PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gotovo sve rakete, kratkog ili dugog dometa, u terminalnoj ce fazi presretanja ostati bez vlastitog pogona. Tih 5, 10, 30 sekundi rada motora nece raditi ni do pola realnog dometa. Nema tu veze jel motor jednopulsni ili ima dio za manji, dulji potisak. Ni s njime to nece biti preko par desetaka sekundi rada za najvece rakete. Za Patriotove rakete se moze naci podatak od 12 sekundi rada jednopulsnog motora; dakle motor bi se potrosio nakon predjenih ni 20 km, sto je mali dio deklariranog dometa. Naravno da ima i drukcijih, ovisno o vrsti vodjenja, putanji, namjeni. Hawk recimo navodno ima dvopulsni motor koji ukupno radi oko 25-30ak sekundi, sto je dovoljno i za oko pola njegova maksimalnog dometa.

Mogu avioni izmanevrirat rakete od 700 m/s, to je oko 2 maha sto je prilicno standardna brzina za terminalnu fazu vecine manjih raketa. Ima ih i brzih i vecih. Cijela poanta u manevriranju je znati kad manevrirati i prema kamo manevrirati. A to, naravno, moze biti vrlo tesko znati.

Ovako odokativno, rekao bih da krivulja efikasnosti presretanja manevrirajucih ciljeva s obzirom na maksimalni domet opada kod pancira brze nego kod tora.

Za tor se moze naci da ima 4+12 ili 4+8 sekundi rada motora, gdje je prva brojka puls za ubrzavanje a druga brojka odrzava krstarecu brzinu. Prva brojka je malo velika, raketa po njoj predje gotovo 13 km do trenutka gasenja motora. Da je tako, mogla bi preci jos toliko prije nego bi izgubila pola brzine. Stoga mi se cini realnija druga brojka, no ni ona nije mala. 9 predjenih km do trenutka gasenja motora.

Iskreno, sve ove deklarirane brojke dometa kod raznoraznih sustava, pa tako i u ovom primjeru pancira i tora, rijetko su izravno usporedive. Mene ne bi cudilo da torove rakete mogu u balistickoj putanji preci jednaku udaljenost kao pancirove rakete. Ali razliciti zahtjevi i razlicit dizajn nerijetko ce dati razlicit pristup rjesavanju problema. Isto tako, 20 km dometa kod pancira mozda je tek slabo koristan domet protiv najsporijih i najtromijih ciljeva. Dok je, radi korisnickih zahtjeva, 15 km dometa tora domet protiv jos relativno brzih i agilnih ciljeva. Drugim rijecima, mozda i jedan i drugi sustav imaju slicne performanse presretanja (ne i obaranja) na 15ak km udaljenosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tor raketa ima i neusporedivo veće ubrzanje i verovatno bolje upravljanje pa tako lakše pogađa ciljeve.

• 2Ovo se svidja korisnicima: jazbar, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo Jazbaru odgovor, za post na temi o Kubu, Pancir nema osvetljavajuci radar kakav se koristi na Kubu, veliki krug izmedju dva manja je nisanski radar, koji se koristi za pracenje cilja a ne njegovo osvetljavanje, Pancir je radio komandni, rakete prati po laserskom traseru koji se nalazi na drugom stepenu a komande im izdaje preko one dve male antene, iznad vece koja sluzi samo za pracenje ciljeva i proracunavanje parametaa...

Zasto ruske kopnene snage ne zele Pancir za sebe, iako to niko nije rekao izricito?

1. I osnovno, Pancir je tu da zameni Siljku ili ono sto je izmedju Tungusku, i dobio je jako potentne rakete, raketama nista ne fali, osim tih laserskih trasera koji mozda nisu pouzdani u ekstremno otezanim meteo uslovima.

2. Njima je potrebna zamena za OSU, a nju je namenski razvijen da zameni TOR. Jedino je OSA mogla da napada helikopere koji lebde ili iskacu iza zaklona na ekstremno male visine. Od starijih sistema je jedino OSA mogla da napada cilj odozgo, da se raketa lansira i da onda se obrusi na cilj, sto je za takve mete neophodno.

Zato je Pancir idealan za zastitu S sistema jer menja BUK i ostale srednje dometne sisteme, kao i pratecu artiljeriju, jer S sistemi mogu da napadaju odozgo. Zato je Pancir idealan za mornaricu jer je na samoj visini horizonta i svi ciljevi su iznad njega.

A kopnenim snagama su potrebni sistemi koji mogu da zamene OSU. Tako da ce TORovima sigurno zameniti sve ose. A nije iskljuceno da ce Pancirima menjati neke drugesisteme.

U ostalom i na svim vezbama kopnene vojske se vidi da se Pancir koristi, kako za odbranu od vazdusnih desanata tako i od ciljeva na zemlji, ujedno je smrt za SEAD i sve avione koji lete iznad njega. Jedino nemoze gadjati nisko lebdece ciljeve, jer mu rakete nemogu napasti cilj odozgo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bekoslav ::Prvo Jazbaru odgovor, za post na temi o Kubu, Pancir nema osvetljavajuci radar kakav se koristi na Kubu, veliki krug izmedju dva manja je nisanski radar, koji se koristi za pracenje cilja a ne njegovo osvetljavanje, Pancir je radio komandni, rakete prati po laserskom traseru koji se nalazi na drugom stepenu a komande im izdaje preko one dve male antene, iznad vece koja sluzi samo za pracenje ciljeva i proracunavanje parametaa...
Naravno bilo bi samoubilaćko stavljati osvetljavajući radar na kompaktan sistem kakav je Pancir. Bio bi laka meta za HARM rakete protivnika.

• 1Ovo se svidja korisniku: 4channer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Takodje da dodam.

Samom tom strategijom nabavke vidi se da Rusija nema u planu da vrsi bilo kakva ofanzivna dejstva. Nakavke se vrse za odbranu, na njihovoj tepsiji.

Za Balkanske zemlje Pancir je vise nego idealan, moze da zameni KUB, NEVU, i pratecu artiljeriju. Moze biti i u sastavu trupne PVO u odnosu Pancir:TOR = 3:1 i uz podrsku Igla-S, koje bi nastupale 3-4Km ispred, bili bi neprobojna celina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A što bi sa srednjedometnom PVO? Ipak treba da se modernizuju Neve i Kubovi. Takođe dobro dođu metarski radari za otkrivanje stelt letelica. Pancirom nebi se moglo skinuti onaj F-117. Panciri bi dobro došli uz modernizovane Neve i Kubove. A Strele-1 i 10 bi se zadržale do isteka resurseva, njihovu ulogu bi preuzeli manpadovi Igla. To bi bilo neko solidno rešenje srbske PVO za sledečih 15-20 godina do ponovnog remonta Neva i Kubova i onda videti što dalje sa srednjedometnom PVO.

Jel ima koja Osa još da radi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::A što bi sa srednjedometnom PVO? Ipak treba da se modernizuju Neve i Kubovi. Takođe dobro dođu metarski radari za otkrivanje stelt letelica. Pancirom nebi se moglo skinuti onaj F-117. Panciri bi dobro došli uz modernizovane Neve i Kubove. A Strele-1 i 10 bi se zadržale do isteka resurseva, njihovu ulogu bi preuzeli manpadovi Igla. Jel ima koja Osa još da radi?

Pancir moze da otkrije i odbori cilj refleksne povrsine od 2cm(centimetre) kvadratna. Tako da nema stelta koji se moze od njega sakriti, Nemoze ni F22 osim ako ne leti pravolinijski na jedan Pancir, a pitanje je da li bi i tada bio nevidljiv.

Normalno je da treba zadrzati i ostale sisteme. Modernizovati i KUB i Nevu, da mogu pasivno pratiti i zagvatiti ciljeve, mnogo bitnije za kub, jer moze lansirati rakete, a upaliti radar malo kasnije, dovoljno da nebude protiv mera.

Siroka je teme, poceo sam pricu o trupnoj PVO, Neva nije trupna, a ni KUB to vise nemoze biti zbog glomaznosti, bar dva do tri velika vozila na marsu, pa i sateliti ih vide. Za trupnu ubuduce, samo jedno vozilo koje ima rakte i moze uraditi zahvat i delovati uspesno.

Modernizovani Kubovi i Neve u PVO teritorije. Za punokrve srednje dometne sisteme u trupama BUK-M2E ili novije. Tako da pola baterije drzi pozadinski/frontalni deo, a 2-3 vozila koja mogu zahvatiti ciljeve i lansirati uspesno da napreduju sa trupama.

S sistemi samo za zastitu glavnih cenara, glavni grad ili stratska oblast, sa bitnim aerodromom i baziranjem rezervnih trupa.

No to su vec strategijska pitanja koja nisu za forum.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bekoslav ::jazbar ::A što bi sa srednjedometnom PVO? Ipak treba da se modernizuju Neve i Kubovi. Takođe dobro dođu metarski radari za otkrivanje stelt letelica. Pancirom nebi se moglo skinuti onaj F-117. Panciri bi dobro došli uz modernizovane Neve i Kubove. A Strele-1 i 10 bi se zadržale do isteka resurseva, njihovu ulogu bi preuzeli manpadovi Igla. Jel ima koja Osa još da radi?

Pancir moze da otkrije i odbori cilj refleksne povrsine od 2cm(centimetre) kvadratna. Tako da nema stelta koji se moze od njega sakriti, Nemoze ni F22 osim ako ne leti pravolinijski na jedan Pancir, a pitanje je da li bi i tada bio nevidljiv.
Pitanje do koje daljine?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sigurno malo dalje, nego sto novi steltovi mogu da otkriju tackaste ciljeve na zemlji. Moze i Pancir otkriti pticu u letu kao i TOR, razlika je samo u tome sto Pancir nemoze pogoditi jako tekse mete po zadatim parametrima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

obicni avion s novim podvjesnim ciljnikom bi u praksi trebao moci pratiti tockasti cilj s par desetina km udaljenosti. Dakako, ako to okolis dopusti, ako nema prepreka izmedju ciljnika i mete.

Problema su tu barem dva: prvo, da bi se nesto pratilo, prvo se to isto mora otkriti, a to je vec druga stvar. U teoriji dakako da taj isti avion s ciljnikom moze nabasati na metu, no u praksi, a pogotovo ako se ne radi o usamljenom vozilu usred pustinje, tesko da ce ciljnik u pravom trentuku gledati u pravom smjeru i da ce operater ciljnika identificirati takve ciljeve s velikih daljina. Dogodit ce se i to, ali rijetko.

drugo, avion s podvjesnim ciljnikom automatski ima veci radarski odraz nego jedan f22 ili f35.

doduse, f35 bi, kad udje u sluzbu kako spada, ipak trebao imati dobar skriveni ciljnik. Ne bi me cudilo da s istim moze precizno pratiti ciljeve na 30-40 km udaljenosti, AKO su isti prije toga vec otkriveni. Ali otkrivanje ce ici ipak osjetno sporije i bez pravila, kao sto uvijek biva.