Kosovska bitka

28

Kosovska bitka

offline
  • Pridružio: 15 Dec 2015
  • Poruke: 435

Gama ::ikan ::Da li je neko igde pročitao koliko je po oblastima imala Srbija stanovnika?
Recimo pod Lazarem ili Tvrtkom...? Ili car Dušan?


Za cara Dušana, Lazara i Tvrtka koliko znam ne postoji. Nije ni bilo potrebe jer je sistem bio drugačiji od Osmanskog. Po timarskom sistemu (tur. timar - držati, posedovati) osmanski zemljoposednik je morao da zna koliko ima prihoda od poseda (sela pod njegovom upravom) kako bi mogao da opremi određen broj pešaka i konjanika kada pođe u rat. U feudalnom sistemu u Srbiji (koji je bio različitog karaktera, nekad pronija, a potom baštinski posed) toga nema. Velikaš oprema vojsku u zavisnosti od toga koliko mu treba i koliko želi (koliko ima para) jer je vojska nekad i najamničkog tipa tj. ne crpi se ljudski resurs iz stanovništva. Ne postoji princip npr. da na svakih 100 dukata prihoda opremi jednog teškog viteza. Prihodi velikaša u srednjovekovnoj Srbiji uglavnom su bili od trgovine (naplate poreza na trgovinu solju, medom, voskom) i rudnika, vrlo malo od oporezivanja stanovnika. Zato je kod nas u srednjem veku nije bilo seljačkih buna i ustanaka kao u srednjoj Evropi ili u Osmanskom carstvu već je bilo odmetanje velikaša.

Na osnovu osmanskih popisa teško da se može utvrditi precizan broj stanovnika teritorija koje su naseljavali hrišćani na tlu srednjovekovne Srbije (ne može da se kaže Srbi jer je u popisima gledano da li je musliman ili rajetin-nemusliman, ovo da su Srb se izvodi na osnovu imena i prezimena). Popisivane su kuće sa muškim glavama (oni koji su mogli da daju porez) i kuće udovica (koje su bile oslobođene poreza). Za detaljnije o ovom sistemu videti:
Ема Миљковић, Смедеревски санџак 1476-1560: земља-насеља-становништво, Београд 2004.

Ovde ti ja razrađen ceo sistem popisivanja, ko je šta mogao da poseduje, vrste poreza i sl. Ovo je interesantno jer na neki način daje stanje koje su Osmanlije zatekle ovde po osvajanju Srpske despotovine.

Imaš za oblast Brankovića (tur. Vilajat Vlk) objavljeno:
Oblast Brankovica - Opsirni katastarski popis iz 1455. godine
Ovde: http://www.mycity-military.com/Ostalo-2/Oblast-Bra.....odine.html

Profesorka dr Ema Miljković je objavila ovo:

- Oсманске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме 34 (1), 363-373, Ниш: Универзитет.
- Опширни дефтер Смедеревског санџака из 1476. године, У: Историјски часопис 38 (1991), 1992, стр. 31-42.
- Становништво Косова и Метохије под османском влашћу, У: Косово и Метохија, прошлост, садашњост, будућност, Српска Академија наука у уметности, Београд 2006, 17-29.


posto vidm da poznajes litereturu, predlozi koje putpise znas, od stranaca kaji su prolazili nasm teritorijama, od krstasa do kosvske bitke, pa i dalje

ako me ne vara pamcenje, negde sam citao, da su bili frapirani kolio se na nasim dvorevima skromno zivelo, u odnosu na Zapad? Odakle to, kada znamo da naprmer Vuk posebno, pa i Lazar, Vukasin, Ugljesa, simeon, a pogotovo dusan, su imali i rudnike i lovu...
i kontakt sa dubrovnikom, gde su mogli da vide sta i kako.

da li ima neka knjiga koja o tim razlikama, pise, i zapazanja tih putnika na jednom mestu



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 785

worrior ::[
posto vidm da poznajes litereturu, predlozi koje putpise znas, od stranaca kaji su prolazili nasm teritorijama, od krstasa do kosvske bitke, pa i dalje

ako me ne vara pamcenje, negde sam citao, da su bili frapirani kolio se na nasim dvorevima skromno zivelo, u odnosu na Zapad? Odakle to, kada znamo da naprmer Vuk posebno, pa i Lazar, Vukasin, Ugljesa, simeon, a pogotovo dusan, su imali i rudnike i lovu...
i kontakt sa dubrovnikom, gde su mogli da vide sta i kako.

da li ima neka knjiga koja o tim razlikama, pise, i zapazanja tih putnika na jednom mestu



Mislim da sve do Kralja Milutina srpski dvor nije bio ni nalik po raskoši vizantijskim ili zapadnim dvorovima. Ne znam kako je bilo kasnije, u vreme njegovog sina i unuka, možda bi mogao neko da opiše i to.



offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

worrior ::
posto vidm da poznajes litereturu, predlozi koje putpise znas, od stranaca kaji su prolazili nasm teritorijama, od krstasa do kosvske bitke, pa i dalje

ako me ne vara pamcenje, negde sam citao, da su bili frapirani kolio se na nasim dvorevima skromno zivelo, u odnosu na Zapad? Odakle to, kada znamo da naprmer Vuk posebno, pa i Lazar, Vukasin, Ugljesa, simeon, a pogotovo dusan, su imali i rudnike i lovu...
i kontakt sa dubrovnikom, gde su mogli da vide sta i kako.

da li ima neka knjiga koja o tim razlikama, pise, i zapazanja tih putnika na jednom mestu


Za početak kreni da čitaš:
Evlija Čelebi, Putopis, Veselin Masleša, Sarajevo, 1979.

Opisao prolazak kroz balkanske zemlje. Iako je uglavnom osmanski period, ima i podataka o ranijem periodu.


Za kraj 13. i početak 14. veka vidi Vizantijske izvore za istoriju naroda Jugoslavije, tom 6.

Pisac:
-Georgije Pahimer - koji daje podatke za vladavinu Milutina i udaju Simonide jer je prolazio kroz ove krajeve. Ima zanimljivih podataka tipa kako Srbi postupaju sa princezama i kako su reagovali na pojavu evnuha.

Za raniji period tom 1, 3. i 4. Tu su informacije o pojedinim hroničarima i njihovom prolasku kroz Srbiju i druge zemlje. Ovde daju razne etnološke karakteristike, tipa da se Sloveni dozivaju kao vukovi (sveta životinja u Srba što može da znači da su naišli na Srbe), da ubijaju svoj vođe, žive u demokratiji, da su dobri ratnici mačem i slično... Tom 2. je Konstantin Porfirogenit.

Postoji i knjiga profesora Miloša Antonovića, Narativni izvori za istoriju Evrope gde se selektivno mogu naći podaci o Srbima (npr. ustanak Ljudevita Posavskog i pomena da Srbi drže najveći deo Dalmacije i sl....)

Postoji knjiga Božidara Jezernika, Divlja Evropa koja obuhvata period od XVI do XX veka i u kojoj su dati navodi putopisaca o balkanskim zemljama. Naročito je akcenat stavljen na to kako su nas putopisci opisivali kao divljake, a sami putopisci su negovali te vrednosti (npr. na Balkanu seku glave protivnicima što je čin varvarstva, dok su u isto vreme u Engleskoj, na Londonskom Taueru bile nanizane odsečene glave razbojnika, a gledanje istih se plaćalo). Otud ovaj ironičan naziv "Divlja Evropa".


Kratak opis možeš videti ovde:
http://www.bibliotekaxxvek.com/boidar-jezernik-divlja-evropa/

To je ukratko off.
Predlažem da se vratimo na temu o Kosovskoj bici.

offline
  • Pridružio: 03 Jul 2014
  • Poruke: 1066

Imali su rudnike i lovu....ali tu se radi o objektima u kojim su ziveli
Srpski kraljevi su ziveli u brvnarama,vise su voleli prirodno drvo nego malter i kamen za razliku od zapadnih kraljeva i verovatno na to upucuju i cude se putopisci iz zapadne Evrope.

Svi letnjikovci i dvorovi ,a tu su vecinom i primali strance su bili od drveta,to je po njima bilo lepse i konfornije za zivot.
Ali su bili ukraseni srebrom ,zlatom i dragim kamenjem okovanim ikonama i skupim tapiserijama i tepisima i tu se videlo bogatstvo na nas nacin,kao i u lepoti zaduzbina.
To je verovatno ''skromnost'' o kojoj se prica u stranim izvorima.

U gradovima poput Smedereva je postojala zidana palata ali je u letnjikovcu od drveta Kralj najvise voleo da boravi,u lovu, a samim tim je i tu najvise primio poslanstva i putopisaca,pa su oni to uzeli zdravo za gotovo.
Vuk Brankovic je u Pristini ziveo u jednom takvom drvenom dvoru bez vecih fortifikacija.
Generalno Srpski Kraljevi su se osecali prilicno bezbedno u svom Kraljevstvu

Nekoliko dvorova oko Svrcinskog jezera je bilo otvorenog tipa a jedino je sam dvor Svrcin imao prirodnu odbranu jer je bio na ostrvu na sred jezera.
U slucaju opasnosti Kralj se povlacio u obliznja utvrdjenja Mali i Veliki Petric

Tvrdjave u Srbiji su vecinom koriscene samo u slucaju opasnosti da se vladar ili feudalac povuce u njih dok opasnost prodje,dok su ziveli u ravnijim i nizim predelima gde je konfornije

Retki primeri zamka zapadnog tipa ako tako mozemo da ih kvalifikujemo su Vucitrn i Zupanjevac .To su bile fortifikacije u nizim i ravnijim predelima.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

^^^Izvor?

offline
  • Pridružio: 15 Dec 2015
  • Poruke: 435

Mislim da su srbi bili pragmaticni sto se toga tice, jer su uvek imali gde da uteknu. sto bi se akali po trvdjavama, pod opsadom, kada su mogli da uteknu ,u brda, kanjone, bosnu, duklju itd.

Tvrdjave su bile vojnog karatera, a ne da kralja tamo drzi dvor..

licna opaska, jer imam kucu od kamena u CG, zidanu oko 1800,i samo jednom sam hteo da odem u maju, grejalo smo i sa naftarom, i sa grejalicma i posmrzavali smo se..

tako da razumem ako su pravili vile od drveta i ziveli tamo.

Pre mnogo godina, sam bio u krakovu, dvorcu kralja, i cela soba krallja, je oblozena kozom. pa su valjda i tako drzali temepraturu.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4128
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Da razrešimo misteriju vojske i dvorova. U prilogu poruke dajem isečak iz knjige Miloša Blagojevića Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.

Deo o vojsci kao i o obavezama zavisnog stanovništa prema vladaru i feudalnom gospodaru (obratiti pažnju na vlahe (stočare), socijalni sloj koji nema veze sa današnjim Vlasima):



Deo o dvorovima srpskih vladara:



Nadam se da će ovo koristiti i korisnicima koji samo čitaju ovu temu i da saznaju neki novi detalj koji im je bio nepoznat.

offline
  • Pridružio: 22 Jan 2014
  • Poruke: 1188
  • Gde živiš: Srbija

Vorior(ka)e, sta kazes na ovaj tekst:

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:618804.....ravi-vitez

Citat: Nikola Moravčević: I Mrnjavčević Marko bio pravi vitez
Miljana KRALj | 07. avgust 2016. 17:30 | Komentara: 1

Profesor, autor istorijskih romana, o našoj srednjovekovnoj vlasteli kao inspiraciji za pisce
Foto: V. Danilov

Foto: V. Danilov

NEMA nijednog podatka da se Marko Mrnjavčević poneo nečasno oko bilo čega. Bio je pravi vitez, ni u čemu manji od despota Stefana Lazarevića.

Ovako pisac istorijskih romana Nikola Moravčević, slavista i dugogodišnji profesor Univerziteta države Ilinois u Čikagu, opisuje junaka svog novog dela "Marko Mrnjavčević - nepriznati srpski kralj", koji se po mnogo čemu razlikuje od Kraljevića Marka koga je narod opevao.

- Pisac istorijskih romana mora da se drži podataka, ne sme da ih izmišlja, a uz to mora i da oživi period u kome se nešto dešavalo, da ga na neki način dramatizuje i prikaže ličnost o kojoj govori verno, onako kako su je videli drugi u toj sredini i društvu. Ja sam se toga striktno držao - objašnjava, za "Novosti", književnik iz čijeg pera su već oživeli car Dušan, Đurađ Branković i Stefan Lazarević, a do Sajma knjiga će mu "Arhipelag", koji je izdavač "Marka Mrnjavčevića", objaviti istorijsku studiju o šest srpskih vlastelinki koje su svojim diplomatskim i vladarskim sposobnostima zablistale u vreme propadanja naše srednjovekovne države.

* Osim što je bio častan, kakav je još bio?

- Bio je dobar ratnik. Promućuran. Shvatio je prvi među srpskom vlastelom da mu nema druge nego da nauči turski. Dodelili su mu Turci prevodioca, jednog hrišćanina koji je primio islam i bio rob bejlerbeja Rumenije, Šahin-paše. Turci nisu voleli da prevodioci ostaju dugo kod hrišćana, pa su ga posle dve godine tražili nazad. Marko je onda od Šahin-paše tražio da roba otkupi, znajući da je za njega plaćeno 100 turskih aspri. Marku su, međutim, tražili da ga plati četiri puta više i on je to uradio, pa je prevodilac ostao kod njega i čak hteo da se vrati u hrišćanstvo. U romanu se pojavljuje i šarplaninac tog prevodioca, koji se zvao Garča i bio omiljen u gradu Prilepu. Marko je tog psa proizveo u glavnog izviđača u svom odredu.

* Koliko je tačno da je Marko imao omiljenog konja?

- Istorijski je potvrđeno da je Marko imao dva Šarca. U izvorima se pominje da je Marko već imao konja Šarca, kada su Vukašin i Uglješa krenuli u bitku na Marici. Pošto je Marko vladao 26 godina, ja sam pozvao odsek biologije na mom univerzitetu i pitao da li konj može toliko da živi. Dobio sam odgovor da posle 20 godina već nije u snazi. Onda sam nastavio da tragam i našao izvor po kome je Marko dobio novog Šarca, koji je zapravo bio sin starog, koji je bio priplodni konj. Doveli su ga Marku kada mu je bilo sedam godina, jer je njegov prethodnik već ostario.

* Šta je još istorijski potvrđeno?

- On je u Prilep, na svoj dvor pozivao narodne pesnike. Tim pevačima, koji su naše narodne pesme pevali još od 13. veka, isplaćivao je "debele honorare", pa neki misle da je i to možda uticalo da postane veliki narodni junak. Drugi smatraju da je stvaranju legende doprineo i inok koji je na spoljnom zidu Markovog manastira u Sušici kod Skoplja, naslikao lik idealnog hrišćanskog junaka, kome anđeli sa neba donose oružje i oklop. To je bilo unikatno i zapamćeno u narodnom predanju i poeziji. Prva pesma o Marku je, međutim, iz Dalmacije. Govori se o nekom slepom ratniku koji je kao starac u Splitu na pijaci otpevao pesmu o Kraljeviću Marku. To je bilo 75 godina posle Markove smrti.

* Kako je izgledao, je li bio junačina sa topuzom?

- Bio je onakav kakvim ga predstavlja portret iz manastira Svetog Dimitrija, kojem je bio pokrovitelj. On je bio naslikan za života, pa umetnik nije smeo da odstupa od njegovog lika jer se znalo kako Marko izgleda. On je bio visok, ozbiljan, imao dvostruku bradu, brkove i dugačku kosu. Ono sve što je nastalo kasnije, nije istorijski verodostojno.

* U čemu je bila suština njegove istorijske drame?

- U raspadanju Dušanovog carstva, Marko je odigrao veoma pozitivnu ulogu. Pošto je za života Uroš pristao da Markov otac Vukašin postane srpski kralj i njegov savladar, Vukašin je odmah krunisao Marka za mladog kralja, što je za srpsku vlastelu tada značilo da dinastija od Nemanjića prelazi na Mrnjavčeviće, jer Uroš nije imao dece. Pošto su Vukašin i njegov brat Uglješa bili iz Huma i od Dušana nasledili južne pokrajine, pogotovo raška, srpska vlastela nije htela nipošto da prizna novu dinastiju. Čim je Vukašin sa Uglješom stradao u bici na Marici 1371. Marko se odmah krunisao za kralja, ali niko od velikaša nije želeo to da prizna. Razlog zbog koga je Marko postao epska ličnost, veoma prihvaćena u narodu, jeste i u tome što je odmah posle smrti oca, koji je imao veliku teritoriju unutar Dušanovog carstva, izgubio Peć, Prizren, Skoplje, Novo Brdo, Prištinu i Ohrid, ali ne od Turaka, već od srpskih plemića. Samo za tri godine izgubio je sve trgove i gradove, sem Prilepa.

* A njegova lična drama?

- Imao je dosta problema sa ženom, koja ga je na kraju i ostavila. Bio je oženjen ćerkom Preljubovom, koji je bio Dušanov velikodostojnik. Zvala se Jelena, a posle Preljubove smrti, njena se majka preudala za Radoslava Hlapena, srpskog velikaša sa posedom u severnoj Grčkoj. Jelena, koja mu je u miraz donela Hlapen, je da će mislila je oženiti jedan od braće Balšića, koji su napali taj posed, a ona im se pridružila. Međutim, Marko nije dozvolio da se vodi rat zbog toga što ga je žena ostavila, već se vratio u Bitolj i Prilep. Rekao je da neće da izgubi nijednog ratnika zato što je njegova sujeta kao muža povređena. Velika je stvar da je kao državnik mogao da ostavi svoje lične probleme sa strane i nije oko toga terao inat ni sa kim.

Mrnjavčević Marko

* Postoji li u romanu i lik Markove majke?

- Naša narodna poezija je njegovu majku zapamtila po njenom monaškom imenu Jevrosima, kada se zakaluđerila posle Vukašinove smrti. Istorijsko ime joj je Aljena. Kao udovica bila je u veoma dobrim odnosima i sa Markom i sa troje njegove mlađe braće. Bila je dobra majka i neko vreme je Marko nju slušao oko vođenja prilepskog kraljevstva, jer je bila veoma uticajna i mudra žena. Sve drugo što piše u narodnim pesmama je izmišljeno. Marko nikada nije jurio rođake oko crkve.

* U kakvim je odnosima bio sa braćom?

- Jedan njegov mlađi brat je otišao kod Balšića i bio komandant Skadra. On im je čuvao severne granice, a oni su Marka napali na jugu, a da njegovog brata o tome nisu obavestili. Dva mlađa brata su bili vazali ugarskog kralja Sigismunda Luksemburškog. Nadživeli su Marka. Zna se da je jedan od njih poginuo u turskom napadu na Ugarsku, a za drugog da je podigao neke rezerve srebra koje je Marko imao u Dubrovniku, posle čega mu se gubi trag.

PODRŠKA NARODA I VLASTELE

ZA Markovog života, Turci su se držali obećanja da neće pljačkati po njegovoj prilepskoj kraljevini, niti dovoditi svoje naseljenike. Čim je Marko stradao u bici na Rovinama, kao turski vazal, boreći se protiv Vlaha i Mađara, njegova kraljevina postala je deo turskog carstva. I po tome je bio unikatan među srpskom vlastelom svoga doba, pa su ga narod i niže plemstvo preobratili u Kraljevića Marka, koji nije ograničen ni vremenom ni okolnostima. On je u epskoj poeziji prijatelj čak i sa Sibinjanin Jankom, Janošem Hunjadijem, koji je živeo 200 godina kasnije.


ZAŠTO NIJE BIO NA KOSOVU

TURCI su pomno pratili šta se dešava među srpskom vlastelom i nudili za njihove međusobne sukobe svoje najamnike. Marko se, i pored svega što je izgubio od Brankovića, Balšića, Lazara Hrebeljanovića, ni jedanput nije okrenuo Turcima i tražio plaćene vojnike. Kada je konačno pozvan kod sultana Murata Prvog u Edirnu, pitali su ga zašto je on jedini hrišćanski vladar na Balkanu kome kradu posede, a ne traži najamnike. Turci su sumnjali da su tu možda Mađari umešani, a on im je odgovorio da za najamnike nema para. Tada su napravili ustupak kakav nisu dali nikome od srpske vlastele: Marko je postao vazal, ali su ga sačekali pet godina da plati prvi danak i Murat mu je obećao, zato što je krunisani srpski kralj, da ga neće zvati u rat protiv naše vlastele, već samo protiv Ugara, Vlaha, Bugara i Grka. To je razlog zašto Marko nije bilo na Kosovu. Turci ga nisu ni zvali.


Svasta cu da pomislim, 'il si citao roman, 'il si ga sam napisao ;-)

Ziveli

offline
  • Pridružio: 19 Sep 2013
  • Poruke: 3078

Gama ::worrior ::

Za početak kreni da čitaš:
Evlija Čelebi, Putopis, Veselin Masleša, Sarajevo, 1979.

Opisao prolazak kroz balkanske zemlje. Iako je uglavnom osmanski period, ima i podataka o ranijem periodu.


Za kraj 13. i početak 14. veka vidi Vizantijske izvore za istoriju naroda Jugoslavije, tom 6.

Pisac:
-Georgije Pahimer - koji daje podatke za vladavinu Milutina i udaju Simonide jer je prolazio kroz ove krajeve. Ima zanimljivih podataka tipa kako Srbi postupaju sa princezama i kako su reagovali na pojavu evnuha.

Za raniji period tom 1, 3. i 4. Tu su informacije o pojedinim hroničarima i njihovom prolasku kroz Srbiju i druge zemlje. Ovde daju razne etnološke karakteristike, tipa da se Sloveni dozivaju kao vukovi (sveta životinja u Srba što može da znači da su naišli na Srbe), da ubijaju svoj vođe, žive u demokratiji, da su dobri ratnici mačem i slično... Tom 2. je Konstantin Porfirogenit.

Мало да припомогнем око наведене литературе. Споменуте књиге (зборници) се могу наћи овде на интернету.
https://www.scribd.com/doc/207363699/Evlija-Celebi-Putopisi
https://www.scribd.com/document/15762958/SANU-Pose.....vije-Tom-6
https://www.scribd.com/document/15762934/SANU-Pose.....vije-Tom-4
https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Pose.....vije-Tom-3
https://www.scribd.com/doc/15762906/SANU-Posebna-I.....vije-Tom-1

offline
  • Pridružio: 15 Dec 2015
  • Poruke: 435

radionica1 ::Vorior(ka)e, sta kazes na ovaj tekst:

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:618804.....ravi-vitez

Citat: Nikola Moravčević: I Mrnjavčević Marko bio pravi vitez
Miljana KRALj | 07. avgust 2016. 17:30 | Komentara: 1

Profesor, autor istorijskih romana, o našoj srednjovekovnoj vlasteli kao inspiraciji za pisce
Foto: V. Danilov

Foto: V. Danilov

NEMA nijednog podatka da se Marko Mrnjavčević poneo nečasno oko bilo čega. Bio je pravi vitez, ni u čemu manji od despota Stefana Lazarevića.

Ovako pisac istorijskih romana Nikola Moravčević, slavista i dugogodišnji profesor Univerziteta države Ilinois u Čikagu, opisuje junaka svog novog dela "Marko Mrnjavčević - nepriznati srpski kralj", koji se po mnogo čemu razlikuje od Kraljevića Marka koga je narod opevao.

- Pisac istorijskih romana mora da se drži podataka, ne sme da ih izmišlja, a uz to mora i da oživi period u kome se nešto dešavalo, da ga na neki način dramatizuje i prikaže ličnost o kojoj govori verno, onako kako su je videli drugi u toj sredini i društvu. Ja sam se toga striktno držao - objašnjava, za "Novosti", književnik iz čijeg pera su već oživeli car Dušan, Đurađ Branković i Stefan Lazarević, a do Sajma knjiga će mu "Arhipelag", koji je izdavač "Marka Mrnjavčevića", objaviti istorijsku studiju o šest srpskih vlastelinki koje su svojim diplomatskim i vladarskim sposobnostima zablistale u vreme propadanja naše srednjovekovne države.

* Osim što je bio častan, kakav je još bio?

- Bio je dobar ratnik. Promućuran. Shvatio je prvi među srpskom vlastelom da mu nema druge nego da nauči turski. Dodelili su mu Turci prevodioca, jednog hrišćanina koji je primio islam i bio rob bejlerbeja Rumenije, Šahin-paše. Turci nisu voleli da prevodioci ostaju dugo kod hrišćana, pa su ga posle dve godine tražili nazad. Marko je onda od Šahin-paše tražio da roba otkupi, znajući da je za njega plaćeno 100 turskih aspri. Marku su, međutim, tražili da ga plati četiri puta više i on je to uradio, pa je prevodilac ostao kod njega i čak hteo da se vrati u hrišćanstvo. U romanu se pojavljuje i šarplaninac tog prevodioca, koji se zvao Garča i bio omiljen u gradu Prilepu. Marko je tog psa proizveo u glavnog izviđača u svom odredu.

* Koliko je tačno da je Marko imao omiljenog konja?

- Istorijski je potvrđeno da je Marko imao dva Šarca. U izvorima se pominje da je Marko već imao konja Šarca, kada su Vukašin i Uglješa krenuli u bitku na Marici. Pošto je Marko vladao 26 godina, ja sam pozvao odsek biologije na mom univerzitetu i pitao da li konj može toliko da živi. Dobio sam odgovor da posle 20 godina već nije u snazi. Onda sam nastavio da tragam i našao izvor po kome je Marko dobio novog Šarca, koji je zapravo bio sin starog, koji je bio priplodni konj. Doveli su ga Marku kada mu je bilo sedam godina, jer je njegov prethodnik već ostario.

* Šta je još istorijski potvrđeno?

- On je u Prilep, na svoj dvor pozivao narodne pesnike. Tim pevačima, koji su naše narodne pesme pevali još od 13. veka, isplaćivao je "debele honorare", pa neki misle da je i to možda uticalo da postane veliki narodni junak. Drugi smatraju da je stvaranju legende doprineo i inok koji je na spoljnom zidu Markovog manastira u Sušici kod Skoplja, naslikao lik idealnog hrišćanskog junaka, kome anđeli sa neba donose oružje i oklop. To je bilo unikatno i zapamćeno u narodnom predanju i poeziji. Prva pesma o Marku je, međutim, iz Dalmacije. Govori se o nekom slepom ratniku koji je kao starac u Splitu na pijaci otpevao pesmu o Kraljeviću Marku. To je bilo 75 godina posle Markove smrti.

* Kako je izgledao, je li bio junačina sa topuzom?

- Bio je onakav kakvim ga predstavlja portret iz manastira Svetog Dimitrija, kojem je bio pokrovitelj. On je bio naslikan za života, pa umetnik nije smeo da odstupa od njegovog lika jer se znalo kako Marko izgleda. On je bio visok, ozbiljan, imao dvostruku bradu, brkove i dugačku kosu. Ono sve što je nastalo kasnije, nije istorijski verodostojno.

* U čemu je bila suština njegove istorijske drame?

- U raspadanju Dušanovog carstva, Marko je odigrao veoma pozitivnu ulogu. Pošto je za života Uroš pristao da Markov otac Vukašin postane srpski kralj i njegov savladar, Vukašin je odmah krunisao Marka za mladog kralja, što je za srpsku vlastelu tada značilo da dinastija od Nemanjića prelazi na Mrnjavčeviće, jer Uroš nije imao dece. Pošto su Vukašin i njegov brat Uglješa bili iz Huma i od Dušana nasledili južne pokrajine, pogotovo raška, srpska vlastela nije htela nipošto da prizna novu dinastiju. Čim je Vukašin sa Uglješom stradao u bici na Marici 1371. Marko se odmah krunisao za kralja, ali niko od velikaša nije želeo to da prizna. Razlog zbog koga je Marko postao epska ličnost, veoma prihvaćena u narodu, jeste i u tome što je odmah posle smrti oca, koji je imao veliku teritoriju unutar Dušanovog carstva, izgubio Peć, Prizren, Skoplje, Novo Brdo, Prištinu i Ohrid, ali ne od Turaka, već od srpskih plemića. Samo za tri godine izgubio je sve trgove i gradove, sem Prilepa.

* A njegova lična drama?

- Imao je dosta problema sa ženom, koja ga je na kraju i ostavila. Bio je oženjen ćerkom Preljubovom, koji je bio Dušanov velikodostojnik. Zvala se Jelena, a posle Preljubove smrti, njena se majka preudala za Radoslava Hlapena, srpskog velikaša sa posedom u severnoj Grčkoj. Jelena, koja mu je u miraz donela Hlapen, je da će mislila je oženiti jedan od braće Balšića, koji su napali taj posed, a ona im se pridružila. Međutim, Marko nije dozvolio da se vodi rat zbog toga što ga je žena ostavila, već se vratio u Bitolj i Prilep. Rekao je da neće da izgubi nijednog ratnika zato što je njegova sujeta kao muža povređena. Velika je stvar da je kao državnik mogao da ostavi svoje lične probleme sa strane i nije oko toga terao inat ni sa kim.

Mrnjavčević Marko

* Postoji li u romanu i lik Markove majke?

- Naša narodna poezija je njegovu majku zapamtila po njenom monaškom imenu Jevrosima, kada se zakaluđerila posle Vukašinove smrti. Istorijsko ime joj je Aljena. Kao udovica bila je u veoma dobrim odnosima i sa Markom i sa troje njegove mlađe braće. Bila je dobra majka i neko vreme je Marko nju slušao oko vođenja prilepskog kraljevstva, jer je bila veoma uticajna i mudra žena. Sve drugo što piše u narodnim pesmama je izmišljeno. Marko nikada nije jurio rođake oko crkve.

* U kakvim je odnosima bio sa braćom?

- Jedan njegov mlađi brat je otišao kod Balšića i bio komandant Skadra. On im je čuvao severne granice, a oni su Marka napali na jugu, a da njegovog brata o tome nisu obavestili. Dva mlađa brata su bili vazali ugarskog kralja Sigismunda Luksemburškog. Nadživeli su Marka. Zna se da je jedan od njih poginuo u turskom napadu na Ugarsku, a za drugog da je podigao neke rezerve srebra koje je Marko imao u Dubrovniku, posle čega mu se gubi trag.

PODRŠKA NARODA I VLASTELE

ZA Markovog života, Turci su se držali obećanja da neće pljačkati po njegovoj prilepskoj kraljevini, niti dovoditi svoje naseljenike. Čim je Marko stradao u bici na Rovinama, kao turski vazal, boreći se protiv Vlaha i Mađara, njegova kraljevina postala je deo turskog carstva. I po tome je bio unikatan među srpskom vlastelom svoga doba, pa su ga narod i niže plemstvo preobratili u Kraljevića Marka, koji nije ograničen ni vremenom ni okolnostima. On je u epskoj poeziji prijatelj čak i sa Sibinjanin Jankom, Janošem Hunjadijem, koji je živeo 200 godina kasnije.


ZAŠTO NIJE BIO NA KOSOVU

TURCI su pomno pratili šta se dešava među srpskom vlastelom i nudili za njihove međusobne sukobe svoje najamnike. Marko se, i pored svega što je izgubio od Brankovića, Balšića, Lazara Hrebeljanovića, ni jedanput nije okrenuo Turcima i tražio plaćene vojnike. Kada je konačno pozvan kod sultana Murata Prvog u Edirnu, pitali su ga zašto je on jedini hrišćanski vladar na Balkanu kome kradu posede, a ne traži najamnike. Turci su sumnjali da su tu možda Mađari umešani, a on im je odgovorio da za najamnike nema para. Tada su napravili ustupak kakav nisu dali nikome od srpske vlastele: Marko je postao vazal, ali su ga sačekali pet godina da plati prvi danak i Murat mu je obećao, zato što je krunisani srpski kralj, da ga neće zvati u rat protiv naše vlastele, već samo protiv Ugara, Vlaha, Bugara i Grka. To je razlog zašto Marko nije bilo na Kosovu. Turci ga nisu ni zvali.


Svasta cu da pomislim, 'il si citao roman, 'il si ga sam napisao ;-)

Ziveli


Nisam znao za ovaj roman, ni ovog coveka, ali mi je drago da jedan profesor i jedan amater imaju isto misljenje.

Sve sto sta pisao o Marko, dosao sam svojom opazanjima, a verujem da ce se u sleldih 100 godina, mnogo toga i promenuti, jer samo u zadnje dve, imamo dve knjige.

Vidis, o Marku, i velikom prilivu umetnika u taj kraj Prilepa, sam procitao u enciklopediji likovnoj pod zidno slikarstvo, kada sam imao 18 godina, i od tada sam prvi put poceo da sumnjam u oficijelnu politiku pisanja, jer zato bi se tamo odlazilo u neko bespuce, da je bilo lose?

Gde je ovaj tip nalazio informacije, nemam pojma, za Sarca na primer, ali sasvom je lagono da je Marko sebi mogao da pruisti koga je hteo.

Isto tako, da je Sultan, o to 3 njih imalo neko simpatije prema njemu, i zato nema sumnje. Nesto je bilo sto im je imponvalo kod njega, a verovatno to da nije bio alav na pare i vlast....

Orbini je pisao da su Ugljesa i Vukasin bili ratnici, i veliki junaci....ne bi takvi postavljali Marka za Kralja da je bio piqcua neka, pa verujem da ni turci ne bi to tolerisali.

Mena Marko potseca u karakteru Bate Zivojinovica, imao je harizmu, snagu, visinu, bio hrabar, lud, a ipak ljudi ga voleli i Srbi i turci...

Ko me je to tesko da shvati, moze biti samo Crkvi i njihovim Nemanjicimam i zato smo dobili proizvod nepoverenja, vazalstva u svakim nasim odlukama...u svim politicarima.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 755 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 7 sakrivenih i 710 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aljosa7, Arhiv, babaroga, bojan313, Cufo, Cvijo_ue, Davor Kondic, dragisa dragisa, drasko003, Duh sa sekirom, Faki-Valjevo, galijot, jumba, kaptain, Krusarac, Kubovac, M74AB3, Mercury, Mixelotti, nradukic, pein, Raderadovic, RADOVAN.S, Recce, renoje2, repac, royst33, SAA fan, Sr.Stat., theNedjeljko, trajkoni018, VJ, Vlada1389, vlvl, voja64, zajcev1, Zlox