Neke nedoumice u vezi s metodologijom vojne istorije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko ::Шта подразумијеваш под Мањачом?

Jel ovo analfabetski kurs iz geografije ili tema na forumu?
Cijeg je ropstva dopao Solaja u okolini Mrkonjic-grada u maju 1942. godine?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није курс, али је покушај аргументоване расправе.
Српски народ око Мркоњића се током подјеле на четнике и партизане углавном опредјелио за четнике. Шолајин избор су били партизани. Имај у виду да су га могли убити на лицу мјеста, али нису.
Исто тако имај на уму да су многи обични људи били против те подјеле.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK, imam na umu ovako krucijalnu cinjenicu na tok Drugog svetskog rata kod nas, a i sire.,...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Круцијална или не, али губици у сукобима четника и партизана нису били мали. Из мога села су били 3-4 пута већи него деведесетих.

• 1Ovo se svidja korisniku: Republikanac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

puškomitraljezac ::Mislim na autorske knjige o naoružanju.
Naravno vrednost knjiga zavisi od kvaliteta autora. Mada i to ponekad nije jednostavno.
Uzmimo za primer ruskog autora Širokorada, on piše knjige o naoružanju (istoriji oružja) ali i o temama iz opšte (vojne) istorije. Dok u prvoj oblasti važi za autoritet u drugoj je dosta osporavan.

Autorske knjige bi trebalo da se podvedu pod literaturu jer to nisu neki istorijski izvori iz koga crpimo direktno saznanja vec su/ili bi trebalo da budu zakljucci proizisli iz analize izvora i druge literature.

Tu cesto sam autor:
-postavlja istrazivacko pitanje
-utvrdjuje metod rada
-odabira izvore i literaturu
-iscitava ih
-vrsi kritiku (spoljnu i unutrasnju)
-pravi sintezu
-donosi zakljucak
-objavljuje/prezentuje svoj rad.

Prema tome akcenat je na autoru i njegovom umecu koliko je dobar da ispostuje proceduru.

Kad smo kod odabira izvora i literature situacija je sledeca (izvor: prof. dr Sinisa Misic):
1) kada je literatura u pitanju, trazi sto novije knjige - trebalo bi da obuhvataju sve sto je do tada pisano na zadatu temu - obicno se u predgovoru pravi osvrt na dosadasnja istrazivanja.
2) kada su izvori u pitanju, trazi sto starije - blizi su dogadjaju koji opisuju i prema tome ima manje interpolacija/gresaka prepisivaca i sl.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Feb 2014 12:58

Gama ::
1) kada je literatura u pitanju, trazi sto novije knjige - trebalo bi da obuhvataju sve sto je do tada pisano na zadatu temu - obicno se u predgovoru pravi osvrt na dosadasnja istrazivanja.

Mislim da svaki bolji naucni rad daje spisak literature i, pored spiska, daju se veoma kratki komentari u kojima se napominje sta je najnovije. U slucaju da je to najnovije losije od prethodnih, onda se citalac upucuje na ono prethodno sto je ocenjeno kao dobro od strane strucne javnosti.
Meni je primer pedantnih fusnota visetomna Istorija srpskog naroda grupe autora u izdanju SKZ. Na pocetku svakog poglavlja autor daje pregled najvaznije literature pri cemu se obavezno osvrce na ono sto je najnovije objavljeno, a vezano je za temu koju on obradjuje u knjizi. Opet napominjem, ako je to najnovije lose tj. nije poboljsalo kvalitativni nivo obrade teme, citalac se upucuje na prethodno sto je uradjeno na zadovoljavajuci nacin.

Dopuna: 04 Feb 2014 13:08

Mozda nije zgorega napravii neku "lestvicu" pouzdanosti i vrednosti istorijskih izvora. Vec je receno da su memoari medju najnepouzdaniji izvori sto zbog kvarljivosti ljudskog secanja, sto zbog "naknadne pameti", sto zbog koristoljublja autora memoara. Zbog subjektivnog pristupa dogadjaja i, cesto, nedostatka multiperspektivnosti mislim da su i dnevnici manje pouzdani. Dnevnici, istina, nemaju teskoce u vezi sa memorijom pisca kao sto je to slucaj sa memoarima, ali sa druge strane, dnevnici imaju drugi problem - pisu se dok su desavanja aktuelna - bez sagledavanja celine.
Medju manje pouzdane izvore spadaju i letopisi i rodoslovi. Oni se pisu tako da pouzdanost opada kako se ide "unazad" tj. kako se dogadjaji o kojima se pise udaljavaju u proslosti. Primer je "Ljetopis popa Dukljanina". O stanju u Duklji u periodu u kome je ziveo i radio vidi se solidna njegova informisanost, sto se vise udaljava u proslost i pise o davnim dogadjajima, sve se vise koristi legendama i narodnim predanjima. Rodoslovi su posebno opasni jer se pisu u slavu vladara i dinastije, pa se cesto ulepsava uloga pripadnika te dinastije u pojedinim dogadjajima. Posebno se velica njegovo poreklo, pa se, cesto, rodonacelnik dinastije dovodi u vezu sa prastarim vladarskim lozama i aristokratijom.
Upravo zbog ovih stvari Jovan Deretic i kompanija se prosto "lepe" za rodoslove i letopise!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Gama, djboj, gavrilon, puškomitraljezac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Premda se obično smatra da su manje više svi bitni naši srednjovekovni izvori poznati ja sam skoro objavio delove Starog ruskog hronografa koji se odnose na neke periode naše srednjovekovne istorije a sa gore spomenutim prof Mišićem pripremam njegovo kompletno objavljivanje. Ovaj hronograf je bio nepoznat u našoj nauci a nastao je u Rusiji oko 1480. godine. Objavljen je za vreme Prvog svetskog rata i pošto nije mnogo interesantan za rusko istoriju ostao je manje više zaboravljen pogotovo što su bila sačuvana samo nekoliko primerka štampanog hronografa.
Zašto je on vrlo bitan za našu istoriografiju. Ruski hroničar koji ga je sastavio je koristio neke nama nepoznate izvore nastale do 1439. godine tj do prvog pada srpske despotovine. Ima izuzetno mnogo podataka koje nemamo u drugim izvorima a sa druge strane podaci koje možemo da kontrolišemo i u drugim izvorima se potvrđuju kao tačni i vrlo precizni. Zbog toga nemamo razloga da sumnjamo u podatke koje ne možemo da kontrolišemo. Zbog vrlo tačnog pisanja srpskih toponima Rus je očigledno imao u rukama prvorazrednu srpsku izvornu građu kad je pisao ovaj hronograf.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овдје смо спомињали различите историјске изворе, међу њима и "бабалогију".
Замолио бих дискутанте да само дају неку своју дефиницију бабалогије.

• 1Ovo se svidja korisniku: lažni đoko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Babologija je kada uprkos svim ostalim izvorima, dokumentima i stanju na terenu, veruje se samo jednom jedinom izvoru (uglavnom usnom izvoru koji je dobijen posle izvesnog vremenskog perioda) koji nama odgovara.
Svi ostali izvodi se zanemaruju i nepodostivaju, a ovaj jedini izvor (koji nama odgovara) pretstavlja osnovu za uspostavljanje teorije (koja opet nama odgovara).

Nije bas precizna definicija, ali objasnjava sta ja podrazumevam pod "Babologijom".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko ::Овдје смо спомињали различите историјске изворе, међу њима и "бабалогију".
Замолио бих дискутанте да само дају неку своју дефиницију бабалогије.
Imam utisak da je ovo pitanje u veoma bliskoj vezi s drugim pitanjem, koje si postavio na drugoj temi, pa brže-bolje obrisao (o "Otpisanima").

Knjige te vrste nisu izvori. Isto važi i za scenario. To mogu da budu samo umetničke prezentacije istorijskih događaja. U takvim prezentacijama stvaralac često pravi kompilacije od više događaja, pa to može da liči na "babologiju".
I ja mogu da se pitam da li je Ivo Andrić proučavao turske arhive.
Kako bilo da bilo, on dobi Nobelovu nagradu. Mi to možemo da smatramo za istorijsku građu, ali nagrada nije za istoriju, već za književnost (autorovo shvatanje i opis istorije).