NOVJ i JVUO 1941-1944

1

NOVJ i JVUO 1941-1944

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5663

Партизани су имали више предности у односу на четнике. Доста тога има да се каже али рецимо за почетак:

1. Тито и Дража се никако не могу поредити
2. Тито изнад себе није имао никога- одговарао је сам себи
3. Дража је био начелник ГШ који је изнад себе имао владу и краља који благе везе нису имали, свађали се и трабуњали.
4. Тито је имао политички одрешене руке што је предуслов за ефикасни рат, Дража је имао политички свезане руке, стотине контрадикторних директива.
5. Партизани су имали далеко више искуства- четници никаква искуства
6. Партизански команданти су били ратни ветерани Шпаније, "31089;кусни команданти макар нижег нивоа- Дража ниеј имао готово ни ејдног искусног команданта- сви официри били су у заробљеништву, имао је резервне официре и политичаре који су командовали, слично французима псоле пропасти код Седана где су политичари, адвокати и ентузијасти командовали војском која се скупљала у одбрани француске, док им је права војска здробљена.
7. партизани су имали све предиспозиције герилске борбе:
- искусно политичко руководство
- искусне агенте илегалце на терену
- одличну мрежу илегалаца, захваљујући илегалном раду ћелија КП
- једноставну и прихватљиву политику "сви су непријатељи, ми смо једини исправни"
8. Партизански борци били су углавном из 2више класе"- студенти, интелектуалци- затим из грађанске класе- и то је била одлична веза са градом, сакупљање обавештајних података, информација из града, затим су борци углавном били радници, радничка калса.
- радничка калса била је мигранствог типа, радници су се селили по целој земљи у потраази за послом и нису имали имовину која би страдала у рату- стога су били покретљиви и навикнути да иду са краја на крај земље, нису били везани за једно место.
9. Четници су имали сељаке и део интлектуалаца у својим редовима. Проблем је био што су се ослањали на сељаке које је било лако застрашити казненим експедицијама, Четници су углавном били сељаци, ненавикнути на селидбе, неспособни за герисли рат који је тражио да своје село без метка препусте непријатељу и да иду 500 км да се боре за неко село за које нису чули.
10. Партизни су имали војску ван насељених места, ван села, у логорима у брдима, док су четници фурали хајдучку четничку стратегију да се ослањају на сеоске средине, логорују у селима, ослањају се на систем јатака који је био застарео- то их је спутавало, терало у летаргију, и били су неспремни за билокакво ратовање - па. да кажемо по лошим метеоролошким условима- зими готово да нису напуштали села. У ствари четници су били сезонска милиција каква је била америчка 1776 године- ратујемо у пролеће и лето а у зиму идемо кући.

Ово је грубо, отприлике....

Dopuna: 03 Dec 2009 15:59

У томе и лежи разлог што се све завршило како се завршило.
Партизански команданти су били сасвим другачији од очекиваног за герилце комунисте. У ствари врх партизана су били плаве крви, интелелтуалци, грађански слој.

Још морам да додам:
Неке претпоставке ефикасне борбе:
- партизани су имали централну команду- јасно се знало ко је глави и ко издје наређења.
Поставља се питање да ли су четници уопште и постојали као јединствени покрет. Систем ратовања четника, од почетка, дакле правих четника, комита састојао се у "војводском" систему, реформисаном хајдучком ратовању где НИЈЕ било централне команде, у ствари основа четничке војне је ОДСУСТВО јединствене комадне.
Сваки војвода био је командант своје чете. Бројала је од двадесетак до пар стотина људи. он је био свје и свја на терену- врховни заповедник.
То је функционисало одлично пре 1. СР.
тај систем- да су војвод&#107  6#1051;АВНИ команданти преузет је, јако наивно, и у 2 светском рату и у ствари створио САСВИМ ОДВОЈЕНЕ ВОЈСКЕ.
Дакле уместо да војвода комадује самостално јединицом рагна батаљона. то је било сасвим ОК- али тај командант је одједном комадновао јединицама ранга пука, дивизије, корпуса.
Уз то проблем је била и смена генерација. Четник који је био у пуној снази 1914 године имао је 30 година, 1941 имао је 50 година. дакле нису имали комаднанте. Уместо њих су били људи који везе нису имали са овјском а камо са командовањем а никакв евезе са вођењем јединица ранга корпуса!
Одсуство централне команде и превелике ингференције војвода створиле су климу да је сваки војвода био и политички вођа, постписивао споразуме са ким је стигао, ратовао како је хтео.
Дража је наивно дејуре признавао њих као своје потчињене, иако они то никада нису били.
Даље, Дража никда није ни видео масу својих команданата, није их познавао.
Четници су патили од болести које је и патила устаничка војска у Србији 1804 године- сваки кнез је био главешина у свом крају!
Сетимо се да један кнез није хтео да води војску у другу кнежију да ратује!
То је Карађорђе успео да својом вољом и снагом сузбије, аи Дража ниеј имао ни воље ни снаге да то учини.

Има ту и поп културе.
Тито је био махер и по мом мишљењу први поп-арт мајстор, претеча Ендија Ворхола. био је звезда поп културе пре "Звезда Гранда"
за герилски рат СТРАШНО ЈЕ ВАЖАН ИМИЏ!

Погледајмо на око наивне ствари. Портрете Тита и Драже и рецимо Стаљина
Титови портрети су готово Холивудски. Онај чувени са накривљеном титовком и погледом холивудског глумца.
тито је држао до имиџа, увек уредна униформа, затегнути опасачи и упртачи, глатко избријан, камена фаца.
Са друге стране Дража је био забрађен, разбарушен, са офуцаним шињелом, енглеском војничком јакницом са "Ленонкама", меланхоничног погледа. ниакко ниеј личио на војсковођу.
Тако је Тито деловао и против Стаљина 1948- Овог пута имао је плаву беспрекорну маршалску униформу или бело одело насупрот брке са неком безличном кошуљом сиве или мрке боје.

ОК ово здње око имиџа дао сам као малу дигресију, али свакако игра улогу.

Dopuna: 03 Dec 2009 16:04

Желео бих да додам компарацију неславног краја ЈУВО, у ствари четника, јер се ЈУВО расформирала краљевим указом.
Наиме има много сличности са пропашћу Че Геваре у Боливији и Драже у Југославији.

Само ослањање Драже на сеоско становништво, сасвим га је отуђило од градског становништва, самог грађанства. Добар део сеоског становништва у југославији био је од почетнка непријатељски расположен према четницима, а током рата то се само продубило. такав став смањио је маневарску способност четника, уништио њихову базу, онемогућио снабдевање.
Сама склоност сељака да се брину и страхују з алетину, и имање довела је да су сада припадници ЈА били ти који су вршили притисак на сељаке да укину помоћ Дражи.
Као Че у Андима, били су присиљени да се пробијају кроз неприступачне терене, окружени непријатељским сељацима који су се или плашили одмазде или били сарадници војске и власти.
Без икакве наде у неку масовнију подршку били су осуђени н апропаст, те сама акција хватања Чеа и Драже Михајловића носе неку велику црту сличности. Крај им је био готово истоветни.

Обојица су почела као устаници за слободу народа, а на крају били готово- издани од оних за које су мислили да су се борили.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Jul 2009
  • Poruke: 944

Da li postoji neka bitka,boj,ofanziva i tome slicno,koju su vodili cetnici,samostalno,protiv okupatora?
Zasto su se cetnici povlacili na zapad zajedno sa nacistima i ustasama,pred naletima NOVJ?



offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

@Suponik
Necemo u ovom topiku niti da pravdamo niti da hvalimi ni jedne ni druge.

Ajde da ja pocnem nekim redom da se "suprotstavljam" @Khaless-ovom misljenju, to jest da komentiram njegov post.
-Tito i Draza se mogu porediti po mnogo cemu. Pre svega obojca su bili vedje svojih pokreta. Oboje su imali kakvo-takvo vojno iskustvo, Tito je dogurao do kaplara u A-U vojsci , dok je Draza skolovan oficir. Oboje su na pocetku imali kakvu takvu poddrsku u gradjanstvu.
-Tito je imao iznad sebe kominternu isto tolko kolko je Draza imao iznad sebe kralja. Ni jedan ni drugi nisu mnogo fermali one iznad sebe , to jest slusali su ih samo kada je njima odgovaralo.
-I Tito i Draza nisu imali politicki odvezane ruke, i jedan i drugi su bili vezani svojom ideologijom. Kod Tita je u pitanju komunizam i internacionala , dok su kod Draze u pitanju gradjanske partije. Opet i jedan i drugi su lagano zaobilazili sve sto im se nije svidjalo, ili bilo potrebno u trenutku.
-Koji su partizani imali iskustva??? Oni koji su bili u Spaniji ( a takvih je bilo par hiljada ) su uglavnom izginuli na pocetku borbi. Sve ostalo iskustvo se sticalo sa radom na taranu i borbama.
-Vecinom cetnicki komandanti su bili aktivni ili rezervni oficiri kraljevske armije, zandarmerije ili policije predratne Jugoslavije. Neki su cak bili i bivsi cetnicki oficiri ( uzmi Kostu Pecanca za primer ). Znaci iskustvo im nije falilo, pa makar bilo nauceno iz knjiga, sto partizani sigurno nisu imali, barem ne u tako velikom broju.
-Komunisti su imali ilegalnu mresu i to uglavnom po vecim gradovima. sto su kasnije partizani iskoristili i povecali tu mrezu, ukljucjuci u nju i druge antifasiste, i sireci je i po manjim gradovima i selima.
-Partizani su uglavnom bili seljaci koji nisu imali neke veze sa komunizmom. Tacno je da je bilo i neki manji procent intelektualaca medju njima, ali glavnina boraca medju partizanima je bila po poteklu iz sela pre svega zato sto je u tadasnjoj Jugoslaviji vecinsko stanovnistvo zivelo na selu.
Cetnici su isto tako imali veliki procent ljudi sa sela u svojim redovima pre svega iz istih raloga kao i partizani. I na strani cetnika je bilo intelektualaca i uglednih ljudi, narocito iz mreze ranijih politickih partija u Jugoslaviji, i oni su isto tako mogli da urade ilegalne mrezepo gradovima i selima kao i komunisti, ali nisu ( ili barem vecina nije ).
-Svaka vojska se bori uglavnom van naseljenih mesta, ali obavezno se naslanja na naseljena mesta zbog snabdevanja, pa tako da ta paralela koju je @Khaless naveo ne vazi. Tu ce pre biti da su neki jednostavno zeleli da se bore, dok drugi nisu.
-U vrh partizanskog pokreta su bili oni koji su vestinom i znanjem uspeli da preziva, ostali su poginuli.
Citat:Још морам да додам:
Неке претпоставке ефикасне борбе:
- партизани су имали централну команду- јасно се знало ко је глави и ко издје наређења.
Поставља се питање да ли су четници уопште и постојали као јединствени покрет. Систем ратовања четника, од почетка, дакле правих четника, комита састојао се у "војводском" систему, реформисаном хајдучком ратовању где НИЈЕ било централне команде, у ствари основа четничке војне је ОДСУСТВО јединствене комадне.
Сваки војвода био је командант своје чете. Бројала је од двадесетак до пар стотина људи. он је био свје и свја на терену- врховни заповедник.
То је функционисало одлично пре 1. СР.
тај систем- да су војводе ГЛАВНИ команданти преузет је, јако наивно, и у 2 светском рату и у ствари створио САСВИМ ОДВОЈЕНЕ ВОЈСКЕ.
Дакле уместо да војвода комадује самостално јединицом рагна батаљона. то је било сасвим ОК- али тај командант је одједном комадновао јединицама ранга пука, дивизије, корпуса.
Уз то проблем је била и смена генерација. Четник који је био у пуној снази 1914 године имао је 30 година, 1941 имао је 50 година. дакле нису имали комаднанте. Уместо њих су били људи који везе нису имали са овјском а камо са командовањем а никакв евезе са вођењем јединица ранга корпуса!
Одсуство централне команде и превелике ингференције војвода створиле су климу да је сваки војвода био и политички вођа, постписивао споразуме са ким је стигао, ратовао како је хтео.
Дража је наивно дејуре признавао њих као своје потчињене, иако они то никада нису били.
Даље, Дража никда није ни видео масу својих команданата, није их познавао.
Четници су патили од болести које је и патила устаничка војска у Србији 1804 године- сваки кнез је био главешина у свом крају!
Сетимо се да један кнез није хтео да води војску у другу кнежију да ратује!
То је Карађорђе успео да својом вољом и снагом сузбије, аи Дража ниеј имао ни воље ни снаге да то учини.

-Sa ovim delom se apsolutno slazem, osim u delu da je cetnicko ratovanje nije bilo uspesno ni do prvog svetskog rata. Moglo je biti uspesno samo u tadasnjoj Turskoj, koja je vec bila poluraspadnuta a ne organizirana drzava kakva je nekoliko stotinjak godina ranije bila.
Usput i jos ovo da dodam u citiranom delu. Ni Tito nije licno poznavao vecinu svojih komandanata.
Sto se tice pop kulture, tu se slazem da je Tito bio majstor od zanata, ali ni Draza nije bio los, o cemu i govori njegova jos uvek velika popularnost.
U delu oko usporedjivanja Draze sa Ce-om se apsolutno ne slazem. Draza je na kraju stigao do onde gde je Tito poceo, u kretanju kroz guste sume i izbegavanju naselja, a mogao je da uradi mnogo vise jer je imao kolko tolko bolje startne pozicije i medju narodom i medju saveznicima. To sto nije uspeo da to kapitalizira, toje njegova i samo njegova krivica. Mogao je i on da uvede cvscu disciplinu, pre svega prvo medju njegovim komandnim kadrom, a stim i medjuvojnicima samo da nije spavao na lovorikama i cekao da neko drugi uradi njegov posao.

Ovo je bilo moje misljenje, idemo dalje da cujemo i vas ostale. Very Happy

offline
  • Pridružio: 02 Okt 2007
  • Poruke: 192

Apsolutno je tačno da su četnici imali i školovanih i sposobnih ljudi u svojim redovima. Kad pogledate komunističke izvore vidjećete koliko zele da oblate čovjeka po imenu Cvijetin Todić ( komadant ozrenskih četnika ) jedne izuzetno borbene i sposobne četničke grupacije. Međutim vrh tog pokreta nije unovčio njegove uspjehe.Prije svega na spoljnom planu.

Ono što mene u svemu tome zanima je možda i ključno pitanje četničkog neuspjeha : zašto Draža lično ili Dragiša Vasić ili neko od vrhuške nije otišao u zapadnu Bosnu i krajeve zapadno od Une naseljene Srbima koji su bili najpogodniji za ustanak i tu mobilizacionu bazu stavili na svoju stranu ?
Nedostatak vizije, hrabrosti,sposobnosti ili čega već ?

Agitatori za jedne ili druge u mom kraju su bili :
trgovac konjima Mane Rokvić i dr Mladen Stojanović. Pa ljudima nije bilo teško odlučiti za kim krenuti.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5663

Trpe Grozni ::@Suponik
Necemo u ovom topiku niti da pravdamo niti da hvalimi ni jedne ni druge.
Ajde da ja pocnem nekim redom da se "suprotstavljam" @Khaless-u, to jest da komentiram njegov post.
-Tito i Draza se mogu porediti po mnogo cemu. Pre svega obojca su bili vedje svojih pokreta. Oboje su imali kakvo-takvo vojno iskustvo, Tito je dogurao do kaplara u A-U vojsci , dok je Draza skolovan oficir. Oboje su na pocetku imali kakvu takvu poddrsku u gradjanstvu.
-Tito je imao iznad sebe kominternu isto tolko kolko je Draza imao iznad sebe kralja. Ni jedan ni drugi nisu mnogo fermali one iznad sebe , to jest slusali su ih samo kada je njima odgovaralo.

Мислим да није баш тачно. Дража НИЈЕ био вођа покрета у смислу у ком је био Тито. Командант ЈУВО био је краљ Петар, а посредно влада. Дакле Дража је био трећи у ланцу командовања.
Citat:-I Tito i Draza nisu imali politicki odvezane ruke, i jedan i drugi su bili vezani svojom ideologijom. Kod Tita je u pitanju komunizam i internacionala , dok su kod Draze u pitanju gradjanske partije. Opet i jedan i drugi su lagano zaobilazili sve sto im se nije svidjalo, ili bilo potrebno u trenutku.
Идеологија никада није била у питању. Рецимо Тита она у опште није спутавала-партизани су сарађивали и са Коминтерном и Савезницима, примали помоћ и од једних и других и активно подржавали једне и друге. Дража је страшно био ограничен, првенствено неслагањем лонона и избегличке владе сарадњом са комунистима, а посебно са СССР. Наиме влада и краљ су се плашили промене поретка у послератној Југославији. Титу је Коминтерна давала СМЕРНИЦЕ, а Дражи влада и краљ ДИРЕКТНА НАРЕЂЕЊА- последње да се стави под команду НОВЈ и Тита. такво наређење никада није стигло од Стаљина. Опет имамо сијасет примера сукоба Тита и Стаљина и Титовог одбијања Стаљинових директива.
Citat:-Koji su partizani imali iskustva??? Oni koji su bili u Spaniji ( a takvih je bilo par hiljada ) su uglavnom izginuli na pocetku borbi. Sve ostalo iskustvo se sticalo sa radom na taranu i borbama.
Имале су партизанске вође. Посебно команда и не само то него и политичког искуства јер ус почели као политички покрет и савршено добро знали политичке прилике и политичке махинације.
Citat:-Vecinom cetnicki komandanti su bili aktivni ili rezervni oficiri kraljevske armije, zandarmerije ili policije predratne Jugoslavije. Neki su cak bili i bivsi cetnicki oficiri ( uzmi Kostu Pecanca za primer ). Znaci iskustvo im nije falilo, pa makar bilo nauceno iz knjiga, sto partizani sigurno nisu imali, barem ne u tako velikom broju.
Углавном нису а и они који јесу били су официри који нису учествовали у рату- били су углавном са академије или резервни официри. Ниси пажљиво читао, рекао сам да је ДОШЛО ДО СМЕНЕ ГЕНЕРАЦИЈА- Коста Пећанац је био деда кад је избио рат и и све да је и било четниак од раније, они нису умели да се супротстављају надмоћној оружаној сили- морамо поменути и страшне губитке четника против Аустријанаца и Бугара у 1. светском рату. Четници са својом тактиком су ратовали по правилу против слабијег непријатеља а никад против уређених пукова, регименти и дивизија- Четници су били лаки одреди за узнемиравање непријатеља, чак ни у најславнијем раздобљу четништва они никада нису имали борбе са непријатељским пуком, камо ли дивизијом или огромним операцијама против 100,000 непријатељских овјника у комбинованим јединицама и здруженим операцијама.
Citat:-Komunisti su imali ilegalnu mresu i to uglavnom po vecim gradovima. sto su kasnije partizani iskoristili i povecali tu mrezu, ukljucjuci u nju i druge antifasiste, i sireci je i po manjim gradovima i selima.
Сасвим тачно
Citat:-Partizani su uglavnom bili seljaci koji nisu imali neke veze sa komunizmom. Tacno je da je bilo i neki manji procent intelektualaca medju njima, ali glavnina boraca medju partizanima je bila po poteklu iz sela pre svega zato sto je u tadasnjoj Jugoslaviji vecinsko stanovnistvo zivelo na selu.
Не баш. Почетак партизанског покрета је сачињавала група до 10,000 активних или пасивних јединица- ништа више и то су били углавном људи из градских средина, идеолошки образовани интелектуалци, високошколска омладина, средњошколска омладина. Они су били почетак и мало их је у опоште дочекало крај рата, јако су страдали.
Сељаци долазе у партизане после зверстава које су починиле усташе а и немци. наиме после сваке казнене експедиције сељаци су бежали у партизане и тек после 1942 године сељаци се масовније прикључују партизанима. Штавише, партизани, и сама КП су гајили традиционално неповерење према сељацима, наслеђено из периода "класне борбе" у којој је КП могла да се ослони на град а не на село. Село је по правилу било конзервативно, наклоњено ЈЕРЕЗИ и сличним партијама- које су пак биле основа четничког покрета.
Citat:Cetnici su isto tako imali veliki procent ljudi sa sela u svojim redovima pre svega iz istih raloga kao i partizani. I na strani cetnika je bilo intelektualaca i uglednih ljudi, narocito iz mreze ranijih politickih partija u Jugoslaviji, i oni su isto tako mogli da urade ilegalne mrezepo gradovima i selima kao i komunisti, ali nisu ( ili barem vecina nije ).
Четници јесу имали СИМПАТИЗЕРА али сразмерно мало САРАДНИКА и ИЛЕГАЛАЦА у грађанској класи. Разлог еј неискуство, незнање илегалне борбе- углавном су одмах страдали и завршили по Бањици и Старом сајмишту, ретко која четничка илегална ћелија је успешно деловала. Проблем је био што су сви познати антифашисти одмах хапшени и стрељани или затварани- док су се комунисти крили и пр рата.
Citat:-Svaka vojska se bori uglavnom van naseljenih mesta, ali obavezno se naslanja na naseljena mesta zbog snabdevanja, pa tako da ta paralela koju je @Khaless naveo ne vazi. Tu ce pre biti da su neki jednostavno zeleli da se bore, dok drugi nisu.
Сви су желели да се боре. Дакле листом СВИ четници. "Неактивност", "Чекање савезника" су углавном били изговори за неспособност четничких команданата, велике губитке и поразе у борби. Четници се јесу борили, али су им борбе биле јако тешке уз велике губитке без неког стратешког плана и идеје. Лично сматрам да је "неактивност" била изговор - једноставно НИСУ умели- а после разних пораза најлакше је било да се "пасивизирају" и ограниче на неке мање акције јер нису били способни за веће- посебно после четничке катастрофе на Сутјесци.
Citat:-U vrh partizanskog pokreta su bili oni koji su vestinom i znanjem uspeli da preziva, ostali su poginuli.
Тачно.

Међутим оно што су и победници прећуткивали је чињеница да од пада ужичке републике почиње одлив четника у партизане. Први велики пример тога је прелазак 500 четника на челу са попом Владом Зечевићем, касније министром савезне полиције.


Поп Влада Зечевић (десно) у партизанима. Интересантна је шубара са крстом. Десно од њега је Фјодор Махин- други феномен НОВЈ. Био је Рус белогардејац, члан партиеј Есера, био добровољац на Солунском фронту,после пораза белих дошао у Југославију. Касниеј радио и у СССР. Постао симпатизер КП и касниеј генерал Лајтнант ЈА

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

@euthvard
Jel to kozaracki kraj ??

offline
  • Pridružio: 02 Okt 2007
  • Poruke: 192

Bihać it ta regija Grmeča !

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

-Na terenu Draza jeste bio vodja pokreta.
-Zapadni saveznici problem saradnje sa komunistima su davno pre toga resili, a sto se vlade u izbeglistvu tice, nije joj smetala u pocetku kada su suradjivali, pa zasto bi i posle.
-Ipak su imali vise skolovanih ofcira nego sto je Tito imao, kao i bivsih cetnika ma kako stari bili. Iskustvo nije ostarilo.
-Opet to se odnosi na pocetak rata, kasnije su su dosli neki drugi ljudi koji su se prekalili u borbama.
-Pa sto nisu te simpatizere pretvorili u saradnike. U pocetku okupacije su zatvarali i sve poznate komuniste samo ako su mogli da do njih dodju.
-Pa sto se nisu borili (mislim na rukovodni kadar), ako nije neko sposoban, onda ga treba zameniti sa sposobnijim.
-Menjanja strana je bilo i pre i posle Vlade Zecevica, u manjem ili vecem broju na obe strane. Najvece jo posle porglasa kralja za ujedinjavanje pokreta.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5663

euthvard ::Apsolutno je tačno da su četnici imali i školovanih i sposobnih ljudi u svojim redovima. Kad pogledate komunističke izvore vidjećete koliko zele da oblate čovjeka po imenu Cvijetin Todić ( komadant ozrenskih četnika ) jedne izuzetno borbene i sposobne četničke grupacije. Međutim vrh tog pokreta nije unovčio njegove uspjehe.Prije svega na spoljnom planu.

Ono što mene u svemu tome zanima je možda i ključno pitanje četničkog neuspjeha : zašto Draža lično ili Dragiša Vasić ili neko od vrhuške nije otišao u zapadnu Bosnu i krajeve zapadno od Une naseljene Srbima koji su bili najpogodniji za ustanak i tu mobilizacionu bazu stavili na svoju stranu ?
Nedostatak vizije, hrabrosti,sposobnosti ili čega već ?

Agitatori za jedne ili druge u mom kraju su bili :
trgovac konjima Mane Rokvić i dr Mladen Stojanović. Pa ljudima nije bilo teško odlučiti za kim krenuti.


Проблем је била и политичка позадина оба покрета.
Четнички је имао ослонац у трговачкој класи и ситној буржоазији, трговци такорећи.
Агитатори за четнички покред били су људи које народ услед економског стања, лризе, није видео као своје вође. Уместо ослањања на интелигенцију у смислу академика, научника, уметника- тзв неполитичку интелигенцију и елиту, Четници су свој политички рад покушали да организују са педратним политичарима, агитаторима, и буржоазијом- то их је одвојило од веће подршке у граду, али полако и на селу.

Пренесено у данашње време у Србији замисли два покрета- за један агитују књижевници, песници, научни радници а за други агитују трговци, српски политичари, и "бизнисмени"

Dopuna: 03 Dec 2009 17:54

Trpe Grozni ::-Na terenu Draza jeste bio vodja pokreta.
-Zapadni saveznici problem saradnje sa komunistima su davno pre toga resili, a sto se vlade u izbeglistvu tice, nije joj smetala u pocetku kada su suradjivali, pa zasto bi i posle.
-Ipak su imali vise skolovanih ofcira nego sto je Tito imao, kao i bivsih cetnika ma kako stari bili. Iskustvo nije ostarilo.
-Opet to se odnosi na pocetak rata, kasnije su su dosli neki drugi ljudi koji su se prekalili u borbama.
-Pa sto nisu te simpatizere pretvorili u saradnike. U pocetku okupacije su zatvarali i sve poznate komuniste samo ako su mogli da do njih dodju.
-Pa sto se nisu borili (mislim na rukovodni kadar), ako nije neko sposoban, onda ga treba zameniti sa sposobnijim.
-Menjanja strana je bilo i pre i posle Vlade Zecevica, u manjem ili vecem broju na obe strane. Najvece jo posle porglasa kralja za ujedinjavanje pokreta.


Дража је био вођа- на папиру. рекао сам на почетку да је систем био "војводски"- рецимо упореди то са организацијом цркве- имаш Патријарха као званично главног а имаш и владике које су свје и свја у својим областима- чак ни патријарх данас не може да напреди нешто неком владики.
То су слични системи.
Дакле био је вођа- на папиру, стварне вође биле су војводе, што се и види из акција и дешавања.
Дража јесте имао НЕШТо школованих официра, али не и искусних, они нису ратовали, само су имали школе и то су били махом нижи официри, а ни они нису били на командним местима, већ под командом разних војвода које нису имале везе са војском.
- Четници су били почетни аматери у илегалном раду и сам си рекао да су окупатори хапсили комунсите - ако су до њих могли да дођу.
Систем ћелијског рада је опште познат.
- Нису четници никог могли да смене. Трпе, то је као да данас кажеш да Срби и Македонци треба да смене непособне политичаре Very Happy

offline
  • Pridružio: 29 Jan 2009
  • Poruke: 440

Može biti i da je pasivnost Dražina proizvod njegovog školovanja. Taktika upotrebe komitskih četa je i u I sv. ratu bila vezana za operacije regularne vojske. Mislim da je slično bilo i u Rusiji, gde su partizani bili iza ledja neprijatelja a regularna vojska ispred, i da su akcije koordinisane u skladu sa mogućnostima komunikacije. Iz istih razloga je propao i ustanak u Srbiji u vreme okupacije u I sv. ratu. Vrhovna komanda nije dozvolila ustanak koji bi povele ubačene komitske čete sve dok se front regularne armije ne bi približio. (Između ostalog i o ovome piše Andrej Mitrović u knjizi: "Srbija u I sv. ratu")
Draža je bio predstavnik tada legalne vlade i mogao je sebi da priušti luksuz da bude pasivan i čeka razvoj događaja i pritom čuva ljudstvo. Tito je bio ustanik borio se protiv okupatora ali i za ukidanje poretka (po svakom ustavu je to vrlo kaznjivo) on sebi nije mogao da dopusti pasivnost. Morao je sve da stavi pred svršen čin.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 803 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 8 sakrivenih i 749 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, arsa, axa, Bahuss, bojank, BSD, cavatina, cole77, doktor097, Drug pukovnik, Duh sa sekirom, gile58, gorozup, HDMI, ikan, jimi_agf, kljift, Koca Popovic, Krusarac, Kubovac, Leonardo, MB120mm, MikeHammer, Milan A. Nikolic, milijarder, miljannis, mushroom, nradukic, nuke92, repac, royst33, S-lash, sakota79, sasa.zoric, shmele, Srbija majka Pirot otac, Srky Boy, Toni, USSVoyager, vathra, vlvl, W123, zajcev1, zodiac94, Zori