SSSR protiv sila Osovine - rat titana

49

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Saglasan.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3608
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

naletih na internetu:

http://www.dnevno.hr/magazin/ekalendar/zanimljivos.....43296.html



offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Njega stigla kletva izgleda "Dabogda krivoglav po svetu isao!"

Upravo sam procitao, da su svedjani uspesno dekriptirali sovjetske kodove u toku finskog rata, pa svu potrebnu dokumentaciju i podatke predavali fincima.
Podaci dobijeni dekriptiranjem su uspesno korisceni, jer su stizali na vreme.

Dekriptiranje je bilo posledica velikog (i verujem nepotgrebnog) obima radio saobracaja izmedju ruskih jedinica u toku pripreme napada.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

EOD ::naletih na internetu:
http://www.dnevno.hr/magazin/ekalendar/zanimljivos.....43296.html
Овај текст ме подсјећа на ово:'' - Ракетчики повоевали неплохо, сбив двадцатью ракетами два американских самолета.
Эти слова вызвали недоумение на лицах советских специалистов - ведь по их расчетам было сбито 12 самолетов, но доклад продолжается:
- Но поистине выдающихся успехов добились отряды самообороны девушек, которые, переняв боевой опыт отрядов самообороны стариков, сбили из карабинов 10 американских самолетов, затратив на них всего лишь двадцать патронов...
Недоумение сменяется изумлением. Кто-то из советников не выдержал:
- Зачем же мы тогда посылаем вам эшелоны ракет? Давайте пригоним вагон патронов - его на всю американскую авиацию хватит!
Вьетнамец сделал вид, что не понял реплики, а после совещания подошел к группе советников и попытался оправдать свои слова:
- Вы не понимаете, ведь у нас идет народная война. И мы должны подобными примерами поднимать энтузиазм народа. Таковы тонкости нашей политики.'' Цитат узет одавде: http://pvo.guns.ru/s75/s75.htm

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6369

Napisano: 04 Jun 2012 2:31

The Continuation War (Finnish: jatkosota, Swedish: fortsattningskriget, 25 Jun 1941 – 19 Septembar 1944) bio je drugi od dva rata između Finske i SSSR, vođen tokom Drugog Svjetskog rata.

Samo ime “Rat Kontinuiteta” (ili bolje reći Nastavljeni - produženi rat) upotrijebljeno je da bi se djelovanje Finske naslonilo na Zimski rat, završen godinu dana ranije. Sovjeti su sa druge strane I ovaj rat smatrali dijelom Velikog Otadžbinskog Rata protiv Njemačke i njenih saveznika. Njemačka je na djelovanje Finske u oblasti Karelije, jezera Ladoge te poluostrva Kola gledala kao na dio svojih operacija protiv SSSR. Njemačka je Finskoj obezbjeđivala ključnu podršku i snadbjevanje ratnim materijalom kao i sadejstvovanje sa jedinicama Finske vojske tokom samih operacija.

Rat između Finske i SSSR počeo je 22 Juna 1941, na dan početka njemačkog napada na SSSR. Otvorene borbe počele su sovjetskom ofanzivom vazduhoplovnih snaga i bombardovanjem finskih gradova 25 Juna 1941. Naknadne finske operacije biće ciljane ka Karelijskoj Pevlaci i Ladoga – Kareliji, prostoru koji je bio u sastavu Finske prije Zimskog rata, te zauzimanje istočne Karelije do Septembra 1941. Na Karelijskoj Prevlaci Finci su zaustavili svoju ofanzivu na 30 kilometara od Lenjingrada, na mjesto gdje je bila granica sa SSSR prije WWII. Finska vojska nije napala Lenjingrad. No I na taj način učestvovali su u opsadi Lenjingrada držanjem osvojene teritorije na Karelijskoj Prevlaci. Sovjetske vazduhoplovne snage bombardovale su Helsinki i druge veće gradove. Sa teritorija koje su 1941 osvojili i dvije i po godine držali u Ratu Kontinuiteta, ljeta 1944 biće otjerani u velikoj ofanzivi Crvene armije. Prekid vatre i neprijateljstava biće prihvaćeni 5 Septembra 1944 a Moskovski Mir, dokument kojim će i zvanično biti objavljen prekid neprijateljstava biće potpisan 19 Septembra. Pariskim mirovnim sporazumom rat je formalno zaključen 1947. Finska je ustupila Petsamo i rentirala Porkalu u korist SSSR, i prihvatila plaćanje reparacija u visini od 300,000,000 američkih dolara što je bilo jednako polovini bruto društvenog proizvoda Finske iz 1939. No Finska je ipak uspjela da zadrži nezavisnost.

Zimski rat

23 Avgusta 1939, SSSR i Njemačka potpisale su Molotov Ribentrop Pakt gdje su nezavisne zemlje Finska, Estonija, Latvija, Litvanija, Poljska i Rumunija podjeljene u interestne sfere, pri čemu je Finska potpala pod sferu uticaja SSSR. Neposredno posle toga Njemačka će napasti Poljsku, a SSSR će zauzeti istočni dio Poljske do 17 septembra. Zatim je Moskva zahtjevala od Baltičkih država dozvolu za uspostavljanje vojnih baza na njihovoj teritoriji. Baltičke države prihvatile su ultimatum, I dogovori su potpisani u Septembru i Oktobru.
Oktobra 1939, SSSR je pokušavao da pregovorima sa Finskom dobije teritorije na Karelijskoj Prevlaci , ostrva u Finskom Zalivu i uspostavu vojnih baza pored Helsinkija. Finska vlada odbila je zahtjeve zbog čega je Crvena Armija 30. Novembra 1939 napala Finsku. Liga Naroda nije imala uticaja na sovjetsku politiku. Internacionalna pomoć Finskoj je planirana ali malo šta od toga je materijalizovano. Švedska je poslala najviše pomoći. Moskovskim mirovnim sporazumom 12 Marta 1940, biće završen Zimski rat. Po Sporazumu Finska je izgubila jednu devetinu svoje teritorije i 13 procenata ekonomskih kapaciteta. No Finska je ipak spriječila mogućnost da bude anketirana od strane SSSR.

Privremeni mir.

Pokušaj Finaca da se oslone na Ligu Naroda i Nordijske zemlje, smatraće se greškom. Javno mijenje zahtjevalo je vraćanje Finske Karelije. Odbrana države proglašena je prvim priritetom i polovina državnih rashoda odlazila je na pripremu zemlje za rat. Finska će dobiti ratni materijal kupljen ili doniran tokom Zimskog rata. U južnom dijelu Finske Sovjetski Savez uspostaviće vojnu bazu Hanko, pored Helsinkija sa personalom od oko 30.000 ljudi.
Finska je takođe morala da evakuiše oko 420.000 civila sa teritorija ustupljenih SSSR. Da bi se obezbjedilo snadbjevanje hranom evakuisanom stanovništvu pristupilo se kultivaciji svih mogućih površina. Radilo se o “Brzom planu naseljavanja”. Finsko vođstvo je željelo da sačuva duh jedinstva koji je održao zemlju tokom Zimskog rata. Napušteni su praznici i tradicije koje su po bilo kojem osnovu raslojavale stanovništvo. Relacije između SSSR i Finske ostale su zategnute, a bilo je i prigovora o načinu ispunjenja uslova iz Mirovnog Sporazuma. Finska će opasnosti za koje je smatrala da joj i dalje prijete od SSSR pokušati da anulira dogovorom o zajedničkoj odbrani sa Norveškom i Švedskom, no ove diplomatsko - vojne pokušaje Finaca SSSR će spriječiti.
Situacija na međunardnoj sceni takođe će se komplikovati. Finska je bila pro – zapadno orjentisana i sa Britanijom je preogovarala o trgovinskom ugovoru. No Njemačka će 1940 izvršiti invaziju Danske i Norveške i već 9 Aprila Britanija će biti odsječena od Skandinavije. Padom Francuske, prozapadna orjentacija nije se više uzimala ni kao opcija. Finska je sa Švedskom bila opkoljena totalitarnim režimima SSSR i Njemačke.
Pri tome Sovjetski Savez uspješno je “sovjetizovao” Baltijske države, a odmah posle toga Molotov će kontaktirati Fince i zahtjevati pravo na rudu nikla u oblasti Petsama. Finci će nerado prihvatiti i zahtjeve za uklanjanje fortafikacija na Alandskim ostrvima kao i ustupanje željeznica Sovjetima za transport trupa u bazu Hanko. SSSR će pritiskati Finsku i sa statusom pro – komunističkih političkih frakcija.
Ovakav razvoj događaja potaknuće Finsku da saveznika potraži u Trećem Rajhu. Tokom Zimskog rata, Njemačka da ne bi kvarila odnose sa SSSR nije otvoreno podržala Finsku ali je vršila tajne isporuke naoružanja i vojne opreme. Njemačka kompanija IG Farben sklopiće ugovor sa finskom stranom, a kontra Sovjetima, o preuzimanju 60 procenata proizvodnje rude nikla iz Petsama. Pri tome su njemačke kompanije bili stari gosti i partneri, posebno u finskim brodogradilištima u vremenima kada Njemačka nije smjela da radi na projektima izgradnje podmorničke flote.
18. Decembra 1940 Hitler će odobriti Operaciju Barbarosa. U tim planovima niz evropskih država zajedno sa Finskom imaće svoje mjesto.

2. i 3. Divizija “planinskih lovaca” ubaciće se Juna 1941 u oblast Petsama iz okupirane Norveške u cilju zaštite svojih koncesija ali i ispunjavanja zadataka iz “Barbarose”.
U proljeće 1941 SSSR će prema Finskoj pokušati i sa mekšim pristupom ne bilo ja kasno. Kolizija je bila neizbježna.

20 Maja, Njemačka je pozvala finske oficire na savjetovanje u Njemačku da bi dogovorili koordinaciju tokom Operacije Barbarosa. Akteri su se sreli 25 - 28 Maja u Salcburgu i Berlinu, a nastavak brifinga nastavljen je u Helsinkiju od 6 do 9 Juna. Složili su se o uslovima dolaska njemačkih trupa, mobilizaciji divizija u Finskoj i načinu njihovog učešća. Dogovoreno je da Finska Armija započne mobilizaciju 15 Juna, ali im Njemci nisu otkrivali datum napada na SSSR. Dogovori sa Njemcima bili su poznati jedino malom broju političkih i vojnih glavešina. Ostalim čkanovima Vlade i Generalštaba odluke će biti saopštene 9 Juna 1941, kada će i započeti mobilizacija rezervista pod krinkom zategnutih odnosa između Njemačke i SSSR.

Raspored snaga.
Njemci su preuzeli odgovornost za 500 km (310 mi) linije fronta u sjevernoj Finskoj, u Finskom Laplandu. Finska armija je 1941 bila daleko jača nego tokom Zimskog rata. Brojno stanje je procjenjeno na 475,000 ljudi sa relativno snažnom artiljerijom. No postojao je samo jedan tenkovski bataljon sa velikim nedostatkom motornih vozila.
Na početku rata, SSSR je imao 18 divizija u regionu, protiv 15 finskih i 4 njemačke divizije. Finci su takođe uspostavili prevlast u vazdušnom prostoru. Situaciju Sovjetima nije olakšavala ni činjenica da su glavne snage sa većinom MTS i rezervi morale biti raspoređene na Zapadnom frontu.
Njemačke trupe napašće SSSR 22 Juna iz svih pravaca, ali ne i iz Finske. Njemački minopolagači položiće dva velika minska polja preko Finskog zaliva u kasnim satima 21 Juna. Iste noći, njemački avioni iz pravca Finskog zaliva letjeće ka Lenjingradu gdje će u tamošnjoj luci i ušću rijeke Neve izbaciti mine. Na povratku, ovi avioni sletjeće na aerodrom Utti radi popune gorivom. Rano ujutro 22 Juna finske snage lansiraće Operaciju Kilpapurjehdus, okupiranja demilitarizovanih Alandskih ostrva. Ova operacija izvedena je u koordinaciji sa Njemcima i značila je ozbiljno narušavanje međunarodnih normi.

21 Juna, počeće sa koncentracijom na Finsko- Sovjetskoj granici, gdje su zauzeli odbrambene položaje. Finska je mobilisala 16 pešadijskih divizija, jednu konjički brigadu, i dva lovačka bataljona KoVa, koji su bili na nivou pešadijskih brigada, sem 1. Brigade ojačane oklopnim bataljonom. Postojali su i samostalni bataljoni, naročito Graničnih jedinica, koji su tokom dejstava uglavnom korišteni za izviđanje. Sovjetski planovi sa druge strane procjenjivali su da Finska može da mobiliše 10 pešadijskih divizija, kao što je i uradila tokom Zimskog rata, ali nisu uzeli u obzir ratni materijal koji je pristigao u međuvremenu kao i povećan broj finskih rezervista. Dvije njemačke divizije planinske pešadije stacionirane su u Petsamu, i dvije pešadijske divizije Vermahta stacionirane su u Sali. Ujutru. 22 Juna njemački planinski korpus iz Norveške počeće sa prebacivanjem ka Petsamu. Finska još nije dozvoljavala direktne njemačke napade sa njene teritorije na SSSR. Istog dana još jedna pešadijska divizija Njemačke vojske biće pokrenuta iz Osla ka položajima naspram Ladogijske Karelije.

SSSR.

Sovjeti će Karelijsku Prevlaku pokriti sa 23. armijom. Ladogijsku Kareliju braniće 7. armija. U region Murmansk – Sala biće raspoređena 14. armija sa 42. korpusom. Crvena armija takođe će imati 40 samostalnih bataljona i fortafikacionih jedinica. U Lenjingradu su bile stacionirane tri pešadijske divizije i jedan mehanizovani korpus. Tokom početnog, uništavajućeg napada njemačke Luftvafe na Sovjetsko Vazduhoplovstvo, vazduhoplovne jedinice Sovjeta pored Finske ostale su netaknute, radilo se o 700 aviona uz nešto aviona Baltičke Flote naspram 300 aviona Finske avijacije.

Kampanja 1941.

25 Juna, Sovjetski Savez lansiraće vazdušnu ofanzivu sa 460 lovaca i bombardera ciljajući 19 aerodroma u Finskoj no usljed loših obavještajnih podataka i loše preciznosti pogodiće gradove i naselja. Gradovi su pretrpjeli određena razaranja, a oborena su 23 sovjetska aviona. Finska je tvrdila da je ovaj vazdušni napad novi otvoreni napad SSSR na Finsku i finski parlament odobrio je vođenje novog “odbrambenog rata”. No na Zapadu su Finsku smatrali njemačkim saveznikom. 1941, većina Finaca će u novom sukobu sa SSSR vidjeti šansu da povrate ono što im je po njihovom shvatanju nepravedno oduzeto tokom Zimskog rata.
SSSR će sa druge strane tvrditi da je vazdušni napad ciljan na njemačke položaje u Finskoj, naročito na aerodrome. U isto vrijeme, sovjetska artiljerija stacionirana u bazi Hanko počela je sa granatiranjem ciljeva u Finskoj a izveden je i manji napad sovjetske pešadije na graničnu liniju kod Parikala.
Sovjetska komanda boriće sa sa njemačkim invazionim snagama uz veoma tešku situaciju na svim frotovskim pozicijama. Zbog takvog razvoja događaja sovjetska vazdušna ofanziva neće biti praćena ofanzivom Crvene armije. 10. Mehanizovani korpus i 237. pešadijska divizija biće povučeni iz Ladogijske Karelije, uz prekomandu rezervi postojećih jedinica sa sektora granice sa Finskom na sektor centalnog dijela SSSR.

Zauzimanje Ladoške Karelije.

Finski planovi za ofanzivu na Ladogijsku Kareliju bili su gotovi do 28 Juna. Napad je počeo 10 Jula i do 16 Jula dostignute su obale jezera Ladoge uz presjecanje sovjetske odbrane na dva dijela, uspješno sprečavajući uspostavljanje jedinstvene sovjetske odbrane. Finski Glavni Štab 25 Jula zaustavio je ofanzivu u Ladogijskoj Kareliji posle osvajanja prostora Ladogijske Karelije prepuštene Sovjetima 1940. Napredovalo se do Vitele, a zatim se pažnja obratila na ostale sekcije fronta. Tokom samih borbi sovjetski kontranapadi biće česti, uz pokušaj izvođenja jednog snažnijeg kontranapada. Takođe Sovjeti će se boriti u fortafikacijama, i izolovanim oblastima no često će biti opkoljavani. Pokušaj Sovjeta da izvedu snažniju kontraofanzivu 29 Jula, propašće posle zasjede u kojoj je upao automobil sa načelnikom štaba sovjetske 198.divizije, potpukovnikom Sinjukom. U toj akciji, Finci će doći do planova za kontraofanzivu koja je trebala da krene za 24 časa. Takav razvoj događaja omogući će im da pripreme tačno određene sektore za odbranu, a da na drugim mjestima nastave sa napadima.
Finske ofanzivne operacije nastaviće se do 23 Avgusta kada će posle zauzimanja Suojarvija finsko napredovanje u Ladogijskoj Kareliji biti stopirano.

Zauzimanje Karelijske Prevlake.

Finski II Korpus (II AK) počeo je ofanzivu na Karelijsku Prevlaku 31 Jula. Finske snage doći će 9 Avgusta do obala jezera Ladoga, opkoljavajući tri sovjetske divizije na odbrambenim položajima na sjeverozapadnoj obali jezera. 22 Avgusta Finski IV AK krenuo je sa ofanzivom sa granične linije iz 1940 i II AK I nastavila napredovanje ka Vilpuriju. Do 23 Avgusta, Finski II Korpus došao je do Vuoksi vodovoda sa istoka i nastavio napredovanje u cilju opkoljavanja sovjetskih snaga u Vilpuriju. Sovjetima je naredba za povlačenje došla prekasno, i divizije su izgubile dosta od svoje opreme kao i značajan broj ljudstva. Evakuacija je izvršena preko Koivisto ostrva.
Teško rastrojena sovjetska odbrana nije uspjevala da zadrži finsko napredovanje i 2 septembra finske snage dostići će graničnu liniju iz 1939 u čitavoj dužini. Teške borbe do 20 septembra vodiće se za mjesto Novij Beloostrov, odakle će Sovjeti u kontranapadu izbaciti finske snage. Posle toga linija fronta će se stabilizovati.

Osvajanje Istočne Karelije.

Finska ofanziva na Istočnu Kareliju počeće u Julu u sjevernoj sekciji fronta. Na početku Septembra, napad na sjevernoj sekciji dostići će Rukajarvi (Rugozero) i finski Glavni Štab tu će zaustaviti dalje napredovanje. U južnoj sekciji fronta 27 Avgusta, Finski Glavni Štab narediće dostizanje rijeke Svir . Finske trupe presjeći će Kirovsku željezničku prugu a 7 Septembra preći će rijeku Svir, posle čega će zaustaviti svoju ofanzivu. Finske trupe dostići će obale Jezera Onjega do 24 Septembra a grad Petrozavodsk biće zauzet 1. Oktobra posle sovjetskog povlačenja u cilju izbjegavanja opkoljavanja. 6 Novembra, finski Glavni Štab narediće zauzimanje grada Karhumaki te prelzak u odbranu. Finske snage zauzeće Karhumaki i Povenets posle čega će zaustaviti svoje napredovanje početkom Decembra.

Pomorska kampanja.

Baltička Flota dočekala je rat na snažnim pozicijama, no pomorsko miniranje, vazdušna premoć i brze promjene linija fronta na kopnu natjeraće Sovjetsku Mornaricu da evakuiše baze Kronštat i Lenjingrad. Evakuacija iz Hanka i Talina biće skupo plaćena. Kako se Sovjetska Mornarica povukla na istočni kraj Finskog Zaliva ostavila je čitavo Baltičko More sa ostrvima Njemcima i Fincima. Iako će sovjetske podmornice pokušavati da poremete njemački saobraćaj na Baltiku, Baltičko more će ipak sve do 1944 biti “njemačkim jezerom”. Mada se Sovjetska Mornarica povukla u žurbi, ipak će uspjeti da postavi minska polja, koja će Njemcima i Fincima uzrokovati gubitke.
Baltičko more, a naročito Finski Zaliv postaće najgušće minirani pomorski pojas na svijetu. Biće postavljeno 60.000 mina i prepreka. No i u tim uslovima vodiće se izuzetno oštre borbe, doduše sa manjim snagama ali veoma intenzivne. Vodiće se borbe sa nadvodnim i podvodnim plovilima, evakuacije i podrške snagama KoVa, uz borbu za vazdušnu premoć.
Posebno poglavlje djelovanju pomorskih snaga pripada sektoru jezera Ladoga. Lenjingrad, možda i najvažniji grad Rusije i SSSR biće opkoljen. i odsječen. Pošto se osvajanje grada za njemačku komadnu učinilo preskupim i prekomplikovanim, odlučili su se na taktiku davljenja. 8 Septembra njemačke snage zauzeće i poslednje parče kopna koje je povezivalo Lenjingrad sa Velikom Zemljom. Hitler je naredio da se kapitulacija Lenjingrada ne prihvati. Luftvafe će ubrzo početi sa sa vazudušnim napadima u cilju izazivanja požara. Biće zapaljena skladišta hrane iz kojih će šećer teći poput vulkanske lave. Hrana koja će se na brzu ruku izvlačiti iz zapaljenih skladišta biće bacana na zemlju. Preživjeli mučenici opsade Lenjingrada tvrdili su da je zemlja, natopljena šećerom, brašnom, mašću bila otkopana i pojedena.
Jedina linija snadbjevanja Lenjingrada sa Velikom zemljom vodiće preko uskog vodenog pojasa jezera Ladoge, sve do 1942, kada će biti deblokirana jedna pruga normalnog kolosjeka. Do tada Lenjingrad će biti snadbjevan bilo plovidbom manjih brodova, bilo drumskim saobraćajem preko zaleđenog jezera. Ni vazdušni napadi, ni artiljerijska bombardovanja, ni sam rizik vožnje preko leda neće zaustaviti Sovjete u namjeri da održe “Put Života”. Finci i Njemci će u cilju presjecanja plovidbe na Ladogi formirati i dvije flotile, Finci Naval Detachment K, Njemci Einsatzstab Fahre Ost uz italijansku eskadru torpednih čamaca MAS. Sa italijanskim i finskim toprednim čamcima MAS i Sisu, njemačkim ferijima ravnog dna Siebel, kao i jurišnim čamcima ipak neće uspjeti da slome sistem sovjetskog brodskog konvojiranja.

Iako Finci nisu direktno krenuli u napad na Lenjingrad, iako su izvodili veoma ograničene vojne pohode sa izgleda jasno zacrtanim ciljevima, ipak su velike nade polagali u brzu pobjedu Trećeg Rajha nad Sovjetskim Savezom. Kako su Njemci napredovali tako su se i u Finskoj javljale ambicije za uzimanjem još teritorija, van granica 1939. Finska se pripremila za kratak rat, no u jesen i zimu 1941 postalo je jasno da je Moskva odbranjena, a da Crvena Armija ipak diše i brani zemlju. Finske snage su tokom napredovanja pretrpjele gubitke, a paralelno sa ratom pojaviće se u samoj zemlji problem nedostatka radne snage kao i nestašice hrane. O kolikom problemu se radilo govori podatak da su Finci morali da demobilišu dio svojih vojnika da bi ih angažovali u poljoprivredi i industriji sprečavajući tako potpuni ekonomski kolaps. Već u oktobru zahtjevaće od Trećeg Rajha oko 170.000 tona žita, što će im biti odobreno, na zahtjev samog Hitlera. Tokom samog napredovanja u Kareliji, Finci će izgubiti 75.000 ljudi, sa 25.000 stradalih tokom samog napredovanja.
Jedna od zanimljivosti finskog učešća u napadu na SSSR je i njihovo djelovanje u njemačkim operacijama na poluostrvu Kola i prema luci Murmansk. Elem možda će ostati u sferi nagađanja da li su ili nisu Finci dovoljno pomogli snažnim njemačkim snagama da u operacijama Arktička, Srebrna i Polarna lisica, zauzmu pol. Kolu i grad Murmansk ili barem presjeku Murmansku željezničku prugu u regionu Kandalakše.

1942 – 43.

Tokom 1942 – 43 neće biti pomjeranja linija fronta. Sovjeti će izvesti napade u oblasti Medvežgorska, rijeke Svir te Kestenga regiona no ti napadi će biti odbijeni bilo zbog razvučenih linija i snadbjevanja bilo zbog tvrdoglavog finskog otpora. U tom pozicionom ratu biće mnogo ubacivanja raznih izviđačkih i partizanskih formacija iza neprijateljskih linija fronta. Iako su Sovjeti uspjevali da se infiltriraju u finske linije komunikacija i snadbjevanja, njihova 1. Partizanska brigada biće gotovo uništena. Jedan od lidera sovjetskog partizanskog pokreta u Finskoj i Kareliji bio je Juri Andropov.
Na Baltičkom Moru Sovjeti će zauzeti ali i izgubiti Gogland ostrva. Ljeta 1942 sovjetska mornarica počeće sa veoma uspješnom kampanjom korištenja podmornica u napadima na njemačke i finske snage, no uskoro će Kriegsmarina i finska mornarica preduzeti korake kojima će sovjetski podmornički napadi biti skupo plaćani. Velike protivpodmorničke mreže biće položene između Porkale i Naisare što će u značajnoj mjeri paralizovati sovjetsku podmorničku flotu.

Tokom napada na SSSR Fincima će se u borbama pridružiti i određen broj dobrovoljaca iz Švedske, Danske, Norveške, Estonije kao i sa područja Karelije. Od Estonaca i Karela inače državljana SSSR biće formiran Kinship Bataljon. SSSR će posle 1944 – 45 tražiti i dobiti njihovo izručenje i većina njih biće likvidirana ili prebačena u radne logore.
Od 1927 godine Finci će formirati radio – obavještajnu službu. Tvrdi se da je uspješno probijala kodove radio saobraćaja Sovjetskog Saveza i drugih zemalja. Tokom Zimskog rata imala je 75 pripadnika, na kraju WWII preko 1.000. Finsko vazduhoplovstvo imaće svoju radio obavještajnu službu sa oko 300 pripadnika.

1944.
Posle poraza njemačke vojske u Staljingradu, Februara 1943, Finska će aktivno tražiti načina da izađe iz rata. Edwin Linkomies formiraće novi kabinet kome će postizanje mira postati prvi prioritet. Povremenih pregovora biće u period 1943 - 44 između Finske na čelu sa njenim predstavnikom Juho Kusti Paasikivi sa jedne strane i Zapadnih Sila i SSSR sa druge strane, ali nikakav dogovor neće biti postignut. Staljin je odlučio da prinudi Finsku na predaju – sovjetsko vazduhoplovstvo sprovelo je bombarderski napad na Helsinki. Vazdušna kampanja Februara 1944 uključivala je tri glavna napada sa 6.000 naleta sovjetske avijacije. Finska PVO odbrana uspjela je da pruži snažan otpor i samo 5 procenata bačenih bombi palo je na planirane mete. Vazdušni napadi pogodili su i Oulu i Kotku ali zbog radio izviđanja i dobro organizovane PVO odbrane bilo je relativno malo žrtava. Finska PVO dobila je osmatračke i nišanske radare kao pomoć od Njemačke uz 18 PVO topova Flak 36 - 88mm. Jedan osmatrački radar biće montiran na trgovačkom brodu Togo koji će u sastavu njemačke mornarice nadzirati VaP Finskog Zaliva. Njemci će odbranu Helsinkija pojačati i sa 12 lovačkih aviona Bf 109G-6. Takođe će finska avijacija bombarderima Ju 88, Do 17 I Bristol Blenhajm vršiti bombarderske napade na sovjetske aerodrome oko Lenjingrada. Iako su sovjetski vazdušni napadi bili veoma jaki i izvođeni avionima Il 4, Li 2, B 25 i A 20, razaranja su bila relativno mala.

U međuvremenu snažna i žestoka odbrana Narve pomognuta od strane Estonaca spriječila je sovjetske ambicije da iz okupirane Estonije vrše amfibijske i vazdušne napade na Helsinki i druge važnije finske gradove. Taktički uspjeh armijske grupe "Narva" od sredine Februara do Aprila prekinula je nadanja Stavke za napad iz pravca Estonije i primoravanje Finske na kapitulaciju. Finska će usljed uspješne njemačke odbrane Narve prekinuti pregovore sredinom aprila 1944 smatrajući sovjetske zahtjeve neprihvatljivim.

Sovjetska strategijska ofanziva.
9 Juna 1944, Sovjetski Savez pokrenuo je glavnu ofanzivu protiv finskih položaja na Karelijskoj Prevlaci i oblasti jezera Ladoga ( sinhronizovano sa Danom D). Na 21.7 km (13.5 mi) širokom pravcu proboja, Crvena Armija je koncentrisala 3.000 artiljerijskih oruđa i minobacača. Na pojednim sektorima koncentracija artiljerijskih oruđa bila je u omjeru 200 cijevi na svakih kilometar fronta (jedna cijev na svakih 5 m (5.5 yd)). Tog dana, sovjetska artiljerija ispalila je preko 80,000 zrna na front duž Karelijske Prevlake. Drugi dan ofanzive, sovjetske snage probiće finske linije fronta. Sovjeti su se probili kroz drugu liniju fronta šestog dana operacije. Sovjetski pritisak na Karelijsku Prevlaku primorao je Fince za dovođenjem pojačanja. Ova je omogućilo drugoj sovjetskoj ofanzivi izvedenoj u Istočnoj Kareliji da naiđe na slabiji otpor i 28 Juna 1944 Crvena armija oslobodiće Petrozavodsk. Glavni cilj ofanzive bio je izbacivanje Finske iz rata.

Finskoj je posebno nedostajalo moderno protivtenkovsko naoružanje za borbu protiv sovjetskih teških tenkova i samohotki. Njemački ministar spoljnih poslova fon Ribentrop ponudiće protivtenkovska sredstva u zamjenu za garancije da Finska ponovo neće započeti pregovore o separatnom miru. 26 Juna, predsjednik Finske Risto Ryti lično je dao garancije. U zamjenu za to Finskoj je isporučeno nekoliko hiljada Panzerfaust i Panzerschreck protivtenkovskih oružja i oruđa. Hitler je takođe poslao 122. Pešadijsku diviziju, i 303. Brigadu jurišnih topova sa polovinom ukupne snage, dok će Luftvafe rasporediti borbenu grupu Kuhlmey za pružanje podrške tokom izvođenja defanzivnih dejstava.

Sa novim snadbjevanjem iz Njemačke, Finska armija zaustaviće sovjetsko napredovanje početkom Jula 1944. Do tog datuma finske snage će se povući oko 100 kilometara, na iste odbrambene položaje na kojima su bile na kraju Zimskog rata. Ovo je bila poznata VKT- linija (skraćeno od "Viipuri–Kuparsaari–Taipale", iskopana i izbetonirana linija fortafikacija od Viipuri do rijeke Vuoksi i jezera Ladoge do Taipale), gdje je finska vojska zaustavila sovjetsku ofanzivu u bici kod Tali-Ihantala uprkos sovjetskoj materijalnoj i brojčanoj nadmoći.
Doći će do ponovne stabilizacije fronta uz obostrano velike gubitke. Nekoliko bitaka vodiće se u kasnijoj fazi rata. Poslednja od njih biće bitka kod Ilomantsi, finska pobjeda, od 26 jula do 13 avgusta 1944. No borba za zaustavljanje sovjetskih ofanziva iscrpiće finske resurse. Njemačka podrška po slovu Ryti-Ribbentrop Ugovora spriječila je katastrofu, ali Finska više neće biti sposobna da izdrži još jedan jači napad.
Sovjetsko napredovanje protiv Grupe njemačkih armija Centar i Sjever dodatno će zakomplikovati stvari u Finskoj (deblokada Lenjingrada i Finskog Zaliva omogućila bi Sovjetima alternativni pravac za izvođenje pomorsko – desantnih operacija). Sa jedva stabilizovanim sopstvenim frontom prema Sovjetima, Finci će smatrati da je došlo vrijeme za izlazak iz rata. Početkom avgusta finski predsjednik Ryti daće ostavku u namjeru da otvori put Finskoj ka pregovorima, što će i biti odluka nove finske Vlade krajem Avgusta. Sovjetski uslovi za za postizanje mira biće oštri, no sa 600,000,000 dolara reparacija cifra će biti prepolovljna na 300,000,000 dolara, na čemu Finci mogu zahvaliti Britaniji i SAD. No Sovjeti će insistirati na kursu iz 1938, što će ipak duplirati sumu.

4 Septembra, biće objavljen prekid vatre sa finske strane. SSSR će prekinuti neprijateljstva tačno 24 časa posle Finaca. Primirje između SSSR i Finske biće potpisano u Moskvi 19 septembra. Finska će morati da prihvati mnoge uslove: SSSR je povratio granice iz 1940, sa dodatkom Petsamo oblasti (danas Pečengskij Distrikt, Rusija); Porkkala poluostrvo biće iznajmljeno za pomorsku bazu uz dozvolu prelaska preko finske teritorije; Finska armija će biti demobilisana, no do tad će morati da sa svoje teritorije u roku od 14 dana izbaci njemačke snage. Pošto Njemci neće prihvatiti rokove povlačenja, Finci će zaratiti sa svojim dojučerašnjim saveznicima u tkz. Lapland Ratu. Finska će morati i da očisti minska polja u Kareliji, uključujući i Istočnu Kareliju te Finski Zaliv. Proces deminiranja potrajaće do 1952 uz oko 100 poginulih i 200 ranjenih.

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3608
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Ruska odbrambena taktika ispred Moskve: iz Tactical and Technical Journal No26, Military Inteligence Service, June 1943.




offline
  • Pridružio: 30 Jun 2007
  • Poruke: 5995
  • Gde živiš: Novi Sad, severna Srbija

Електронска банка података о учешћу СССР-а у Отаџбинском рату.

http://podvignaroda.mil.ru/

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

sasans23 ::Електронска банка података о учешћу СССР-а у Отаџбинском рату.

http://podvignaroda.mil.ru/


Već smo je navodili, ali dobro je podsetiti se. Bio sam u ERC koji hrani tu bazu...

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Napisano: 10 Jun 2012 12:59

Ranije smo u temi pominjali "Lend liz" program. I zakljucili da je on mnogo pomogao, ali ne toliko da bi sovjeti izgubili bez njega.

Ipak, kada se pogleda sta se sve dobijalo preko ovog programa, a sto se vidi ovde

http://englishrussia.com/2012/05/09/unique-lend-le.....ore-100149

zaista se vidi koliko je ta pomoc bila raznovrsna.

Dopuna: 10 Jun 2012 21:45

Naisao sam, skitajuci, na vrlo interesantan forum, gde mozete videti mnogo toga o uniformama Rusije i SSSR

http://vedsimvol.mybb.ru/

A koliko to dobro izgleda, moze se videti ovde


Dopuna: 11 Jun 2012 20:53

Jos jedna "lend liz popuna" - jedini vojnik drugog svetskog rata koji je sluzio i u amerikenjskoj i u Crvenoj armiji

http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Beyrle

i naravno, relativno kompletni podaci o kolicini pomoci
http://www.ibiblio.org/hyperwar/USA/ref/LL-Ship/index.html#index

Dopuna: 16 Jun 2012 22:55

http://wotafak.ru/narodnye-artisty-sovetskogo-soyu.....ejstviyax/

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

На данашњи дан највећи злочиначки ум људског рода кренуо је у рушилачки напад на срце словенства. Тако је почео суноврат хитлеровско-фашистичких снова. Нека је слава неумрлим херојима и свим жртвама лудачког плана у историји познатог под именом још једног германског бандита, Барбаросе.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 564 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 2 sakrivenih i 549 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bojank, brundo65, djordje92sm, dozorni, Filip Marinković, havoc995, ILGromovnik, Krstić, mercedesamg, mgaji21, Miskohd, Mz, vasa.93