Obrenovići protiv Karađorđevića...i obratno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::
Zar nije Mladen Milovanovic bio Karadjordjev covek koga je knez Milos ubio kasnije, po povratku iz emigracije?
Svađa gospodara Mladena sa ostalim srpskim vojvodama doprinela je porazu na Čegru. Zbog toga je Karađorđe na njemu dokazao svoju preku narav, prebio ga je, a zatim dok je ovaj ležao na podu i pucao u njega. "Nezgodno" ga je pogodio pa je Mladen postao Mladenka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mogao bi šef da vam podeli i neko prigodno ordenje sad kad ste svi ovako spontano okupili, ili barem neku spomenicu, da se jednog dana setite.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::mogao bi šef da vam podeli i neko prigodno ordenje sad kad ste svi ovako spontano okupili, ili barem neku spomenicu, da se jednog dana setite.
Hvala na pohvali! SLUZIMO NARODU!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije :: (zato ne govorim ni o Mladenu Milovanoviću, ni o Luki Lazareviću koji su od Karađorđeve ruke stradali zbog kukavičluka) Šta je bilo sa Lukom Lazarevićem?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Eutropije,
Nemam ja nikakve iluzije da je po pitanju ocuvanja i prosirenja vlasti ijedan moderni srpski vladar bio opterecen sentimentima demokratske kulture. Ovde pravim izuzetak u vidu kralja Petra I koji je i recju i delom bio demokrata i liberal. Dakle, Karadjordje u tom porivu za vlast nije bio nista bolji od kneza Milosa, tu nema nikakve sumnje. Ali, za razliku od kneza Milosa, Karadjordje je do apsolutne vlasti u Srbiji dosao tek 1811. godine kada je Praviteljstvujusci sovjet serbski podredio sebi i od nahijskog predstavnistva napravio administrativnu instituciju koja je njemu sluzila. Dakle, od devet godina ustanickog vojevanja na celu sa Karadjordjem, punih sedam on nije imao apsolutnu vlast u svojim rukama. Krenimo od zbora u Orascu, koji nikako nije bio jedan svesrpski zbor, vec zbor sumadijskih narodnih i verskih glavesina i uglednih hajduka koji su nekako izmakli "seci knezova". Dakle, cak i da je tu izabran kao vozd citave Srbije, on to nije 1804. godine bio. Na pocetku ustanka on je samo vozd Sumadinaca, u zapadnoj Srbiji narod dizu Jakov Nenadovic i njegov sinovac prota Mateja, u istocnoj Srbiji su tu Milenko i Petar itd. Kasnije je on vojni vodja, ali u politickim stvarima mora da se nagadja i pogadja sa drugim glavesinama. Vuk Karadzic pise da je Karadjordje prvenstveno bio zauzet vojnim i diplomatskim stvarima i da je on u doba mirovanja sedeo normalno kuci u Topoli, popravljao tarabu, pekao rakiju (kao nas savremeni vozd, ovaj cetnicki vojvoda) itd. dakle bavio se obicnim stvarima jednog srpskog seoskog gazde toga doba. Malo romanticarska slika, ali slozices se da je Vuk bio sve, sve, samo ne neki zanesenjak. Vuk je bio racionalan istoricar. Sto se tice kneza Milosa, rekao sam, od 24 godine njegove prve vladavine cak 18 proteklo je bez ikakvog ogranicenja, sem onih spoljasnjih tj., polozaja Srbije prema Turskoj. U Srbiji nije imao dostojnog takmaca od 1817. do 1835. godine i Miletine bune.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::mogao bi šef da vam podeli i neko prigodno ordenje sad kad ste svi ovako spontano okupili, ili barem neku spomenicu, da se jednog dana setite.

Ah, ta tako divna i tako predvidiva ruralna intimizacija i rustična zajedljivost.
Kako moj nivo ironije nije dostatan, moram se poslužiti citatima drugih. Da sam recimo Monteskije na ovaj pokušaj nategnutog humora odgovorio bih: Kad se juri za duhovitošću ulovi se glupost.
Ili bih se setio Kiplinga: Pakost dolazi iz saznanja o sopstvenoj inferiornosti
Mada bih pre svega zamerio sebi jer je prvi znak pametnog čoveka da jednim pogledom zna sa kime ima posla. Ja, vidljivo, nisam dovoljno pametan jer sam tek na ovoj temi shvatio sagovornika. Do sada sam smatrao da je dobronameran forumaš sa kojim delim istu kulturu obraćanja, ali ne i iste stavove. Očito sam se prevario tako da sada imam ambivalentan odnos: s jedne strane pokušavam da budem u zacrtanim okvirima porodičnog vaspitanja, a s druge strane želim da mu poručim nešto na ćirilici.
Tešim se time što je ovo osećanje zasigurno obostrano.
I bolje je tako - Vi ostajte daleko od mene, a ja ću se (i nadalje) naivno obradovati kada vidim imena Apostate, Ličke, Đokića, Game, Gorskog cara, Lažnog Kalabića (moderatore izuzimam) ... ali i Jovana Nenada, Dimitrijevića, puškomitaljesca, pa čak i Victorie .


puškomitraljezac :: Šta je bilo sa Lukom Lazarevićem?
Zbog prodora Turaka u zapadnu Srbiju za koji je Karađorđe direktno optužio Lazarevića, ovaj potonji je dobio takve batine da je jedva preživeo. Bukvalno jedva.

6.lickadivizija :: Dakle, cak i da je tu izabran kao vozd citave Srbije, on to nije 1804. godine bio. Na pocetku ustanka on je samo vozd Sumadinaca, u zapadnoj Srbiji narod dizu Jakov Nenadovic i njegov sinovac prota Mateja, u istocnoj Srbiji su tu Milenko i Petar itd. Kasnije je on vojni vodja, ali u politickim stvarima mora da se nagadja i pogadja sa drugim glavesinama.
Nominalno je to tako, ali je faktičko stanje da je Karađorđe (kao uostalom i Miloš) bio gospodar života i smrti.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rekao bih da nije baš bio gospodar života i smrti. Da je bio, odletelo bi mnogo glava.

Imam utisak da je nama problem u percepcji tog doba i stanja u to vreme. Prosto rečeno, tad nema policije, tužilaštva, sudstva, tužilaštva, prvobranilašta i advokata ....... Nema uređenog društva. U to vreme, zaštititi sebe znači onaj deo tipa reč-dve pa o kuburu. Treba i taj deo uzeti u razmatranje, ne ocenjivati po današnjim standardima već razumeti tadašnje standarde. A po tim standardima, imam utisak da Karađorđa bi mogli lako staviti u sadašnju definiciju demokrata. To je vreme kad takvo ponašanje je bilo poštovano, to je čovek koji ima obraz, koji brani svoju reč, spreman da pogine za nju i ubije ako treba ... Po tadašnjoj percepciji to je poštovan čovek, vredan divljenja. U skladu sa time on se i ponašao. Isto to treba i primeniti i kad govorimo o Milošu i ostalima, postaviti ih u to vreme pa govorite o njima.

Po tim merilima, velika većina ovde pomenutih je bila velikim delom u skladu sa svojim vremenom. Immislim da je jedini ispred vremena bio čika Pera, mada, ovo je opet lično subjektivno mišljenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::
Po tim merilima, velika većina ovde pomenutih je bila velikim delom u skladu sa svojim vremenom. Immislim da je jedini ispred vremena bio čika Pera, mada, ovo je opet lično subjektivno mišljenje.
Ne bih rekao da je bio ispred vremena. On se zakleo da Ustav od 1888. godine i dosledno ga postovao. To sto je on vaspitavan i izgradjivao je sebe u emigraciji u tom duhu, to je bila olaksavajuca okolnost i za njega i za srpsko drustvo, ali te politicke slobode smo krvlju izborili, tj. radikali su krvavo to izborili u borbama sa autokratama koji su Srbijom vladali krajem XIX veka!

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vasiljevic ::

Naravno, njihovi postupci se ne mogu posmatrati iz perspektive sadašnjosti i ne smeju se podvrgavati današnjim vrednosnim sudovima.
Što se tiče Karađorđa i pitanja je li ili ne bio gospodar života i smrti samo jedna crtica. Kada je saznao da je njegov brat Marinko silovao nekoliko žena otišao je do njega, pretukao ga i obesio na kućniom pragu, a zatim nije nikom dozvolio da ga odatle skine i sahrani nekoliko dana.

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U to vreme to je bilo vrlo, vrlo standardno. Nije kritika ali opet imamo jedno generalizovanje na bazi današnje percepcije. Danas, pojedinac je najbitniji, u ono vreme to nije bilo tako. U ono vreme je porodica i familija bila najbitnija i tad se očekivalo da glava porodice ili familije takve stvari reši efikasno i time spere ljagu. To što je dotični uradio je bila ljaga, teška ljaga i to je u to vreme prala krv. U to vreme, tim postupkom on je dokazao da je pošten i pravedan čovek. Nama danas to je nerazuman postupak, u ono vreme, ljudima koji su bili njegovi sugrađani (da se tako irazim) to je bilo dostojno poštovanja. Pitanje je kao pisati? Pisati da je na taj način, tim postupkom, pokazao da je gospodar života i smrti, ili da je tim postupkom pokazao ljudima u to vreme da je pošten, pravedan i da čuva obraz. To je ono što kažem, mi imamo sada problem oko percepcije. Podsvesno, mi uvek imamo jednu branu naših principa koje smo naučili i ta brana, podsvesno se uvek pojavi, hteli mi to ili ne. Verovatan razlog što imamo sve te podele kod nas, od monarhističkih porodica pa sve do poslednjih dešavanja kod nas.