offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4983
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Napisano: 25 Avg 2011 13:47
http://www.znaci.net/00001/137_30.pdf
http://www.znaci.net/00001/76_9.pdf
http://www.znaci.net/00001/69_12.pdf
12 дивизија: 1. и 2.пролетерска, 5.крајишка, 6.личка-пролетерска, 11.крајишка, 17.источно-босанска, 21. и 22.српска, 16. и 36.војвођанска, 42. и 48.македонска дивизија, група ваздухопловних дивизија и више самосталних јединица. Ове јединице дејствовале су по сменама (војвођанске су у новембру дислоциране у Бачку). Снаге Црвене армије (ангажоване у почетку Сремског фронта) чинили су: 64. и 68.стрељачки корпус, делови две ваздухопловне дивизије и речна флотила. Бугарска 1.армија имала је 3. и 8.пешадијску дивизију. У саставу 1.пролетерске дивизије, борио се и батаљон Словенаца, формиран у ослобођеном Београду, као и бригада "Италија".
Да су људи гинули, гинули су.
Али 13,000 мртвих за пет месеци операција је јако мали број у односу на само два дана Церске битке где је погинуло 16000
JA je napadala frontalno i nisu uspeli proboj...
Rusi su ih jednostavno zaobisli sa dve stane, pa se vratili i napali od pozadi i od napred.
Ipak je marsal Tolbuhin bio iskusan strateg.
Na Sremskom frontu borili su se borci iz svih SLOBODNIH krajeva Jugoslavije.
Sremski front je bio organizovan sa ciljem spajanja sa savezničkim snagama kod Italije.
Čitam kako Sremski front nije trebalo probijati, jer su u febraru i martu 1945. godine ruske trupe već zauzele Mađarsku i približavale se Beču,pa su Nemci iz Srema za nekoliko nedelja sami morali da odstupaju prema Zagrebu, kako tu ne bi bili zarobljeni.
Напротив.
Немци су желели да извуку фелдмаршала Лера и око 200,000 војника из Грчке, преко Сарајева, и Загреба за Немачку те су зато држали фронт.
Да фронт није пробијен, готово 80% територије НДХ би било на крају рата у усташким рукама и тражили би примирје са Савезницима.
Сремски фронт је био трка до Аустрије, ослободити што већи део земље пре краја рата.
Ratni dnevnik Vermahta:
Sunny day:
Tito otvara Sremski front
"Neprijatelj nam nije više bugarska armija. Ne znamo zašto"
5. januar 1945.
Naše jedinice, koje se povlače iz Grčke, stigle su u Višegrad.
1100 angloameričkih aviona i 400 bombardera napalo je planinski prelaz Brener i Veronu; 700 aviona noću je napalo Udine.
6. januar
1000 američkih bombardera i 550 lovaca učestvovalo u napadu na Frankfurt-Hanau. Njima se suprostavilo 200 naših lovaca. Neprijatelj izgubio 40 aviona.
7. janaur
Istočno od Budimpešte Rusi su uspeli a probiu našu odbranu. Stanje je veoma napeto. Snabdevanje Budimpešte je veoma teško. Rusima je takođe pošlo za rukom da tenkovima pobiju položaje koje je držala mađarska divizija "Sveti Laslo".
Balkan: borbe vodimo na prostoru Save-Drine. Čekamo da nam stigne pojačanje.
Italija: zbog kiše vođene su borbe slabijeg intenziteta.
Ponovo napad 1000 američkih bombardera na područje Diseldorf-Manhajm i gađali su uglavnom saobraćajnice.
8. januar
Pojačalo smo odbranu Bratislave (Presburg) sa dodatnim trupama.
Italija: borbe nedaleko Bolonje sa anglo-američkim snagama.
1000 američkih bombardera napalo saobraćajne ciljeve na prostoru Padeborn-Koblenc-Manhajm. Šteta je osrednja.
9. januar
U neprijateljskoj štampi govori se o Budimpešti kao o ratištu, gde se vode najteže borbe, koje skoro mogu da se uporede sa Staljingradom.
Sovjetski Savez je, očigledno, usporili svoju ofenzivu na frontu prema Poljskoj i istočnoj Pruskoj. Iza toga, verovatno, stoje politički razlozi. Moskva trenutno vodi intenzivne pregovore sa Amerikancima i Englezima i postoje neslaganja oko Poljske, Grčke, Irana, i tako redom. Kako bi postigli svoje političke ciljeve, Rusi oklevaju sa ofenzivom prema nemačkoj armiji
Balkan: odbijen napad neprijatelje na naše položaje kod Prijepolja. Najveći deo naših snaga uspeli smo da prebacimo preko mosta na reci Lim. Borbe vodimo i kod mosta u Višegradu.
Na Sremskom frontu odbili smo slab napad neprijatelja. Na ovom frontu neprijatelj nam nije više bugarska armija, već Titove snage. Razlog za ove promene nije nam poznat.
Na Dravi kozačke jedinice u borbi sa partizanima uspele da odbrane svoje položaje.
10. janaur
Rusi su naredili bugarskim jedinicama da se povuku sa Sremskog fronta i odredili im novi položaj, koji će, veorvatno, da bude na području jugozapadne Mađarske.
Budimpešta se snabdeva sa 39 transportna aviona. U Budimpešti nemamo dovoljno muncije. Prema saopštenju neprijatelja, francuski generalštab, zbog poznavanja terena, treba jače da bude uključen u američko-britanske vojne planove. Balkan: 247. pešadijska divizija stigla u Višegrad. GRpa "Štajrer nalazi se na putu u Sarajevo.
11. januar
U Budimpešti vlada dobro raspoloženje, premda je neprijatelju ponovo pošlo za rukom, da na više mesta probije našu odbranu. Raspolažemo sa 41 avionom u svrhu snabdevanja Budimpešte.
Naše jedinice prema planu povukle se iz Prijepolja.
12. januar
Zapad: američko-britanske trupe su pasivne.
Balkan: 22. pešadijska divizija stigla blizi Višegrada. Između Save i Drae pojačana aktivnost banditskih grupa.
Neprijatelj raspravljao o grčkom ostrvu Krit, gde se još uvek nalaze nemačke trupe.
13. januar
Budimpeštu snabdeva 46 aviona. Na nekoliko mesta jugoistočno od Budimpešte naši uspeli da potisnu napredovanje nepriajtelja, ali severno od Budimpešte protivnik ponovo pošlo za rukom da osovji deo našeg fronta.
Doneta odluka, da se još ne povučemo iz Višegrada. Definitivno smo utvrdili, da se bugarske trupe povučene sa Sremskog fronta. One će verotatno biti upotrebljene u borbi sa našom 2. tenkovskom armijom..
14. januar
Balkan: i poslednje naše vojne jedinice koje su se povlačile iz Grčke, stigle su u Višegrad. Komanda za Jugoistok dala je kratki pregled ove vojne operacije povlačenja naših trupa iz Grčke i ostra Egejskog mora. Ukupno trajanje povlačenja: 4 ˝ meseca. Dužina puta i do 1 500 km, prešli preko 20 planinski prevoja, čija nadmorska visina dostiže do 1 400 m. Operaciju povlačenja započeli leti, pri tropskim vrućinama, a završili po mrazevima i najhladnijim zimskim danima. Najteže okršaje vodili smo na Kosovu, kod Čačka i Kraljeva, gde smo vodili borbe sa 3 bugarske armije, tri ruske divizije i banditima (partizanima).
Sunny day:
Klanica u Sremskom blatu
"Na Sremskom frontu ostalo 12.000 mrtvih partizana"
Ništa od vrednog vojnog materijala nije palo u ruke neprijatelja. Uništili smo 223 drumska mosta, 281 železnička mosta, 95 tunela, 9 776 vagona i lokomotiva. Uspeli smo da spasimo glavninu naših snaga, koje su stigle do Kraljeva, zatim Višegrada i konačno do Virovitice.
U štabu Mihailovića, pretpostavljamo, još se uvek nalazi američka vojna misija, ali ne više i britanska.
Ktalj Petar opozvao svoju raniju izjavu i sada se izjasnio protiv Tita, te zahteva da dođe do referenduma.
1 100 američkih bombardera i 600 lovaca gađalo saobraćajnice na prostoru srednje Rajne.
15. januar 1945.
U Budimpešti stanje je nepromenjeno. Rusi napadaju u smeru Krakova.
Nad Berlinom oboreno 40 neprijateljskih aviona, a naši gubici iznose 78 aviona.
Očistili saobraćajnicu Sarajevo-Brod, tako da je ona sada ponovo slobodna za nesmetano povlačenje naših trupa. Na Sremski front dovukli smo pojačanja.
16. januar
Rusi probili našu odbranu i sada se nalaze severno od Krakova. Na istočnopruskom frontu uspešno smo odbili sve napade protivnika.
Balkan: pokret naših trupa iz Višegrada ka Sarajevu teče bez zastoja. Neprijatelj, čini se, ima plan, da deo svojih jedinca prebaci sa prostora Drine u Slavoniju, sa namerom, da rastereti Sremski front..
17. januar
Severno od Budimpešte uspeli smo da povratimo 8 km fronta.
600 američkih bombardera izvršilo napad na Magdeburg-Desau-Drezden-Biterfeld.
Jugoistok: na Sremskom frontu krenuli smo u ofenzivu sa 7. Š-brdskom divizijom i 117. divizijom i to napredujući uz južne obale Dunava
18. januar
U Krakovu vode se ulične borbe sa ruskim vojnim snagama. Kod Blatnog jezera u pet ujutro započeli ofenzivu protiv ruskih snaga. Zabeležili su prve uspehe.
Živa aktinvost bandita na prostoru Drina-Sava, ali i oko Mostara.. Naše jedinice postigli daljne uspehe u borbi sa Titovim snagama na Sremskom frontu
19. januar
Rusi u Krakovu. Pošlo im je za rukom da sa tenkovima prodru u industrijski deo grada.
132 aviona u akciji snabdevanja Budimpešte.
Balkan: deo 22. pešadijske divizije stigao u Vlasenicu; 297 pešadijska divizija krenula iz Sarajeva ka Dravi. Na Sremskom frontu naši osvojili daljnih 8 km nepriajteljskog fronta. Titove snage pružaju slab otpor. Naši oficiri na svoju ruku hteli su da krenu i dalje, ali ih je zadržala naša komanda za to područje.
Politika: u britanskom parlamentu Čerčil se izjasio za Tita, a protiv kralja Petra.
20. januar
Izgubili smo Krakov. Rusi stigli blizu Čenstohova.
Balkan: na Sremskom frontu izbrojali smo 12 000 mrtvih neprijateljskih vojnika (in Syrmien wurden 12.000 feindliche Tote gezählt", 8. knjiga, str. 1026).
21. januar
Mađarska: uspesi 3. tenkovske divizije, kao i divizije "Viking" ("Wiking") i "Totenkopf" ("Totenkopf"). 150 aviona transportovalo danas u Budimpeštu 100 tona municije, sanitatskog materijala i goriva.
Izgubili smo Tilzit i Lauterbah (istočna Pruska). Naša podmornica potpoila jednu veliku neprijateljsku trgovačku lađu od 25 000 BRT.
Balkan: usepšna operacija kod Travnika. Kod Broda na reci Savi uništen most.
22. januar
200 bombardera i 200 lovaca napalo Beč i oni su prouzrokovali velike štete na saobraćajnicama.
Balkan: borbe sa nepriajteljem kod Vlasenice. Kod Travnika naši vode uspešnu operaciju.
23. januar
Rusi se približili Poznanju (Pozen), koga brani 10 000 naših vojnika. U istočnoj Pruskoj izgubili smo Alenštajn. Osterode i Hoenštajn.
Neprijatelj ušao u Štrazburg.
Sa 10 malih podmornica napali smo ušće reke Temze. Nismo potigli uspeh. Samo su se tri podmornice vratile u bazu. Jedna naša podmornica pred kanadskom obalom potopila tri neprijateljka tankera.
Balkan: osvojili smo Travnik. Na prostoru Sava-Drina stanje je još uvek napeto.
24. januar
U Šleskoj odnos snaga jeste 5:1 u korist neprijatelja.
U Mađarskoj divizija "Viking" javlja, da je stanovništvo nedaleko Hercegvalve pozdravilo ponovni dolazak nemačkih trupa, koje su oslobodile to područje i da se stanovnišvo spontano diglo tražeći od Nemaca oružje, kako bi se moglo da bori protiv Rusa
Tito mobiliše nove banditske snage; 22. pešadijska divizija uspešno je probila neprijateljski obruč kod Vlasenice. Sitacija na prostoru Drina-Sava sada je povoljnija. Na Sremskom frontu neprijatelj nas napao sa jakim snagama, ali je napad uspešno odbijen.
25. januar
Kod Poznanja (Pozena) pojavili su se ruski oficiri u nemačkim uniformama, koji govore nemački i tako prearili naše stražare.
Balkan: poboljšao se naš položaj na prostoru Sava-Drina. U Sremu odbili napad nepriajtelja.
26. januar
Rusi se se približili Breslau (Vroclavu) i Pozenu (Poznaw).
Balkan: iz Užica neprijatelj doveo jednu diviziju i doveo je na Sremski front. 22. pešadijska divizija napreduje veoma polako, jer je otpor neprijatelja jak.
27. janaur
Rusi su stigli blizu Kenigsberga (istočna Pruska). Rusi su se približili Letenu (Lötzen) i Volfsšance (Wolfsschanze), koji je bio Hitlerov glavni štab od 1941 do 1944. To smo mi već ranije uništili.
Balkan: u borbama kod Travnika neprijatelj imao 307 mrtvih, a mi 33. Kod Broda na reci Savi napravili smo novi most
28. januar
Dramatična situacija u vezi transporta ranjenika i civila sa prostora istočne Pruske. Samo iz Kenigsbegra treba da evakuišemo 24 000 ranjenika, a Rusi su već ušli u gradsku tvrđavu.
Sunny day:
Borbe kod Bijeljine
"Neprijatelj na Drini pruža jak otpor"
29. januar 1945.
Kritična situacija u Pozenu (Poznanj). Evakuisali smo naše trupe iz Memela.
Ruska štampa se žali, da Englezi i Amerikanci imaju veoma povoljnu priliku da krenu u ofenzivu, ali da do sada nisu ništa poduzeli.
Kratak pregled događaja sa Zapadnog fronta: naši početni uspesi u vezi ofenzive na Ardenima, završena je juče i mi smo primorani, da osvojen teren, zbog nedostatka municje, goriva i ljudstva, ponovo prepustimo nepriajtelju.
Balkan: naše trupe probile su se do Mostara. Borbe se vode kod Bijeljine. Na Sremskom frontu je mirno, a to može da se objasni, u to ne može da se sumnja, činjenicom, da smo Titovim snagama zadali velike gubitke.
30. januara
Situacija u vezi odbrane Budimpešte je dramatična. Snabdevanje grada je kritično. Stanje je kritično i u Pozenu. Naše trupe su još u južnom delu grada Kenigsberga.
1100 američkih bombardera gađalo ciljeve na prostoru Bilefeld-Kasel-Ham
Balkan: na Sremskom frontu neprijatelj utrđuje svoje položaje, što je znak, da nema namere da poduzima ofenzivu.
31. januar
Divizija "Velika Nemačka" konačno stigla kod (Königsberg) Kenigsberga (istočna Pruska). Neprijateljska podmornica potopila ispred obale istoččne Pruske naš trgovački brod "Vilhelm Gustlof", koji je prevozio 3 300 izbeglica iz istočne Pruske. Uspeli smo da spasimo 800 ljudi.
1. februar
Uspeli smo da odbranimo Pozen. U Mađarskoj, zbog velike hladnoće, nije bilo značajnijih okršaja.
Četničke jedinice nalaze se južno od Tuzle.
2. februar 1945.
600 neprijateljskih bombardera izvršilo napad protiv Ludvigshafena i Manhajma. Tokom noći teroristički napad 900 britanskih aviona protiv civilnih ciljeva na prostoru Majnc-Ludvigsgafen.
Balkan: oko 25 000 naoružanih bandita prodrlo u Slavoniju.
3. februar
Rusi se već nalaze istočno od Frankfurta na Odri. Kod Pozena (Poznanja) kritično.
Balkan: 22. pešadijska divizija prodrla je do prostora Zvornika, gde je naišla na neprijateljski otpor. Ostatak 104. divizije napustio Zenicu.
4. februar
800 britansko-američkih aviona izvršilo teroristički napad protiv strogog centra Berlina. Poginuo veliki broj civila.
Balkan: borbe sa neprijateljem oko Bijeljine.
5. februar
Danas 200 transportnih aviona snabdevalo Budimpeštu. U Pozenu od 12 000 vojnika ostalo je svega još 3000, da brani grad.
6. februar
Balkan: severno od Mostara neprijatelj pobegao pred našim trupama. 22. pešadijska divizija sada je u Zvorniku. Borbe sa neprijateljem kod Virovitice.
7. februar
U Pozenu (Poznanju) naša trupe imaju municije za svega dva dana.
Balkan: borbe kod Mostara. Neprijateljski napad na naše jedinice kod Višegrada, koji nameravamo da napustimo kroz šest dana.
8. februar
U Pozenu (Poznanj) naše trupe odbile ruski poziv na kapitulaciju. Veliki neprijateljski vazdušni napad na Beč.
Za razliku od Amerikanaca, čije radio veze i šifrirane poruke nije teško otkriti, Britanci su veoma disciplinovani, pa nam nije lako doći do njihovih informacija.
Balkan: kod Mostara se i dalje vode borbe.
9. februar
Naš otpor u Pozenu izgleda da posustaje.
Balkan: očistili smo teren oko Virovitice.
10. februar
Balkan: odbijen neprijateljski napad kod Mostara; 22. pešadijska divizija nastavlja napada na neprijateljske položaje sa leve i desne obale Drine. Vrhovna komanda za Jugoistok: stanje kod Mostara je teško. Hrvatske jedinice su bez borbene vrednosti ("Die kroat. Verbchnde sind ohne Kampfwert", 8. knjiga, str. 1414). Nevesinje možemo da evakuišemo, ali kada je u pitanju Mostar, za to treba da dobijemo odobrenje Firera.
Poljska izbeglička vlada u Londonu zahteva da se povede rat protiv Rusa.
11. februar
Rusi se približili na 15 km od Breslau (Wroclav).
Balkan: 22. pešadijska divizija uspela da izađe svega 7 km van Zvornika; 7. Š-brdska divizija krenula iz Bijeljine kao pomoć 22. diviziji. Zauzeli smo Viroviticu.
12. februar
Vest iz Budimpešte: posle 50 dana borbe otpor se bliži kraju. Pre dva dana Rusi su ušli u predgrađe grada. Više nije moguće snabdevanje grada vazdušnim putem.
U Pozenu naše trupe ponovo odbile poziv neprijatelja da kapituliraju. Svega 32 naša vojnika dezertirala Rusima. Našim trupama nedostaje municija i one su premorene.
Balkan: borbe oko Mostara su i dalje u toku. U Višegradu vršimo pripreme za evakuaciju naših trupa. Oko Bihaća započeli sa akcijom čišćenja.
13. februar
Rusi osvojili Budim (Pešta je pala u ruke neprijatelja 18. januara 1945). Poslednje nemačke jedinice uspešno su se probile iz opkoljenog Budima.
Iz istočne i zapadne Pruske uspeli smo da evakuišemo 374 700 izbeglica i da ih, uglavnom brodovima, prebacimo na zapad, do Štetina (Ščečina) ili Kila.
Balkan: borbe oko Mostara jenjavaju. Na Drini 22. pešadijska divizija napredovala svega 1 km, jer neprijatelj pruža žilav otpor. Iz Bijeljine nam je stiglo pojačanje. Kod Bihaća akcija čišćenja i dalje traje.
14. februar
Balkan: stanje kod Mostara se pogoršalo. Neprijatelj je stigao do zapadnog predgrađa Mostara; kao posledica jakog neprijateljskog napada, hrvatske vojne jedinice su se raspale. Neprijatelj je zauzeo glavna strateška mesta zapadno i severno od grada. Samo malobrojne nemačke jedinice, koje se sastoje od pomoćnog osoblja i vojnih instruktora, spremne su da brane grad. Naše trupe povukle se iz Nevesinja. Upućen je zahtev komandi, da se naše slabe vojne snage povuku iz Mostara.
Borbe se vode i južno od Sarajeva. Na Drini 22. pešadijska divizija napredovala je 2 km. Neprijateljsko vazduhoplovstvo ometa naše napredovanje.
Sunny day:
Jugoistočni front popušta
Vermaht za to okrivljuje 369. hrvatsku pešadijsku diviziju
Noću ponovo, kao i juče, napadnut Drezden, koji je do sada bio pošteđen. Britanska štampa opravdava ovaj teroristički vazdušni napad na grad, da se time htelo pomoći Rusima.
15. februar 1945.
Dve naše podmornice nedaleko Murmanska uspele su da potope tri američka trgovačka broda tipa "Liberti", a dva su oštećena.
Po danu američki bombarderi napali Drezden, gde još plamte požari, koje je prouzrokovalo noćašnje britansko bombardovanje. Grad je imao 650 000 stanovnika, ali zbog priliva izbeglica, nalazi se daleko više ljudi. Kao posledica angloameričkog bombardovanja sada grad ima 500 000 beskućnika. Za odbranu Drezdena imali smo 146 lovaca, koji nisu mogli mnogo da urade, jer je neprijatelj nad Drezdenom imao 700 lovaca. Oboreno je 20 naših lovaca, a mi 2 neprijateljska.
Balkan: 35 neprijateljskih aviona napalo grad Zagreb i aerodrom. Stanje kod Mostara kritično: naš protivnapad nije uspeo. Firer je odobrio da se naše snage povuku iz Mostara. Naše snage, kako je i bilo planirano, evakuisane iz Višegrada; 22. pešadijska divizija nalazi se 19 km severno od Zvornika, dakle, dobro je napredovala, premda su Rusi ponovo stupili u akciju i pokušavaju da nam ometu povlačenje.
16. februar
Iz ruskog obruča u Budimpešti uspelo je da se spasi još 621 nemački vojnik.
Američki bombarderi ponovo napali Drezden. Poznan se još drži.
Izveštaj Vrhovne komande Vermahta za Jugoistok: naša odbrana je razbijena. Ovo se odnosi i na Nevesinje. Glavni krivac za takvo neplanirano stanje jeste 369. hrvatska pešadijska divizija, koja se prosto raspala, te je izgubila gotovo celokupno teško naoružanje. Time je 369. hrvatska divizija po drugi put potpuno zatajila. Ponašanje 373. hrvatske divizije decembra 1944. daje nam istu sliku ("Die 369. kroat. Div. hat zum zum zweiten Mal völlig versagt", 8. knjiga, str. 1411). Sa juga neprijatelj je stigao 9 km od Sarajeva.
17. februar
Samo malom broju vojnika danas je uspelo da se probije iz, od Rusa osvojene, Budimpešte.
Kod Breslau (Vroclava) oborili 35 ruskih aviona, a mi izgubili 16 aviona.
18. februar
Komandant Pozena izdao je zapovest da se pokušaju probiti iz grada do prvih nemačkih položaja, pošto im je ponestalo municije i hrane.
Balkan: odbili neprijateljske napade kod Mostara i Višegrada.. Kod Bihaća izbrojano 210 ubijenih neprijateljskih vojnika, a naših 88. Nakon što je naša komanda za Jugoistok poslala izveštaj, Komanda Vermahta izdala je sledeće uputstvo: Sve su češće pojave da domobrani i ustaše iznevere ("Das Versagen der Domobranen und der Ustascha nehme zu", 8 knjiga, str. 1416)., ali, kako nemamo sami dovoljno vojnih snaga, nemamo drugog izbora, nego da i dalje sarađujemo sa Hrvatima.
19. februar
Istok: oborili 45 ruskih aviona, izgubili 25 sopstvenih.
Zapad: u toku su borbe južno od Zarbrikena.
Jugoistok: kod Mostara odbijen napad neprijatelja. Postoji plan da naše snage prikupimo kod Sarajeva. Kod Travnika napad neprijatelja iz pravca zapada. Zvornik smo prepustili neprijatelju, ali smo zauzeli Janju. Nastavljamo čišćenje terena u Slavoniji, na planini Papuk.
20. februar
Uspeli smo da sa ostrva Krita snabdemo ostrvo Milos, premda su Britanci sproveli pomorsku blokadu.
Pritisak neprijatelja na drumu Mostar-Sarajevo, ali prema Višegradu je manji. Situacija se kod Travnika pogoršala, jer je neprijatelj stigao do zapadnih delova grada, a reč je o najboljim Titovim jedinicama.
21. februar 1945.
Komandant Pozena javlja da njegovi vojnici nameravaju i dalje da se bore, premda su stešnjeni na prostor od 2 sa 2 km.
Balkan: naše snage prebacujemo sa prostora Mostara preko Sarajeva u Travnik, gde su nemačke jedinice doživele neuspeh i to zbog toga jer su hrvatske vojne snage zatajile.
22. februar
Jugoistok: naše snage povlače se sa prostora Mostara. Stanje za nas se kod Travnika pogoršalo, gde napadi neprijatelja ne popuštaju. I na prostoru Višegrada situacija veoma ozbiljna.
1000 američkih bombardera izvršilo težak teroristički napad na grad Nirnberg.
23. februar
Jutarnja vest iz Pozena: naš otpor bliži se koncu. U 14.40 prestala je veza sa našom komandom u Pozenu (Poznanj).
Turska nije više neutralna i danas je objavila rat Nemačkoj.
Jugoistok: pritisak na naše položaje kod Sarajeva. Situacija u Travniku postaje za nas kritična. Iz Zenice krenula pomoć. Titove snage, po prvi put primećujemo, poseduju tenkove i artiljeriju.
24. februar
Naš otpor je u Pozenu ugašen. Pozen je pao u ruke neprijatelja, koji tvrdi da je zarobio 20 000 naših vojnika. To je sigurno preterana cifra, pošto je daleko manji broj naših ljudi branilo grad. Rusi ušli i u južni deo grada Breslau (Vroclav).
Jugoistok: na ostrvo Rodos, - koje se, pored Krita, još nalazi u našim rukama, - stigla lađa Crvenog krsta, koja je donela humanitarnu pomoć za civilno stanovništvo.
I dalje traje pritisak neprijatelja na naše položaje kod Sarajeva. Stanje je i dalje kritično kod Travnika.
25. februar
Jugoistok: Neprijatelj i dalje vrši pritisak na naše snage kod Sarajeva. Borbe kod Goražda su u toku. Zaoštrila se situacija kod Zenice. Izgubili smo Gračanicu, jer su ustaše zatajile. Dolazi nam u pomoć 7. Š-brdska divizija.
Dopuna: 25 Avg 2011 14:14
Пета крајишка дивизија
Од марта до маја 1944. године Пета крајишка дивизија учествовала је у наступању кроз Србију, а затим у борбама против Немаца, четника и муслиманске легије у Санџаку и источној Босни. Од почетка августа 1944. Пета крајишка дивизија борила се под непосредном командом Главног штаба НОВ и ПО Србију у бици на Копаонику и биткама у долини Западне Мораве, од октобра 1944. до априла 1945. године учествовала је у борбама на Сремском фронту. 17. јануара 1945. приликом офанзивног удара немачког 34. армијског корпуса дивизија је претрпела тешке губитке, а неке њене јединице су разбијене. Током априла 1945. учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Славонског Брода.
Prva Krajiška proleterska udarna brigada
U Beogradskoj operaciji i napadu na Smederevo, u oslobođenju Grocke i borbama pod Avalom, u razbijanju korpusne grupacije „Štetner", 1. krajiška brigada bila je u redu najaktivnijih borbenih jedinica NOV, nalazeći se uvijek na glavnim pravcima udara.
Na Sremskom frontu vodila je, također, teške borbe, kada je samo jednog dana 470 boraca izbačeno iz njenog stroja, od kojih je 130 poginulo. Posle proboja Sremskog fronta, Brigada je učestvovala u oslobođenju Brčkog, a zatim u uništavanju neprijatelja do posljednje bitke, koju je vodila 9. maja 1945. godine, u rejonu sela Marija Bistrica.
U ratni dnevnik 1. krajiške proleterske brigade* upisane su 393 borbe vođene na putu dugom 21.000 kilometara, 1.309 poginulih boraca, imena 17 njenih narodnih heroja, visoka odlikovanja (Orden narodnog oslobođenja, Orden partizanske zvijezde, Orden bratstva i jedinstva), i šest pismenih pohvala Vrhovnog komandanta.
Prva krajiška proleterska brigada odlikovana je Ordenom narodnog heroja 21. maja 1975. godine, povodom jubilarne 30-godišnjice pobjede nad fašizmom.
Druga Proleterska udarna brigada
Ponovo je prešla u Srbiju, i u decembru 1943. i januaru 1944. vodila je više borbi na Zlatiboru, za Ivanjicu, kod Arilja, u rajonu Priboja i drugih mjesta. Morala se povući. Sredinom marta, u sastavu Udarne grupe divizija ponovo prodire u Srbiju. Od tada do 21. maja vodila je gotovo neprekidne borbe u zapadnoj Srbiji i Sandžaku (Rudo, Zlatibor, Ivanjica, Kaona, Povlen). U sudarima s nesrazmjerno jačini snagama bila je prinuđena da se povuče u Crnu Goru. U junu i julu vodila je borbe na sektoru Andrijevice. Pored ostalog, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U prodoru Operativne grupe divizija iz Crne Gore u Srbiju učestvovala u borbama na Pešterskoj visoravni i na Ibru. U kolovozu djeluje na Kopaoniku, u Župi, Rasini, i oko Kuršumlije. naročito se ističe u razbijanju četnika. U septembru učestvuje u borbama na Ibru, kod Požege i Gornjeg Milanovca. Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, i naročito se istakla. Od tada do kraja decembra djelovala je na Sremskom frontu. U februaru i martu 1945. učestvovala je u borbama na Drini (Banja Koviljača i Loznica). U aprilu je učestvovala u oslobođenju djela istočne Bosne (Bijeljina. Brčko, Šamac), zatim u borbama u Slavoniji, pa na Majevici.
Četvrta Proleterska (Crnogorska) Udarna Brigada
Učestvovala je u prodoru divizija NOVJ u Srbiju, u martu-maju 1944. godine. U prodoru od Lima do Studenice, u dolini Studenice i na prostoru Dragačeva vodila je više borbi. S ove teritorije, od 21. aprila do 5. maja brigada je izvela marš--manevar preko grebena Suvobor—Maljen— Medvednik. Pod pritiskom desetostruko jačeg neprijatelja, s ostalim snagama 2. i 5. divizije, preko Zlatibora, Zlatara, Jadovnika i Lima, povukla se u Crnu Goru. Posle povlačenja iz Srbije, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U sastavu operativne grupe divizija učestvuje u prodoru u Srbiju. Forsirala je Ibar (3/4. kolovoza 1944) i učestvovala u razbijanju 4. grupe četničkih jurišnih korpusa (oko 10.000 ljudi), uništenju bugarskog garnizona u Kuršu-mliji, oslobođenju Kruševca, Kraljeva, Požege i Užica. Učestvovala je u protunapadu na Sremskom frontu, 22 januara 1945. godine. U aprilu djeluje u istočnoj Bosni i učestvuje u oslobađanju Brčkog, Orašja, Samca i Županje.
Prva Lička udarna proleterska brigada
Veoma teške borbe vodila je u Beogradskoj operaciji, a zatim i u gonjenju neprijatelja kroz Srem. Krajem 1944. godine vraćena je u Beograd, na jednomesečni odmor i popunu, Tada je, od Makedonaca zatečenih u Beogradu, formiran bataljon „Jane Sandanski", koji je ušao u njen sastav kao 5. bataljon. Posle povratka u Srem, vodila je borbe na Sremskom frontu, naročito prilikom njegova proboja i oslobođenja Batrovaca, Lipovca, Drenovaca i drugih sela, a zatim kroz Slavoniju, prilikom oslobođenja Đakova i Slavonskog Broda, kao i forsiranja Ilove i Čazme. Poslednje borbe u NOR-u vodila je za Zagreb, i u njegovoj okolini, Posle rata preimenovana je u 8. proletersku brigadu.
Druga Lička udarna proleterska brigada
Početkom 1945. godine, upućena je na Sremski front, gde vodi borbe kod Nijemaca, Male Vašice i Ilinaca. Učestvovala je u proboju Sremskog fronta, a zatim u borbama za oslobođenje Đakova, Slavonskog Broda, na Ilovi i Čazmi, kao i za oslobođenje Zagreba i Remeta. Rat je završila čišćenjem Zagrebačke gore (11—12. maja) od ostataka razbijenih neprijateljskih jedinica. Poslije rata preimenovana je u 9. proletersku brigadu.
Treća Krajiška proleterska udarna brigada
sastavu 1. proleterske divizije, počela je prodor na istok i pod borbom prešla put: Zec-planina — Planinica — Bitovnja — Kalinovik — Foča — Čajniče — Brodarevo. U Sandžaku je učestvovala u durmitorskoj operaciji. S ove teritorije, krajem kolovoza počeo je njen prodor u Srbiju. Od kraja kolovoza do polovine oktobra učestvovala je u borbama za oslobođenje zapadne Srbije i Šumadije; učestvovala je u razbijanju četnika na Zlatiboru i Bugara na Palisadu i u oslobođenju Ivanjice, Arilja, Požege i Kosjerića; posle toga učestvuje u razbijanju četnika na Ravnoj i Jelovoj gori i u oslobođenju Valjeva.
Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, pa u borbama na Sremskom frontu. U završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije učestvovala je u proboju Sremskog fronta i oslobođenju dela Slavonije, a 8. maja u oslobođenju Zagreba.
Treća Lička proleterska udarna brigada
U septembru oslobodila je Mionicu, i zaplijenila arhivu Četničke Vrhovne komande, Sutradan je odbila napad Nijemaca od Divaca prema Mionici; 14—18. septembra osiguravala je, s pravca Uba, napad 1.16. divizije na Valjevo. Učestvovala je u Beogradskoj operaciji i vodila više žestokih borbi za oslobođenje glavnog grada, Učestvovala je, 27. oktobra, u Beogradu na smotri pred Vrhovnim komandantom NOVJ. Do 30. novembra djeluje u Sremu (Sremska Mitrovica, Mandelos, Čalma, Bingule, Erdevik i Ilok). Od tada do 4. januara 1945, u Beogradu je na popuni i odmoru. Poslije povratka na Sremski front, vodila je obrambene borbe u rejonu Šida, Tovarnika i Ilinaca. Kod Siljana i Vrbanje vodila je šestodnevne borbe (6—12. aprila). Učestvovala je u proboju Sremskog fronta, potom u operacijama u Slavoniji (Đakovo, Slavonski Brod, na reci Ilovi, Čazmi i u oslobođenju Zagreba). Posle oslobođenja glavnog grada Hrvatske, vodila je borbe u Dubravi, kod Remete, na Zagrebačkoj gori.
http://www.znaci.net/00001/173_2.pdf
Evo još malo o jedinicama NOVJ koje su učestvovale na Sremskom frontu.
Sve do sada izneseno dokaz je negacije izjava pojedinih istoričara i novinara o učešću na Sremskom frontu samo mobilisanih pripadnika NOVJ iz Srbije i o njihovoj tvrdnji da na frontu nisu učestvovale iskusne partizanske jedinice.
Mobilizacija je vršena celoj teritoriji oslobođena "uže" Srbije, Makedonije i drugih delova Jugoslavije.
Dopuna: 25 Avg 2011 14:20
Nakon iskrcavanja ljudstva i sredstava 1.Tenkovske brigade na Vis, iz sastava je izdvojeno oko 600 pripadnika za formiranje Druge tenkovske brigade. Oni su 15 ili 16. septembra avionima iz Barija prebaceni u Vinucu u Ukrajini. Posle nekoliko dana pristigla je i druga grupa. Obe grupe su objedinjene i preko Kijeva i Moskve upucene u Kolomnu, istocno od Moskve. U tom mestu je bio i veliki zarobljenicki logor, u kome je bilo dosta ljudi sa prostora Jugoslavije, a koji su ratovali pod nemackom komandom. Mnogi su bili zainteresovani za prelazak na drugu stranu, te je tako izdvojeno jos oko 400 ljudi i objedinjeno sa grupom iz 1.Tenkovske, te su svi zajedno upuceni na poligon kod sela Tesnicko, blizu Tule. Odmah pop pristizanju grupe, zapoceta je i obuka, dodeljen je i odedjen broj tenkova T-34. Formirani su bataljoni i samostalne cete za specijalnosti (vozaci, nisandzije..) Planirano vreme obuke trebalo je biti oko 5 meseci. Prva tri meseca izvodjena je invidualna obuka, u cetvrtom sa posadama i bojevim gadjanjima i u petom mesecu na nivou voda i cete. Svi oficiri i instruktori za izvodjenje obuke bili su pripadnici Crvene Armije. Posebna pogodnost bila je cinjenica da je jedan broj ljudi vec zavrsio obuku na tenkovima M3 Stjuart, te je sa njima vrsena samo doobuka. Uslovi izvodjenja obuke bili su teski. Radilo se na temperaturama od -20 pa i do -40 stepena. Vreme za ivodjenje obuke je bilo osam sati, ali radilo se i duze. Znacajan deo obuke su cinele stojeve radnje, sa i bez oruzja. Svi vojnici su dobili propisanu zimsku uniformu Crvene Armije, a spavalo se u zemunicama iskopanim u zemlji.
Osmog marta 1945. formirana je 2.Tenkovska brigada sa komandatom majorom Vojom Radicem na celu. Dobijeni su novi tenkovi i ostala potrebna oprema predvidjena formacijom. Nova brigada je bila opremljena kao i bilo koja ruska tenkovska brigada iz tog perioda. Brigadu su cinila tri tenkovska bataljona, sa po dve cete. Svaka ceta je imala po tri voda sa po tri tenka. Komandir cete je imao svoj tenk, kao i komandir bataljona. Komanda brigade je imala 2 tenka, pa je skupa bilo 65 tenkova T-34, sa topom od 85mm. U sastva brigade ulazio je i motodesantni bataljon (koji se formirao u Jugoslaviji), namenjen za tesno sadejstvo sa tenkovima. N ajedan tenkovski bataljon, dolazila je po jedna motodesantna ceta, koja se uglavnom prevozila na tenkovima. Osnovno oruzje ovih ceta su bili automati Spagin 7,62mm. Pri komandi brigade bila je i preteca ceta, izvidjacki vod, PA ceta sa mitraljezima 12,7mm, tehnicka ceta i sanitetski vod. Sem ovoga svaki tenkovski bataljon je imao i svoj vod za popunu municijom, gorivom, popravku i odrzavanje, te je mogao biti samostalan u borbenim dejstvima.
Polovinom marta 2.tenkovska krece kuci, ukrcana na cetiri voza krece se od Tule do Ploestija. Nakon pretovara mars ruta je Dobrudza - Sofija - Dimitrovgrad - Nis. Dvadeset sestog marta stize u Beograd i razmesta se u Topciderskom parku. Tu se vrsi dopunska obuka sa motodesantnim bataljonom, koji je ranije formiran u Erdeviku. Brigada je dopunjena 2 borbena kompleta municije i tri punjenja gorivom. Zadatak Druge tenkovske bio je proboj sremskog fronta.
Sremski front nastao je jeseni 1944. god. Imao je veliki znacaj, kako za JA tako i za neprijateljske snage. Upornim drzanjem linija ovog fronta omogucavano je povlcaenje nemackih i drugih nep. jedinica sa prostora Bosne i Hercegovine, te jedinica ciji je put izvlacenja iz Grcke vodio preko tih terena. Iako relativno isturen u odnosu na front u Madjarskoj, nemacke jedinice su se uporno branile, trpeci velike i nanoseci jos vece gubitke novoformiranim i neiskusnim jedinicama sa prostora Srbije. Za neprijatelja, u dubuni fronta najbitniji su bili saobracajni cvorovi u Vinkovcima i Slavonskom Brodu. Teziste odbrane bilo je na pravcu Sid - Vinkovci. Planom Generalstaba JA, proboj fronta trebala je ostvariti 1.Armija sa glavninom 2.tenkovske brigade. Pomocni napad je planiran preko Brckog, u sadejstvu sa 3.Armijom i manjim delom 2.tenkovske, sa zadatkom nadiranja pravcem Zupanja - Vinkovci i odsecanjem nep. snaga na prvim linijama fronta. Planirani glavni pravc proboja s.Bapska - s.Lovska - s.Negoslavci bio je sirine oko 3km. Druga tenkovska (bez 2.tb) je po delovima privucena frontu do 7. aprila, kada je prikupljena u ocekujucem rejonu oko s.Erdevik. Drugi bataljon, bez jedne cete je rekom Savom upucen u Sabac, a zatim pravcem Sabac - Zvornik - Bijeljina, ukljucen u sastav Juzne operativne grupe. Jedna ceta 2.tb ostala je u Beogradu, po komandom Vrhovnog staba. Buduci da je do pocetka proboja bilo 5 dana, oni su iskorisceni za organizaciju napada, izvidjanje terene i sl. Tokom noci 11/12 aprila je izasla na polazni polozaj u sevcernom i severoistocnom delu sume Kalile. U 04.45h pocela je artiljerijska priprema proboja, iza koje su sledili snazni avio udari. U snaznom naletu 1.brigade 1.Proleterske divizije, koje je pratio 1.tb, ovojena su mesta Mohovo, Opatovac i oko 14.00h Sotin, a nadiranje je nastavljeno prema Vukovaru, koji je uvece oslobodjen, a prvi tb, je tu i zanocio. Tenkovima je potpomognuta i 3.brigada, koja vodila teske borbe severoistocno od Lovasa, a kasnije je usmerena prema Sotinu. U napad, nakon pada prve linije, krenuo je i 3.tb, koji je predvodio napad 31.brigade. Ubrzo je osvojena druga i treca linija rovova. Do kraja dana prateci 31. brigadu, treci bataljon je ucestvovao u zauzimanju sela Tompojevce, Cakoce, Berak i Svinjarevci. Neprijatelj se tokom noci 12/13 aprila povukao, koncetrisuci se pre svega na odbranu Vinkovaca. Narednog jutra bataljoni Druge tenkovske nastavljaju pokret i bivaju usmereni na mesta Ceric i Nustar. Oba mesta su bila solidno utvrdjena, sa mnogobrojnim minskim poljima. Napad na Ceric je predvodila 31. brigada, a na Nustar 4.brigada 21.Divizija. Oko13.00h oba mesta, su uz pomoc tenkova Druge brigade osvojena. Kako je u rejon Vinkovca pristigla i 48.divizija, zapocinje napad i na ovaj grad. Prvi tenkovski bataljon je dodeljen 48., a treci 21. diviziji. Nakon zestokih borbi, oko 18.00h grad je oslobodjen. Po planu osvajanje Vinkovaca ocekivalo se tek treceg dana, a ne krajem drugog. Usled brzog prodora u pozadinu, beprijatelj je bio prinudjen da povlaci snage sa celog fronta. Veliki doprinos brzom prodoru je dala i 2. tenkovska brigada, ali je to imalo i svoju cenu: Prvog dana unisteno je 7 tenkova (2 teze i 5 lakse ostecenih), a jos 2 su izgubljena u borbi za Vinkovce. Unisten je i jedan oklopni automobil. Narocite velike gubitke je imala motodesantna pesadija, u dve cete iz stroja je izbaceno 70 boraca, mahom poginulih. Ovome je doprinelo naredjenje da se pesadija nalazi na tenkovima sve do upada u neprijateljski raspored, sto je rezultovalo da su citavi desanti zbrisani masovnom vatrom odbrane. Uoceno je da je pravilnije da pesadija napusti tenkove u fazi podilazenja cilju, odmah nakom prelaska vlastitih linija. Nije vodjeno dovoljno racuna ni o obelezenim prolazima kroz minska polja, pa su dva tenka skrenula i bila ostecena minama. Sadejstvo i veza sa pratecom pesadijom je takodje bila losa, pa je na primer jedan vod treceg bataljona nakon proboja odbrane pogresno skrenuo prema s.Tovarniku. Bez zastite pesadije naisao je PT topove, te jedan tenk unisten, a dva ostecena
Kolona Druge tenkovske brigade
Druga tenkovska u gonjenju neprijatelja kroz Srem
Drugi tenkovski bataljon je odmah nakon iskrcavanja u Sabcu, nastavio prema Zvorniku. Na prelazak preko Drine ova jedinica je cekala od 1 do 7. aprila, dok nisu izradjene potrebne skele za prevoz. Prelaz je konacno obavljen 7 aprila, na skelskom prelazu 2km od Koviljace. Skele je prevlacilo po 30 vojnika sa svake strane reke. Dalje je bataljon marsevao pravcem Kozluk - Bijeljina - Brcko, a ujutru 12. aprila prebacen je preko Save. Nastupajuci sa pesadijskim jedinicama, bez veceg otpora ulaze u Zupanju istog dana. Sutradan 13. aprila 2.tb nastavlja gonjenje neprijatelja prema Slavonskom Brodu. Veci otpor pruzen je tek kod sela Gundinci. Ispred kolone tenkova je podignut u vazduh most ispred sela, a prostor oko mosta bio je miniran. Kanal je okruzivao veci deo sela i nije bilo pogodnog gaza za tenkove. Odlucuje se da se sacekaju jedinice 5.divizije, koje su pristizale. U toku veceri izveden je bezuspesan napad na selo Gundinci sa istocne strane. Bataljon pesadije, koji je predvodio napad, odredjena je podrska jednog voda tenkova. Ubrzo dva tenka su se zaglavila u kanalu, te je ostatak noci izgubljen u njihovom izvlacenju. Sutradan napad je obnovljen, a vod tenkova odredjen za podrsku, trebao je preci kanal na mestu porusenog mosta. Smatrajuci da je odbrana prvih kuca neutralisana, tenkovski vod se odvaja od pesadije i brzopleto upada u zasedu. Dva tenka su zapaljena iz PT bacaca, a treci je umalo izmakao njihovoj sudbini. Tek kada je pristigla pesadija osvojene su prve kuce u selu, koje su pretvorene u otporne tacke. Nocu 16/17 aprila 2tb. je povucen u sastav Druge brigade, koja je bila u Vinkovcima. Ujutro 17. aprila cela brigada upucena je prekoa Djakova za Pleternicu. U prethodnom periodu neprijatelj je na ovom podrucju koncetrisao znatne snage, ne znajuci za ovo stab 1.Proleterske divizije prema Pleternici uputio je samo jednu brugadu. Osamnaetog aprila u napadu na ovo mesto angazaovana su izmedju ostaloga i 1. 3.tb. Napad se sporo odvijao, a jedan tenj je unisten rucnim PT bacacima. Narednog dana, tek popodne je obnovljen napad uz podrsku jedne tenkovske cete. Borbe su trajale cele noci i mesto je definitivno zauzeto tek u 05.30h 20 aprila, kada prakticno vise nije bilo neporusenih kuca. Jedan tenk je unisten, i jedan ostecen. Dok su trajale borbe za Pleternicu, iz Slavonskog Broda uspela je da se povuce 7SS divizija.
Nakon Pleternice 2.tb je pruzao vatrenu podrsku pesadijskim jedinicama u napadu na kotu 211.Plana, a 22, aprila po jedna ceta iz prvog i drugog bataljona podredjena je 21.Srpskoj diviziji, koju je zadrzavala zastitnica 22.nemacke divizije. Ove tenkovske cete naocito su bile efikasne u borbi kod sela Luzane. Iako je Druga tenkovska objedinjena nakon proboja Sremskog fronta u Vinkovcima, nije koriscena kao celina, vec najcesce po cetama. Ovome je doprinelo shvatanje da je neprijatelj razbijen i bez mogucnosti za snazniju odbranu. Tako nije iskoriscena puna udarna i manevarska moc ove jedinice, a nemacke jedinice, koje su trebale biti odsecene, uspele su se povuci iz S. Broda.
Nakon izbijanja Druge tenkovske na komunikaciju S. Brod - Batrina, nastali su povoljniji uslovi za upotrebu ove jedinice. Medjutim jedan tehnicki razlog primorao je citavu brigadu da van borbe bude od 23.aprila pa do 5.maja. Naime u tenkovima se nalazilo zimsko ulje predvidjeno za eksplotaciju na niskim temperaturama. Usled toplih dana u aprilu, motori tenkova su se naglo prgrejavali i postojala je velika mogucnost njihovog ostecenja ako se nastavi sa upotrebom. Kako ovo nije na vreme predvidjeno, a sve nabavke su isle preko udaljenih pozadinskih baza 3.ukrajinskog fronta u Madjarskoj, cela brigada morala je biti povucena iz daljih operacija. Pauza je iskoriscena za sredjivanje i popunu brigade. Pocetkom maja stigle su potrebne kolicine maziva i rezervnih delova i 5.maja, kada je ponovo bila spremna za borbu, brigada je imala 50 tenkova spremnih za borbu, 95 oficira, 82 podoficira i 939 vojnika. Prvi tenkovski bataljon je dan ranije upucen pravcem Oriovac - Okucani - Novska - Lipovljani u sastav 21.divizije. Sutradan 5.maja, glavnina tenkovske brigade je u vise esalona upucen u Lipovljane, a zatim je stiglo naredjenje za mars pravcem Banova Jaruga - s.Garesnica - Cazma - Dugo Selo. Uvece 6. maja prilikom pokusaja prelaska reke Ilove, srusio se improvizovani most zajedno sa tenkom T34 na njemu. Osteceni tenk je tokom noci izvucen iz reke, a popravka mosta je trajala do 04.00h. Oko 17h brigada je stigla u Cazmu, da bi sutradan domarsevala u Dugo Selo. Tenkovska brigada je gotovo iz marsa uvedena u borbu, kao podrska 21.diviziji. Treci bataljon je pridruzen 4.brigadi i do 19 casova osvojeno je s.Cerje i podislo s.Kobiljak. Drugi bataljon je sa 31.brigadom nastupao pravcem Dugo Selo - Kraljevac - Sesvete, koje su bile osvojene do 21 cas. Prvi bataljon je zadrzan u rezervi, u Dugom Selu. U ovim borbama ostecen je samo jedan tenk iz PT topa 75mm, pri cemu je vozac poginuo. Sutradan u 04.h Druga tenkovska brigada upucuje se na Zagreb, u koji je usla bez vecih problema, putem koji je bio zakrcen napustenim vozilima i naoruzanjem. Nakon defilea kroz Zagreb glavnina brigade je upucena u s.Vrapce, a 2.tb sa jednom moto-desantnom cetom u kasarnama u Ilici. Iako je grad zvanicno bio oslobodjen jos uvuk su u njemu vodjene manje borbe, pa je jedna tenkovska ceta drugog bataljona upucena prema Sestinu. Iako su Ustaske jedinice brzo odbacene, motopesadija je pretrpela velike gubitke, jer nije na vreme napustila tenkove. Vec sutradan brigada je bez 3.tb, koji je ostao u rezervi, upucena na gonjenje neprijatelja putem Zagreb - Brezice -Celje. Vecih borbi na ovom pravcu nije bilo, jer je u neprijateljskim redovima vladalo opste rasulo i predaja. Iz Celja brigada je upucena u Ljubljanu, gde joj se pridruzuje i 3.tb. Naredjenjem staba 1.tenkovske armije (koja je tek formirana sa general-lajtantom Petrom Drapsinom na celu) brigada je upucena u Trst, gde se srece sa pripadnicima 1.Tenkovske brigade.
Dopuna: 25 Avg 2011 14:21
Za Drugu tenkovsku brigadu karakteristicno je da je uzela ucesce samo u zavrsnim operacijama. Najznacajnija uloga je ecesce u proboju Sremskog fronta, gde je predstavljala najmocniju jedinicu u zoni provoja fronta. Upotrebljena je iskljucivo za podrsku pesadije, usled nedovoljnog broja tenkova koji bi ekplotisali proboj i prodirali duboko u pozadinu. Kao celina brigada je koriscena samo pri operaciji oslobadjanja Zagreba. U toku relativno kratkog perioda ratne opotrebe, nije se sukobljavala sa nemackim tenkovima, koji su na Sremskom frontu imali samo jednu cetu tenkova Hockis i Fiat, kojima i nisu pokusali da se suprostave mocnijim T-34.Na ratnom putu izgubljeno je 14 tenkova i 1 oklp. automobil, pored 9 ostecenih tenkova.
|
