SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::vathra ::
Британци јесу потопили пуно италијанских бродова, али проблем снабдевања није био допремање до северноафричких лука, него од лука до линије фронта

Oboje je bilo problem. Pogledaj u knjizi "Ratnici Neba" , tekst pod Naslovom "Ostrvo pod opsadom". Nemci su u aprilu slali u aprilu nad Maltu i po 300 aviona na dan, da bi uništili engleske instalacije. Sigurno da ne bi slali celu jedn vazdušnu flotu, da nije vrebala velika opasnost po linije snabdevanja. Ali na svoju nesreću, napade su prekinuli, a Velika Britanija je znatno ojačala Maltu. Kasnije su opet , pokušali u julu da ih bombarduju, ali već je bilo kasno jer su trpeli nepodnošljive gubitke u knjzi piše :

Citat:Keserling se kao i uvek, posebno zauzimao za zaštitu vitalne snabdevačke linije za Romelove jedinice i započeo je niz napada protiv Malte 1.jula
Књига "Ратници неба" није лоша, али за овакве ствари има бољих.

За логистику о којој говоримо погледај књигу
Supplying war: logistics from Wallenstein to Patton, Martin L. Van Creveld
http://books.google.com/books?id=Tu3XZTx_s84C&.....mp;f=false

Није узалуд обавезна за студије код америчких маринаца. По логистици су американци најбољи на свету, а у овој књизи је то лепо објашњено.

djole81 ::Mimo toga , reći da su "izgubili puno brodova", ali da to nije bio problem nije razumno, čak i da je italijanska mornarica imala mnogo više brodova i mogučnosti za gradnju istih .
Ако си већ цитирао моју реченицу, могао си да је прочиташ до краја. Проблем снабдевања Ромела није био на мору.

Италијански поморски губици су били надокнађени новоградњом и заплењеним француским бродовима, али на дужи период нису били надокнадиви. Али и поред свега тога, Ромел је имао довољно залиха у афричким лукама.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo je i to da je Staljin tražio od Čerčila da mu pošalje britanske jedinice iz Indije preko Irana ali Čerčil nije htio ni da čuje.
Ali je Čerčil zaprijeto Staljinu u slučaju napada na Tursku - ode Baku pod bombardere.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::AcaNik ::зар Финска једно време није била део Руске империје?

Jeste, pa šta s tim ?

Nije baš ''pa šta s tim?''. Blizina i istorija čine svoje. Do 1918. Finska je bila (duže od veka) deo Rusije. Čak je i jedan značajan deo (oko Karelije) pravoslavnog opredeljenja. Posle rata Finci su svakako dugo bili vezani za Ruse i zbog odštetnih klauzula mira, a inače su vekovno opredeljeni jedni na druge. Finska geografski dobrim delom pripada Ruskoj niziji. Ako bih smeo da grubo poredim, ono što je Nemcima i Francuzima Alzas i Lorena (ili Nemcima i Česima Sudeti), to je Karelija Rusima i Fincima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

што се тиче група армија А и Б. циљ овеих група био је по првобитном плану стаљинград. груп армија Б је требала да заузме стаљинград, док би група армија А имала за задатак чувања позадине и ако буде потребе да прискочи у помоћ групи армија А. по заузимањ стаљинграда, чекали би пролеће 43ће године и тек онда би се упутиле дотичне армије на кавказ и нафтоносна поља. међутим због изузетих успеха на почетку операције, хитлер издаје наређење да геупа армија а сама крене на кавказ и да се истовремено заузме саљинград и кавкаска поља. ово је дефинитивно била једна од многих његових грешака, јер није веровао својим генералима који су були против промене плана, али су ипак урадили како је хитлер желео. линија фронта била прео 1500км у ширину и преко 500км у дубину (чак можда и више). са слабим позадинским снагама које су биле развучене на овако великом фронту било је јасно да ће обе акције пропасти. руси су то искористили и опколили су групу армија Б, тачније чувену шесту армију већ у новембру 42.

данас је лако да кририкујемо неке ствари које су се десиле у прошлости, али једно је битно. да је хитлер имао веће поверење у његове генерале ко зна како би ве поједине битке завршиле и у чију корист.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::што се тиче група армија А и Б. циљ овеих група био је по првобитном плану стаљинград. груп армија Б је требала да заузме стаљинград, док би група армија А имала за задатак чувања позадине и ако буде потребе да прискочи у помоћ групи армија А. по заузимањ стаљинграда, чекали би пролеће 43ће године и тек онда би се упутиле дотичне армије на кавказ и нафтоносна поља. међутим због изузетих успеха на почетку операције, хитлер издаје наређење да геупа армија а сама крене на кавказ и да се истовремено заузме саљинград и кавкаска поља. ово је дефинитивно била једна од многих његових грешака, јер није веровао својим генералима који су були против промене плана, али су ипак урадили како је хитлер желео. линија фронта била прео 1500км у ширину и преко 500км у дубину (чак можда и више). са слабим позадинским снагама које су биле развучене на овако великом фронту било је јасно да ће обе акције пропасти. руси су то искористили и опколили су групу армија Б, тачније чувену шесту армију већ у новембру 42.

данас је лако да кририкујемо неке ствари које су се десиле у прошлости, али једно је битно. да је хитлер имао веће поверење у његове генерале ко зна како би ве поједине битке завршиле и у чију корист.

O tome je već bilo reči i ta primedba je na mestu. Pogledaću ponovo kod Krivošejeva pa ću ti tačno skenirati šta je bio strateški zadatak ovih grupa armija.

Što se tiče Hitlera i njegovih generala, ta priča je odavno ispričana. Već 1941. godine, kada je 6. decembra Rokosovski počeo protivofanzivu nemački generali (kojima se ne može osporiti vrhunsko štapsko znanje i poznavanje veštine ratovanja) znali su kako će se rat završiti i neverovatno hrabro su neki od njih (posebno Guderijan i Romel, njegove vedete) predlagali da se rat već tada okonča na zateknutim pozicijama. Međutim, priča o kompleksu jednog molera i rezervnog kaplara uradila je svoje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала сирјус

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Međutim, priča o kompleksu jednog molera i rezervnog kaplara uradila je svoje...
Мени то више личи на блефирање у картама.
Хитлер је постигао огромне успехе у почетку рата - који не би били могући да су ”играли на сигурицу”.

Кад се рат захуктао, играло се отворених карата, и ту више није било шансе за Силе осовине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Sirius ::Međutim, priča o kompleksu jednog molera i rezervnog kaplara uradila je svoje...
Мени то више личи на блефирање у картама.
Хитлер је постигао огромне успехе у почетку рата - који не би били могући да су ”играли на сигурицу”.

Кад се рат захуктао, играло се отворених карата, и ту више није било шансе за Силе осовине.

Drugim rečima upravo tako. Blef i drskost na početku, dok razuman svet nije video da je đavo odneo šalu i da ima kukasti krst na čelu. Onda je krenulo otrežnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Švapci su još i prije Hitlera razvijali nove forme rata - jurišni odredi 1918, bombardovanje Londona u WWI, opšta upotreba Cepelina i avijacije, pokretna teška artiljerija, manevar jedinica željeznicom, a kasnije i profesionalni Rajhsver od 100.000 podoficira i oficira koji je lako buknuo u višemilionsku armiju, obuka u SSSR, gradili su i auto - puteve nešto prije Hitlera, mislim i da je "Ahtung Pancer" napisan prije Hitlera.
Ne toliko blef i drskost - reklo bi se talentovana nacija. Kako je već Hitler došao na vlast, ko ga je proigrao i finansirao u to ne ulazim. Uglavnom Njemci kao nacija su bili spremni za nove forme rata i prije Hitlera e sad na koga je Hitler trebao da ih napujda ni u to ne ulazim.
Sve se to "spljeskalo" u Španskom građanskom ratu.
Jedini je problem što je SSSR bio veoma specifičan. A specifičnosti se ne daju planirati. Evo ovi zadnji požari opisuju kakva čudesa mogu tamo da se dese u sred mira a da niko ne mrdne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kljift
Da je Hitler slusao svoje generale na pocetku rata, rat se ne bi odvijao onako povoljno za njih, kako se u stvarnosti odvijao. Nije tu bila u pitanju taktika upotrebe nekih jedinica ili rodova, u pitanju je bilo cisto hazarderstvo, koje moze da upali samo na pocetku, dok te protivnici ne "procitaju". U stvari, tako je i Hitler stekao ugled velikog vojskovodje, i pred njemackim narodom, a najvise pred sobom.