Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

1884

Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

offline
  • Pridružio: 31 Mar 2013
  • Poruke: 0

gazele nažalost nije bilo u amercomovoj kolekciji ali se skoro pojavila u izdanju IXO ima je na ebay za 8 evra,

offline
  • Pridružio: 29 Mar 2015
  • Poruke: 0

Ove nedelje mi je stigao interesantan model hidroaviona dvokrilca iz Japana – Mitsubishi F1M iz kolekcije De Agostini napravljen u srazmeri 1:72.
Mitsubishi F1M (Savezničko kodno ime: "Pete") je bio patrolni hidroavion sa dva člana posade koji je koristila Japanska carska mornarica, poslednji dvokrilac. Bio je posle Aichija E 13A najbrojniji hidroavion JCM (napravljeno je 1118 kom F1M). U naoružanje je ušao 1940. pod nazivom "Navy Type 0 Observation Seaplane Model 11".
Mitsubishi F1M bio je namenjen ispunjenju zahteva Japanske carske mornarice za patrolni katapultirajući avion. Ovi zahtevi su bili navedeni u specifikaciji 10-Shi izdate krajem 1934. godine.
Prototip aviona pod oznakom Ka-17 je prvi let izvršio juna 1936. Imao je jedan veliki centralni plovak i i dva mala ispod donjih krila. Pogonjen je zvezdastim 9-cilindričnim motorom Nakajima Hikari 1 snage 820 KS. Letelica je na testiranju pokazala solidne letne performanse, ali je prilikom poletanja upravljivost bila loša. Nakon 4 prototipa F1M1, radi rešavanja uočenih problema, u sledeći model F1M2 ugrađen jači motor Zuisei 13, sa bolje oblikovanim poklopcem što je poboljšalo preglednost prilikom poletanja. Povećane su površine stabilizatora i poboljšane konzole krila. Usledila je serijska proizvodnja pod oznakom "Navy Type 0 Observation Seaplane model 11". Pored osnovne uloge patroliranja, avion je zbog dobrih performansi korišćen čak i u ulozi lovca presretača i kao bombarder za obrušavanje i za podršku u desantnim operacijama i drugim zadacima. Ovi avioni su dejstvovali sa nosača hidroaviona ili sa baza na obali.
Mitsubishi je u pogonu u Nagoji pored 4 pomenuta F1M1 proizveo 524 primeraka F1M2. Dodatnih 590 F1M2 je proizvedeno u arsenalu mornaričke avijacije u Sasebu, što čini ukupno 1118 komada. Manji broj ovih aviona je konvertovan da služi za obuku pod oznakom F1M2-K.
Pored toga što su se nalazili u naoružanju japanskih snaga, manji broj ovih aviona su leteli i u sastavu tajlandskih snaga.
Verzije aviona:
F1M1: prototip: 4 napravljena
F1M2: proizvodna verzija
F1M2-K: verzija za obuku
Karakteristike Mitsubishi F1M: Posada 2 člana, Dužina 9,50 m, Visina 4,00 m, Raspon krila 11,00 m, Površina krila 29,54 m2, Pogon: 1 radijalni 14-cilindrični motor Mitsubishi Zuisei 13, snage 875 KS
Maksimalna brzina leta 370 km/č, krstareća 287 km/h, Plafon leta 9440 m, Dolet 740 km
Masa prazne letelice 1928 kg, Maksimalna poletna masa 2550 kg
Naoružanje: 2 mitraljeza 7,7 mm tip 97 napred i jedan fleksibilni 7,7 mm tip 92 u zadnjoj sekciji, 2 bombe od po 60 kg.
Danas nema očuvanih primeraka ovog hidroaviona. Postoje potonule olupine koje su atrakcija za ronioce.
Model De Agostini je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 139 gr. Postolje na kome stoji predstavlja pokretna kolica kojim se mogao transportovati na kopnu do hangara i sa kopna do vode.
























































































































































































offline
  • Pridružio: 15 Jan 2015
  • Poruke: 49

I ja sam pre par dana uzeo Mitsubishi F1M.
A pre njega stigao je Hawker Seafury T20.

offline
  • Pridružio: 15 Jan 2015
  • Poruke: 49


Stigao i moj Mitsubishi F1M.

offline
  • Pridružio: 28 Maj 2019
  • Poruke: 0

Napisano: 28 Maj 2019 15:55

Pozdrav svima,dugo me nije bilo ovde nadam se da je vecina od stare ekipe ovde Phalcon I ostali .

Dopuna: 28 Maj 2019 16:07

Veoma mi je drago sto je blog aktivan,I da je Saturn tu.Osvezicu I temu vojne Maxine.Pa,dragana braco po maketama izvolite!

Dopuna: 28 Maj 2019 16:09

Izvinite,kucam sa telefona,pa upadne I neko neplanirano slovo.

offline
  • Pridružio: 29 Mar 2015
  • Poruke: 0

Nedavno mi je stigao još jedan interesantan model aviona iz Japana – Nakajima C6N Saiun iz kolekcije De Agostini napravljen u srazmeri 1:72.
Nakajima C6N Saiun, u prevodu “obojeni oblak” (Savezničko kodno ime: "Myrt") je bio moderan izviđački avion sa tri člana posade koji je koristila Japanska carska mornarica. Karakterisala ga je izvanredna brzina i veliki dolet. Napravljeno je ukupno 463 kom C6N.
C6N je nastao na osnovu specifikacije Japanske carske mornarice iz 1942. godine za izviđački avion koji bi poletao sa nosača aviona, sa maksimalnom brzinom od 350 čvorova (650 km/h) na 6.000 metara i dometom od 2.500 nautičkih milja (4.960 km). Tim za dizajn Nakajime vodili su inženjeri Yasuo Fukuda i Yoshizo Yamamoto. Specifikacija je bila veoma izazovna i njihova prva sugestija bila je za vrlo neobičan avion sa dva motora u trupu, ali propelerima na prednjoj ivici krila. To bi eliminisalo motorne gondole i tako smanjilo otpor, ali bi takođe uveliko povećalo složenost dizajna. Nakajimin početni predlog, označen kao N-50, bio je avion sa dva motora od 1.000 KS koji su bili smešteni u tandemu u trupu, a koji su okretali dva propelera postavljena na krilima. Sa razvojem Nakajima Homare motora snage 2.000 KS, konfiguracija dvostrukog pogona je napuštena i Nakajima se odlučio na konvencionalniju konfiguraciju jednog motora. Nažalost, Homareova snaga je bila manja od očekivane, a dizajn je morao biti optimiziran u drugim područjima. Rezultirajući avion je dizajniran oko dugačkog i ekstremno uskog cilindričnog trupa koji je dovoljno velik u prečniku da primi motor. Tročlana posada sedela je pod jednim krovom, dok je oprema bila slično raspoređena u nizu duž trupa. Prvi let C6N-a bio je 15. maja 1943. godine, gde je prototip postigao brzinu od 639 km/h . Performanse Homare motora bile su neadekvatne, posebno njegova snaga na velikoj nadmorskoj visini, a serija od 18 dodatnih prototipova i pred-proizvodnih primeraka je izgrađena pre nego što je Saiun konačno pušten u serijsku proizvodnju u februaru 1944.
U naoružanje je ušao na leto 1944. pod nazivom "Navy Carrier Reconnaissance Observation Plane Saiun". Pružao je važne informacije o kretanju američke flote, a pritom je bio skoro neuhvatljiv za američke lovačke avione. Nepovoljna okolnost je bila da su skoro svi japanski nosači aviona u vreme pojave Saiuna već bili potopljeni, tako da nije u punoj meri iskorišćen jer je morao da poleće sa kopnenih baza. Pred kraj rata prepravljeno je nekoliko postojećih C6N1 tako da su im na mestu jednog člana posade ugrađena 2 topa kalibra 20 mm ili jedan od 30 mm koji su pucali pod uglom naviše (Schräge Musik konfiguracija) da bi mogli delovati kao noćni lovci i pokušati da obore poneki B-29.
Uprkos brzini i performansama, prema nekim podacima, 15. avgusta 1945. C6N1 je bio poslednji avion koji je srušen u Drugom svetskom ratu. Samo pet minuta kasnije, rat je završen i svi japanski avioni su prizemljeni. Prema drugim podacima ta „čast“ je pripala jednom avionu Nakajima Ki-44 Shoki koga je u noći 14/15. avgusta 1945. bez opaljenog metka u more naterao američki noćni lovac Northrop P-61 Black Widow.
Varijante:
C6N1 - Eksperimentalni avion za izviđanje sa nosača aviona tip 17
Proizvedena su tri prototipa i šesnaest dodatnih prototipova, propeler sa četiri kraka; poslednja serija je opremljena propelerom sa tri kraka, motorom Nakajima NK9K-L Homare 22,na 6 montiran je motor Nakajima NK9H Homare 21. Preimenovana testna proizvodnja u Saiun u julu 1943.
C6N1 Saiun Model 11 - Opšti proizvodni model. Propeler sa tri oštrice, montiran motor Nakajima NK9H Homare 21.
C6N1-B Saiun Model 21 - Predložena verzija torpednog bombardera. Samo projekat.
C6N1 Saiun Model 11 noćni lovac varijanta - dvosedna noćna borbena verzija; ovo nije bio regularni mornarički avion. Razvojni kod C6N1-S nije otkriven u službenim dokumentima IJN-a. Jedan model sa jednim topom od 30 mm tipa 5 i najmanje pet modela sa 2 x 20 mm topa tip 99-1 prepravljeni su od standardnih C6N1 modela.
C6N2 Saiun Kai / Saiun Model 12 - Opremljen sa 4-krakim propelerom i turbo motorom snage 1.980-KS Nakajima NK9K-L Homare 24-Ru . Dva prototipa su pretvorena iz standardnih C6N1 modela u februaru 1945. godine.
C6N3 Saiun Kai 1 - Predložena noćna borbena verzija C6N2. Postavljeni su dvostruki topovi od 20 mm. Samo projekat.
C6N4 - Saiun Kai 2 - Ugrađen Mitsubishi MK9K-L Ha 43-11 Ru turbo motor snage 2200 KS, jedan prototip je konvertovan iz C6N1, nepotpun.
C6N5 - Saiun Kai 3 - Predložena verzija torpednog bombardera. Samo projekat.
C6N6 Saiun Kai 4 – Avion bi bio napravljen od drveta zbog štednje retkih materijala. Samo projekat.
Karakteristike Nakajima C6N Saiun:
Posada 3 člana, Dužina 11,12 m, Visina 3,96 m, Raspon krila 12,50 m, Površina krila 25,5 m2, Pogon: 1 radijalni 18-cilindrični motor Nakajima NK9B Homare 11, snage 1990 KS
Maksimalna brzina leta 609,3 km/č, krstareća 390 km/h, Plafon leta 10.740 m, Dolet 3.080 km, a sa dodatnim rezervoarom – 5.300 km. Penjanje na 6000 m: 8 min 9 sek.
Masa prazne letelice 2908 kg, pune 4.500 kg, Maksimalna poletna masa 5260 kg
Naoružanje: jedan fleksibilni mitraljez 7,7 mm tip 92 u zadnjoj sekciji.
Model De Agostini je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 228 gr.






















































































































































































































































































offline
  • Pridružio: 15 Jan 2015
  • Poruke: 49


Novitet Avro york.

offline
  • Pridružio: 29 Mar 2015
  • Poruke: 0

Nedavno mi je stigao još jedan interesantan model aviona iz Japana – Nakajima B6N Tenzan iz kolekcije De Agostini napravljen u srazmeri 1:72.
Nakajima B6N Tenzan, u prevodu “Nebeska planina” (Savezničko kodno ime: "Jill") je bio standardni torpedni avion sa tri člana posade koji je koristila Japanska carska mornarica u poslednjim godinama Drugog svetskog rata i naslednik B5N “Kate”. Zbog dugotrajnog razvoja, nedostatka iskusnih pilota i postizanja superiornosti vazdušne mornarice SAD-a do trenutka njegovog uvođenja, B6N nikada nije bio u mogućnosti da u potpunosti demonstrira svoj borbeni potencijal. Napravljeno je ukupno 1268 kom B6N.
B6N je nastao na osnovu specifikacije Japanske carske mornarice iz decembra 1939. godine za novi tip palubnog torpednog bombardera koji bi poletao sa nosača aviona, sa maksimalnom brzinom od 250 čvorova (460 km/h), krstarećom brzinom od 200 čvorova (370 km/h), i dometom od 1.000 nautičkih milja (1.900 km) sa 800 kg tereta bombi ili 2.072 nmi (3.837 km) bez bombi i koji je mogao nositi isto oružje kao B5N. Novi avion trebao je da nosi tročlanu posadu (pilota, navigatora / bombardera i radio operatera / strelca). Mornarica je zatražila instalaciju dokazanog Mitsubishi Kasei motora kao pogonskog agregata B6N, ali je inženjer Kenichi Matsumara insistirao na korišćenju novog Nakajiminog 1870 KS Mamori 11 14-cilindričnog radijalnog motora sa vazdušnim hlađenjem zbog manje potrošnje goriva i veće prilagodljivosti. Ovo je bio loš izbor jer je Mamori motor bio sklon mehaničkim defektima i nikada nije postigao očekivanu snagu. Ograničen standardnim avionskim liftovima koji su se tada koristili na većini japanskih nosača aviona, dizajner Matsumara morao je koristiti krilo sličnog raspona kao B5N i ograničiti ukupnu dužinu aviona na 11 m. Prototip B6N1 izvršio je svoj prvi let 14. marta 1941. Zbog problema u vezi stabilnosti leta vršene su izmene vertikalnog stabilizatora. Ispitivanja aviona su vršena na nosačima aviona. B6N1 je zvanično odobren za status proizvodnje početkom 1943. godine i dobio je oznaku Navy Carrier Attack Aircraft Tenzan Model 11. Modifikacije zasnovane na testiranju početnih prototipova uključivale su: dodavanje fleksibilnog mitraljeza tipa 92 u ventralnom tunelu na zadnjoj strani kokpita, pored standardnog zadnjeg mitraljeza tipa 92. Predlog dizajnera da zamene nezaštićene rezervoare za gorivo B6N1 samozaptivajućim rezultirao bi padom kapaciteta goriva od 30%, a gubitak u dometu bio je za Mornaricu neprihvatljiv. Nakon što je samo 133 kom. B6N1 proizvedeno do jula 1943. godine, Japansko ministarstvo za municiju naložilo je Nakajimi da zaustavi proizvodnju motora Mamori 11 kako bi mornarica smanjila broj različitih motora u upotrebi. U očekivanju dostupnosti 18-cilindarskog motora Nakajima Homare, od Nakajime je zatraženo da ugradi motor od 1.850 KS Mitsubishi MK4T Kasei 25 na B6N1, upravo motor koji je mornarica prvobitno tražila od njih. Budući da su Mamori 11 i Kasei 25 bili slične veličine, instalacija je bila relativno jednostavna, zahtevajući samo da se nos proširi kako bi se održao centar gravitacije aviona i manje izmene na hladnjaku ulja i usisima vazduha na motoru. U to vreme su takođe instalirani manji četvorokraki propeler sa prečnikom od 3,4 m i kraćim rotorom, što je rezultiralo malom uštedom težine, a uvlačeći zadnji točak je fiksiran u donji položaj. Konačno, pojedinačne izduvne cevi sa obe strane poklopca motora su zamenjene sa više manjih kako bi se smanjio odbljesak noću i da bi se obezbedila manja količina potiska napred. Rezultirajuća modifikacija je označena kao Navy Carrier Attack Aircraft Tenzan Model 12 ili B6N2. Počevši od jeseni 1943. godine, jedan od svaka tri B6N2 proizvedena bio je opremljen sa 3-Shiki Tip 3 vazduh-površina radarom za otkrivanje neprijateljskih brodova. Yagi antene su postavljene duž vodećih rubova krila i isturene sa strana zadnjeg trupa. Konačna verzija aviona, nazvana B6N3 Model 13, planirana je za kopnenu upotrebu, jer su do tog trenutka u ratu svi veliki japanski mosači aviona bili potopljeni, a onih nekoliko manjih koji su ostali bez katapulta za lansiranje aviona kao B6N. Promene su uključivale ugradnju motora Kasei Model 25c, moderniji poklopac motora i nadstrešnicu za posadu, ojačanje glavnog stajnog trapa, uvlačenje repnog točka i uklanjanje kuke za rep. Dva prototipa B6N3 su završena, ali se Japan predao pre nego što se ova varijanta mogla pustititi u proizvodnju.
B6N Tenzan je počeo dolaziti do jedinica na frontu u avgustu 1943, ali samo u malom broju. Namera je bila da se postepeno zamene svi stariji B5N Kate torpedni avioni koji su tada bili na nosačima aviona Treće flote na atolu Truk na Caroline Islands. Međutim, B6N-ovi su bili preuranjeno posvećeni borbi kada je povećana aktivnost savezničkih pomoraca na Solomonskim ostrvima ukazivala na verovatnu invaziju na Bugenvila. Kao odgovor na ovu pretnju, IJN je pokrenuo operaciju Ro. To je podrazumevalo pojačavanje kopnenih jedinica na Rabaulu sa 173 aviona sa nosača Zuikaku, Shokaku i Zuiho, uključujući četrdeset B6N. Ovi avioni su prevezeni iz Truka u Rabaul u periodu od 28. oktobra do 1. novembra. Petnaestog novembra, četrnaest B6N1, u pratnji četiri lovca Zero, poslato je da napadnu američki brod na sidrištu Bougainvillea. Četiri B6N1-a su izgubljena, a nijedan stvarni uspeh nije postignut, ali su japanski piloti koji su se vratili, tvrdili da su potopili jedan veliki i jedan nosač srednje veličine, dve velike krstarice i još dva kruzera ili velika razarača. Ovo se smatralo neobično povoljnim debijem za novi ratni avion. Dodatni napadi koji su se dogodili 8. novembra i 11. novembra doneli su manje rezultate a zauzvrat su pretrpeli velike gubitke. Samo 52 od prvobitnih 173 aviona iz Prve divizije su se vratile u Truk 13. novembra, među njima samo šest B6N1 Tenzana od četrdeset. 19. juna 1944. godine, B6N je izveo svoj debi u borbi za filipinsko more, u okruženju u kojem je američka mornarica imala gotovo potpunu superiornost u vazduhu. Nakon toga, B6N nisu naneli nikakvu značajnu štetu, dok su pretrpeli velike gubitke od novog F6F Hellcat lovca američke mornarice. Do ovog trenutka, mala poboljšanja u performansama B6N-a bila su među najmanjim problemima japanske mornarice. Kada je novi model postao dostupan sredinom 1944. godine, Japan je već izgubio većinu svojih velikih nosača aviona i ostao je bez iskusnih pilota. Velika većina operacija B6N2 se stoga odvijala sa kopnenih baza i nije uspela postići veće uspehe. Avioni su se intenzivno koristili u bici na Okinawi, gdje su se po prvi put koristili i za misije kamikaza.
Do kraja rata u avgustu 1945. godine, Nakajima je proizvela ukupno 1.268 kom B6N (većinom B6N2) u svojim pogonima u Okawi u okrugu Gumma i u Aichiju u okrugu Handa. Proizvodnja nikada nije premašila više od 90 aviona mesečno.
Varijante B6N:
B6N1 - Prototip - Motor Nakajima NK7A Mamori 11 od 1.870 KS, četvorokraki propeler. Izrađena su dva primerka.
B6N1 - Tenzan - Navy Carrier Based Bomber, Model 11: Model prve serije. 133 kom izgrađena.
B6N2 - Model 12: Glavni proizvodni model, opremljen motorom Mitsubishi MK4T Kasei 25 od 1.850 KS. 1,131 kom izgrađeno kao B6N2 ili B6N2a.
B6N2a - Model 12A: Revidirano naoružanje na repu. 7,7 mm mitraljez tipa 92, zamenjen s jednim mitraljezom tipa 2 od 13 mm.
B6N3 – prototip Model 13: Motor Mitsubishi MK4T-C Kasei 25c od 1.850 KS. Modificirani stajni trap za dejstvo sa kopnenih baza; dva izgrađena.
Karakteristike Nakajima B6N2 Tenzan:
Posada 3 člana, Dužina 10,808 m, Visina 4,323 m, Raspon krila 14,894 m, Površina krila 37,2 m2, Pogon:
1 Mitsubishi MK4T Kasei 25 14-cilindrični radijalno klipni motor sa vazdušnim hlađenjem, snage 1.850 KS na poletanju. Maksimalna brzina leta 482 km/č, krstareća 335 km/h, Plafon leta 9.040 m, Dolet 1.746 km, a sa dodatnim rezervoarom – 3.045 km. Penjanje na 5000 m: 10 min 24 sek.
Masa prazne letelice 3083 kg, pune 4.500 kg, Maksimalna poletna masa 5650 kg
Naoružanje: jedan fleksibilni mitraljez 13 mm tip 92 u zadnjem kokpitu i jedan od 7,7 mm u ventralnom tunelu, 1 torpedo težine 800 kg ili ekvivalentna količina bombi (1 bomba od 500 kg , 2 x250 kg ili 6 x ili 60 kg).
Model De Agostini je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 315 gr.
















































































































































































































































































































































































































































































































offline
  • Pridružio: 29 Mar 2015
  • Poruke: 0

Danas mi je stigao još jedan interesantan model aviona iz Japana – Nakajima A6M2-N iz kolekcije De Agostini napravljen u srazmeri 1:72. Inače u Japanu je pušten u prodaju 11. juna 2019.
A6M2-N (Savezničko kodno ime: "Rufe") je bio moderan hidroavion napravljen na bazi Zeroa A6M-2 Model 11 . Napravljeno je ukupno 327 kom. Nastojaću da ga predstavim i detaljnije.



















offline
  • Pridružio: 15 Jan 2015
  • Poruke: 49


Novitet Kyushu J7W1.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 700 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 6 sakrivenih i 648 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, 8u47, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, amstel, Apok, Bane san, bankulen, bojank, branko7, Dany6, darkstar101, dencorr, DJUNTA, doom83, elvis, flash12, Georgius, havoc995, ivance95, jovan.krcmar, Kordon, Kubovac, kuduz, MarKhan, Megapurpletv, Mercury, Mixelotti, Nebojsha Trajkovich, ostoja, plavii, powSrb, renoje2, repac, rovac, sakota79, Srbija majka Pirot otac, Srky Boy, su27, theNedjeljko, trutcina, vasa.93, voja64, Wisdomseeker, zoidbergs, 187