publishing
Год: 2013

Название: Воздушно-десантные операции Люфтваффе. Все боевые планеры III Рейха, Италии и Японии
Автор: Кузнецов К.А.
Издательство: Яуза
Год: 2015

Имам сву ту литаратуру. Одлична је. Ево сада једног текста за суботње вече. Да не буде како пишем само о Русима.
Ево кратке борбене историје (иначе, дугог ратног пута) немачких падобранаца на Источном фронту - од поласка до повратка.

О падобранцима и њиховим дејствима (и не само њиховим) писали су многи историчари, публицисти, па и литерате. Ни Руси нису били изузетак, поготово што им је у руке пала практично сва документација Трећег рајха. Све оно због чега су гинуле хиљаде обавештајаца, али и свих других, строго чувајне тајне, послужиле су после рата руским историчарима да створе јасну слику о укупним немачким напорима да промене историју Земљине кугле геноцидом и терором.

У немачким војним гласилима падобранци су увек били у бескпрекорним униформама, одличног изгледа, наоружања, морала, итд.

Шта се стварно догађало с тим елитним јединицама?

Њихова ударна елитна јединица Седма авиодивизија коришћена је као ''пожарни тим'' налазећи примену својим немалим талетнима и способностима; били су ''бацани'' свуда је је претила могућност пробоја. У реону Лењинграда деловали су: први и трећи батаљон првог падобранско-стрељачког пука; три батаљона трећег пука, први и други пандобрански инжињеријски батаљон, као и други батаљон десантно-јуришног пука и још неколико пушкомитраљеских и артиљеријских јединица.

Ако изузмемо невелике ваздушно - десантне операције из 1941. године од којих се издваја заузимање једног моста од стране пука ''Бранденбург'' , рат на истоку био је за падобранце искључиво копнена кампања.

Прву акцију под Лењинградом падобранци су започели 29-30. септембра 1941. РККА је пробила немачки фронт у реону града Шлиселбург, дестабилишући положај немачке прве пешадијске дивизије на Неви, источно од Лењинграда. Та претња захтевала је интервенцију падобранаца. У том првом великом борбеном сучељавању падобранци су претрпели огромне губитке; борили су се, побеђивали, губили, одступали и на крају били разгромљени. Руски стрелци нису имали никав респект према противнику. Очигледно да им Гебелсова пропаганда није утерала страх у кости.

Прва акција падобранско-десантних трупа кренула је у септембру 1941. године. Преко 3000 погинулих на Криту било је јасан сигнал да се сачека са дејствима у Русији те да падобранци неће баш тако брзо упознати борбене вредности противника. Десантна седма авиодивизија ушла је у састав групе армија ''Север'' која је била заузета блокадом Лењинграда. Фактички, то је била класична опсада током које су немачке трупе биле рањиве на контранападе ; пример за то је напад на пук који је бачен на уништење руског мостобрана. Руска пешадија и тенковски делови одбачени су преко реке одакле су покушавили да се пробију. После те акције падобранци су препустили своје положаје другим немачким јединицама, окренувши се ка следећој интрервенцији у сектору Виборг (велики железнички чвор). У оба случаја падобранци су се показали као одлична ''ватрогасна бригада'', али су и значајно плаћали своје успехе великим губицима.

У току 1941. до средине 1943. године падобранцима је нађена примена на четири основна дела фронта: код Лењинграда, Москве, Смоленска и Стаљинграда и сваки пут су имали огромне губитке. Код Лењинграда, практично све до пробоја блокаде (испуњавајући безусловне прохтеве војног и политичког врха) чак четири падобранска пука и велики број специјализованих јединица били су везани за ту област.

Октобра 1941. у Русију су пребачена два батаљона трећег падобранско-стрељачког пука који су сместа ступили у битку против совјетских положаја на Неви. Такође су у октобру на исток пребачени штабски делови седме авиодивизије. Како су јачана дејства, тако је све више борбених делова бацано у ватру, онако како је јачало совјетско напредовање. Најогорченије борбе водиле су инжињеријске чете у густим и непроходним Сињевинским шумама. У октобру је Невска оперативна група 55. армије покушала да се пробије и повеже са 54. армијом на Волхову. Борбе су се претвориле у немилосрдни масакр, у којем су се Руси и Немци сударили у блиској и огорченој борби, у условима страшне хладноће. Показујући устрајност, падобранци су одбијали офанзиву Црвене армије, али су губици у четама били око 70-80 процената. Највише су страдали инжињерци: на пример, трећа чета је изгубила 119 људи и 16. новембра је повучена у позадину.

Борбе на југу Русије, где су на степама Украјине ратовали падобранци првог и другог батаљона другог пука ничем нису заостајали по жестини борби на северу. Кијев је пао у руке Намаца у септембру, а Харков у октобру. У зиму 1941. на 1942. падобранци из Украјине били су борбеној групи пуковника Штурма и бранили су део фронта под именом Миус (типично за немачко означавање - део је назван према команданту сектора) у реону Харчинска. Овде су Немци успели да одбију снажне нападе Совјета који су тежиили да се пробију ка источном приобаљу Азовског мора. И поново су, у тешким условима и с великим губицима падобранци обавили свој задатак.
Већ с јесени 1941. бројност падобранских трупа веома је смањена. Године 1942. у жељи да поправе колико-толико ситуацију, Немци су објединили више јединица у једну и назвали је Трупа мајора Мандла. У фебруару 1942. године, група је била распоређена на положаје у округу Вјазме, а затим послана у садејство са другим падобранско-стрељачким пуком у близини Иукхнова, након чега су поново распоређени у групу која је деловала на Волкховом фронту. Тамо су Руси нанели тешке ударце Немцима па је први батаљон враћен на попуну. У марту, Совјети су поново покушали да да продру на том сектору због чега су Немци морали да хитно пребаце други падобранско-стрељачки пук у реон Липовке. Велике битке у тој области довеле су до тога су су трупе другог падобранско-стрељачког пука повукли са прве линије и пребацили их у 11. авиокорпус. Тада је формирана и друга падобранска дивизија која је добила и нову опрему и наоружање.

Састав седме авиодивизије генерерал-мајора Петерсона пребачен је групи армија ''Центра'' ради подршке у Смоленској области. Падобранци су били дужни да одрже у својим рукама део пута који повезује два стратешки важна града Смоленск и Витебск (у њему се и данас налази највећи тенковски полигон на свету). Вршена су борбена извиђања све док на себе пажњу и капацитете није заузела битка код Стаљинграда.

У марту 1943. године легендарна седма авиацијска дивизја преименује се у Прву падобранску и појачава правац с кога се очекивао напад трупа маршала Тимошенка. Успели су да задрже па и одбаце прве руске нападе. Руска обавештајна служба је у једном од својих ретких пропуста сматрала да ће падобраци бити на поштеди и њихово пристусво је за команду РККА било неочекивано. Батаљони трећег и четвртог падобранско-стрељачког пука држали су одбрану код Лушке и нанели нападачу велике губитке.

Зима 1942. на 1943. највише је користили Совјетима јер је успела да оформи котао шестој армији код Стаљинграда. На смоленском правцу Немци су се још и држали, а на многим деловима фронта ситуација је постајала неподношљива. Падобранско-десантне јединице су, према потреби, пребациване с једног на други део фронта.
Код Орела је први стрељачки пук одлоевао доткле док Руси нису пробили фрон на позицији друге тенковске армије Немаца, а борбена група Маиндел, која се састојала тог момента из делова корпуса, пушкомитраљеског батаљона, десантно-јуришног пука и делова ПТ дивизиона, борила се истовремено на више делова фронта према потреби. Губици су били веома високи и те јединице су повремено склањане с фронта и враћане у Немачку или Француску ради допуна. Четврти батаљон јуришног пука повучен је из влажних, хладних шума Волховског фронта и послат у Франацуску где је ушао у састав друге падобранске дивизије у Авињону као резерва ОКВ ради даљих борби у Европи.

Средином 1943. године Немци почињу пресудну операцију ''Цитадела'' у којој дефинитивно губе стратешку иницијативу. Креће затим офанзива у Украјини где је Други украјински фронт после пресласка Дњепра зауставњен контраударом прве тенковске армије вермахта. Продор је убрзо настављен прикључивањем првог и четвртог украјинског фронта. Само у првој половини новембра Руси су ослобоили Костењ и Кијев. Тада немачка команда баца у борбу адуте - другу падобранску дивизију формирану у Бретањи под командом генерал-поручника Рамкеа. Због ситуације у Европи она је упућена пред Житомир, али не у пуном саставу - без три батљона. Први задатак јој је био да замени јединице прве тенковске сс арминје која је нападала совјетске позиције у шумама око Радомишља. Падобранци су ступили у бој 30. новембра, а већ у ноћи првог децембра очистили су свој део од противника. Тај део није дуго био миран јер су Руси ускоро кренули у контранапад (16. армија) тежећи да изађу на Дњепр. Борци другог падобранског пука ослабили су тај напад, но свеједно већ 15. децембра те јединице пребачене су у реон Кировграда где је текла ликвидација продора немачких положаја код Кременчуга. Ту је други падобрански пук дејствовао са 11. тенковском дивизијом и 286. бригадом тешких ловаца тенкова. Тај контранапад није успео и падобранци су се прегруписали. Следеће недеље су одолевали совјетским контранападима на котама код Кировграда. Већ 18. и 18. децеембра падобранци су овладали стратешки важним котама 170.8 и 168.7, управо у време када је кота 167 која је доминирала на Новгородкој прелазила из руку у руке. Због губитака падобранци су били практично немоћни пред масовним контранападом и 23. децембра почели су повлачење, док је седми падобранско-стрељачки пук задржавао положаје у Новгоротки све до краја месеца.

После преамбиционзних покушаја да се прегрупишу и преформирају падобранске јединце, петог јануара 1944. гоине у реону Кировграда други пук и први батаљон петог пука нападнути су од стране јединица Другог украјинског фронта генерала Коњева. Напори су били огромни. Падобранци су , уз помоћ тенковских јединица само у једном дану уништили 60 тенкова Т-34. На њих је нападао и први украјински фронт Ватутина.

Руси су одлучно кренули да прегазе падобранце, угрозивши чак и штаб друге падобранске дивизије. Отрезнивши се од преамбициозних одбамбених планова, падобранци су се повукли на безбедније позиције. У батаљонима је остајало свега по тридесетак људи, па су од делова другог батаљона петог пука и још неких других јединица формирали нови, 16. пук.
Крајем марта 1944. године падобранци су одступали од битком: друга падобранска дивизија прешла је реку Буг а затим била бачена на заштиту дела реке Дњестр у реону Бутора. Ту је чак постигла неке успехе који су јој омогућили да крену у противнапад којом приликом је заробила око 10.000 руских војника. После тога падобранци су враћени у Француску, али нису стигли да се поштено одморе јер су одмах бачени у одбијање напада у Нормандији.

Инжињерци првог батаљона 21. падобранског инжињеријског пука под командом Витцига још неко време су се задржали на Истоку. Заједно са борбеном групом поново основаног 16. падобранско-стрељачког пука они су бодили борбе између Даугавпилсом и Каунасом. Свеједно, била је то кап у мору. Група армија ''Центар'' такође је већ била уништена, а на југу се обрушавао цео немачки фронт. Када се батаљон одмакао на мање-више безбедно одстојање од противника у њему је остало 65 људи који су пребачени у друге падобранске делове.

Завршетак борбеног пута - одступање ка Берлину.

Последњег ратног пролећа многи падобранци очајнички су се борили на фронтовима Западне Европе. Међу онима који су остали на Источном фронту била је девета падобранска дивитија (број говори о брзом повећању броја падобранских дивизија). Вишенаменска дивизија вила је формирана у фебруару и састојала се из 25, 26. и 27. пука. Реони борбених дејстава сада су већ били у самој Немачкој - Бреслау (бранио га је други и трећи батаљон другог пуко), западна обала реке Одер и позиције око Штетина на Балтику. Свуда је дивизија имала чудовишне губитке. Шеснаестог априла други батаљон 27. брдског пука и трећи батаљон 26. пука били су буквално збрисани са земље када су Коњев и Жуков почели покрет према Берлину.

Како је девета дивизија ступила у дубину Немачке раштркала се на све стране у ситуацији општог хаоса. Бреслау је пао и два батаљона 25. падобранског пука пала су у заробљеништво.
Поред већ споменуте девете падобранске дивизије на Источном фронту појавила се и десета. Она је у основи била сачињена од делова првог падобранског корпуса (насталог као резултат преименовања првог ваздухопловног корпуса у јануару 1944.) који је деловао у Италији. трећег априла 1945. године десету дивизију послали су на југ, у Аустрију, у реон главног града Штирије - Граца, с циљем да олабави притисак Трећег украјинског фронта после пада Мађарске. Ратовала је по целој Аустрији, затим у Судетима. Крајем априла, северно од Брна, као што се то догодило с 30. падобранско-стрељачким пуком, она је пала у заробљеништво.
Остали падобранци продужили су безнадежни рат на Источном фронту до самог краја, а делови девете дивизије чак су учествовали у уличним борбама у Берлину. Другог маја генерал-поручник Карл Веидлинг званично је предао град и рад се фактички завршио. Падобранаца је остала шачица. Искушења која су претрпели у борби с руским трупама могу се сматрати ванредним, а саме јединице нису учествовале у злоделима.