Meni su ove kineske varijante bas odlicne!
A sta je to od delova koji toliko nedostaju,da li su to uglavnom isti problemi ili se razlikuje od letelice do letelice?
NikSabac ::Zasto MOST ne moze da vrsi remont BIS-eva?
Ako 409 istice resurs ove godine,ostaju NL 178 i 180.
Kada isticu resursi 16178 i 16180?
Da li je moguce da dezurni par cine dva NL?Ako se ne varam NL-16 ne poseduje radar.(mislim sve je moguce)
Da li MOST moze da odradi remont Mig-21 BIS a da se radar i delovi za naoruzanje remontuju negde drugde?Sigurno ima Biseva koji nemaju veliki nalet.
Ima li neko informaciju sta je sa dva NL-16 koji su u MOST na remontu?
Ako se ne varam od 2012 ni jedan avion bilo kog tipa nije izasao iz MOST-a sa remonta(unapred se ogradjujem jer ne znam kada su tacno dvosedi Orlovi izasli sa remonta).
MOST=Remontni zavod Moma Stanojlovic.
Evo ih preostala dva dvoseda na Batajnici 2005.
foto: N. Fific
Kolega @NikSabac mislim da je uz svo potovanje adekvatnije pitanje : A šta to od rezervnih delova koje jedan avion kao MIG-21 sa 30+ godina u operativnoj službi uopšte imamo ? Od preve stranice teme naićišeš na dosta postova koji tretiraju tehničku dokumentaciju MIG-21 kao i na netu i više nego slidno biblioteku elektronskih knjiga u PDF formatu koje tretiraju MIG-21 Fishbed.
Ozbiljan -profesionalan remont MIG-21-ce praktično znači skidanje sijaset sklopova, podsklopova, veza, spona ...tretirajući apsolutno i krila, ogoljavanje kokpita u celosti sa svim analognim instrumentima bez izuzetka , stajnog trapa , u celosti skidanje pogonske grupe ..... do radara ako je u pitanju jednosedi MIG-21 ;
Praktično ostaje samo osnovna osa osa aviona a svaki skinuti deo ide u ruke detaljne provere avio mehaničara školovanim i specijalizovanovim za niz oblasti ( od hidraulike, avionike sa podgranama ..., strukture letelice i detaljne provere oplate , arhitekture krila ...do testiranja sklopova radara ).
Svaki avion ima svoju letačku knjižicu gde se egzatno vremnski navodi uz obaveznu avioterminologiju kada je i šta rađeno (menjano, servisirano ili pak u celosti promenjeno). Propisano je tačno , kada , posle koliko godina ili sati naleta i korišćennja od avionstrumenata, preko radara, hidraulike do motora mora na ispitni radni sto, detaljnu proveru i ako je neophodno obaveznu zamenu neispravnog dela novim ). Najnepoželljnija primarno veazano za bezbednost letenja je bilo kakva improvizacija dok je je kanibalizacija (skidanje rezervnih delova sa jednog i stavljanja na drugi uobičajena pojava). Produženje životnog veka na avionima starim 3+ decenije je ozbiljan zahtev više, jer zamor materijala čini neumoljivo svoje . U slučaju nalaženja vidnih a okom i nevidljivih tragova propadanja na oplati itd ... isti se u celosti menjaju novim sekcijama ili ako je remonti zavod te tehničke opremljenosti dolazi se do osnovnog sloja i kao prelazno rešenje ojačava struktura . Napredniji remont uključije i potpuno ogoljavanje oplate i potom galvanizaciju (hemijski procec sa kojim se skidaju svi nepželjni slojevi pa i rđa , gde je potrebno menjaju se čitavi sklopovi u celosti ako drugog rešenja nema i potom nanosi osnosvni zaštitni sloj farbe pa tek potom finalni propisan TT normama).
Ponoviću ono što sam ranije napisao. O ozbiljnom remontu (neophodnim zalihama rezervnih delova, stalnom školovanju ) a da ne govorim tek o opciji nabake novih vazduhoplova misli se blagovremeno a što se tiče naše države decenijama nije urađeno ništa !
Što se tiče remonta aviona MIG-21 BIS , MOMA je nekada (govorim o vremenu SRJ ) još bila u stanju da uradi remont istih . Sada primarno zbog drasričnog manjka , tačnije nemanja neophodnih rezevnih delova, starosne dobi radnika u dobrim godinama govoreći uz svo poštovanje ka istim, sve i da pozove u pomoć penzionasni kadar (što se i dešavalo) u ispomoć , sada isto nije moguće . MOMA je igubila i kadrovski i tehnološki gledano i primarno nebrigom države sve atribute koji čine jedan moderan remontni zavod. Odatle i izvedena kovanica = MOST.
Kamo sreće da se mislilo na vreme i postepeno, blagovremeno ulagalo, danas sigurno nebi mslili o tome kako nam izgleda "dežurna para" već bi imali stajanku od minimum 10-ak MIG-21 u bezbednom letnom stanju, novi mlađi kadar koji je već uveliko stasao uz iskusnne -preakaljene . Isti pristup podrazumeva i balgovremenu nabavku rezevnih delova za ovo malo MIG-29-ki .
Iz sadašnjeg aspekta gledanja, produženje životnog veka na preostalim dvosedim NL-17 16178 i 16180 je naučna fantastika.
Bez i trunke hiperbolisanja, svaki naš pilot koji uopšte poleti u avionima NL-17 kojima je 2009 i 2011 istekao životni vek za mene je svesno potpisujem heroj.
Zato i gledajući sa kojom nebrigom država gleda decenijama na preživaljavanje našeg vazduhoplovstva, politikom nezameranja ni SAD ni Rusiji, guranjem glave u pesak a isto konačno dobija (vraća joj se) naziv koji joj i dolikuje RV i PVO Srbije iznova i iznova pominjem Kinu (AVIC) i za naše uslove i više nego zadovoljavuječe JL-9(G) + F7-MG .
Pogledajmo fotografije Predaga Stamenkovića iz vremena SRJ gde se odlično vidi (sem kokpita, radara ...) ali sasvim dovoljno koliko krucijalnih delova i apsolutno znanja je potrebno ugraditi u letno ispravan - bezbedan avion. Svo vreme država nije učinila blagovremeno apsolutno ništa. Jel potrebno više govoriti do o zasluženoj penziji MIG-21-ce i po meni kamo sreće obraćanje Kini u minut do 12 !?
MIG-21 UM - SRJ . Kada istu upredimo i to ni manje ni više u sastavu dežurne pare januara 2015, gde joj ni namenski ni funkcionalno nije mesto sve je rečeno
Nekada je jugoslovensko vazduhoplostvo imalo 264 aviona MIG-21 u rarličitim varijantama ; Blagovremeno se mislilo o novijim verzijama a ovo što danas gledamo nije ni senka senke ozbiljnosti vazduhovlopstva bez obzira što je Srbija geografski mala ali ovaj nemar i javašluk, totalnu nebrigu uz more lažnih obećanja nisu zaslužili ni poloti ni zemaljksko osoblje ni ovo malo preostalih avio inženjera a naročito građani Srbije .
Dovoljan je je jedan odličan video sa nizom slajdova da se vidi koliko je suštinski moćnu avijaciju imala bivša SFRJ samo sa akcentom na MIG-21 (da ne pominjem druge sfere ) :
Da ne pominjem sijaset MIG-21-ca više varijanti raštrkanih oko vazduhoplovnog muzeja na Surčinu i prijavljenih krađa od maketa do znatno ozbiljnih stvari . Potom dislociranja konzervisanog iračkog MIG-23 koji sada rđa na Batajnici , gubitka AN-12 koji tako olako završava u Bugarskoj ....itd . Praktično isti broj MIG-21-ca imamo u sastavu vazduhoplovstva kao i u vidu maketa - realnih aviona kao eksponata od Batajnice , Srema (nisam siguran za mesto) do skorašnje u Kruševcu :
Autor fotografija MIG-21 F-13 (504) je Danja Medić :
Link ka forumu bivšeg 117 lovačkog puka i sa dosta slika i zapisa koji govore o tadašnjoj realnoj moći vazduhoplovstva :
@flysky
Da li treba da ti crtam??
Neko je odlučio da Srbija nema ratnu avijaciju, a ni avioindustriju, preneo je to ogovarajućim "organima" i na tome se kontinuirano radi.
