Neke nedoumice u vezi s metodologijom vojne istorije

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Jan 2014 13:44

Gama :: Secam se prve godine fakulteta i predmeta Stari vek, a potom cetvrte godine studija i predmeta iz grupe "istorija XIX i XX veka" gde je sistem citiranja bio nesto sasvim drukcije.

Kome pricas? Kod vas je barem bilo tako, kod nas na fakultetu smo imali dva zbornika iz istog predmeta, oba su deo obavezne literature za taj predmet, u jednom je bio "harvard style", u drugoj cikaski. Sad, ti ucis, pa ucis, bubas, strebas, ali metodoloski su udzbenici sasvim drugacije koncipirani.
Sto se tice "harvard style" mislim da je on bio dominantan ranije, kada smo se izduvali od tog pomodarstva, u drustvenim naukama je napravljena neka ravnoteza. Nekako mi se cini da su one nauke koje u doba socijalizma i u doba autoritarnog rezima devedesetih godina XX veka nisu mogle doci do punog izrazaja (na primer socijalna i politicka antropologija, studije kulture itd) ili pravci (na primer feminizam, postmodernizam itd) obiluju knjigama sa tim stilom navodjenja literature. Takodje, mislim da je to bilo pomodarstvo kod nekih autora do pre desetak godina, posebno tokom "zlatnih devedesetih" kada takav stil masovno koristio kao nesto moderno, "in", "trendi", suprotno konzervativizmu akademske zajednice itd.
Iskreno mislim da "harvard style" nije optimalan ne samo za istoriju, nego ni za jednu drustvenu nauku.

Dopuna: 23 Jan 2014 13:46

ltcolonel ::On je dokazao da su napadi na Pantu uglavnom išli u vreme određenih međudržavnih kriza. Recimo naročito su bili intezivni u vreme Bečkog kongresa i okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine.
U vreme Berlinskog kongresa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mere biti da je za tehničke nauke dobar i Harvard ali ...
Jednom sam morao da garantujem otpornost na silu od 50 t, pa da shodno tome priožim proračun koji bi državni organ proverio (kladim se da nije niko čitao ...).
Uradim metodom 1 i metodom 2. Kad pogledam ispod formula metode 2 fusnota zauzela skoro trećinu stranice. ???
A u fusnoti do detalja sitnim slovima treći metod (specijalizovan za tu oblast železnice) sa sve formulama i načinima dobijanja koeficijenata.
E on je dao rezltat mnogo bliži jednoj od prethodnih.
Tako da nisam siguran ni za tehničke nauke, ogromna i potupno razrađena fusnota je sasvim prigodna za specijalne slučajeve ili rezervne metode i svakovrsne opaske, a daleko je primerenije da ide u fusnotu nego da opterećuje osnovni pravac udžbenika ili ako je baš veliko onda preko fusnote u Prilog (A,B...).
Bojim se da su takve tehničke knjige prestali da pišu početkom 60-tih...

E sad ako nije udžbenik nego stručna literatura to bi onda moglo bez toga. A takve knjige kod nas praktično ne idu u štampu.
I tu se vidi koliko je Srpski narod mali narod i nekulturan narod u tehničkom smilsu i što je najgore duboko korumpiran i tribalizovan (klanovske borbe) već vrlo dugo vremena, ne samo u naučnim nego i u običnim inženjerskim krugovima.

U takvom okruženju prvo umre izdavaštvo stručne literature ... Kad napokon temeljno školovanih tehničkih inženjera u Srbiji nestane a na dobrom smo višedecenijskom putu da to ostvarimo, Srbi će živeti od, ma ............
kraj OFF-a

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Mere biti da je za tehničke nauke dobar i Harvard ali ...
Nemam neko iskustvo sa strucnom literaturom iz tehnickih nauka, ali sam sasvim siguran da Harvard i iskljucivo Harvard nije dobar za citav niz drustvenih nauka. Kazem, nekako mi deluje pomodarski u stilu "videla zaba da konji..., pa digla i ona nogu".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Jan 2014 16:01

Vesnik vojnog muzeja se može nabaviti u Vojnom muzeju. Mislim da mu je cena sasvim prihvatljiva (čini mi se 500 dinara).

Dopuna: 23 Jan 2014 16:07

Harvard je noćna mora. Ako želiš da se držiš pravilne metodologije kad daš neki podatak treba da daš izvor, zatim od onih koji su pisali na datu temu - prvog i poslednjeg koji su pisali o tome. A obično ima dva, tri i više izvora, a ako postoje različita mišljenja moraš sve da navedeš. I pored skraćenog pisanja očas ispadne dva reda i potpuno razbije tekst. Ne znaš kome je gore autoru ili čitaocu.
Uuuuuuhhhhhhhhh!!!!!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada je vojna istorija u pitanju po meni ni toliko mediski pominjana "Pustinjska oluja" još nije potpuno obrađena.
Imamo sliku (u širokoj javnosti) o veličanstvenoj pobedi sa zanemarivim vlastitim gubitcima i okromnim protivničkim gubitcima.
Mada ima i tekstova koji tvrde da ni gubitci koalicije nisu bili baš tako minorni i da zapadno oružje nije bilo toliko nadoćno. Negde sam pročitao i za operaciju "Zbogom pustinjo", koja je podrazumevala izvlačenje oštećene i uništene koalicione tehnike sa bojišta.
Je li istorijski Pustinjska oluja adekvatno obrađena?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

puškomitraljezac ::Kada je vojna istorija u pitanju po meni ni toliko mediski pominjana "Pustinjska oluja" još nije potpuno obrađena.
"Pustinsjka oluja" nije toliko vojni nego medijski fenomen prve vrste! Kao rat, kao vojna dejstva, to i nije nesto spektakularno, jos jedan rat jedne od supersila XX veka koja dokazuje svoju moc nad lokalnim neposlusnicima prema njoj i bori se za prirodne resurse i strateske tacke na tom potesu.
Kao medijski fenomen ona je usla u sve udzbenike novinarstva, marketinga, javnog mnjenja, komunikologije, antropologije medija, kulturologije, sociologije itd. To je bila idealna pokazna vezba "rata uzivo", "rata kao video-igrice", direktnog prenosa rata, jednog medijskog spektla u kome novinari selekcijom kadrova i informacija ne da obavestavaju javno mnjenje, nego kreiraju realnost. To je zlatno doba CNN-a i takvog pristupa novinarstvu. Nazalost, to smo imali prilike da gledamo u reprizi vrlo brzo i kod nas, ali fenomen "Pustinsjke oluje" za televizijske gledaoce (u SAD, u prvom redu) bio je neponovljivi spektakl.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
... Mislim da smo uspeli da se izborim da se ne koristi čist harvard kao što su iz ministarstva nauke tražili.
...
Samo da dopunim, da ne ostane nedorečeno.
Formalno gledano, ministarstvo nadležno za oblast nauke određuje "pravila igre".
Pri tome, treba znati da to ne rade neki činovnici ministarstva.

Postoji Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj i Matični naučni odbori, za svaku naučnu oblast.
Dakle, "pravila igre" postavljaju profesionalci u svakoj naučnoj oblasti.

E, sad, koja struja kada prevladava, to neću da komentarišem.

Što se tiče metodologije u oblasti istorije, mislim da tu za uspešan rezultat nema razlike između Istorije i Kriminalistike.
Obe nauke se bave sistemima koji su nastali u nekom vremenu i prostoru i s nekim ciljem.
Obe nauke se bave sistemima koji više ne postoje, ali su ostavili neki trag svog funkcionisanja.

Od uspešnosti u pronalaženju i tumačenju tih tragova podjednako zavisi da li će biti rasvetljeno krivično delo ili razjašnjen događaj iz istorije.

Zato, najviše istoričarima amaterima (u koje se ubrajam i ja), savetujem da najpre dobro nauče osnovna načela Kriminalistike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za Nacionalni savet ne znam ali za sve Matične odbore za istoriju koji su se smenjivali od kada je uveden Harvard znam da su tražili da se vrati stari sistem a znam da je i uveden mimo volje tadašnjeg matičnog odbora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На једној другој теми опет је неко споменууо учешће четника у офанзиви на Козару. Када сам поставио питање када и на којем правцу су учестовале четничке јединице, добио сам линк на неку другу тему, гдје су постављени ови документи:
Koca Popovic ::

Citat:Dnevni izvještaj komandujućeg generala u Srbiji za 13. juni 1942.

[...] Borbena grupa "Zapadna Bosna" [...]

[...] Grupa "von Geyso" [...]

d.) Grupe za zaprečavanje: lojalni četnici pod njemačkim vodstvom napreduju iz Bronzanog Majdana prema sjeverozapadu. Neprijatelj kod Piskavice opkoljen. Na sjeveru i zapadu ništa novo.


Citat:[...]Borbena grupa "Zapadna Bosna"[...]

[...] c) Grupe za zaprečavanje [...] Neprijatelj drži visove sjeverno i sjeverozapadno od Bronzanog majdana. Napad nacionalnih četnika na ove visove je u toku. Uspostavljena veza sa hrvatskim dobrovoljcima kod Sanskog Mosta i sa četnicima iz Bronzanog Majdana kod Debeljaka.

Izvor: ibid., 000291-2.

Ne sumnjam da se i u ostalim dokumentima iz ovog perioda mogu naći slični primjeri...

Какве ово везе има са методологијом?
Па зато што ме интересује кориштење докумената.
У војсци постоји топографска, географска и тактичка орјентација. Интересује ме мора ли се и документ "орјентисати"! Тј. ставити на мјесто на које се односи у вријеме и прилике на које се односи?
Да то објасним на примјеру ових докумената:
-МЈЕСТО се не односи Бронзани Мајдан није ни на Козари ни у Поткозарију;
-ВРИЈЕМЕ се поклапа и
-ПРИЛИКЕ се не поклапају, јер је ријеч о четничком крају у коме су партизани напали четнике знатно раније, тако да ове борбе немају везе са поменутом офанзивом.

Значи ако се сваки документ не са догађајима, он се може свакако тумачити.

Још нешто. Овдје се спомињу групе за запречавање, дакле ради се о групама кове врше постављање минских поља и рушења на комуникацијама!
Тако пише.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sporazum Drenovica sa ustasama? Jel i to ima nekakve veze sa metodologijom? Mislim, opet pravimo temu u kojoj svako moze da brblja svasta, opet ono sto vredni moderatori ciste sa drugih tema, baca se u ovu temu kao u kakvu "kantu" i posle ce da nam bude DJavo kriv sto ce temu zamandaliti, iako je veoma pametna.
@Lazni DJoko, preporucujem ti prijateljski tebe radi, ove teme radi i, konacno, svih nas radi da otvoris temu tipa "Rehabilitacija cetnika Manjace i Srednje Bosne" ili "Nedoumice o cetnicko-ustaske saradnje na teritoriji NDH" ili "Cetnicko-partizanski sukobi u Bosni i Hercegovini" ili kako vec oces, naslovi je, a ovde da se bavimo tehnickim pitanjima.
Dakle, ako imas nesto u vezu sa metodologijom, bujrum, ako nemas, onda se mani teme.
Hajde da svako od nas da doprinos temi, a ne da prica sta mu padne na pamet.