SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 3Ovo se svidja korisnicima: Khaless, raskoljnikov, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Подсетимо и на познату чињеницу - 90% америчких трактора су били точкаши и бензинци, а 90% руских - гусеничари и дизелаши. Вожња таквог трактора се, принципијелно, нимало није разликовала од вожње тенка. Две ручке зване ''ричага'', а на тескобу и кратак животни век брзо су се навикавали...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Подсетимо и на познату чињеницу - 90% америчких трактора су били точкаши и бензинци, а 90% руских - гусеничари и дизелаши. Вожња таквог трактора се, принципијелно, нимало није разликовала од вожње тенка. Две ручке зване ''ричага'', а на тескобу и кратак животни век брзо су се навикавали...
Tenkiste i danas zovu "Traktoristi"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неисцрпан рудник возача...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::
Dokaz za ovo vam je činjenica da su elitne jedinice SSSR bile - ne avijacijske, ne tenkovske kao u Nemačkoj - nego pogranične! 100% popunjenost, 100% opremljenost. ВВС и АБТВ су сматрани елитом, о томе говоре и посебне официрске службене униформе плаве односно сиве боје. Обезбеђење границе није било у надлежности РККА, већ НКВД. Иначе НКВД је имао и двије своје војске, унутрашњу-ВВ (бордо петлице) и пограничну-ПВ (зелене петлице или латице на српском). Непопуњеност није последица запостављања ВВС и АБТВ, већ увећања РККА (неке цифре је већ навео Ватра!). Значи направљена је нова (персонална и материјална) формација, која је била већа од претходне, тако да су новоформиране јединице биле непопуњене. Још један разлог недовољне попуњености техником је увођење нових образаца технике. Набројаћу само неке: тенкови Т-34 и КВ, хаубице 122мм М-30 (обр.1938.год.), пушке СВТ-40, митраљези ДС-39, авиони Јак-1, ЛаГГ-1, МиГ-1, Пе-2... У очекивању новог оружја смањена или обустављена је производња старог, а за освајање производње новог је требало времена. Ново оружје је често, али не увијек, било сложеније за производњу од старог. Нпр. обустављена је производња митраљеза Максим и отпочета ДС, али се показао недовољно поуздан, па док се он не доради прекинута је израда и њега. Рат почео, а митраљези се не производе! Као привремена мјера обнавља се производња Максима, али ДС никако да се дотјера и тек је у другој половини рата уведен СГ-43. Јеш један примјер, обустављена је производња ПТТ 45мм М-37, а није почета масовна производња топа који би га замијенио (57мм ЗиС-2).
Све ово је узроковало непопуњеност МТС.
РККА је била ухваћена у ''пресвлачењу''!

vathra ::uniformista :: Ако прочитамо Кану од Шлифена и ту ћемо видјети идеју блицкрига, наравно прилагођену тадашњој ратној техници. Па и њемачка дејства на почетку 1.СР су нека врста блицкрига, зар не.
Не, нису.
Блицкриг је везан за механизовану армију, а ниједна армије то није била све до 1930-их година.
Иако су већ крајем 1. СР вршене операције са садејством артиљерије, авијације и тенкова, њихова мобилност је била крајње проблематична - после пробоја даље напредовање је било споро колико и пешадија. Мислим да се нисмо разумјели. Ти причаш о тактици и оператици, а ја о стратегији. Стратегији да се непријатељ опколи и уништи у једној или неколико одлучујућих битака. Као Ханибал Римљане код Кане.
Али да не ширимо тему?

bojank ::
Da stvar bude gora 45mm municija je imala poprilicne probleme sa oklopom novih nemackih tenkova - 50mm je za nju bilo no-no.
Dalje, nedostajao je PA top manjeg kalibra*, a 37mm topova nije bilo ni problizno dovoljno, kao ni municije za iste.

*Sovjeti su inace josh 1930. otkupili licencu za nekoliko nemackih tipova orudja, ukljucujuci PAT 20mm i 37mm. Zbog insistiranja na "univerzalnim orudjima" poput 76mm F-22 prvih je proizvedeno jako malo a drugih svega par probnih komada. Kada je proizvodnja automatske PA artiljerije krenula pocetkom 1940**. bilo je vec kasno, i RKKA je u rat usla sa ozbiljnim nedostatkom trupnog PA naoruzanja.

**Uz glupost kakva je bila uvodjenje PA topa 25mm koji je imao losije performanse od 37mm a delio isti stanak pa ni mobilnost istog nije bila bolja - zbog tezine trazio je motorizovanu vucu. Ovo je vecinu pesadijskih jedinica ostavila bez PA artiljerije zbog nedovoljnog broja mehanizacije.
-У љето 1941.године топ 45мм је био и те како ефикасан против већине њемачких тенкова: Панцер-1, Панцер-2, Вз-35 и Вз-38. Постојао је проблем квалитета панцирне муниције. Наиме са повећањем РККА, требало је више оруђа, а самим тим и муниције. Тако да су производњу панцирне муниције почели и заводи који се прије нису тиме бавили. Тако да је квалитет муниције био веома ''шарен''. О томе је детаљно писао Потпуковник (господин Ђокић). http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/T.....da_14.html

-Широкорад пише да је разлог не производње лиценцних њемачких ПАТ-ова, технолошке природе. Наиме, совјетски заводи их нису могли производити почетком тридесетих. Зато сам питао Калеса када је СССР почео сериски производити арт. оруђа калибра преко 100мм са клинастим затварачима. Пред 2.СР на основу Бофорса урађени су ПАТ-ови 37мм и 25мм.

-ПАТ 25мм био је намијењен за ПВО пјешадијскок пука, а 37мм је био на дивизиском нивоу. Тако је замишљено, али до тога није дошло у пракси.

Sirius ::Подсетимо и на познату чињеницу - 90% америчких трактора су били точкаши и бензинци, а 90% руских - гусеничари и дизелаши. Вожња таквог трактора се, принципијелно, нимало није разликовала од вожње тенка. Две ручке зване ''ричага'', а на тескобу и кратак животни век брзо су се навикавали... И трактори су били проблем. Били су преспори! Већина њих је била знатно спорија од њемачких полугусјеничних тегљача. Због те спорости совјетска артиљерија није могла довољно брзо да се повлачи, па је претрпјела велике губитке.
Добра страна им је фантастична проходност, што су доказали по ''рацпутици'' (исправи ме ако сам погрешно написао), али у љето и јесен 1941. терен је био тврд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless, sto se tice nedostatka radija tu imamo dva faktora, sam nedostatak i neplaniranje uvodjenja istog. Naime kao i predhodni tenkovi T-34 je imao "linijske" i "radio" tenkove. Doduse zbog nedostatka radija deo "radio" je kompletiran kao "linijski". Sa druge strane skoro svi KV (osim manje od 50 iz poslednje Lenjingradske serije) su imali radio, jer se smatrao neophodnim.
Recimo da je uvodjenje T-34 poranilo barem godinu dana - nista nije bilo spremno za taj tenk, od pozadinskih jedinica do samih tenkista. Paradoksalno, ali sa KV je bilo lakse jer je isti bio tenk specificne namene, a ne "tenk za raju" poput T-34 - obuka tenkista je bila znatno bolja. Nije mnogo pomoglo, zbog pomenutog nedostatka pozadinskih jedinica i materijala.
PS. Odlicno poredjenje sa Kinom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Khaless, sto se tice nedostatka radija tu imamo dva faktora, sam nedostatak i neplaniranje uvodjenja istog. Naime kao i predhodni tenkovi T-34 je imao "linijske" i "radio" tenkove. Doduse zbog nedostatka radija deo "radio" je kompletiran kao "linijski". Sa druge strane skoro svi KV (osim manje od 50 iz poslednje Lenjingradske serije) su imali radio, jer se smatrao neophodnim.
Recimo da je uvodjenje T-34 poranilo barem godinu dana - nista nije bilo spremno za taj tenk, od pozadinskih jedinica do samih tenkista. Paradoksalno, ali sa KV je bilo lakse jer je isti bio tenk specificne namene, a ne "tenk za raju" poput T-34 - obuka tenkista je bila znatno bolja. Nije mnogo pomoglo, zbog pomenutog nedostatka pozadinskih jedinica i materijala.
PS. Odlicno poredjenje sa Kinom.

Kina je preslikani SSSR.

Što se T-34 tiče, ali i mase druge, savremeniej tehnike imamo kvalitativni skok. Naime ako poredimo BT seriju sa T-34 to je nebo i zemlja. Mehanički, tehnički - na svaki drugi način.
BT serija, zajedno sa starijom T-serijom bila je tehnološki, ali i upotrebno daleko ispod T-34. Posade T-34 morale su da imaju daleko veće znanje.

Naime, sve do pojave T-34 SSSR nijeimao prave srednje tenkove. BT serija iako odlična za svoje vreme kao i T-26, bilis u laki tenkovi, praktično oklopna kola na gusenicama. Da naravno razvijeni su kasniej u T-34, posebno BT serija koja je imala zaobljeni oklop - alida vam ilustrujem evo ovako:



Kupola sa topom na T-26


nadam se da razumete. Svi tenkovi do t-34 bili su rudimentarni. mi svi volimod a kažemo da je T-34 bio suepr jednostavan tenk. Ali niej tako - bio je za svetlosnu godinu ispred svih sovjetskih dotadašnjih tenkova. Pogeldajte unutrašnjost T-26. Rudeimentarno do bola!

I odna odjednom posade trebaju da predju an T-34. Stvar ej u novim posadama, koje nisu bile potkovane i obučene za napredni T-34. Nisu mogle da iskoriste njegove prednosti, nisu znali kakoda ga koriste.

Rusi jesu napravili odličan T-34 - ali trebalo je posadama da ga savladaju....

Posade sa BT i T-26 su "doškolovane" za T-34 jer su komandanti smatralid a su tenkovi slični. A nisu ni nalik! samo pogeldajte unutrašnjost T-26 pa ćete se uveriti.
Zato su posade KV biel bolej jer su odmah trenirane za novi tenk od početka.

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posade za KV su uglavnom isle sa T-28 koji je uprkost svojim manama bio prilicno revolucionaran - kupola sa 3 clana posade, interkom, elektricno pokretanje kupole, dvosmerni radio u svakom tenku. I bio je "komplikovaniji" od T-34, ali su posade mnogo bolje spremane nego za BT/T-26. Mana je sto je ipak bio projektovan kasnih '20ih/ranih '30ih i da je platio danak u vidu resenja koja su tada zvucala dobro ali se nisu dobro pokazala (kupolice sa mitraljezima, arhaicno vesanje, neprikladost za masovnu proizvodju itd).

• 1Ovo se svidja korisniku: amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Posade za KV su uglavnom isle sa T-28 koji je uprkost svojim manama bio prilicno revolucionaran - kupola sa 3 clana posade, interkom, elektricno pokretanje kupole, dvosmerni radio u svakom tenku. I bio je "komplikovaniji" od T-34, ali su posade mnogo bolje spremane nego za BT/T-26. Mana je sto je ipak bio projektovan kasnih '20ih/ranih '30ih i da je platio danak u vidu resenja koja su tada zvucala dobro ali se nisu dobro pokazala (kupolice sa mitraljezima, arhaicno vesanje, neprikladost za masovnu proizvodju itd).

Svojevremeno sam procitao u memoarima zamenika komandanta za PR 1.tenkovske armije da su do kraja rata bili sretni ako imaju radio uredjaj u tenku svakog komandira cete, Pocetkom rata, pisao je da je taj uspeh bio ako radio stanicu ima svaki komandant bataljona!

I proizvodnja radio stanica u SSSR-u nije bila dovoljna za naglo naraslu RKKA (samo u kopnenoj vojsci bilo je oko 500 bataljona veze, ili ekvivalent od oko 200 pukova veze), a kamoli da se opreme tenkovi, iako su ovi koristili najjednostavniju A-7. A stanica se u tenku nalazila na istom mestu gde i sada, tj. u kupoli, koja je najcesce meta ...
Otuda, veliki deo saveznicke pomoci bio je upravo u radio uredjajima svih vrsta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od 2300 T-34 koje je Crvena Armija izgubila 1941.,skoro polovina je napustena i\ili unistena od posade,zbog kvarova,nedostatka goriva,municije,zaglavljivanja...Ako uzmemo u obzir da je prosecna nemacka oklopna divizija sa 200-250 tenkova imala oko 2000 vozila kao logisticku podrsku(rezervni delovi,gorivo,municija...),a sovjetska 400 tenkova i otprilike isti broj vozila za podrsku kao i nemacka,imamo jos jedan razlog za tolike gubitke.
Takodje,od starijih varijanti tenkova T-26,porodice BT i drugih,trecina se pokvarila dok su stigli do linije fronta,s obzirom da je vecina jedinica CA bila rasporedjena u dubinu(cak i do 500 km) teritorije SSSR-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DENA ::Od 2300 T-34 koje je Crvena Armija izgubila 1941.,skoro polovina je napustena i\ili unistena od posade,zbog kvarova,nedostatka goriva,municije,zaglavljivanja...Ako uzmemo u obzir da je prosecna nemacka oklopna divizija sa 200-250 tenkova imala oko 2000 vozila kao logisticku podrsku(rezervni delovi,gorivo,municija...),a sovjetska 400 tenkova i otprilike isti broj vozila za podrsku kao i nemacka,imamo jos jedan razlog za tolike gubitke.
Takodje,od starijih varijanti tenkova T-26,porodice BT i drugih,trecina se pokvarila dok su stigli do linije fronta,s obzirom da je vecina jedinica CA bila rasporedjena u dubinu(cak i do 500 km) teritorije SSSR-a.
Sumnjiva mi je ova formacija tenkovske divizije CA od 400 tenkova. Gde mogu da se vide dobri podaci?