Jim Goose ::Da u nas i nakon 65 godina ne vrijedi ništa nego crveni i crni i ko je više mrtvih ostavija iza sebe vi ste imali Jasenovac mi smo imali Bleiburg i oko toga se sve vrti, i na žalost po tom principu sve funkcionira nikakav politički program ti ne treba samo reci na kojoj ti se strani dida borija i sve je riješeno i zbog takvih amo reć zatucanih ali na prvom mjestu opasnih mozgova nikako da nam svane.
Јасеновац и од скорије Блајбург су два потпуно другачија стратишта, и надам се да то не морамо да појашњавамо.
Оно што им је заједничко је да су оба искоришћена у послератном периоду пре као симбол злочина другог народа, него као страдања сопственог. У већини описа се потенцира сам злочин и метод убијања, док је јако мало описа који су усређени на саме жртве - ко су биле, како су живеле, како су доспеле на то место.
Осим поменутих, скоро су заборављена и друга велика стратишта, из различитих разлога.
Требало би да их се подсетимо:
- логор на Сајмишту - логор на Бањици - Јајинци
У овом комплексу је на различите начине убијено око 80 хиљада људи, и то је несумњиво место највећег масовног злочина у Југославији после Јасеновца. Страдали су јевреји, цигани, устаници (и партизани и четници), као и остали непослушан народ у окупираној Србији.
Жалосно је да је споменик на Сајмишту подигнут тек 1995, а да је споменик у Јајинцима прилично скроман, у односу на друге споменике НОБ-а.
- логор Јадовно
Овај логор је био активан од настанка НДХ, па до 25. августа 1941, кад је за исту намену отворен Јасеновац. И поред кратког рада од око 4 месеца, процењује се да је ту убијено скоро 40 хиљада људи. По интензитету страдања овај логор је на првом месту. Гробнице, као ни у Јасеновцу, нису анализиране, а до броја погинулих се дошло по листи превежених људи железницом до логора. Споменик је срушен 1991. и обновљен 2009.
- Црвени крст у Нишу
Током рата, око 12 хиљада људи је било у овом логору, и касније стрељано на брду Бубањ код Ниша.
- Дулаг 183 у Шапцу
од септембра 1941. до септембра 1944. око 7 хиљада људи подринског краја је овде убијено.
------
Овде су наведена највећа стратишта. По броју убијених, остала су знатно мања, иако их има доста.
- Дечји логор у Јастрабарском
Кроз овај логор је прошло преко 3 хиљада деце, старости од пар месеци до 14 година, укљ. и око 2 хиљаде само са Козаре. У њему су радиле и часне сестре, а деца су носила усташке униформе и учила усташке песме. Логор је радио месец и по дана, до 26. августа, кад је 4. Кордунашка бригада заузела логор и ослободила преко 700 деце која су преживела. У логору је умрло преко хиљаду деце. Партизани су стрељали руководиоце и неке од ”васпитачица”. После тога логор није обновљен.
Велика је срамота да је овај логор и само ослобађање скоро заборављено.
--------
И задњи сегмент се односи на страдање немаца, италијана и мађара после рата. Доста њих је убијено или умрло после ослобођења, а скоро цела популација немаца и италијана је протерана из земље.
У Југославији је мало писано о томе, док је материјал писан ”са друге стране” често сагледава само једну страну, те даје горње процене о броју страдалих у овом периоду.
Veoma zanimljiva tema. Nedavno smo se nas nekoliko (svi studenti istorije) bavili ovom problematikom. Koristili smo popise stanovnistva i nekoliko knjiga. Odmah na pocetku se ogradjujem da nit' je nasa uza oblast interesovanja 2.sv.rat (tako da nismo neki strucnjaci), nit' smo samom poslu pristupili kao pravom istrazivanju. Vise je to bilo zadovoljavanje licne znatizelje i razbijanje mitova. Drugo, kada se govori o ciframa, govorimo hladno i statisticki. Medjutim nikakvo smanjivanje i povecavanje broja ubijenih ne moze izmeniti ogromnu tragediju koju 2.sv.rat na prostoru Jugoslavije predstavlja. Cesto se cuje nesto tipa: "ah nije bilo 100 nego samo 20 000 mrtvih". Jedna smrt je tragedija, hiljade i stotine hiljada mrtvih su nesto sto nijedno ljudsko bice ne bi trebalo da moze da pojmi, a ne da dozivi u stvarnosti.
Kao sto je receno na pocetku teme, smatram da je brojka od 1,7 miliona ljudi preterana i da gubitke mozemo zaokruziti na 1 000 000.
Kada se radi o pokoljima u Jasenovcu... Cifra od 30-70 000 kojom se barata u Hrvatskoj je svakako daleko ispod istinite. Sa druge strane i cifra od 600-1000000 ljudi kojom se barata u Srbiji je takodje neistinita (bolje receno nemoguca). Opet, do tacnih podataka je jako tesko doci, ali bi ovaj broj mogli staviti na 180 000 mrtvih.
Nazalost, bez ozbiljnog rada ex-Yu republika tesko da cemo ikada saznati pravu istinu. Svaki istrazivac se susrece sa ogromnim problemim: nepreciznim popisima stanovnistva, zataskivanjuma kvislinskih snaga, zataskivanjima komunisticke vlasti, ideoloski i nacionalno obojenim procenama raznih strucnjaka... Znam da nikakve nove podatke nisam dao, ali sam hteo da iznesem neke procene do kojih smo dosli.
У чланку "Вечерње Новости" комунисте односно партизане
веома пажљиво као починилаце злочина прозивају. И ако је реч од 190 гробница и више од 18.000 жртава.
A.Nevski ::У чланку "Вечерње Новости" комунисте односно партизане веома пажљиво као починилаце злочина прозивају. И ако је реч од 190 гробница и више од 18.000 жртава.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....0-grobnica
У претходним чланцима, директор института за савремену историју је проценио да је у Србији од 1944. до 1946. од комуниста страдало око 80 хиљада људи, од чега половина Срба, а друга половина Немаца и Мађара.
Претпостављам да су до тих процена дошли анализом архива, на које се позивају и у овом чланку. Добра је ствар што се напокон кренуло са тим, и што ће моћи да се сазна судбина тих људи, преиспита цео процес и да сазнамо шта се све заправо дешавало током рата.
Оно што је прилично чудно у овом, и сличним чланцима, је што надлежни најављују откопавање свих гробница и ДНК анализу остатака - што је са прилично скуп посао, док су досад само делимично откопали само део 2 гробнице.
Са друге стране, гробнице жртава окупатора и сарадника су далеко мање анализиране. У доста случајева ништа није ни рађено, осим стављања споменика.
U arhivama i u istrazivanjima postoji oko 8000 streljanih u Srbiji posle rata. Tu ne racunam floksdojcere kojih je ubijeno, umrlo na razne nacine i prirodno umiranje oko 44000. Najveci broj se odnosi na one koje je crvena armija 44 poslala u sibir.
Inace kolko je bilo saradnika okupatora brojka je jako mala.
misaiv ::U arhivama i u istrazivanjima postoji oko 8000 streljanih u Srbiji posle rata. Tu ne racunam floksdojcere kojih je ubijeno, umrlo na razne nacine i prirodno umiranje oko 44000. Najveci broj se odnosi na one koje je crvena armija 44 poslala u sibir.
Inace kolko je bilo saradnika okupatora brojka je jako mala.
Da li si svestan da ovim postom otvaraš sasvim novu temu? Oprezno sa brojkama, druže, vrlo oprezno...
misaiv ::U arhivama i u istrazivanjima postoji oko 8000 streljanih u Srbiji posle rata. Tu ne racunam floksdojcere kojih je ubijeno, umrlo na razne nacine i prirodno umiranje oko 44000. Najveci broj se odnosi na one koje je crvena armija 44 poslala u sibir.
У којим архивама се спомиње број од 8 хиљада стрељаних?
misaiv ::Inace kolko je bilo saradnika okupatora brojka je jako mala.
Нећемо лицитирати да ли је бројка велика или мала.
Можемо дати процену броја у одређеним формацијама, али се уздржати од одокативне оцене.
