| |
Bojni brod Bismarck, Kriegsmarine
|
|
|
 Poslao: 11 Feb 2009 19:52 |
|
|
|
|
Nakon potpisivanja anglo-nemačkog pomorskog sporazuma, i zvanično je naručen bojni brod klase „F“ (kasnije klasa „Bismarck“), ugovorom kji je potpisan 16. novembra 1935. godine izmedju brodogradilišta „Blohm & Voss“ i nemačke mornarice.
Konstruisan od strane Dr Hermana Burkharta (Hermann Burkhardt), bojni brodovi „F“ i „G“ (Bizmark i Tirpic) su u osnovi bile unapredjene verzije bojnih brodova „D“ i „E“ (Šarnhorst i Gnajzenau), i kao takvi imali su dosta sličnih detalja. Zvanično „izmerenom“ težinom od 35000 tona (kako bi se uklopio u Sporazum), njegov pravi deplasman je bio nekih 7000 tona veći. Medjutim, uklapao se u Sporazum iz 1937. godine. Kako bilo, niti jedan bojni brod izgradjen pod Londonskim sporazumom iz 1936. godine (italijanski Vitorio Veneto, francuski Rišelje, britanski King Džordž V i američka Severna Karolina) su prelazili dat limt.
Kobilica za brod Bizmark je položena 1. jula 1936. godine u hamburškom brodogradilištu pod oznakom BV 509, na doku 9. Do septembra 1938. godine, trup je izgradjen do nivoa gornje palube. Ceremonija porinuća je održana u 1300 časova 14. februara1939. godine. ceremoniji je prisustvovalo više od 60 hiljada ljudi. Fotografisanje i snimanje nije bilo dozvoljenom, sem novinskim agencijama. Adolf Hitler i pratnja iz njegove političke partije su stigli u brodogradilište jahtom Hamburg. Nakon kraćeg govora, brod je krstila unuka kancelara Bizmarka (Otto von Bismarck).
To je bio poslednji kapitalni brod porinut u hamburškom brodogradilištu. Kobilica za prvi bojni brod klase „H“ je položena 15. jula 1939. godine ali je izgradnja zaustavljena za manje od tri meseca gradnje, da bi konačno otkazana avgusta 1941. godine. nakon toga, u skladu sa nemačkom politikokm vodjenja podmorničarskog rata, svi radni efektivi brodogradilišta su bili usmereni na izgradnju podmornica.
Nakon porinuća, Bizmark je privezan u delu luke gde je vršeno opremanje broda, gde su već čekali kotlovi, topovske kupole i ostali delovi nadgradja. Tu je izvršena i jedna manja izmena u izgledu trupa. Naime, ravan pramac je zamenjen „atlantskim“ koji je imao bolja maritimna svojstva.
Rat je započeo u septembru 1939. godine, ali uprkos njemu i oštroj zimi, radovi su se odvijali prema planu i raasporedu...
Prvi članovi buduće posade pristižu u Hamburg aprila 1940. godine. U to vreme dolazi i komandant broda, 46-godišnji kapetan bojnog broda Ernst Lindeman (Ernst Lindemann). Bizmark je još uvek bio u fazi opremanja te su članovi posade započeli prvu fazu obuke, upoznavanje sa ratnom tehnikom i sredstvima na brodu. 23. juna Bizmark ulazi na suvi dok kako bi mu ugradili propelere i sistem za smanjenje brodskog magnetizma. Takodje je prefarban podvodni deo broda. Iz doka izlazi 14. jula i vraća se na stari gat. U narednim danima obavljaju se još neki testovi... Posada, sastavljena od 103 oficira i 1962 podoficira i mornara još uvek nije bila kompletna, te su novi članovi još uvek pristizali.
Brod je konačno bio spreman „za borbu i plovljenje“ i ulazak u operativnu upotrebu, što je i ozvaničeno 24. avgusta 1940. godine.
|
|
|
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame.
|
|
| Poslao: 11 Feb 2009 22:13 |
|
|
|
|
E-kakav je to brod bio-takvi se danas više ne rade |
|
|
|
|
|
| Poslao: 12 Feb 2009 22:35 |
|
|
|
|
Imao je ODLIČNOG komandanta i posadu.
pošto Britanci nisu uspevalid a ga potobe proglasili su ga nepotopivim, nenadmašnim i veličanstvenim.
Bio je osrednji brod sa osrednjim naoružanjem.
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 13 Feb 2009 01:05 |
|
|
|
|
|
| Poslao: 13 Feb 2009 01:05 |
|
|
|
|
| Khaless :: | | Bio je osrednji brod sa osrednjim naoružanjem. |
U vreme kad se pojavio bio je vrhunski!
Imao je svoje mane (koje su se pokazale očigledne u zadnjoj akciji, ali ni drugi brodovi nisu bili bez mana, još se nije znalo kako će izgledati rat na moru)
Tek posle u ratu su se pojavili bolji dizajni.
Inače, englezima je predstavljao problem jer od svoje flote od 15 bb, svega nekoliko jedinica je moglo da stigne Bizmarka (ostali brodovi su bili 10-ak čvorova sporiji, što je i bila najveća prednost modernih nemačkih kapitalnih brodova). Paradoksalno je da je najveća flota na svetu u tom trenutku praktično u svom dvorištu mogla da pošalje nezavršen bojni brod i slabo oklopljen bojni krstaš da napadne protivnika... |
|
|
|
|
|
| Poslao: 13 Feb 2009 15:11 |
|
|
|
|
|
| Poslao: 13 Feb 2009 15:53 |
|
|
|
|
| vathra :: | | Khaless :: | | Bio je osrednji brod sa osrednjim naoružanjem. |
U vreme kad se pojavio bio je vrhunski!
Imao je svoje mane (koje su se pokazale očigledne u zadnjoj akciji, ali ni drugi brodovi nisu bili bez mana, još se nije znalo kako će izgledati rat na moru)
Tek posle u ratu su se pojavili bolji dizajni.
Inače, englezima je predstavljao problem jer od svoje flote od 15 bb, svega nekoliko jedinica je moglo da stigne Bizmarka (ostali brodovi su bili 10-ak čvorova sporiji, što je i bila najveća prednost modernih nemačkih kapitalnih brodova). Paradoksalno je da je najveća flota na svetu u tom trenutku praktično u svom dvorištu mogla da pošalje nezavršen bojni brod i slabo oklopljen bojni krstaš da napadne protivnika... |
Već sam na jednoj temi napisao o vrhunskim brodovima koje je imala Francuska, klase "Rišelje".
Dakle u isto vreme su otprilike građeni sa tim da je "Rišelje" bio tata za Bizmarka.
Bizmark je bio ograničen u mnogo pogleda, po tonaži i kalibru i broju topova shodno odredbama Versajskog mira. Ali i nešto stariji "Dankerk"
Dakle pogledajmo prvo "Rišelje"
Displacement: 48,950 tonnes
Length: 248 m
Beam: 35 m
Draught: 9.60 m
Propulsion: four Parsons geared turbines, 150,000 hp (112 MW)
Speed: 32 knots (59 km/h)
Range: 7,671 nautical miles (14,207 km) at 20 knots (37 km/h); 3181 nautical miles (5,891 km) at 30 knots (56 km/h)
Complement:
911 men in 1950 (incomplete)
1,280 men during the Suez affair.
Armament:
8 x 380mm/45 Modèle 1935 guns in quadruple mounts at bow
9 × 152 mm AA in 3 triple turrets at the aft
24 × 100 mm AA in 12 twin turrets
8 × 40 mm AA
28 × 57 mm AA in 14 twin turrets
20 × 20 mm AA.
Armour:
belt: 330 mm
upper armoured deck: 150 mm
lower armoured deck: 40 mm
A za njim i "Dankerk"
Class and type: Dunkerque class battleship
Displacement: 26,500 tonnes
Length: 215.1 m
Beam: 31.1 m
Draught: 8.7 m
Propulsion:
6 Indret boilers
4Rateaugearedturbines
135,585hp
Speed: 31 knots
Range: 13,900 km
Complement: 1381
Armament:
8 330mm/50 Modèle 1931 guns in quadruple turrets
3xquadrupleand2xdouble130mmAAturrets
5xdouble37mmAAturrets
4xdoublemmAAturrets
Armour:
225 mm (side belt)
30mm(anti-torpedobulkheads)
125-115mm(deck)
330-310mm(turrets)
Aircraft carried:
4 hydroplanes
1catapult |
|
|
|
|
|
| Poslao: 13 Feb 2009 19:48 |
|
|
|
|
Khales,
Ne znam što misliš da je Rišelje bio "tata" za Bizmarka?
Ta dva broda, kao i britanski KGV i italijanski Vitorio Veneto, su bili vrlo sličnih karakteristika. (američki i japanski brodovi iz tog perioda su bili nešto sporiji)
Tek su se posle pojavili Ajova i Jamato, za koje bih rekao da su bili bolji od Bizmarka. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 16 Feb 2009 20:57 |
|
|
|
|
Rišelje je imao prednji oklop glavne baterije od 430mm dok je Bizmark imao svega 360mm. Brzina vatre na Rišelje je bila znatno veća, raspored baterija je bio idealan
Primer klasicnih bojnih brodova
Naravno uvek je bitna i sreca.
----------- Dopuna: 16 Feb 2009 20:57 ---------
| vathra :: | | Khaless :: | | Bio je osrednji brod sa osrednjim naoružanjem. |
U vreme kad se pojavio bio je vrhunski!
Imao je svoje mane (koje su se pokazale očigledne u zadnjoj akciji, ali ni drugi brodovi nisu bili bez mana, još se nije znalo kako će izgledati rat na moru)
Tek posle u ratu su se pojavili bolji dizajni.
Inače, englezima je predstavljao problem jer od svoje flote od 15 bb, svega nekoliko jedinica je moglo da stigne Bizmarka (ostali brodovi su bili 10-ak čvorova sporiji, što je i bila najveća prednost modernih nemačkih kapitalnih brodova). Paradoksalno je da je najveća flota na svetu u tom trenutku praktično u svom dvorištu mogla da pošalje nezavršen bojni brod i slabo oklopljen bojni krstaš da napadne protivnika... |
Pa jbg plemstvo kosta  |
|
|
|
|
|
| Poslao: 16 Feb 2009 22:57 |
|
|
|
|
Mean Machine,
Raspored glavne baterije ispred komandnog mosta se pojavio posle Vašingtonskog sporazuma, npr na BB Nelson, i najviše je doprineo da se smanji težina broda (zbog oklopa).
U nekim slučajevima može biti bolji (kao u "Crossing the T" koji si ilustrovao, ali ostaje velika mana da u zadnjoj polusferi ima veliki netučen prostor. U slučaju da mora da beži od jačeg protivnika, može da se uzda samo u brzinu.
Ipak, kao što si rekao, da bi u sukobu ovih brodova dosta zavisilo od slučaja.
Ali oni su znatno bolji od svojih prethodnika - i po oklopu, i po brzini (ponekad i po naoružanju) |
|
|
|
|
|
| Poslao: 16 Feb 2009 23:40 |
|
|
|
|
Inace mislio sam da je Bizmark imao jedno kormilo ali izgleda da nije tako
Bas su mala nije cudno sto su se iskrivila. I jos kada se setim da je soba za kontrolu vatre bila iznad oklopa pomislim da su ga Sovjeti pravili a ne Nemci |
|
|
|
|
|
| Poslao: 17 Feb 2009 00:40 |
|
|
|
|
Bizmark je bio oružje iz nužde, ograničen tonažom i kalibrom, dok su Francuzi imali vremena da planiraju i grade brodove daleko bolje od nemaca.
Rišelje je daleko najbolji evropski ratni brod. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 18 Feb 2009 11:58 |
|
|
|
|
bismarck je koristio topove 381 mm u klasicnom rasporedu, 4x2. dok francusko brod ima sve oruzje koncentrisao u dve kupole na pramcu... primera radi... kedan pogodak iz bismarckov-ih topova izmedju francuskih i dali ima sta da se prica.
usotalom biymarkova izdrzljivost je potvrdjena. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 18 Feb 2009 17:17 |
|
|
|
|
| dejina811 :: | bismarck je koristio topove 381 mm u klasicnom rasporedu, 4x2. dok francusko brod ima sve oruzje koncentrisao u dve kupole na pramcu... primera radi... kedan pogodak iz bismarckov-ih topova izmedju francuskih i dali ima sta da se prica.
usotalom biymarkova izdrzljivost je potvrdjena. |
Za takav pogodak potrebno je i malo srece tj. mnogo vise u poredjenju sa unistenjem sistema za kontrolu-korekciju topovske paljbe na Bizmarku. Inace koliko se secam Bizmark nije mogao da koristi radar da bi korigovao vatru dok Rišelje je mogao. Znaci po noci ili po magli jasno je ko bi pobedio.
Da su Nemci ispravili par velikih propusta koji nisu zahtevali velike promene Bizmark bi verovatno harao morem jos neko vreme.
----------- Dopuna: 18 Feb 2009 17:17 ---------
Evo fine šeme bojnog broda Tripitz
 |
|
|
|
|
|
| Poslao: 18 Feb 2009 19:21 |
|
|
|
|
pa ja ne znam u koliko je bitaka ucestvovao Riselje u kojima se borio sa bojnim brodovima ( a pomorska istorija mi je hobi ) ali znam da je bismark bio ubitacno tacan... i da je to nesto sto su nisandzije na nemackim brodovima jos od prvog rata gajile. pogledaj posle koliko je plotuma potopljen hood... pa sad ti toliko pridajes sreci u pomorskim bitkama... onda jbg.
u ostalom kad je bismarck slao hood-a na dno mora, riselje nije bio ni gotov.
o tacnosti nemaca se moze videti i tokom prvog svetskog rata... pogotovo u bitci kod skageraka!! |
|
|
|
|
|
| Poslao: 18 Feb 2009 19:33 |
|
|
|
|
Mean Machine,
Radar jeste davao ogromnu prednost tokom noćnog boja (primer u bici kod Gvadalkanala), ali zar tu opremu nisu postavili na Rišelje tek 1943?
Inače, neki znalci smatraju da je veća brzina i radarski nišan davala prednost klasi Ajova nad Jamatom. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 19 Feb 2009 00:44 |
|
|
|
|
| dejina811 :: | pa ja ne znam u koliko je bitaka ucestvovao Riselje u kojima se borio sa bojnim brodovima ( a pomorska istorija mi je hobi ) ali znam da je bismark bio ubitacno tacan... i da je to nesto sto su nisandzije na nemackim brodovima jos od prvog rata gajile. pogledaj posle koliko je plotuma potopljen hood... pa sad ti toliko pridajes sreci u pomorskim bitkama... onda jbg.
u ostalom kad je bismarck slao hood-a na dno mora, riselje nije bio ni gotov.
o tacnosti nemaca se moze videti i tokom prvog svetskog rata... pogotovo u bitci kod skageraka!! |
Jel ti mislis da je Bizmark pametno konstuisan? Ja ne mislim. A dokaz je da su ostali bez kontrolne sobe u prvih pola sata borbe sa Kraljom i Rodnijem. To je po meni gore resenje nego dve glavne baterije.
Riselje je ucestvovao u bici za Dakar.
----------- Dopuna: 19 Feb 2009 0:44 ---------
| vathra :: | Mean Machine,
Radar jeste davao ogromnu prednost tokom noćnog boja (primer u bici kod Gvadalkanala), ali zar tu opremu nisu postavili na Rišelje tek 1943? |
E to vec ne znam.
Mislim da je da su Ameri unapredili radar. Pitanje je da li je prvobitni radar mogao da se koristi za kontrolu vatre? |
|
|
|
|
|
| Poslao: 19 Feb 2009 10:47 |
|
|
|
|
pa centar za navodjenje vatre se uvek stavlja na visoku tacku na brodu... rade je ovde iz mornarice, mozda on moze da ti objaso zasto, ako mu nije problem.
mislim da je bismarc odlicno konstruisan... nisu ga zakacile nikakva ogranicenja... jer nemacka nije ni smela da gradi brodove vece od 10000 tona. oklop mu je bio fantastican za vreme kad je bio pravljen, a i bio je jaci od tadasnje konkurencije, hood-a, king goerge V, nelson, north carolina... itd.
u ostalom svaka topovska kupola kod bismarcka je mogla sama da koriguje vatru ako je ostala bez centralnog navodjenja.
a radar su koristili da bi mogli da odrede pravac i daljinu prema neprijatelju... to im je bilo dosta.
ako vec toliko tvrdis da je taj oblik koncentracije kupola samo na pramcu toliko dobar, zasto je koriscen samo na tri konstruckije... dve grancuske i jednoj britanskoj... zasto ga nisu preuzeli i ameri, japanci, ili mozda ameri? |
|
|
|
|
|
| Poslao: 19 Feb 2009 12:55 |
|
|
|
|
Bizmarkova superstuktura se pokazala odlicno. Ali priznaces da kormila i pvo su bili slaba tacka Bizmarka.
----------- Dopuna: 19 Feb 2009 12:55 ---------
Bizmark pat-ovi
#16 × 37 mm/L83 SK-C/30
#12×20 mm/L65 MG C/30 (Single)
#8×20 mm/L65 MG C/32 (Quadruple)
Rišelje pat-ovi
# 8 × 40 mm AA
# 28 × 57 mm AA in 14 twin turrets
# 20 × 20 mm AA |
|
|
|
|
|
| Poslao: 19 Feb 2009 19:42 |
|
|
|
|
pa bizmarka je torpedo pogodio u kormilo... nadji mi brod cije kormilo moze da prezivi 300-500 kg eksploziva!!
a pvo bizmarka je bio za vreme kad je napravljen sasvim zadovoljavajuci.
ovo naoruzanje riseljea je bilo posle remonta i modernizacije u americi.
pre toga je ima 12 topova 100mm, 27mm i mitraljezi 13,2mm tqacan broj nisam mogao da nadjem, ali cu potrziti. i samo na takav pogled pvo mi je slabiji od bismarcovog u 1941 god.!! |
|
|
|
|
|
  |
Strana 1 od 2
|
(Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame)
Ukupno su 123 korisnika na forumu :: 19 Registrovanih, 5 Sakriven i 99 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ]
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 267 - dana 29 Jan 2010 20:04
Korisnici trenutno na forumu: aotearoa, black venom, darios, DJORDJE-NO-1, easy, Georgius, ibssa, ivan73, jaska, kljift, mareCar, mean_machine, rade012, Sale, sezan, vathra, vladetije, vlvl, zixmix |
|
Legendarni građanin 
Novi građanin 
