SSSR protiv sila Osovine - rat titana

34

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Za vreme Stolipina u Rusiji je položeno više železničkih šina nego u ostatku sveta zajedno.
Bez Gulaga,Holodomora,čistki i ostalih "špecija".No,ubiše ga dušmani.
-Dobri čoveče,što se tiče brodova oni zaista traju i više od 50 godina ako su kvalitetno sagrađeni.Zato su trajali Ganguti,A.Lazarevi,Novik,Bars . . . Uporedi to sa jadnim trajanjem i nikad dostignutim projektovanim karakteristikama,npr. krstarica klase Kirov.Na papiru izvanredne a u praksi kršine kod kojih se sve kvari(pogon,kupole,nišanski uređaji . . .) bez prestanka pa su morali od Nemaca da kupe skoro završeni Seidlitz da bi naučili kako se gradi krstarica.!!!
-Nije lako graditi brod praznog stomaka i pred uperenim Nagantom.
-Zadugo nisu dostigli kvalitet gradnje kao kod Putilova.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11656

Napisano: 09 Mar 2012 14:25

Мада се слажем са већином наведеног, само да те допуним:
dobri covek ::Nije zabelezeno da je mnogo nemackih komandanata divizija poginulo. Zarobljenih je bilo, ali poginulih, relativno malo. Ruski komandanti armija i frontova su ginuli u neposrednim borbama.
http://www.angelfire.com/ct/ww2europe/stats.html
Citat:Germany's casualty statistics:
Germany lost 136 Generals, which averages out to be 1 dead General every 2 weeks
Germany lost 110 Division Commanders in combat
Air attacks caused 1/3 of German Generals' deaths
84 German Generals were executed by Hitler

На пример, само на Авали су октобра 1944. у једном дана погинула два немачка генерала (један је умро од последица рањавања које је било недељу дана пре).

dobri covek ::Mislim da odgovori na ova pitanja spadaju vec u domen naucne fantastike. Bio je tu skoro jedan film, u glavnoj ulozi je onaj Ruter Kako se zvase, u kome je glavna pretpostavka ovo sto sam gore napisao. Mogu ti reci da i nije bio tako los. Ima i knjiga na tu temu.
Филм "Fatherland је снимљен по истоименој књизи од Роберта Хариса
Мало о књизи:
http://en.wikipedia.org/wiki/Fatherland_(novel)

Филм "Fatherland"
http://www.imdb.com/title/tt0109779/

Dopuna: 09 Mar 2012 14:46

victoria ::Za vreme Stolipina u Rusiji je položeno više železničkih šina nego u ostatku sveta zajedno.
Замолио бих изворе за ову тврдњу.
У Књизи ”The Soviet Economy and the Red Army, 1930-1945” има поглавље о стању железница у СССР-у, где се лепо види затечено стање пруга и возног парка, препоручујем читање.

victoria ::Uporedi to sa jadnim trajanjem i nikad dostignutim projektovanim karakteristikama,npr. krstarica klase Kirov.Na papiru izvanredne a u praksi kršine kod kojih se sve kvari(pogon,kupole,nišanski uređaji . . .) bez prestanka pa su morali od Nemaca da kupe skoro završeni Seidlitz da bi naučili kako se gradi krstarica.!!!
-Nije lako graditi brod praznog stomaka i pred uperenim Nagantom.
-Zadugo nisu dostigli kvalitet gradnje kao kod Putilova.

Не знам зашто су крстарице класе Киров имале јадно трајање? Иако су биле оштећене током рата, последње су повучене су из употребе 70-тих, кад су биле добрано застареле.
http://en.wikipedia.org/wiki/Kirov_class_cruiser#World_War_II



offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Napisano: 09 Mar 2012 16:36

Citat:Замолио бих изворе за ову тврдњу.
У Књизи ”The Soviet Economy and the Red Army, 1930-1945” има поглавље о стању железница у СССР-у, где се лепо види затечено стање пруга и возног парка, препоручујем читање.

Evo zašto je zatečeno stanje bilo takvo
Citat: . . .During the First World War and especially the Russian Civil War more than 60% of the Russian railway network and more than 80% of the carriages and locomotives were destroyed . . .wikipedia
A evo kako je bilo pred Veliki Rat
Citat: . . .The result, according to one observer was that: "Russian railroads gradually become perhaps the most economically operated railroads of the world . . .
wikipedia,

Evo šta o Stolipinu kaže
Citat:Владимир Лавров, заменик директора Института за историју Руске академије наука, доктор историјских наука
Земља Петра Столипина
. . .Сетвене површине су од почетка века до 1914. године порасле просечно за 14 процената, а нарочито у великим размерама на Северном Кавказу – за 47, и у Сибиру − за 71 проценат. За време реформе промет минералних ђубрива повећан је седам пута, пољопривредних машина пет и по пута. Од 1908. до 1912. године производња јечма је порасла за 62 процента, кукуруза за 45, пшенице за 37,5. Чак и у неродним годинама, 1908. И 1912, земља је производила 11,5 процената светског извоза пшенице, а у родним годинама 1909−1910. – 40 процената! Жетва житарица 1913. године била је за трећину већа него у САД, Канади и Аргентини заједно! До светског рата наша земља је нагомилала такве залихе жита које су биле довољне за рат, па су чак и претекле бољшевицима који су у потпуности појели „проклету прошлост“ до 1920. године. . .

A evo šta o životu u Rusiji u 1912-oj kaže Lav Lurie,istoričar iz Pitera.Stolipin je tada već bio mrtav ali rezultati njegovih reformi nisu.Pa,da vidimo!
Citat:Пре сто година, 1912. године, Русија је живела боље него икад пре. A пре тога страшне године руских немира - 1905, 1906, 1907. година: побуне војника, уништавање имања, пушкарања у центру главног града. Немири су, на крају крајева, довели до Устава, до председника владе Столипина, а такође су омогућили интелигенцији да у штампи некажњено разматра судбину Русије. Револуција је пала у засенак и на њу се гледало исто, као данас на кобне 90-те.
1912. године темпо раста БДП је био изненађујући, значајно су просперирали не само градови, већ и села. Током целокупне историје наше земље њена привреда се никад није развијала тако комплетно и запањујуће. Количина истопљеног гвожђа 1910. године је износила 186 милиона пуди (пуд je стара руска мера за тежину, 1 пуд -– око 16 кг, прим. прев.), а 1912. године — 256 милиона. 1910. године произведено је 1,522 милиона пуди каменог угља, а 1913. године већ 2,214 милиона. За три године (1911-1914) основни капитал руских фабрика машина је порастао са 120 на 220 милијарди рубаља. За 12 година од 1900. године производња бакра и мангана је порасла петоструко.
«Златна киша» је облила буквално све слојеве становништва. Сељак је по први пут постао важан купац: петролејки, шиваћих машина, сепаратора, лима, каљача
. . .Петроградски радници су писали новине, живели у посебним становима (а издавали под закуп део својих просторија), ишли са женама у шеширима у «Народни дом» на Шаљапина . . .


Dopuna: 09 Mar 2012 16:42

Zaboravih na krstarice klase Kirov.
Citat:Не знам зашто су крстарице класе Киров имале јадно трајање? Иако су биле оштећене током рата, последње су повучене су из употребе 70-тих, кад су биле добрано застареле
-Pogledaj kako su se pokazale u prvom ratu kojem su učestvovale,Zimskom.Jedan dan pucaju pa onda na popravku,Gangutima se to nije dešavalo.
Citat:While Voroshilov was laid down first, Kirov was the prototype for the class and was completed first. Her trials were a disappointment as her Italian-built turbines initially had minor defects and she was a knot slower than guaranteed. The Italians pointed out that the guarantee only applied if she displaced 7200 tonnes or less, and she was overweight by over 500 tonnes (490 long tons; 550 short tons). Her turrets had numerous teething problems and inflicted more blast damage than anticipated, which showed that her welding plan had not been followed. Her firing arcs were reduced in an attempt to mitigate the problem
-Ima toga još,nailazio sam sporadično pregledajući teme o učešću Crvene Flote u VOR-u.Već sama činjenica da je morao biti kupljen Seidlitz ukazuje na to šta su sami rukovodioci flote mislili o Kirovu.Nije to bila uspešna klasa.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11656

victoria ::Evo zašto je zatečeno stanje bilo takvo
Citat: . . .During the First World War and especially the Russian Civil War more than 60% of the Russian railway network and more than 80% of the carriages and locomotives were destroyed . . .wikipedia
A evo kako je bilo pred Veliki Rat
Citat: . . .The result, according to one observer was that: "Russian railroads gradually become perhaps the most economically operated railroads of the world . . .
wikipedia,

Хвала на подацима, али то није одговор који сам тражио (извор за болдовану тврдњу).

У књизи коју сам препоручио има још података.
Стање пруга у Русији/СССР је било далеко од доброг. Пуно насипа је било урађено само од земље (без туцаника), која често није била добро утабана те се слегала. Тежина шина је била мања, што је све заједно узроковало мање осовинско оптерећење. Доста старих вагона је било двоосовинско (мање носивости од новијих са дуплим осовинама).
Железничка мрежа је била најгушћа на западу земље, и ка истоку све ређа. Чак и у западним крајевима је била доста мање густине и носивости него у Европи и САД.
Железничка сигнализација је била лоша, тек током рата је унапређена америчком помоћу.
Итд. итд...

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Je li u te karakteristike koje obojica navodite uracunat novopripojeni deo zemlje? Onaj deo, "zapadniji od zapada"?
Pa po tadasnjim normama tri kilometra od granice nije ni bilo naselja.
A treba uracunati i cinjenicu da su imali brodski transport u velikom delu zemlje gde nisu imali zeleznice.

Inace, tema zeleznica je vrlo interesantna, jer je veliki deo transporta u drugom sv.ratu isao upravo njome.

Evo jednog foruma, gde se mogu naci razni podaci o zeleznicama u carskoj Rusiji, SSSR-u i danasnjoj Ruskoj federaciji.
http://scbist.com/ekskurs-v-istoriyu-zheleznyh-dorog/

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Vathra,ja nisam rekao da je ukupna dužina pruga bila veća nego u drugim zemljama već da je u tom periodu položeno više šina nego u ostalim zemljama zajedno.Pronaći ću jedan od izvora za to,podatak je prilično poznat i pojavljuje se kada god se povede reč o Stolipinu i periodu posle rata sa Japanom i februarske revolucije.Kada je reč o signalizaciji ne znam odakle podatak da je bila toliko loša,ruski mobilizacija i transport trupa u ranoj fazi rata je bio(la) izuzetno brz,prebrz,na zahtev saveznika,naročito Francuza.Železnica je to ipak odradila,preterana brzina mobilizacije i razvoja trupa je donela probleme druge vrste.(nekompletnost jedinica i ost.)Srljanje ima svoju cenu.
-Petropavlovsk(pod imenom Marat) je predstavljao Crvenu flotu u Spithedu kada je krunisan engleski kralj !!!
-Tek da vidiš započete i u različitim fazama izgradnje zatečene bojne krstaše klase Borodino(Izmael,Kinburn,Navarin). Kakve su to zveri bile a topovi 356 mm (po dvanaest ,veća vatrena moć nego klasa King George V "mlađa od njih skoro tri decenije)za njih već ispitani !!!
-Razmišljam da postavim temu o ruskoj carskoj mornarici toga perioda(nakon 1905-e)ali sam u stalnoj vremenskoj oskudici.Ako to neko uradi rado bih pomogao koliko god mogu,ima dosta toga zanimljivog i iznenađujućeg,naročito za ljude koji ,pod uticajem kasnije propagande,carsku Rusiju vide samo u najružnijem svetlu.Nije baš sve tako bilo.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Ja sam o carskoj mornarici procitao samo da je posle rata 1905.g. izgubila snagu na Pacifiku i da je snazno prisustvo flote na Pacifiku izuzetno vazno za Rusiju , tada i danas. Nije u pitanju kvalitet tehnike, on je kao i sve ostalo, odgovarao tom vremenu. U pitanju su ljudi koji su vodili tu flotu, sedeci u stabovima. Pa u pojedinim komandama se uopste nije ni govorio ruski jezik. Kada se komandanti zovu fon-ovo ili fon-ono, ne mozes ocekivati da im je posebno stalo do Rusa i Rusije. Za platu nista ne kazem.

A ulaskom aviona u rat na moru, brodovi drednosti, pa i bojni brodovi izgubili su veliki deo svog znacaja. Iako pomorska zemlja, Rusija i nema toplo more, to je njihov veliki problem. Praticu temu o mornarici, iako se bojim da malo znam. Ne bojim se, stvarno malo znam.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Citat:Je li u te karakteristike koje obojica navodite uracunat novopripojeni deo zemlje? Onaj deo, "zapadniji od zapada"?
Kada govorimo o zatečenom stanju železničkih pruga u SSSR,nakon pada carevine,treba imati u vidu da je najrazvijeniji deo zemlje izgubljen.Carska Rusija je imala u svom sastavu dobar deo Poljske(uključujući Varšavu) i Finsku i još . . .Tako da je gubljenjem tih teritorija izgubljen i dobar deo pruga.To može da stvori konfuziju prilikom upoređivanja stanja pre i posle.
-Dobri čoveče,sajt je ,verujem,odličan ali traže da se registrujem a ja ne znam ruski. GUZ - Glavom U Zid

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9720
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Jeл мени неко може да каже од вас овде, какве везе имају ваши постови са ратом између СССР и Наци Немачке...

викториа

видела се моћ те царске русије 1905 када је до ногу њена војска и морнарица потучена од царске морнарице и војске јапана...тада почиње пропаст те царске русије, а потпуни крах је доживела поразиам од шваба 1914-15....што је долило само уље на ватру и изродило се у револуцију...

нон стоп се иде у ОФ...јер у свакој причи мора да биде понека мирођија.....

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Kakva je to corba bez mirodjije?
Licno mislim da ima veze.
Zeleznica je strategijsko pitanje svakog rata, od americkog rata za nezavisnost do danasnjih dana.
I ne samo zeleznica. Vec sam napisao da je na primer Nemcima trebalo 360-380 zeleznickih kompozicija dnevno samo za grupu armija "Centar". Kako je sva silna tehnika stigla iz stepa iza Staljingrada da ucestvuje u bici kod Kurska? Nesto jeste letelo, to je tacno. Ali sve ostalo je prevezeno zeleznicom.

Jos jedan podatak, vezan za zeleznice: oko 100 kompozicija svakog dana rata angazovali su nemci za "potrebe" svojih koncentracionih logora.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 418 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 0 sakrivenih i 414 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Boris90, goxin, havoc995, ruma