Са мог новембарског пута за Русију донео сам три књиге. Две су филмског карактера (каталог свих филмова о Другом св. рату снимљених у СССР (!) и феноменална књига крилатица и популарних реченица из руских филмова).
Међутим, књига од које се не одвајам рад је моје колегинице из жирија, професора Татјане Ивановне Бабурове, хроничара и почасног грађанина Волоколамска. Реч је о уникатној музеолошкој грађи, ратном дневнику града! Сваки дан рата је описан на основу ратних извештаја (книги сражения), текстова у локалном листу, изјавама очевидаца и учесника...драматично и потресно штиво . Ко је читао оригиналну руску историографску и архивску грађу познат му је језик и стил. Не вреди препричавати те импресије већ ући у њих и дивити се. На свакој страници осећа се трпељивост, истрајност и жилавост једног огромног народа, спремног на жртве.
Књига такав наслов и носи: ''И није било код нас друге судбине''. Када читате те редове, јасно вам је зашто нису могли да изгубе рат. Ни тај, ни било који други.
Прва страна корица:
Форзец са цитатом из Бекове књиге:
Страница на којој се описује први дан рата:
Почетак поглавља потресне приче о Кремаљским курсантима, описане у књизи једног од неколико преживелих (К. Воробјов: ''Убијени под Москвом''). На основу те књиге снимљен је бункерисани филм ''Ево нас, господе'' (''Это мы, господи'').
Према свим историјским подацима, крвава епопеја догодила се код Јаропољеца (неколико пута сам боравио у том месту и фотографисао споменик), међутим, конкретна топографска позиција битке назива се Харланика! Ако укуцате то име, наћи ћете део Волоколамска где се продају ''частки'', односно плацеви за викендице.
Странице које говоре о последњем дану рата. Волоколамск је одавно већ био у слободи (практично су Немци били у њему мање од месец дана).
dobri covek ::Sirijuse, spremaj ovo, kako znas i umes, u elektronsko izdanje da mozemo i mi da procitamo! Pliz!
Видећу да ли овде има нека фотокопирница као она где Ватра скенира енциклопедију.Књига има 253 стране и напорно је да је сам искенирам. Иначе, она јесте интересантна не само због масе података, већ и због специфичног језика и стила (па и методологије) коју користе руски историчари. Без познавања тих сегмената не могу се ни разумети људи те земље и њихови напори. Зато и разумем многе којима је страно и тешко да схвате зашто је немогуће ову земљу победити. Стално се траже неки ''рационални'' разлози (те Немци кренули рано, те било блато, а онда зима, па помогли Американци, итд, итд), а прича је једноставна: то је народ који живи на шестини земљине кугле и није научио да препусти педаљ земље никоме. Такав им карактер. Хвала богу.
Цитирам део уводника, веома индикативан за целу књигу.
''Не треба правити анђеле од наших пуководаца. Данас је савршено очигледно : мало се јединица руководило суворовским начелом ''не бројем, већ знањем''. Већина је себи дозволила обратну тактику. И већ су објављени званични подаци: да би се зауставили фашисти крај зидина Москве ми смо платили страшну цену - 658.279 људи! За поређење: Немци су изгубили 145.000 људи. ''
Као што видите, у Русији не ћуте о својим грешкама. Напротив.
gorran ::vathra ::Северни део Источног фронта је прилично одговарао браниоцима. Терен је био на доста места мочваран, или испресецан шумом, тако да нападач није могао да заобиђе отпорне тачке браниоца, а на уском фронту ни бројчана предност није помагала.
Hm, može se to posmatrati i tako da uski front sa otpornim tačkama upravo omogućuje dominaciju nadmoćnom vatrenom moći - koja je u ovom slučaju izrazito na strani napadača - što bi trebalo da rezultira visokim gubicima branilaca koji nemaju manevarskog prostora.
На овој страници има доста из Мјасног бора (и садашње и из рата), где је пропала совјетска офанзива.
http://www.armchairgeneral.com/forums/showthread.php?t=108765
Види се како је мочваран терен био тежак за операције - поготово на пролеће.
Mislim da moze da bude interesantna, knjiga o 1.gardijskoj tenkovskoj brigadi u bici za moskvu
http://depositfiles.com/files/2313543
Naravno, sa slikama i na ruskom jeziku.
Dopuna: 21 Jan 2013 9:26
Danas je godisnjica zauzimanja aerodroma u Gumraku, u blizini Staljingrada. To je bio poslednji aerodrom koji su nemci mogli iskoristiti za snabdevanje avionima i za spasavanje ranjenika. Bez snabdevanja, bez stalne veze, fon Paulusu je trebalo 3 dana da zatrazi dozvolu za kapitulaciju, a deset da kapitulira, iako nije dobio dozvolu.
U seriji emisija "Velika pobeda", pomenuli su da je Paulus bio toliki cistunac, da je ves i uniformu znao da menja i nekoliko puta dnevno. Bez vode, hrane, municije, veze sa sadejstvujucim jedinicama, nista mu drugo nie ni ostalo nego da se, vasljiv, prljav i upola promrzao preda.
Слава! Вреди споменути да је набољи роман о стаљинградској голготи написао Теодор Пливије, управо под именом ''Стаљинград'' (део трилогије ''Москва'' , ''Стаљинград'', ''Берлин''). Књиге су толико уверљиве да су по веризму у самом светском врху те врсте литературе. Иначе треба рећи да се међу Немцима нашло рођених уметника и антифашиста и да су створили изванредну анти-ратну литературу (Конслик, Хелмут Кирст, Ана Загерс, Ремарк, итд).
