ustasko-partizanska saradnja protiv cetnika iz nemackih izvora

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izveštaj opunomoćenog komandanta u Srbiji od 5. februara 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o toku pregovora s četničkim majorom Dangićem u Beogradu
http://www.znaci.net/00001/4_12_2_2.pdf
Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 111

"Kasno po podne 31. januara stigla su obojica (Dangić u pratnji svoga vojvode Đukanovića, jednog od njegovih najhrabrijih ljudi) u Beograd. Smeštaj u stanu pukovnika Keviša. U 21 čas tamo se pojavio Nedić radi razgovora. Iz tog razgovora proizašla je principijelna saglasnost u pogledu naimere da se u istočnoj Bosni, a samim tim i u Srbiji, uspostavi mir, da se prestane s masovnim ubijanjem, kao i jasno saznanje da bi se to moglo ostvariti samo u saradnji nemačkih oružanih snaga sa Dangićem. Dangić je pri tom izjavio da bi se sa svojim ljudima i pri jednom opštem ustanku na Balkanu i iskrcavanju Engleza nepokolebljivo verno borio na nemačkoj strani. On je pri tom izražavao, čak, svoje uverenje da bi samo nemačka pobeda mogla Srbiji da obezlbedi pripadajući položaj na Balkanu, dok bi pobeda boljševizma značila uništenje svakog naroda, pa, dakle, i srpskog. Da Nedić zastupa isto mišljenje poznato je."

• 1Ovo se svidja korisniku: ostoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Izveštaj opunomoćenog komandanta u Srbiji od 5. februara 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o toku pregovora s četničkim majorom Dangićem u Beogradu
znaci.net/00001/4_12_2_2.pdf
Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 111

"Kasno po podne 31. januara stigla su obojica (Dangić u pratnji svoga vojvode Dukanovića, jednog od njegovih najhrabrijih ljudi) u Beograd. Smeštaj u stanu pukovnika Keviša. U 21 čas tamo se pojavio Nedić radi razgovora. Iz tog razgovora proizašla je principijelna saglasnost u pogledu naimere da se u istočnoj Bosni, a samim tim i u Srbiji, uspostavi mir, da se prestane s masovnim ubijanjem, kao i jasno saznanje da bi se to moglo ostvariti samo u saradnji nemačkih oružanih snaga sa Dangićem. Dangić je pri tom izjavio da bi se sa svojim ljudima i pri jednom opštem ustanku na Balkanu i iskrcavanju Engleza nepokolebljivo verno borio na nemačkoj strani. On je pri tom izražavao, čak, svoje uverenje da bi samo nemačka pobeda mogla Srbiji da obezlbedi pripadajući položaj na Balkanu, dok bi pobeda boljševizma značila uništenje svakog naroda, pa, dakle, i srpskog. Da Nedić zastupa isto mišljenje poznato je."

Molio bih moderatore da reaguju na ovaj spam...tema je jasna, ustasko-partizanska saradnja protiv cetnika, kao postavljac teme ocekujem odgovore na postavljeno..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Jan 2012 19:17

IZVOD IZ MESEČNOG IZVEŠTAJA KOMANDANTA ORUŽANIH SNAGA NA JUGOISTOKU OD 28. FEBRUARA 1942.
14. 2:
Pril. 71 sa zabeleškom
K-t oružanih snaga na Jugoistoku je telegramom izvestio OKW, OKH i Ob.d.L, dopunjavajući polumesečni izveštaj od 11. 2 (k-t oruž. snaga na Jugoistoku, Ia/Ic, str. pov. br. 185/42), da je za vreme operacije u istočnoj Bosni Dangić, bivši srpski major i vođa srpskih ustanika — nacionalista, ponudio opunomoćenom k-tu u Srbiji podršku pod nemačkom komandom i nije se borio protiv nemačkih jedinica.
( http://www.znaci.net/00001/4_12_2_2.pdf
Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 182-183)

Dopuna: 19 Jan 2012 19:44

Desetodnevni izveštaj komandujućeg generala i komandanta u Srbiji od 31. marta 1942. komandantu oružanih snaga na Jugoistoku o vojno-političkoj situaciji, obostranim gubicima, borbama protiv partizana u Bosni i Srbiji i o brojnom stanju u logorima

( http://www.znaci.net/00001/4_12_2_2.pdf
Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 268)

U rejonu južno od Zvornika povećala se aktivnost bandi. Naročito ustanici koji su prodrli iz Crne Gore, zajedno sa domaćim ustanicima, a mestimično i s pripadnicima ustaša, posle potiskivanja Dangićevih snaga, gospodare rejonom Drinjača — Bratunac — Srebrenica — Godomillje — Rogatica — Han-Pijesak — Vlasenica — Papraća.

Dopuna: 19 Jan 2012 22:33

DESETODNEVNI IZVEŠTAJ KOMANDUJUĆEG GENERALA I KOMANDANTA U SRBIJI OD 10. APRILA 1942.

Izgleda da je četnička grupa Dangića teško potučena u borbama s hrvatskim oružanim snagama i ustašama, u sadejstvu s komunistima, tako da Dangić, po svoj prilici, nije više u stanju da postigne više od lokalnog uspeha.

U Podrinju južno od Zvornika ustanici su potisnuti na liniju Drinjača — Đevanje — Kamenica. Pritisak ustanika na Rogaticu traje i dalje.
(Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 276-277)

Dopuna: 19 Jan 2012 22:35

INSTRUKCIJE KOMANDANTA OPERATIVNOG ŠTABA BORBENE GRUPE »BADER« OD 10. APRILA 1942. POTČINJENIM NEMAČKO-ITALIJANSKO-USTAŠKIM JEDINICAMA ZA UZIMANJE I VOĐENJE ZAJEDNIČKIH OPERACIJA »TRIO«

3.) Postupak prema ustanicima
...
Četnici koji se ne odupiru savezničkim trupama ne treba da budu tretirani kao ustanici.
(Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 290)

Dopuna: 19 Jan 2012 22:38

ZAPOVEST 718. PEŠADIJSKE DIVIZIJE OD 14. APRILA 1942. POTČINJENIM GRUPAMA ZA PREDUZIMANJE OPERACIJE »TRIO«

Operacijska zapovest br. 5
1.) Neprijatelj: Na području između Prače — Višegrada — Drine — Reke — Han-Pijeska — Gromila ponovo su se učvrstili ustanici (pre svega partizani).

2.) Zadatak: Neprijatelja uništiti gde se pokaže.

4.) Grupe 718. pd treba da stignu na sledeće polazne položaje do 20.4.42 u 16,00 časova:
Grupa »Sušnik«:6 Opšta linija Podložnik (isklj.) — Sokolac (zaklj.).
Grupa »Vist« (Wüst): Opšta linija Sokolac (isklj.) — Han-Pijesak (zaključno).
Grupa »Francetić«: Opšta linija Han-Pijesak (isklj.) — Podžeplje (zaklj.).
Grupa k-ta u Srbiji: Opšta linija Gođenje — Slap (ušće Reke u Drinu) — Višegraid (isklj.)
...

1.) Neprijatelj:
Kao neprijatelja treba smatrati i tretirati:
a) Partizane = komunističke ustanike.
Spoljni znaci razlikovanja:
Uniforme: nemačke, italijanske, srpske ili seljačka nošnja s oznakom: sovjetska zvezda na kapi; oznaka čina: sovjetska zvezda kao čin na rukavu.
Politički komesari: U zvezdi srp i čekić.
b) Četnike — nacionalne srpske ustanike (ukoliko pružaju otpor).
Znak raspoznavanja: Pretežno narodna nošnja braon boje. Oficiri u srpskoj uniformi, crna šubara sa srpskim grbom i trobojnicom.
c) Četnike Dangića.
(ukoliko pružaju otpor).
d) Sve koji nisu iz mesta i takve stanovnike koji, prema izjavama, tek što su se vratili.
One koji beže treba odmah goniti, pogotovu zato što će se pri tom često raditi o vođama.
...
3.) Postupak prema ustanicima:
a) Ustanike koji su uhvaćeni s oružjem u ruci, kao i svakog koji se nalazi u njihovoj pratnji i podržava ih ili poseduje municiju, treba streljati.
b) Četnike koji se ne odupiru trupama ne tretirati kao ustanike.
(Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII - nemački dokumenti - knjiga 2, strana 303-304)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole34j4 ::Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)

Djole za pocetak da li znas gde je Rogatica a gde Vlasinac Han Pijesak Sokolac i koliko su udaljeniod Rogatice??

Je l znas ko je drzao opsadu Rogatice i koje bio opkoljen u njoj??

Je l znas u sklopu kojih operacija je ucestvovala Crna legija?

Je l mislis da su nemacki izvestaji sveto pismo i da ih treba nekriticki uzeti ?

Ako znas odgovore na ova pitanje bices na korak da vidis nelogicnost o "saradnji" partizana i ustasa.A onda idemo u razjasnjavanje sa politickog i vojnog aspekta kao i dokumenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2012 0:39

Tema je svakako zanimljiva, i svakako zaslužuje svestrano sagledavanje.

Iz očiglednih razloga, to je jedna od tri (ili četiri) najpopularnije teme takozvanih revizionističkih istoričara, a naravno i ravnogorskih propagandista.

Kosta Nikolić je jedan od istoričara. U svojoj trotomnoj ISTORIJI RAVNOGORSKOG POKRETA posvetio je ovoj temi dosta prostora. U tom poglavlju citira znatan broj dokumenata i izvodi zanimljive zaključke.

Njemu se teško može prigovoriti da je "naklonjen komunistima", pa bi možda bilo zanimljivo pogledati neke od odabranih dokumenata, i neke od zaključaka.

Mislim da, u cilju potpunijeg razumevanja, razmatranje teme treba podeliti na tri dela:
1) Izlaganje osnovnih podataka o samom događaju.
2) Izlaganje ideološkog konteksta
3) Izlaganje hronološkog konteksta

Dopuna: 20 Jan 2012 0:50

1) Izlaganje osnovnih podataka o samom događaju (po Kosti Nikoliću):

Da bi se razumela situacija, dovoljno je znati da su u Han Pijesku u tom trenutku bili domobrani (oko 700) i 2 čete ustaša, dok su u Vlasenici bili četnici (Dragoslav Račić).

(Tito:) "Mi smo ocijenili da je za prvo vrijeme važnija Vlasenica u cilju spajanja sa Birčanskim odredom, a zatim čišćenje terena ka Drini. Tad bi na red došla i Srebrenica. Mi nijesmo pošli tim putem da kao metla čistimo Glasinac, nego ćemo uticaj tih četničkih bandi paralisati razjurivanjem njihovog komandnog kadra i obuhvatanjem Glasinca" (Zbornik NOR-a, 2- 3, str. 35). Istoga dana (4. marta) započela je opsežna operacnja protiv četnika koja je trajala dve nedelje.

Na kraju je (Tito) ponovo upozorio: "Još jednom: likvidiranje svih četničkih bandi isto je toliko važno kao i likvidiranje okupatora.

Štab Druge proleterske brigade 5. marta dobija naređenje o izvođenju operacija na području: Glasinac- Srebrenica-Vlasenica. Glavni udar trebalo je izvršiti na Vlasenicu, u kojoj su se nalazile četničke snage pod komandom J. Dangića i kapetana D. Račića. Što se tiče Han-Pijeska, u kome su ustaše bile opkoljene od četnika, Vrhovni štab je naredio sledeće: "Mi smo imali namjeru da Prva brigada napadne iz Kusače Han-Pijesak. Ali smo od toga odustali iz razloga: što bi došli u neposredni dodir i borbu s ustašama, dok bi četnici harali po pozadini i što bi mi na taj način bili predstraža četnicima.

Vukmanović je zaključio da treba brzo raditi i predložio je da po jedan bataljon iz proleterskih brigada napadnu Vlasenicu, pohapse sve oficire i obrazuju partizanski front prema Han-Pijesku.

Broz... 13. marta izdaje direktivu o raščišćavanju situacije na prostoru Han Pijesak - Vlasenica - Srebrenica - Olovo, ostavljajući štabu proleterske udarne grupe "odriješene ruke"... Mi smo procijenili da paralelni marš sa ustašama ka Vlasenici ne bi bio cjelishodan ni sa političke ni vojničke tačke gledišta. Stanovništvu bi izgledalo da sarađujemo sa usptašama '. Trebalo je upasti u Han Pijesak, koji je bio pod četničkom opsadom, zatim napredovati ka Vlasenici sa jakim udarnim grupama.

Prva i Druga proleterska 16. marta napale (u zoru) četničke jedinice kod Vlasenice u trenutku kada su one vodile borbe sa Francetićevom Crnom legijom.

usledila je žestoka Brozova kritika: "Kako izgleda, vi ste nepromišljeno izmenili naš i vaš prvobitni plan i krenuli u pravcu u kojem, ni u političkom ni u vojničkom pogledu, niste smeli krenuti.

(Dalji razvoj: partizani su razbili četnike, 7/8. IV napali ustaše i domobrane u Rogatici (bez uspeha), i zatim su dve brigade odmarširale u Sandžak i Crnu Goru, gde se situacija po njih dramatično pogoršala.)

Dopuna: 20 Jan 2012 0:57

2) Ideološki kontekst (po Kosti Nikoliću):

vrh KPJ će uneti i treći element raskola: svoju politiku bratstva i jedinstva koja će značiti samo rušenje srpske nacionalne ideje(!!!)

Promena italijanske politike koju će srpske narodne vođe doživeti kao pruženu ruku prijateljstva a komunisti kao želju da se hrvatski narod baci u novo ropstvo, pored onog koje je trpeo od ustaša, biće prvi nagoveštaj budućeg rata. Srpski pomirljiv stav prema Italijanima, biće dobrodošao liderima KPJ za optužbe o izdaji, kolaboraciji i razbijanju narodnog jedinstva

"Komunisti se odriču Boga, vere, slave, zabranjuju opela, primaju Turke i Hrvate u redove partizana, vrše rekvizicije, desilo se i nekoliko ubistva viđenijih ljudi".(Zbornik NOR-a, 14-1, str. 325-326)

"Mi se borimo za bolju budućnost srpskog naroda, od bugarske granice do Jadranskog mora i od Soluna do Subotice i ne priznajemo nikakve posebne narode kao što su Crnogorci, Bosanci i Makedonci, kako nas sve nazivaju komunisti, nego priznajemo samo srpski narod". Nasuprot tome, u partizanskim redovima, na rukovodećim položajima, bilo je dosta ljudi koji nisu "naše krvi, imena i vere", a mnogi od njih "do juče su bili u ustaškim redovima". Komanda bosanskih četnika smatrala je da srpski nacionalni pokret treba da vode Srbi zbog tragičnih iskustava u prošlosti: "Danas kad se radi da li ćemo biti ili ne biti i kada svaki Srbin-borac poklanja svoj život za Kralja i Otadžbinu i narod, pošteno je da ga vode samo Srbi, jer svoju novu slobodu ne želimo više ni sa kim da delimo.(AVII, ČA, 223-7-13; Proglas: Srpskom narodu i četnicima od 15. novembra 1941.)

Četnički kapetan S. Mihailović 5. decembra poručuje braći Srbima da je komunizam "narodna bolest koja ne zna za vjeru, slavu, Boga, za crkvu, sveštenstvo, porodicu i opšte za hrišćanstvo. Za njih je krst kao straišlo u njivama, za njih je sestra što i svaka druga žena. Četnici su narodna vojska koja se bori za srpski narod, a partizani su komunisti koji u borbu unose politiku i štite muslimane i Hrvate(Zbornik NOR-a, 4-2, str. 143-144)

Partizani odgovaraju proglasom od 8. decembra: svaki čestiti i pošteni čovek bio on Srbin ili Hrvat, Turčin ili Rus, Kinez ili Amerikanac, treba da živi u slobodi:"Svi narodi Jugoslavije koji su od njenih bivišh režima opljačkani, zavađeni pa onda prodati neprijatelju i ostavljeni mu na milost i nemilost, danas se grupišu u borbene redove da smaknu jaram ropstva i svojim naraštajima i onima koji preteknu ove užasne borbe bolju budućnost osiguraju... Pošteni i napaćeni narode, Srbi pravoslavni i Muslimani! Partizani ti poručuju: ne daj se zavaravati, otrijezni se, pomiri se i kreni ruku pod ruku sa puškom o ramenu protiv našeg krvoločnog neprijatelja fašističkog osvajača. Istrijebi gubu i izdaju ustašku i plaćeničku, koju nam je neprijatelj iz Rima i Berlina ubacio"(AJ,CK KPJ, 1941/101)

kapetan Bogdan Marjanović koji je, po Mihailovićevom naređenju, došao iz Srbije, kada je 24. februara preuzeo dužnost komandanta Rogatičkog odreda, poručivao je: "Junaci i draga braćo četnici! Ponosan sam što sam kao sin vaših gora i stari ratnik, došao među vas, među junake Rogatičkog odreda koji su proneli slavu našeg srpskog imena i oružja, boreći se za slobodu celog srpskog naroda i našeg ljubljenog Kralja. Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lažnim lozinkama da se bore protiv okupatora, pokušavaju da u svoje ruke uvuku što više naših neukih Srba Bosanaca, a posle da nas potčine pod vlast čivuta(!!!) i onih istih krvoločnih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada naše braće uništili na najzverskiji način". (AVII, ČA, 175-5-25)

Dopuna: 20 Jan 2012 1:54

3) Hronološki kontekst (nije po Nikoliću):

- 31. X 1941. Mihailović traži sastanak sa Nemcima da bi im ponudio plan po kome će on biti saradnik iz senke protiv komunista. Sutradan, 1. XI 1941, počinje opšti napad na Užice.
- 1. XII 1941. partizani se povlače preko Uvca u Sandžak, a tamo ih gone Mihailovićevi komandanti Vučko Ignjatović i Miloš Glišić, ovaj put kao legalizovani Nedićevi komandanti.
- 15. I 1942. U istočnoj Bosni otpočela ofanziva 342. i 718 divizije i snaga NDH. Partizanski odredi i Prva proleterska brigada pretrpele su gubitke, dok su četnici propustili Nemce bez borbe. Dangić počeo pregovore sa Nemcima.
- 15. I 1942. U Višegradu održan sastanak četničkih komandanata sa Italijanima, koji je okončan obuhvatnim sporazumom
- 20. I 1942. počinje napad četnika Đurišića i Lalića na partizane u oblasti Kolašina i Berana.
- 10. II 1942. U s. Kuli (kod Sokolca) delovi Romanijskog NOP odreda uništili vod domobranskog 1. konjičkog puka. Poginulo 12, ranjena 4 i zarobljena 34 domobrana.
- 10. II 1942. Delovi Majevičkog NOP odreda u tročasovnoj borbi uništili vod domobrana u uporištu Han-Miladije (kod Brčkog).
- 10. II 1942. Kod s. Rekavice (blizu Banje Luke) delovi 3. krajiškog NOP odreda uništili 22. čelu domobranskog 10. pešadijskog puka. ojačanu žandarmima.
- 11. II 1942. Pukovnik Bajo Stanišić, do tada savetnik u partizanskom štabu Crne Gore, istupio protiv partizana, povukao neke jedinice i omogućio Italijanima da probiju blokadu Nikšića.
- 14. II 1942. Otpočeo prodor domobranskog 1. konjičkog puka, delova Crne legije i drugih jedinica iz Sokolca u okruženu Rogaticu. Sedmodnevni otpor pružali su delovi Romanijskog NOP odreda i bataljon Bajo Pivljanin Durmitorskog NOP odreda
- 19. II 1942. 4. krajiški NOP odred i delovi Krajiškog proleterskog bataljona (u formiranju) izvršili neuspeo napad na domobrane u Kotor-Varoši.
(u istočnoj Bosni još uvek vlada četničko-partizansko primirje i tolerancija)
- 20. II 1942. U Vukosavcima kod Lopara četnici Dragoslava Račića (onog koji je 4. marta bio u Vlasenici) na prepad napali i uništili štab Majevičkog NOP odreda.
- 20. II 1942. U Kifinom Selu (kod Nevesinja) ojačana četa Udarnog bataljona Operativnog štaba
NOP odreda za Hercegovinu uništila Štab majora Boška Todorovića, optuženog za saradnju sa Italijanima.
- 25. II 1942. Otpočeo četvorodnevni napad 3. krajiškog NOP odreda i četničkog bataljona Koćić na Mrkonjić-Grad, u kome su se nalazili jedan bataljon italijanske divizije Sasari i dve čete domobrana. Uz pomoć Drenovićevih četnika, posada odbila napad.
- 27. II 1942. U s . Zakomu (kod Rogatice) 1. bataljon četničkog Rogatičkog odreda iznenadio i zarobio Štab Romanijskog NOP odreda, sa namerom da ih sprovedu za beograd
- 28. II 1942. Četnici streljali članove OK SKOJ-a za Birač

Dopuna: 20 Jan 2012 2:14

4) Nemački komentari:

Kosta Nikolić, osim dve gore citirane napomene generala Badera, navodi još jednu:
"U jednom izveštaju generala Badera od 20. marta, rečeno je da "između hrvatskih komunista, ustaša i iz Crne Gore nastupajućih delova proleterske brigade, izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih". (Navedeno prema I. Avakumović: MIHAILOVIĆ, str. 44). U sledećem izveštaju od 1. marta, Bader je primetio da "ustaše, domaći partizani i bande iz Crne Gore bore se u Istočnoj Bosni rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangićevom komandom."

To je ovo što je citirao djole34j4 u uvodnom tekstu.

O ovome treba primetiti sledeće:
Iz svih nemačkih dokumenata, pa i ovih u kojima se pominje navodno staško-partizansko sadejstvo, očigledno je sledeće:
- partizani neprekidno napadaju ustaše i domobrane (u istim dokumentima pominju se borjni primeri)
- ustaše i domobrani su taktički potčinjeni Nemcima
- četnici izbegavaju borbu i traže sporazum sa Nemcima, ali Nemci odbijaju stoga što podržavaju Pavelića i njegovu "vladu"
- četnici su već sklopili takve sporazume sa Italijanima
- partizani se smatraju neprijatelje koji se mora uništiti energičnim akcijama (u kojima su angažovane i ustaše)
- ne pominju se bilo kakve bilo disciplinske, bilo vojne, bilo političke mere protiv ustaša i domobrana koje s kojima postoji navodna saradnja.

Izgleda da je glavni osnov za tu Baderovu ocenu bilo to "paralelno kretanje" ustaša i partizana na istok prema četnicima tokom nekoliko dana marta, zbog kojeg je "usledila je žestoka Brozova kritika". Pri tom, Bader je ni na koji način ne dovodi u vezu ili sa drugim događajima u kojima se ustaše i Nemci zajedno bore protiv partizana.

5) Zaključak Koste Nikolića na kraju tog poglavlja
Prilično je neobičan, i zaslužuje da se citira:

Možda je najtačniju ocenu o ratu komunista i nacionalista dao ustaški časnik David Sinčić, zamenik Velikog župana Bribira i Sidrage, u svom izveštaju iz kraja juna 1942. godine: Jaz između četnika i komunista je neopisiv. Ovaj jaz je zapravo jaz između Srba samih, koji se u međusobnoj borbi uništavaju. Mi ovu borbu trebamo podržavati i ne dozvoliti približavanje jednih drugima, već podvojenosti podržavati i četnike upotrijebiti protiv komunista kojih, osim vođa, većina je pravoslavaca. Uništiti skupa s četnicima partizane - znači uništiti pomoću istih Srba - njihovu većinu. Izazvati podjelu, podržavati međusobno uništavanje za nas predstavlja političku korist".(Navedeno prema: V. Đurić, Vojvoda Đujić, str. 98-99)

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u ovom posti iznecu politicki argument protiv saradnje ustasa i partizana koji je usko povezan sa vojnim operacijma
Za razumevanje vojnopolitickog desavanja u istocnoj Bosni od znacaja je i zvanican naziv partizanske vojske u to vreme koji je glasio :

Narodnooslobodilacka partizanska i dobrovoljacka vojska Jugoslavije


Sustina otpocinjanja rata sa cetnicima u zimu i prolece 1942 sastoji se u dva politicka cilja:
1. u formiranju velike slobodne teritorije koja lezi uz samu Drinu tj.Srbiju radi povratka u nju
2. unistenje cetnickog pokreta u tom kraju i prodobijanje srpskog stanovnistva na svoju stranu kroz dobrovoljacke odrede kao primaran cilj

Svi vojni ciljevi bili su podredjeni ovim politickim koji su nastali na desavanjima u januaru 1942 i decembru 1941...

Zaokret prema prvenstvenoj borbi sa unutrasnjim neprijateljem i eliminacijom cetnika nastao je po meni na dva unutrasnja vojnopolitickog dogadjaja i dva spoljnopoliticka momenta.

Dva unutrasnja vojnopolitickog dogadjaja su :

1. poraz u Srbiji partizana i njihovo izbacivanje uz istovremeno jacanje cetnika i njihovo povezivanje sa Nedicem i Italijanima

2. osipanje partizana krajem decembra u Istocnoj Bosni sabotiranje borbe sa Nemcima u januarskoj ofanzivi od strane cetnika , Dangicevi pregovori sa Nemcima saradnja sa Italijanima u Crnoj Gori Hercegovini

Dva spoljnopoliticka momenta:

1.Podrska Zapadnih saveznika cetnicima u svetskoj javnosti

2.Procena Tita da ce posle poraza Nemaca kod Moskve brzo doci do kraja rata.


Posto je tema ustasko partizanska saradnja u WWII sa primerom u istocnoj Bosni..
Mora se primetiti da je vojna saradnja partizana sa ustasama u sukobu sa njihovim gorenavedenim vojnopolitickim ciljevima i da bi se kao takva negativno odrazila po njihovo ostvarenje...Zbog toga nemacke dokumenta o saradnji ne treba uzeti zdravo za gotovo bez obzira sto su zavodljivi za procetnikcki nastrojene istoricare i laike.

Da ne bi ispalo da sam prozivoljno odredio ciljeve partizana u Istocnoj Bosni a zatim ih tako simulovane sukobio sa nemackim izvestajima o ustasko partizanskoj saradnji pozvacu se na relevantna dokumenta:



NAREĐENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOP I DV JUGOSLAVIJE
DRUGA TITA OD 20 FEBRUARA 1942 GOD
GLAVNOM ŠTABU NOP I DV ZA BOSNU I HERCEGOVINU
ZA STVARANJE MANEVARSKIH UDARNIH JEDINICA
I OPERATIVNIH GRUPA RADI USPEŠNIJEG DEJSTVA U
BOSANSKOJ KRAJINI, HERCEGOVINI I ISTOČNOJ BOSNI1

...........................................................................
Njemci napuštaju Bosnu i biće angažovani na drugim
frontovima. Ostaju samo ustaše i hrvatska vojska čiji je
moral slab i bez podrške Njemaca ne pretstavljaju nikakvu
borbenu snagu. Redove hrvatske vojske još više će otupiti novomobilisani
dijelovi, koji se neće boriti protiv partizana. Najzad,
nastupa proljeće i mi ćemo imati manevarsku prednost
nad neprijateljem. Sa dolaskom proljeća treba zatalasati borbu
u Bosni i Hercegovini do narodnog ustanka. U ovom pogledu
posvetiti pažnju svim dijelovima Bosne, a naročito Istočne. Taj
dio nas veže za Srbiju, gdje će borbe na proljeće zauzeti velike
razmjere. Mi ćemo morati potpomoći te borbe, a to se može
postići dejstvom iz Istočne Bosne
...................................................................................
1 Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
CK SKJ, poći reg. br. 6899




OBAVEŠTENJE DRUGA TITA OD 16 FEBRUARA 1942 GOD.
EDVARDU KARDELJU I IVI RIBARU-I O NEUSPEHU
DRUGE NEPRIJATELJSKE OFANZIVE I DIREKTIVA ZA
ČIŠĆENJE TEHNIČKOG APARATA PRI CK KP HRVATSKE
I ZA IZDAVANJE PROGLASA BUGARSKIM VOJNICIMA
U SRBIJI1
Za druga Bevca i Lolu.
.................................................................
Borba sa četnicima i njihovo uništavanje, jer su svi odreda
u službi okupatora, zauzela je najžešći karakter u svim ovim
pokrajinama. Mi nemilosrdno trebimo sve četničke vođe i petokolonaše
a seljake mobilišemo u .dobrovoljačke odrede pod
našom komandom. To nam zauzima dosta vremena i snaga,
osobito u ovom brdovitom, teškom sandžačkom terenu. Ali mi
to moramo pročistiti ako hoćemo voditi uspešnu borbu sa okupatorom
i politički učvrstiti našu pozadinu.
...............................................
1 Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
CK SKJ, pod reg. br. 1740


NAREĐENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOP I DV JUGOSLAVIJE
DRUGA TITA OD 14 FEBRUARA 1942 GOD.
ŠTABU NEVESINJSKOG NOP ODREDA ZA UNIŠTENJE
ČETNIKA U HERCEGOVINI I STVARANJE DOBROVOLJAČKE
VOJSKE1

.................................................................
. No, brzom likvidacijom
četničkih bandi vi ćete to ispraviti. U tome morate biti vrlo
energični. Spajanjem Hercegovine sa Crnom Gorom, Sandžakom
i dijelom Bosne do Jahorine i Sarajeva treba da se stvori
jedna solidna osnovica za naš dalji rad. Na toj prostoriji moramo
potpuno učvrstiti vlast, a to neminovno zahtijeva likvidiranje
svih izdajničkih elemenata.

Ako ima uslova, vi možete formirati Narodno-oslobodilačku
dobrovoljačku vojsku, ali u nju ne mogu ući ©ni
četnički vođe i njihovi otvoreni simpatizeri i pristalice. I ta
vojska mora biti čvrsta.

.....................................................................................
1 Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
CK SKJ, pod reg. br. 2508



Dakle iz prilozenih dokumenata jasno se vidi da je akcenat vojne aktivnosti stvaranje prostrane slobodne teritorije eliminacija cetnika uz formiranje dobrovoljackih odreda....

Sto se tice samih dobrovoljackih odreda oni su u periodu od januara do aprila imalu uzlaznu putanju.Njihov broj se konstantno uvecao.
Hronolski osnivani su :

U januaru 1942: Jahorinski dobrovoljacki odred

U februaru 1942: Focanski i Drinski doborovljacki odred

U martu 1942: Rogaticki, Vlasenicki, Srebrenick,Krajiski

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1.....1%98%D0%B5


Iz prilozenog jasno da je glavni zadatak proleterskih brigada u borbi protiv cetnika da se cetnici elimnisu vojno i politcki , da se od cetnikih jedinica formira dobrovoljacka vojska i pridobije srpsko stanovnistvo za sebe.Zato su partizani i prikacili sebi onaj naziv "dobrovoljacka vojska Jugolsavije" sa jasnom politickom konotacijom

Svaki postupak proleterskih brigada koji je bio u sukobu sa ovim ciljem bio je ostro kritikovan,Primera radi prilazem pismo Tita od 16 marta stabu proleterskih brigada u celosti :



NAREĐENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOP I DV JUGOSLAVIJE
DRUGA TITA OD 16 MARTA 1942 GOD
OPERATIVNOM ŠTABU PROLETERSKE UDARNE GRUPE
ZA OBUSTAVLJANJE POKRETA PREMA VLASENICI I
VRAĆANJE NA SEKTOR ROMANIJA—HAN PIJESAK1
VRHOVNI ŠTAB
NARODNO-OSLOBODILACKE PARTIZANSKE
I DOBROVOLJAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE


OPERATIVNOM ŠTABU I i II PROLETERSKE BRIGADE

Već nekoliko dana nemamo od vas nikakvih vesti, iako
ste bili dužni da se pobrinete da nas stalno obaveštavate o
vašim pokretima i numerama. Kako izgleda, vi ste nepromišljeno
izmenili naš i vaš prvobitni plan i krenuli u pravcu u
kojem, ni u političkom ni u vojnom pogledu, niste smeli krenuti,
tj. prema Vlasenici. Mi vam ovde nećemo pisati o tome
od kolikih bi to katastrofalnih političkih posledica bilo za nas
ako bi mi, paralelno sa ustašama, na istom terenu, vršili operacije
koje su sada u ovom momentu apsolutno pogrešne.2
Vama je bilo naređeno da ostanete na ovoj prostoriji od Borika
prema Sokolovićima, da se povežete s onu stranu druma
Podromanija—Han Pijesak sa partizanskim jedinicama, da
kontrolišete taj drum, napadate i osvajate neprijateljske komore,
što je naročito važno zbog municije. Dalje, daito vam
je u zadatak da zajedno sa meštanskim četama kontrolišete
put Rogatica—Podromanija i da na toj prostoriji delujete politički
i vojnički, učvršćavate mesne jedinice koje smo mi stavili
pod svoju komandu. Dalje vam je bilo stavljeno u zadatak
da u slučaju jačih neprijateljskih akcija oko Rogatice ili od
Podromanije napadnete neprijatelje s leđa. Sve ste vi to olako
napustili i krenuli tamo1 gde vam nije dato naređenje. I baš
sada, kada vi krećete u nepravilnom pravcu, hrvatska [domobranska]
vojska i ustaše vrše jaku ofanzivu od Prače prema
Glasincu, a isto tako i od Podromanije prema Glasincu. Na
čitavom tom frontu od Prače do Rogatice juče su vodile naše
meštanske čete i Kraljevački bataljon žestoke borbe. Na putu
Podromanija—Rogatica naše meštanske čete razbile su hrvatsku
i ustašku vojsku i njihovu komoru i zarobile veliki ratni
plen. Ali neprijatelj i u toku današnjeg dana nadire sa novim
snagama, i baš kada je najviše potrebno, vas ovde nema, jer
fa to za nas pretstaivljalo veliki politički kapital i mogućnost
da se dođe do municije i oružja. U protivnom slučaju može
se dogoditi to da će vaš odlazak imati još lošijih posledica
nego prošli put kada ste krenuli preko Igmana.3
Iz svih gore navedenih razloga mi vam naređujemo da
smesta obustavite vaš daljni pokret u pravcu Vlasenice i da
se vratite na prostoriju gde ste bili, s tim da se primaknete
bliže Podromaniji i uspostavite vezu sa mašim jedinicama kod
Renovice. Kada se vratite na staru prostoriju, vi nas odmah
obavestite i mi ćemo vam dati podrobnije zadatke. Ovo naređenje
imate neodložno smesta izvršiti, bez svakog oklevanja,
a o razlozima vašeg pokreta tamo mi ćemo razgovarati.
16-111-1942 g.
S drugarskim pozdravom,
SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!
Tito

1 Original, otkucan na pisaćoj mašini, latinicom, nalazi se u arhivi
Vojnoistoriskog instituta, pod reg. br. 1—4, k. 2.
2 Odnosi se na razoružavanje četnika i stvaranje dobrovoljačkih
jedinica u trenutku kada je Francetićeva »Crna legija« bila preduzela
ofanzivu ka Vlasenici protiv četnika

Evo nasao sam i drugo pismo Tita gde upozorava da se nikako deluje paraleno sa ustasama iz politickih razloga:

UPUTSTVO VRHOVNOG ŠTABA NOP I DV JUGOSLAVIJE
OD 29 MARTA 1942 GOD. OPERATIVNOM ŠTABU PROLE
TERSKE UDARNE GRUPE O NAČINU DALJEG DEJSTVA
NA PODRUČJU ISTOČNE BOSNE1
VRHOVNISTAB
NARODNO-OSLOBODILACKE PARTIZANSKE
I DOBROVOLJAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE


OPERATIVNOM ŠTABU PROLETERSKIH BRIGADA
(drugu Fići i Koči)

Primili smo vaše pismo od 24-III u kome nas izvještavate,
između ostaloga, da ste uputili neke jedinice Proleterske
brigade2 na određeno vam područje. U međuvremenu mi smo
tamo uputili druga Marka3 s tim da spriječi vaš namjera vani
pokret u pravcu Majevice, ukoliko ste vi to ozbiljno mislili
da preduzmete. Nas je veoma1 začudilo kako to da nisu naše
direktive za vas stizale na vrijeme u vaše ruke. Tu će ipak trebati
da se vidi na kome leži krivica. Mi se slažemo da je vaš
pokret na koncu ipak bio pravilan i sreća je što se svršilo
tako uspješno. No iz vaših pisama se vidi da je u političkom
pogledu taj pokret imao i negativnih strana, jer je izveden u
vrijeme kada su četničke jedinice vodile borbu sa ustašama
kod Han Pijeska. Da nije postojalo nezadovoljstvo samih četničkih
jedinica protiv voćstva, da nije postojalo izvjesno unutarnje
rasulo u tim jedinicama, da su slučajno u tom momentu
ustaše pokušali nadirati prema Vlasenici, kao što smo pretpostavljali,
onda bi taj pokret imao vrlo teških političkih posljedica
za nas, koje se ne bi tako lako dale ispraviti, jer bi to
imalo uticaja na daljini tok naše borbe, ne samo u Istočnoj,
već i u čitavoj Bosni. Vi i sami u svojim pismima napominjete
da su se mještanske čete razbježale sa položaja, da neprijatelj
širi glasine kako mi idemo zajedno sa ustašama itd.,
i prema tome, naše strahovanje bilo je potpuno na mjestu i
opravdano. Po siašem mišljenju, negativna strana vašeg pokreta
prema Vlasenici može se jedino ukloniti na taj način da
vi odlučno pristupite ka organizaciji likvidacije ustaša i Hrvata4
na Han Pijesku, pri čemu bi svakako morale sudjelovati
i neke naše jedinice Brigade, već prema potrebi, i to bi onda
zaista imalo dejstva protiv svake klevete na nas. To bi privezalo
mještanske čete i stanovništvo uz nas i onemogućilo' svaki
uticaj oficirskih klika sa strane, koje su već kompromitovane.
Kada smo vam mi slali direktive u kojima smo bili odlučno
protiv vašeg pokreta prema Vlasenici privremeno, mi
smo onda mislili sa tim to, da je apsolutno pogrešno da se
naše snage postave između ustaša i četnika, jer mi smo htjeli
da sačekamo kako će se stvari dalje razvijati s obzirom na
propale pregovore između Hrvata i Srba,5 [vođene] pod pritiskom
Njemaca, o ustupanju 17 srezova Srbiji. Nama je ovog
časa potrebno izbjegavati sve što bi mogto doprinijeti zbližavanju
Neđića i Pa veliča, a naprotiv učiniti sve da se sukobi
između njih zaoštre, ako je to uopće moguće. Ovdje je nemo>-
guće da vam o svemu tome podrobnije pišem, ali nas čudi da
vi niste sami prostudirali bolje dokumenta koja ste zahvatili
u Borikama.6 O tome ćemo razgovara

Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
Vojnoistoriskog instituta.

Nek bilo koji cetnickih istoricar pobije ova dokumenta i uklopi ih u saradnju sa ustasama ako moze .

Zaista bi me zanimalo na koji je nacin to moguce jer ovi dokumenta nisu javni manifesti propagandnog tipa vec unutrasnja prepiska u partizanskoj komandi iz koje se vide ciljevi Tita i VS?

Mozemo Titu pripisati i da je mason Jevrej antisrbin antihrist bilo sta ali nikako mu se ne moze pripisati takav politicki idiotluk da je vojno saradjivao sa ustasama da bi pridboio Srbe za sebe .To je contradictio in adjecto samo po sebi i znatno ispod Titove politicke inteligencije..

Tito je ovde igrao prljavo ispod pojasa ali prica o saradnji sa ustasama je nonsense.
Pored poltickog postoje i cisto vojni razlozi protiv ustasko partizanske saradnje o tome cu u drugom postu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sam događaj je dakle relativno jasan:

Partizani su se našli u situaciji da su pod neprekidnim pritiskom s jedne strane, a da su ih s druge strane napali i četnici. Dragoslav Račić je sa svojim četnicima 20. februara likvidirao štab Majevičkog NOP odreda (uključujući i odredskog lekara), a zatim došao u Vlasenicu.

Tako su se partizani našli u taktičkoj dilemi: da li napasni snage NDH u Han Pijesku, okrenuvši leđa četnicima, ili najpre pokušati da raščiste četnike u pozadini. Opredelili su se za ovo drugo. To je koincidiralo sa nastupanjem ustaša, što je akciji dalo izgled sadejstva.

To je primećeno i od strane nemačkog štaba, i od strane Vrhovnog štaba NOV i POJ, i kritikovano od strane poslednjeg.

Istovremeno, partizani su bili u neprekidnom sukobu sa snagama NDH, na primer, u oblasti Rogatice, Doboja, Prijedora, Mrkonjić Grada...

Znači, s jedne strane, imamo jednu taktičku situaciju, za koju su Nemci primetili da partizani i ustaše nastupaju protiv četnika paralelno, i da izgleda kao da su se dogovorili.

S druge strane, imamo čitav rat:
- nekokolebljivo neprijateljski stav ustaša prema komunistima, iskazan u hapšenjima i likvidaciji uz mučenje svakog koga su se dokopali (osim par koji su razmenjeni).
- jednako oštar i nepokolebljiv stav partizana. Praktično sve zarobljene ustaše su streljane, hrvatski narod je proglasima neprekidno pozivan na ustanak protiv "krvavog zlikovca Pavelića", koji je proglašavan za sramotu hrvatskog naroda. Borba protiv ustaša vođena je i u sred Zagreba ( http://bit.ly/woLeMi ), a naročito širom NDH, napadima na ustaško-domobranske garnizone (o tome ću postaviti posebnu temu). Takvih je bilo bar 300, praktično svaki drugi ili treći dan. U slučaju uspeha, sve uhvaćene ustaše su u pravilu streljane (Livno avgusta 1942. 70 streljanih ustaša, Jajce septembra 1942. 70, Bihać novembra 1942. 130, Krašić januara 1943. 218... Što se završilo masovnim streljanjem uhvaćenih ustaša maja 1945. Tako da neki nacionalisti u Hrvatskoj danas govore o "genocidu komunista nad "hrvatskim narodom"".)

Pitanje:

Kako od ovog materijala iskonstruisati tezu o navodnom zajedništvu komunista i ustaša?

Lako:

Treba samo ponoviti ove tri Baderove "izgleda kao da" napomene 7-10.000 puta, i, uz pomoć medijske dominacije, zavesti ćutanje o svim ostalim događajima u ratu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Očekivao sam ovaj razgovor, ali sam smatrao da će ga započeti Samardžić pošto je to jedna od njeogovih omiljenih tema. Žao mi je što je otišao sa foruma. Verujem da to nije definitivan odlazak jer se nadam da ćemo moći da razjasnimo neke nedoumice. Vidim da su gorran i Gorski car već otvorili veliki broj pitanja tako da ću se ja u početku ograničiti na sledeću Avakumovićevu rečenicu:

djole34j4 ::
...Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima...
Mislim da bi pre svega trebalo pojasniti šta je bio neposredni povod za napade.
U Drinjači je 1.10. 1941. potpisan sporazum o saradnji partizana i četnika u istočnoj Bosni. Tada je formiran zajednički Operativni štab za rukovođenje operacijama. U Vlasenici je 16. 10. 1941. održana konferencija predstavnika partizanskih i četničkih jedinica istočne Bosne radi raščišćavanja međusobnih nesuglasica. Konferencija nije uspela i četnici su 17. 10. 1941. u Vlasenici, na svojoj skupštini, izabrali Privremenu upravu istočne Bosne i raskinuli sporazum o saradnji s partizanima. Od toga vremena Dangić i njegovi četnici su prešli na razbijanje NOP-a u istočnoj Bosni. Parizani i četnici su na tom području vodili pravi mali propagandni rat za pridobijanje lokalnog stanovništva iako formalno nisu bili u stanju otvorenog neprojateljstva. Četnici su u tome imali određenog uspeha pa su čak i neke kompletne partianske čete promenile stranu. O situaciji na terenu govori i J. B. Tito u svom NAREĐENJU GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA SRBIJE U VEZI S RADOM I ZADACIMA PARTIZANSKIH NOP ODREDA od 8.januara:
Citat:Naš odlazak u Bosnu imao je za cilj da spreči razornu akciju četnika koju su oni razvili posle nemačke ofanzive u Srbiji. Mi smo krenuli preko Međeđe i Rogatice i došli na Romaniju. Naš dolazak bio je u 12-ti čas. Tu smo našli sledeću situaciju: U bosanskim partizanskim odredima nastalo je masovno previranje usled četničke propagande i prelaženja na stranu četnika. Prelazile su čitave čete i bataljoni. Naši drugovi bili su nemoćni da to spreče, a i uzrok tome leži u slabom političkom radu za čitavo vreme nar.oslob. borbe u Bosni. Bosanski partizani bitno se razlikuju od naših srpskih partizana jer su to mahom neupućeni seljaci koji su pošli u borbu spontano da brane svoja ognjišta od strahovitog terora. Dolazak Brigade (misli se na Prvu proletersku, prim. E.) učinio je tome prelaženju kraj... Mi imamo mnogo materijala u ruci iz koga se jasno vidi neverovatno izdajnička uloga svih četničkih vođa od Pećanca, Dangića pa do Todorovića i D. Mihailovića... Dangić, koji je Dražin čovek, odlazio je u Beograd po instrukcije a u Bosni priprema teren za dolazak nedićevaca...
Za vreme povlačenja naših drugova iz Srbije u Bosnu preko Višegrada i dr. mesta bili su od strane Kamenka (Kamenko Jeftić četnički komandant, prim, E.) i dr. četničkih bandi razoružavani i većim delon predavani natrag u ruke Nemaca... Četničke bande koje su došle iz Srbi je razvile su u Bosni u pozadini nezapamćeno pljačkanje, paljenje i ubijanje muslimanskog življa. Oni su sa svojom propagandom povukli jedan dobar deo u pljačku, kao i one partizane koji su prešli njima (1)
I pored očiglednog prikrivenog (i neprikrivenog) neprijateljstva postojalo je relativno primirje između četničkih i partizanskih snaga. U UPUTSTVU VRHOVNOG ŠTABA NOP ODREDA JUGOSLAVIJE OD 10. JANUARA 1942. god. ŠTABU ROMANISKOG NOP ODREDA vidi se da se očekuje napad ka Rogatici i Sjetlini, ali se kao mogući neprijatelji još uvek ne imenuju četnici nego Nemci i nedićevci:
Citat:Slažemo se sa merama koje ste preduzeli kod Rogatice za slučaj prodiranja Nemaca i nedićevaca. Napominjemo još samo to da šaljete patrole ka Gornjoj Lijeski da bi se blagovremeno otkrio eventualni pokret neprijatelja... U slučaju da bi se Nemci ili nedićevci pojavili, odnosno prodirali prema Rogatici, morate nam hitno saopštiti, kako bismo preduzeli sve mere za opkoljavanje i uništenje neprijatelja. Za slučaj sukoba sa Nemcima ili nedićevcima vaše jedinice treba da vode borbu...(2)
U istom ovom dokumentu se vidi da se sa četnicima vode pregovori oko regulisanja međusobnih odnosa:
Citat:Što se tiče pregovora sa Pejićem (načelnik štaba Todorovićevih četnika, prim, E.) nemojte ništa poduzimati na svoju ruku, već samo u sporazumu sa Vrhovnim štabom. Vi ste pravilno odgovorili Pejiću kada ste kazali da mi ne napadamo četnike kao takve već pljačkaše, i prema tome ne otklanjamo pregovore ni sa Pejićem da bi se izvesne stvari razjasnile između nas i njih. Razume se da ćemo mi kod tih pregovora zauzeti odlučan stav i nećemo više popuštati kao što je bio slučaj do sada. Samo držanje Pejića dokazaje da je poslednja naša odlučnost pri uništavanju pljačkaša postigla rezultate. Ako Pejić želi pregovore neka se preko vas obrati na Glavni štab za Bosnu i Hercegovinu...(2)
Posle pet dana zaista je i započela nemačko-ustaška ofanzive. U vezi s tim načelnik Vrhovnog štaba Arso Jovanović 16. januara šalje NAREDBE ZA ŠUMADIJSKI I ROMANIJSKI ODRED iz kojih se vidi da se još uvek računa na četnike kao na sadejstvujuće snage:
Citat:Vaša uloga (Šumadijski odred, prim, E.)je vrlo važna: ofanzivno dejstvo da se neprijatelj uništi. Saopštite četničkom štabu: neprijatelj je od Vareša pravcem Pogari — Vijaka — Olovo napravio ispad snagom od 600 vojnika s namjerom da zauzme Olovo. Neka i oni stupe u dejstvo pravcem: Olovo — Očevlje (ili ka Musićima), te da obuhvatimo i zarobimo toga neprijatelja. Mi smo kod Vareša već imali uspjeha protiv ustaša. (3)
Citat: Mi smo na ovom dijelu fronta imali već prve uspjehe, ali neprijatelj udara sa snagom od oko 600 ljudi u pravcu Pogari — Očevle sa namjerom da nas napadne sa leđa i da napreduje dalje prema Olovu. Mi smo preduzeli potrebne mjere. Potrebno je da obavijestite (Romanijski odred, prim, E.) četničku komandu da ona sa svojim snagama izvrši jedan ispad u pravcu Olovo — Očevlje ili prema Musićima — već prema tome kako će situacija diktirati —- i da tako neprijatelja opkole i zarobe. Kap. Račić bi trebao svoje snage da povuče od Zavidovića bliže sebi da mu iste ne bi bile zarobljene (3)
Kako se iz poslednje citirane rečenice vidi Arso Jovanović ćak predlaže Račiću pravac izvlačenja kako bi četničke snage izbegle zaroblajvanje.
Međutim, taj predlog bio je bezrazložan i nepotreban jer četnici nisu ni nameravali da se bore protiv Nemaca. U DIREKTIVi KOMANDANTA OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE Boška Todorovića od 9. 1. 1942. se navodi da četničke snage ne treba da se upuštaju u borbu::
Citat:Situacija je takova da svakog trenutka može doći do nemačko-italijanske invazije našeg oslobođenog dela Kraljevine Jugoslavije, a odnos snaga ne daje izgleda za naš uspešan otpor. U takvoj situaciji, svaki otpor bio bi štetan do krajnosti za srpsko stanovništvo u ovom kraju, a uz to uzaludan (7).
Naravno, cilj nije samo povlačenje bez borbe nego i slom "komunista". Zbog toga se u IZVEŠTAJU KOMANDE VlŠEGRADSKOG ČETNIČKOG ODREDA OD 11. JANUARA 1942. KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE Bošku Todoroviću kaže:
Citat: Nemačke trupe će uskoro krenuti u čišćenje komunista u Bosni sada opravljaju prugu i most na Limu—Međeđe—Usti-prača—Mesići za Sarajevo. Potrebno je da svuda stupite u vezu sa Nemcima kažite im da ste Srpski nacionalni četnici koji se bore protiv Ustaša i komunista. Za spašavanje čestitog srpskog naroda.
Obavestite ih o komunistima i čistite komuniste.(VIII)
Navode o potrebi uništenja "komunista" i saradnji sa Nemcima u tom cilju nalazimo i u IZVEŠTAJU DELEGATA ČETNIČKIH ODREDA NA PODRUČJU VIŠEGRADA, FOČE I ROGATICE OD 15. JANUARA 1942.
O SPORAZUMU SA NEMAČKOM I ITALIJANSKOM KOMANDOM U VIŠEGRADU (pregovori su vođeni po Dangićevom naređenju):
Citat:Obavijestite sve naše četnike i komandire četa, koji se nalaze na domaku Rogatice, da su danas 15. januara 1942 godine, delegati Srpskih četnika Bosne vodili pregovore sa Njemačkom
i Italijanskom komandom u Višegradu. Rezultati su povoljni. Četnici i Nijemci neće imati nikakva sukoba niti sukoba sme biti...Nemojte dozvoliti, da se u Vašoj blizini nalaze komunisti progonite ih i pokazujte ih Nijemcima...Nemojte dozvoliti, da se desi ma kakav incident sa njemačkom vojskom. Prolaz njemačkih trupa je slobodan ne šteti interesima naše borbe... (9)
Dangić je 22.1.1942. izdao naredbu da se na Nemce ne puca, a potvrdu da je naređenji izvršeno možemo naći u nemačkim i partizanskim izveštajima. IZVEŠTAJ OPUNOMOĆENOG KOMANDANTA U SRBIJI OD 5. FEBRUARA 1942. KOMANDANTU ORUŽANIH SNAGA NA JUGOISTOKU:
Citat: Iznenađujuća je bila činjenica da su Dangićevi ljudi redovno izbegavali borbu s nemačkim trupama i na njih nisu otvarali vatru. Manji odredi i pojedinci, koji više nisu imali nikakav izlaz, predavali su se bez borbe i polagali svoje oružje. To isto je učinio jedan kompaktni odred od oko 400
ljudi. Pri tome su ljudi izjavljivali da su oni to radili po naređenju majora Dangića, pošto im je on bio zabranio da se bore protiv nemačkih trupa (4)
Isto to potvrđuju i partizanski izvori. U OBAVEŠTENJu VRHOVNOG KOMANDANTA NOP I DV JUGOSLAVIJE OD 30. JANUARA 1942 god. GLAVNOM ŠTABU NOP ODREDA ZA CRNU GORU I BOKU
O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U ISTOČNOJ BOSNI se kaže:
Citat:Uoči same ofanzive, četnička komanda u Han Pijesku i Bosanska četnička uprava izdale su strogo naređenje svim četničkim jedinicama da se ne smeju opiratii pucati na neprijatelja. Na taj način izdajničke četnički vođe pokušali su da nam zabiju nož u leđa i da olakšaju likvidaciju partizanskih jedinica u Bosni. (5)
Isto to navodi se i u OBAVEŠTENJE CENTRALNOG KOMITETA KPJ OD 4. FEBRUARA 1942 GOD. EDVARDU KARDELJU I IVI RIBARU O SITUACIJI U SRBIJI, CRNOJ GORI I SANDŽAKU
Citat:Iako se moglo očekivati i zdajničko držanje četničkih vođa, ipak se mnogi nisu nadali takvom izdajstvu kao što su ga ovog puta izvršili prema bosanskom narodu. Uoči same ofanzive četnička komanda na čelu sa Dangićem u Han Pijesku i tzv. Bosanska četnička vlada izdale su strogo naređenje, pod kaznom smrti, svim četničkim jedinicama u Bosni da ne smeju pucati na Nemce i ustaše. Ali ne samo to. Četnici su provodili radi sigurnosti i nemačku vojsku do Rogatice, do Han Pijeska itd., tako da su naše partizanske jedinice koje su stajale između Rogatice i Višegrada u zasedi zajedno sa četničkim jedinicama bile od četnika stavljene pred gotov čin jer su ovi zapretili da će napasti partizane sleđa ako partizani budu pružali otpor Nemcima. Usled toga naše su se partizanske jedinice morale povući ne samo do Rogatice nego do iznad Kovnja gde su kod onih serpentina davale dva dana vrlo žestok otpor (6)
Dakle iz svih ovih dokumenata se vidi da su četnici na samom početku ofanzive obustavili otpor i time "zabilli nož u leđa" partizanskim jedinicama. Sledila je sasvim očekivana i razumljiva odluka da se četničke jedinice unište i da se više ne ulazi u bilo kakve pregovore sa njima.

O načinima kako je sprovedena ova odluka i da li je bilo sadejstva sa ustašama više kada se na forum vrate Samardžić ili bar pokretač teme. Ne sumnjam da će se u tu raspravu uključiti gorran, Gorski car, ali i svi ostali sa "obe strane" koji mogu da svojim informacijama doprinesu osvetljavanju ovog pitanja.

(1) Zbornik, tom II, knj.2, str. 187-188.
(2) isto, str. 206-207.
(3) isto, str. 227-228.
(4) Zbornik, tom XII, knj.2, str. 112.
(5) Zbornik, tom II, knj.2, str. 285.
(6) isto, str. 303-304.
(7) Arhiv VII, Ča, k. 170, reg. br. 46/3 (BH-V-1875)
(VIII) Arhiv VII, Ca, k. 231, reg. br. 1/12
(9) Arhiv VII, Ča, k. 232, reg. br. 1/1 (BH-X-23O)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Steta zaista sto nema Samaradzica i Djoleta.Ali ne verujem da ce vratiti ja bih voleo .Oni izbace svoje tekstove iz samaradizcevih knjiga pa kad 'ispale" tu municiju onda pocne kamenovanje da je sagovornik komunista, pionir,zadojenik falisfikatima...pa kad i te kamenice potrose proglase sagovrnika za trvdoglavog i nerazumnog i odu...

Ali evo teksta gde Samardzic u svojoj knjizi govori ustasko partizanskoj saradnji koja ce mi dobro posluziti za "vojnu" argumentaciju protiv p-u saradnje :


Тако комунисти доносе одлуку да у борбу против четника крену у сарадњи са усташама. О томе је генерал Паул Бадер, командант немачке Команде Србије (која је обухватала и Источну Босну), први пут јавио претпостављенима 20. марта 1942. године:
Између хрватских комуниста, усташа и из Црне Горе наступајућих делова пролетерске бригаде, изгледа да је постигнут споразум по коме се ове групе не боре једне против других.
У извештају од 31. марта он је имао више информација:
Усташе, домаћи партизани и на крају наступајуће банде из Црне Горе боре се овде раме уз раме против борбених српских снага под Дангићевом командом.24
У зборнику докумената немачког рајха, том XII, књига 2, који су комунисти објавили 1976. у Београду, из Бадеровог извештаја од 20. марта избачена је реченица о сарадњи партизана и усташа (стр. 231-234). Међутим, у Бадеровом извештају од 31. марта таква реченица није избачена (стр. 267). Вероватно је разлог тај што се "наступајуће банде из Црне Горе" у извештају од 31. марта не називају "пролетерским бригадама", као у извештају од 20. марта.
О исходу борби четника с једне, а партизана, усташа и домобрана с друге стране, Бадер је јавио 10. априла:
Изгледа да је четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у сарадњи са комунистима, тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе.25
У поменутом зборнику докумената немачког рајха остављен је део Бадеровог извештаја од 10. априла о сарадњи усташа и партизана. Али, реч "сарадња" замењена је речју "садејство". Ево како, према овом зборнику, гласи цела Бадерова реченица: "Изгледа да је четничка група Дангића тешко потучена у борбама с хрватским оружаним снагама и усташама, у садејству с комунистима, тако да Дангић, по свој прилици, није више у стању да постигне више од локалног успеха". Уз ову реченицу комунистички историчари у фусноти дају следећи коментар: "У то је време Оперативни штаб Ударне пролетерске групе (2. и 1. пролетерска бригада) а према наређењу Врховног штаба НОП и ДВ Југославије, чистио Источну Босну од Дангићевих четника" (стр. 276-277). Дакле, комунистички историчари су овим практично потврдили наводе из Бадеровог извештаја о "садејству" партизана и усташа. Заједно са усташком најозлоглашенијом јединицом, Црном легијом, против четника се борила партизанска главнина (једине две пролетерске бригаде које су тада имали) и то по наређењу Врховног штаба, тј. Ј. Б. Тита.
Нешто касније, немачка Команда Србије располагала је новим подацима: у извештају од 16. априла она спомиње да се "усташе и партизани" боре заједно, али да Дангић "још није сломљен", иако се повлачи због несташице муниције.
У извештају од 20. априла, немачка Команда Србије каже да је ситуација "и даље нејасна и напета, јер партизани се боре само против Дангићевих присталица, а не и против усташа". Писац извештаја, пуковник Ерих Кевиш, даље наводи: "Према расположивим извештајима усташе су се, наводно, с хрватским комунистима борили против Дангића".26



.............................................................................................................

Ne moze se dovesti u pitanje da su Nemci napisala da su partizani i ustase saradjivali.Ipak, kad se uzmu sastav recenice koje su napisali Nemci moze se videti nesto veoma zanimljivo.Naime,u izvestaju od 20 marta Bader kaze :Између хрватских комуниста, усташа и из Црне Горе наступајућих делова пролетерске бригаде, изгледа да је постигнут споразум по коме се ове групе не боре једне против други.

Bader kaze "izgleda" cime jasno stavlja neku vrstu rezerve prema izvestajima da je doslo do zajednicke borbe sa komunistima...Kao da nije siguran...

U sledecem izvestaju Samaradzic sav srecan od zadavoljstva kaze da " У извештају од 31. марта oн је имао више информација: i da se partizani sa ustasama bore rame uz rame, usmislu da je sve jasno i tako suflira citaocu da je saradnja bila sigurna

Medjutim u izvestaju od 20 aprila posle, dakle, 3 nedelje Samradzic ne komentarise da je "извештају од 20. априла, ситуација "и даље нејасна ;
i da Nemci na kraju kazu:Према расположивим извештајима усташе су се, наводно, с хрватским комунистима борили против Дангића. Sam rec "navodno" opet ukazuje da su Nemci bili nepoverljivi prema izvestajima sa terena, da su zadrzali izvesnu rezervu..

Kada se uporede dokumenti drugih vojnih formacija ovo postaje potpuno razumljivo.

Krenimo redom:
Prvo od neizbeznog Samardzica:
"Tако комунии доносе одлуку да у борбу против четника крену у сарадњи са усташама"

Hm..takve odluke o zajednickoj borbi ne postoje.Samardzic se nije pozvao ni na jedan dokument o polasku u zajednicku borbu sa ustasama.
Ali Samardzic nam daje jednu ipak korisnu informaciju :"Ј.Б. Тито 8. фебруара 1942 : Сви одреди треба да усагласе своја дејства, а то је: да се територија Источне Босне очисти од четника и буде ван сваког четничког утицаја. Зборник докумената, том IV, књига 3, 169"

Znaci,

Partizani su napali cetnike 8 februara.
Nemacko- ustasko ofanziva u januaru trajala je 15 januara do 7 februara a Ozrenska operacija od 29 janura do 4 februara..protiv partizana i cetnika..

Pitanje:
Kako su mogli da u roku od dva tri dana dana partizani i ustase obustave neprijateljstvo, usaglase interese i donesu odluku da zajedno napadnu cetnike????

Pri tome Samardzic ne pruza nijedan jedini dokaz iz ustaskih i partizanskih arhiva da je do zajednicke akcije doslo...Nije mi poznato da su i drugi cetnicki istoricari podneli dokumentaciju u prilog takvoj tvrdnji.


Dalje, u febrauru partizani su blokirali Rogaticu gde su se nalazile hrvatske vojne snage.

Da li je logicno da ustase udju u vojni savez sa onima koji su blokirili grad njihove Nezavisne Hrvatske i to da zajednicki deluju pravcu Skokolac Han Pijesak Vlasenice koji je veoma geografski blizak Rogatici????

Ovome treba dodati i cinjenicu da su ustase slali trupe da izvrse deblokadu Rogatice krajem februara.To se mozew videti iz pisma Tita


VRHOVNI STAB
NARODNO-OSLOBODILAČKE PARTIZANSKE
I DOBROVOLJAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE
20-11-42 godine
GLAVNOM ŠTABU NARODNO-OSLOBODILAČKIH PARTIZANSKIH
I DOBROVOLJAČKIH ODREDA ZA BOSNU I
HERCEGOVINU
......................................
Da bi se na Glasincu razvijala uspješna borba potrebno
je zatvoriti put preko Romani je. To je osnovno. Zatim, postaviti
jedinice za dejstvo duž puta: Sokolac—Podromanija—Rogatica.
Samo jedna četa vodila je borbu na tome putu i dogodilo se
da neprijatelj prodre u Rogaticu i pojača njen garnizon. Pri
svim tim borbama treba nastojati da se zaplijeni što više oružja,
jer je to najvažnije za dalje uspješno vođenje borb

Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
CK SKJ, poći reg. br. 6899.



OBAVEŠTENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOP I DV
JUGOSLAVIJE DRUGA TITA OD 20 FEBRUARA 1942 GOD
SVETOZARU VUKMANOVICU-TEMPU O SITUACIJI U
ISTOČNOJ BOSNI, SANDŽAKU I SRBIJI1
Drugu Tempu
.........
Pre par dana je uspelo da se probije u Rogaticu oko 400
ustaša. Gučevska i jedna crnogorska četa vodile su sa njima
borbu ali su bili preslabi da ih zaustave, jer je iz Rogatice
izašlo još 300 u susret. Da se ovih 400 ustaša moglo probiti
nesmetano do Rogatice krivi su drugovi iz Romanijskog odreda
koji u svojim izveštajima pričaju da imaju svoje čete na Glar
sincu, ali kada je potrebno tih četa nigde nema. Izgleda da
ustaše stvaraju u Rogatici neku svoju bazu radi prodiranja
prema Goraždu. Izgleda da im đavo ipak ne da mira dok
jednog dana ne zaglave

Kopija, otkucana na pisaćoj mašini, ćirilicom, nalazi se u arhivi
CK SKJ, pod reg. br. 695.

Ovo su dokumenta koja neposredno dokazuju da do saradnje nije doslo sa ustasama


Kad su u pitanju nemacki izvestaji iz marta tada je doslo do borbe izmedju ustasa i partizana i cetnika sa druge strane sasvim slucajno i greskom partizana.To je izazvalo kritiku od strane Vrhovnog staba zbog losih poltickih posledica. Dokumenta iz tog perioda izlozio sam u postu 20 Jan 2012 09:33 ali evo i ovde cu da ponovim :

Pismo od 16 marta

OPERATIVNOM ŠTABU I i II PROLETERSKE BRIGADE

Već nekoliko dana nemamo od vas nikakvih vesti, iako
ste bili dužni da se pobrinete da nas stalno obaveštavate o
vašim pokretima i numerama. Kako izgleda, vi ste nepromišljeno
izmenili naš i vaš prvobitni plan i krenuli u pravcu u
kojem, ni u političkom ni u vojnom pogledu, niste smeli krenuti,
tj. prema Vlasenici. Mi vam ovde nećemo pisati o tome
od kolikih bi to katastrofalnih političkih posledica bilo za nas
ako bi mi, paralelno sa ustašama, na istom terenu, vršili operacije
koje su sada u ovom momentu apsolutno pogrešne

Original, otkucan na pisaćoj mašini, latinicom, nalazi se u arhivi
Vojnoistoriskog instituta, pod reg. br. 1—4, k. 2.

Ovome pismu tumacenje ne treba...

u postu 20 Jan 2012 09:33 ima pismo od 24 marta pa nek zainteresovani procitaju...


Kad je u pitanju april 1942 Franceticeva legija delovala je u Operaciji Rogatica.

Besmileno je tvrditi da su aprila 1942 Crna legija i partizanske brigade zajedno saradjivale kada ustase bile ukljucene u akciju ciscenje Rogatice koju su drzali partizani.Evo nemackog dokumenta:

OPERACIJA ROGATICA

(prilog skica)

Stanje kod neprijatelja

Kada je Operativni štab Borbene grupe „Bader" početkom aprila premestio svoje sedište iz Beograda u Sarajevo, obave-štajni bilteni o stanju neprijatelja pokazivali su da se povećala aktivnost mnogih ustaničkih bandi u istočnoj Bosni. Planina Ozren, severoistočno od Zenice, a pre svega oblast oko Sarajeva, planine Jahorina i Igman, bile su stalno skrovišta i sastajališta raznih ustaničkih grupa, koje su prepadima na hrvatske garnizone, pošte, snabdevačke kolone, železničke pruge i na civilno stanovništvo onemogućavale svaki normalni život i redovno upravljanje.

Takođe je izveštavano da se u rejonu oko Rogatice nalazi ustanička grupa, jačine najmanje 1000 ljudi, partizani i jedna crnogorska proleterska brigada, naoružani puškama, mitraljezima, minobacačima i sa 1—2 topa. Garnizon u Rogatici — ostatak od dva desetkovana hrvatska bataljona — izdržava napade te banditske grupe. Ona je paralisala svaki sobraćaj na putu za Rogaticu, tako da se hrvatski garnizon i stanovništvo, moglo snabdevati samo vazdušnim putem.[6]

Direktiva Borbene grupe „Bader"

10. aprila je Operativni štab Borbene grupe „Bader" izdao„Operacijsku zapovest za nastupanje ka rejonu Rogatice".



Kao polazni položaj za koncentrični napad na Rogaticu treba dostići: ital. 5. brd. div. „Pusterija" rejon Višegrad — Priboj — Pljevlja — Čajniče, ital. 22. pd „Kačatori dele Alpi" rejon Gacko — Kalinovik, ital. 1. brd. div. „Taurinenze" glavninom rejon Turbe — Trnovo — Dobro Polje, a delovima koji su vezani za put rejon oko Pala, 12 krn jugoistočno od Sarajeva, 718. pd sa hrvatskim jedinicama koje su joj potčinjene rejon Pale — Mokro — Olovo — Vlasenica — Han-Pijesak, a nemačke snage komandujućeg generala i komandanta u Srbiji rejon Višegrad — Užice.

Pošto dostignu te „polazne položaje", divizije primaju pojedinačna naređenja u kojima je trebalo da bude naređeno dalje nastupanje u sledeće rejone: ital. 5. brd. div. u rejon Visegrad — Ustiprača. Ta divizija u prvo vreme nije smela da pređe Drinu na sever, izuzev mostobrana kod Višegrada. Ital. 22. pd trebalo je da nastupa u rejon Ustiprača — Goražde — Vranići, ital. 1. brd. div. u rejon Osječani — Podgrab, ojačana nemačka 718. pd u rejon Podložnik — Sokolac — Han-Pijesak — Podžeplje, a nemačke snage iz Srbije na liniju duž Žepe i Drine od Gođenja do Višegrada. Iz tih rejona je trebalo iznenada obrazovati front okruženja oko Rogatice. O tome je trebalo izdati posebna naređenja.

Po dostizanju polaznih položaja trebalo je početi nastupanje u cilju obrazovanja obruča oko Rogatice, čisteći područje kojim se nastupa.

U toku nastupanja trebalo je očistiti od ustanika područje kojim se nastupa u okvirima vremena kojim se raspolagalo i prema direktivama komandanata divizija.

Bilo je planirano da se nastupanje divizije radi obrazovanja obruča oko Rogatice reguliše i pojedinačnim naređenjima upućenim divizijama i to tako da sve jedinice u isto vreme obrazuju front okruženja.

Posle iznenadnog i jedinstvenog obrazovanja fronta okruženja trebalo je da počne zajednička akcija čišćeja. Bilo je planirano da se obruč oko Rogatice dnevno sužava za 3—4 km. Time je trebalo omogućiti temeljito i sistematsko čišćenje.

Po završetku akcije trebalo je rejon oko Rogatice obez-bediti mešovitim odredima koji bi tu ostali. Glavninu odreda Borbene grupe „Bader" trebalo je posle toga angažovati za čišćenje rejona Vlasenica — Srebrenica do Drine.


Operativni štab Borbene grupe „Bader", Ic, Br. 163/42 pov. od 4. 42, Obaveštajni bilten o stanju neprijatelja br.1


Mislim da je sad jasno zasto pukovnik Kervis kaze da su se partizani "navodno " borili sa ustasama.


I na kraju poznato je da su partizani napali iBorac jedno od najjacih ustaskih uporista u Hercegovini to Samardzic izricito priznaje:

Тито се предомислио тек када су усташе из Борча једним походом угрозиле његов Врховни штаб. Он издаје наређење за напад на Борач.


Samardzic zaboravlja da je prvo tvrdio da su se zajednicki borili protiv cetnika.Nigde nam nije rekao kad je prestala saradnja .Zaboga zasto bi ustase napale Vrhovni stab sa kojim su saradjivali???

Napad na Borac partizani su izveli 17 aprila....

Pa da li su ispravni izvestaji Nemaca od 20 aprila da su partizani zajedno ratovali sa ustasama protiv cetnika???

MIslim da je negativan odgovor ocigledan.