Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice energije, potpuno je nebitno da li je voda za pice ili nije. Turbine ce da okrece i najzagadjenija reka sveta a isto vazi i za dobijanje vodonika. Dakle vodu mozemo smatrati energentom ali nema veze kog je kvaliteta. Dakle Bajkal u celoj prici je nebitan ko sto rece versus.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Negdje sam pročitao da Rusija nije toliko zavisna od izvoza plina i nafte kako se to govori. Tvrdi se da je manje zavisna od tog izvoza od Norveške, arapskih zemalja. U ruskom BDP nafta i plin učestvuju sa 20%, isto kao i u američkom. Nekakvim udarom na cijene energenata ne znači da bi Rusija stradala prva, možda bi stradala zadnja. Pri tome, Rusija je za razliku od Amera, Evropljana i Arapa nisko zadužena zemlja sa relativno malim troškovnikom (za razliku od SSSR koji je plaćao sve i svašta pa i imidž).

• 1Ovo se svidja korisniku: Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Negdje sam pročitao da Rusija nije toliko zavisna od izvoza plina i nafte kako se to govori. Tvrdi se da je manje zavisna od tog izvoza od Norveške, arapskih zemalja. U ruskom BDP nafta i plin učestvuju sa 20%, isto kao i u američkom. Nekakvim udarom na cijene energenata ne znači da bi Rusija stradala prva, možda bi stradala zadnja. Pri tome, Rusija je za razliku od Amera, Evropljana i Arapa nisko zadužena zemlja sa relativno malim troškovnikom (za razliku od SSSR koji je plaćao sve i svašta pa i imidž).

Zato sto statistika ume da vara. Pa Srbija je imala odlican rast BDP a svi znamo sta je u Srbiji jedino raslo. Ako ti rastu usluge, domaca trgovina, i domaca gradjevina to ne mozes racunati kao da ti raste izvozne proizvodne grane, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@versus i mean_machine

Da ,podatak za Bajkal je bio cisto za pijacu vodu ( dakle nije u okviru teme ) a ovo za potrebe energije je manje vise mozda i nebitno u kontekstu iste .Hvala .

Procitah jednom da je minimalna cena nafte( sad tacno koje hm .. ) na svetskom trzistu pri kojoj RF pozitivno posluje je 26 dolara za barel .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Negdje sam pročitao da Rusija nije toliko zavisna od izvoza plina i nafte kako se to govori. Tvrdi se da je manje zavisna od tog izvoza od Norveške, arapskih zemalja. U ruskom BDP nafta i plin učestvuju sa 20%, isto kao i u američkom. Nekakvim udarom na cijene energenata ne znači da bi Rusija stradala prva, možda bi stradala zadnja. Pri tome, Rusija je za razliku od Amera, Evropljana i Arapa nisko zadužena zemlja sa relativno malim troškovnikom (za razliku od SSSR koji je plaćao sve i svašta pa i imidž).

Nafta i plin u strukturi BDP RF čine 20%, tu ste u pravu. Ali u strukturi izvoza i deviznog priliva čine skoro 80 %.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta kazu Norvezani u vezi ove `gasne krize` ...

Norveška: Nismo vam mi Rusija

Citat:Berlin -- Norveška ne može bitno da poveća isporuke gasa u Evropu u slučaju smanjenja nabavki od Rusije, kaže norveški ministar za naftu i energiju Tord Lien.

Citat:"Mi možemo u kratkoročnoj perspektivi da povećamo proizvodnju gasa, ali ne značajno", rekao je ministar u intervjuu nemačkom listu Handelsblat.

Prema njegovim rečima, Rusija je pouzdan snabdevač gasom, ali ubuduće EU može da poveća kupovinu energenata u SAD i Africi zahvaljujući proširenju kapaciteta za prihvatanje tečnog naftnog gasa (TNG).

"Ako cene budu korektne, odgovaraće i ponuda. Ali naravno, tečni gas i njegov transport preko mora su skuplji nego transport cevovodima", primetio je Lien.

Do 2020. godine Norveška planira da poveća proizvodnju gasa na 130 milijardi kubnih metara godišnje sa 110 milijardi koliko je bilo 2012. godine. Veći deo norveškog gasa se isporučuje evropskim zemljama gasovodima, prenela je ruska agencija Ria novosti.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos nesto interesantno

European energy security Conscious uncoupling

Citat:Reducing Europe’s dependence on Russian gas is possible—but it will take time, money and sustained political will

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::@versus i mean_machine

Da ,podatak za Bajkal je bio cisto za pijacu vodu ( dakle nije u okviru teme ) a ovo za potrebe energije je manje vise mozda i nebitno u kontekstu iste .Hvala .

Procitah jednom da je minimalna cena nafte( sad tacno koje hm .. ) na svetskom trzistu pri kojoj RF pozitivno posluje je 26 dolara za barel .
To je puno u poređenju sa naftom iz Saudijske Arabije gdje su proizvodni troškovi 3$...ili Irana sa 4$.. preko tih cijena počinje čisti profit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Apr 2014 15:03

^

Onda je podatak pogresan ili sam pogresno procitao ..... ( mozda 2,6 ) ...

Dopuna: 05 Apr 2014 15:09

mean_machine ::Analiza sibirskog gasovoda:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Profit ce postojiti ali nije veliki.

Jedan clanak sa interesantnim podacima ( sad koliko realnim )

Ruski gas – oružje ili roba

Citat:Pred sam početak krimske kampanje, dakle pre nešto manje od mesec dana, pisala sam o tome da je jedina strateška i zaista efikasna odluka koju bi Obama u ovoj situaciji mogao da donese, odluka o smanjenju svetskih cena nafte i gasa.

To je upravo ono što je predsednik Regan u svoje vreme učinio Sovjetskom Savezu. On se sa Saudijskom Arabijom tada dogovorio kako da zajedno obore svetsku cenu nafte i tako srušio SSSR. Osim toga, on je tada svima pokazao da zemlja koja sebe ubraja u progresivne, koja sebe smatra velikom silom, a u isto vreme opstaje tako što prodaje naftu i za taj novac kupuje žito, nije ni progresivna, pa ni velika sila.

Što se obaranja cene energenata tiče, danas se čak ni sa Saudijcima ne treba ništa dogovarati. Biće dovoljno da se u Poljskoj i Ukrajini realizuju projekti za izgradnju pogona za proizvodnju škriljčanog gasa i da se dozvoli izvoz nafte koju preradom škriljca već proizvodi SAD. (Mogu se još skinuti i sankcije sa Irana, zemlje koja bi na evropskom tržištu skoro u potpunosti mogla da zameni Rusiju.)


Citat:Istina, ljuti ruski patrioti su već i sami predložili da „fašističkoj Evropi treba prosto isključiti“ ruski gas i preorijentisati gaspromovske isporuke na Kinu.

Ali da bi se procenilo koliko je ova „pretnja“ realna, trebalo bi znati sledeće. U prošloj 2013. Kina je proizvela 200 kubika škriljčanog gasa. U 2015. ona planira da proizvede 6,5 milijardi, a do 2020. od 60 do 100 milijardi kubika godišnje. Osim toga, Kina je već izgradila magistralni gasovod dugačak 6,4 hiljade kilometara za transport gasa iz Turkmenije. Tri linije ovog gasovoda (dve su već izgrađene, a treća je započeta 2012) omogućiće Kini korišćenje 40 milijardi kubika turkenskog i uzbekistanskog gasa godišnje. Uzgred, ovaj gasovod je Kinu koštao oko 6,5 milijardi dolara ili milion dolara po kilometru. A upoređenja radi, gaspromovski gasovod Bovanenkovo-Uhta košta 18 miliona dolara po kilometru, to jest samo je osamnaest puta skuplji.

I na kraju, reč dve o ceni gasa. Danas se cena eksploatacije i prozvodnje gasa iz škriljca u Americi kreće između 100 i 130 dolara za 1000 kubnih metara gasa. I mada nalazišta škriljca u Kini leže nešto dublje, teško je očekivati da će kineski gas biti skuplji od američkog. Podatak o tome po kojoj ceni Kina kupuje gas od Turkmenije za sada je komercijalna tajna, ali u stručnim krugovima se procenjuje da se ona kreće negde između 100 i 140 dolara za 1000 kubika. Iz ovog kratkog predleda dostupnih količina i cena gasa, može se zaključiti da planirana proizvodnja škriljčanog, kao i uvoz turkmenskog u dogledno vreme mogu u potpunosti pokriti potrebe Kine za ovom strateškom sirovinom.

Već dugi niz godina Gaspromu nikako ne polazi za rukom da se dogovori oko isporuka ruskog gasa Kini. Osnovni sporni momenat je upravo cena, i to u uslovima kada je Gasprom bio i te kako prisutan na evropskom tržištu, a Kina nije imala na raspolaganju ni svoj škriljčani, ni uvozni turkmenski gas. Ona je doduše uvozila (i još uvek uvozi) australijski tečni prirodni gas u Guandungu po ceni od 120, i indonežanski u Funđenu po ceni od 150 dolara za 1000 kubika gasa.

Obrni okreni, Kina očigledno nema nameru da kupuje gaspromovski gas po ceni višoj od 100 ili 120 dolara za 1000 kubika, što je faktički niže od cena koje vladaju na unutrašnjem tržištu Rusije. Napominjem da Gasprom Evropi isporučuje gas po prosečnoj ceni od 360 dolara za 1000 kubika (bratskoj Ukrajini čak po 420 dolara) i da od toga ostvaruje priliv od oko 60 milijardi dolara godišnje.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neki podaci vezani za cenu nafte `Urals` tokom 2002g

Citat:Uzgred, 2002. ruski državni budžet se bazirao na ceni od 18 dolara za barel.

Cena nafte marke “Urals” koju prodaju Rusi u prvih 11 meseci ove godine je bila u proseku 109 dolara za barel.

Citat:Rusija više od pola svog budžeta puni od prodaje nafte i gasa.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predviđanja američkog EIA o kineskoj proizvodnji, uvozu i potrošnji energenata
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]