SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Vidjeh na njemačkom filmskom žurnalu (ako se to tako kaže) surovost Kavkaza. Svako vozilo gotovo raspadnuto, soldati jedu šta pronađu, jedan četvoronoške pije vodu iz potoka, neobrijani i zarozani. Ni kamile izgleda nisu pomogle.
Moraš da razumeš da su gotovo sva nemačka vozila koja su stigla na Kavkaz dolazila drumovima, železnica je bila vrlo nepouzdana, slabo raširena i pod stalnim napadima partizana i Crvene Armije.
tako da je kamion morao bukvalno da putuje od granice do Kavkaza- a možeš misliti na šta je tamo ličio kada bi ( i ako bi ) stigao.
Sva ostala tehnika takodje. Da ne pominejm snabdevanje.
Napad na Kavkaz je bio samo kockanje, pokušaj da vide možda uspeju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene su uvek oduševljavale one slike i snimci Švaba na Kavkazu sa sve kamilama i umornih lica, pocepanih uniformi i neurednih brada...

Hitler je previše hteo... ova slika i događaj objašnjavaju puno toga.
Citat:
Cadre from film, where Hitler's generals presented him a cake (showing Baku) of the region - Baku and the Caspian Sea.During World War II, Hitler was set on capturing Baku's oil fields to fuel his own efforts of the war. At that time Baku's oil was providing almost the entire supply of fuel for the Soviet resistance. Hitler's plan was to attck Baku on September 25, 1942. Anticipating the upcoming victory, his generals presented him a cake of the region - Baku and the Caspian Sea. Delighted, Hitler took the choice piece for himself - Baku. But the attack never occurred and German forces were defeated before they could reach Baku. Photos from documentary film. The Allies were not unaware of Hitler's goals and had drawn up a map of the oil wells in Baku's city which they intended to bomb if Hitler managed to take Baku.

slika http://www.territorioscuola.com/wikipedia/en.wikip.....aku%29.jpg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na festivalu ratnog i patriotskog filma u Volokolamsku koji sam više puta pominjao kao lepo iskustvo, odgledao sam interesantan dokumentarni film ''Zaboravljene bitke'' koji govori o jednom demonstracionom manevru u Abhaziji. Taj manevar, jedan u nizu grandioznih borbi za Severni Kavkaz, odlučio je i sudbinu Staljingrada. Ne samo on, naravno, ali pošto u svakoj bici postoji ta čuvena tačka preloma posle koje klackalica neumitno kreće nadole za pobeđenu stranu, tako je bilo i sa tom bitkom.

Severnokavkaska operacija je najveći Hitlerov promašaj i najveća zabluda. Sada, sa znanjima koje posedujemo, logično je i lako pretpostaviti da je Hitler razumno krenuo na Kavkaz i Zakavkazje (Baku i Grozni) uzimajući u obzir to da je ta oblast bila glavni izvor pogonskog goriva , ako znamo da je Sibir tek posle rata otkriven kao neisrcpno čudo rezervi. Dakle, ta odluka je bila logična...ali: iza nje je stajala ludačka ambicija Hitlera da na taj način otvori put ka Turskoj ,uvuče je u rat, i dalje...Da ne apsolviram stepen grandioznosti koji se razvijao u tom bolesnom umu, vratio bih se na severnokavkasku operaciju. Šta o njoj, u najkraćem, kažu Krivošejev i saradnici? Za uspešno probijanje na Severni Kavkaz i zahvat Staljingrada nemačka komanda (OKV) podelila je grupu armija ''Jug'' na dve samostalne grupe ''A'' i ''B''. Grupi armija ''A'' (komandovao je general-feldmaršal List) osnovni zadatak je bio nastupanje po pravcu Severni Kavkaz. Grupa armija ''B'' (glavnokomandujući generalpukovnik M.Vejhs) bila je dužna da je pokriva sa severa i da zauzme Staljingrad! Po ovoj tvrdnji (u koju ne treba sumnjati) bitka za Staljingrad i njena katastrofalna završnica za Nemce (najveća pojedinačna tragedija jedne vojske) bila je sporedna bitka! U njenom sastavu bilo je pet armija - šesta (Paulus), osma italijanska , četvrta tenkovska (Hot) , treća armija i četvrta rumunska armija.
Naspram njih stale su vojske Jugozapadnog, Staljnigradskog , Jugoistočnog i Donskog fronta, sa ukupno 12 armija , a u tom broju dve tenkovske.

Severnokavkaska strateška odbrambena operacija trajala je od 25. jula do 31. decembra 1942. godine. U njoj su učestvovali i delovi Južnog, Severnokavkaskog i Zakavkaskog fronta, uz sadejstvo Crnomorske flote i Azovske ratne flotile. Tokom operacija u sastav su ubačeni i delovi Severne i Crnomorske grupe 44. i 46 armije, 31 divizija i 27 brigada (!). U sklopu ove gigantske , gotovo neprimetne u istoriji operacije, izvođene su : Tihorecko-stavropoljska, Armaviro-majkopska, Novoruska, Mozdog-malgobekska, Tuapinska i Naličko-ordoninikidžska odbrambena operacija.

Pod pritiskom nadmoćnih snaga protivnika sovjetske trupe bile su prinuđene da napuste reone Severnog Kavkaza i povuku se na prilaze Glavnog Kavkaza i reke Terek. U novembru-decembru 1942. neprijatelj je zaustavljen. Zamisao nemačke komande da da zauzme naftonosna polja Kavkaza i uvuče Tursku u rat nije uspela.

Naravno, ''lako'' je sada pobornicima ublažavanja nemačkih poraza i relativizacije istorije da se pravdaju praktično nepremostivom preprekom - Kavkazom. Međutim, ostaje notorna činjenica - ni jedna prepreka nije nepremostiva ako je neko ne brani. Treba se malo vratiti u istoriju i videti da Rusima Kavkaz nije bio prepreka kada su naumili da stignu dotle dokle su stigli...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift :: Toliko su se satirali oko Staljingrada pa i Lenjingrada, a Baku je imao daleko veću vrijednost.
Nisu baš morali da vode novu bitku za Britaniju da bi upalili petrohemijske komplekse sa naftnim poljima oko Bakua koji su bili opšte poznati. Ako nisu imali Ural u dometu ovo su ipak mogli da bombarduju još Sovjetska avijacija to vjerovatno nije ni mogla da brani.
Kažem ovo zbog toga što su se ipak bez žurbe povukli sa Kavkaza i Kubana tako da su imali vremena da organizuju bombardersku kampanju.
Па да почнемо са одговором...

Совјетска производња нафте (милиони тона):
1940. - 31,1
1941. - 33,0
1942. - 22,0
1943. - 18,0
1944. - 18,3
1945. - 19,4

1940. године је 86% нафте долазило са Кавказа, а остатак са горње Волге и Казана. Ови мањи су били проширени 1942, кад је Кавказ постао угрожен.

Пре рата је већина нафте ишла нафтоводом до Црног мора, а 9 милиона баржама по Волги. Немци су 1942. пресекли оба канала, па су совјети морали да сву нафту преносе железницом - што је било уско грло. Приде су немци заузели велика нафтна поља поред Мајкопа, али су она била толико оштећена да нису успели да почну са производњом.

Главни проблем совјета у том периоду је била дистрибуција нафте. Немци су успешно пресекли главне линије, тако да совјети нису могли да ефикасно транспортују нафту.

На основу свега тога се види да су немци током офанзиве на Стаљинград успешно пресекли главне линије снабдевања нафтом, те да зато није било потребе за бомбардовањем нафтних поља. После планираног заузимања Стаљинграда, био би отворен пут ка степама на истоку Волге, те би се лако пресекао цео Кавказ.

Dopuna: 29 Mar 2011 11:49

kljift ::Vidjeh na njemačkom filmskom žurnalu (ako se to tako kaže) surovost Kavkaza. Svako vozilo gotovo raspadnuto, soldati jedu šta pronađu, jedan četvoronoške pije vodu iz potoka, neobrijani i zarozani. Ni kamile izgleda nisu pomogle.
Немци су имали огроман проблем са камионима, који никад нису решили. Да пробамо да га илустративно објаснимо:
- Кад помислимо на совјетски камион, на гомилама слика смо видели ГАЗ-АА.
- Код американаца је био стандардан ”deuce and a half"
- а код немаца се увек сетим ФАП-ова који су глумили немце у партизанским филмовима, а не могу да се сетим које су користили током рата.

Објашњене за ту ”неиконичност” немачког ратног камиона је што је немачка војска користила десетине различитих камиона из своје производње, као и чешке, француске, белгијске... Неке јединице су у свом возном парку имале по 30-ак различитих камиона, чији делови нису исти. За логистику је то права ноћна мора, као и за оправљање.

Иначе, немци су 1942. заузели око 40% совјетских пруга (око 40 хиљада километара) - и то боље повезан део земље. Совјетска пруга широког колосека се може лакше пребацити у пругу уског колосека него обрнуто. Осим тога, немци су имали бољу повезаност пругама током 1942. и 1943, јер су могли да шаљу појачања директно са севера на југ, док су совјети морали све композиције да шаљу преко Москве.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osnovni kamion koji su Nemci koristili jeste onaj na koji liči naš fap-''njuškar'' a to je opel. Drugi po brojnosti bili su kamioni proizvođača bising.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Osnovni kamion koji su Nemci koristili jeste onaj na koji liči naš fap-''njuškar'' a to je opel. Drugi po brojnosti bili su kamioni proizvođača bising.
Ево мало података о Опел Блицу:
http://www.mac.distribution.cz/archive.php?ukaz=ga.....s_jazyk=en

Производња од 1935. до 1944:

Citat:P4 3liter Geschaeftswagen Type 1396=15,672
P4 1.1liter Geschaeftswagen Type 6100=7,405
Blitz 1ton 6-cyclinder Type 2.0-12 = 21,437
Blitz 1ton 4-cyclinder Type 5200 = 3,500
Blitz 1.5 ton Type 2.5-32=16,410
Blitz 2ton/2.5ton 3.5liter Type 3.5-34/83=21,196
Blitz 3ton 3.5 liter Type 3.5-36 and 47=5,605
Blitz 3ton +3 to"S" Type 3.6-36=82,356
Blitz 3ton lang Type 3.6-42=14,122 used mostly for busses
Blitz 3ton Niederrahmen[down frame or low frame Type 3.6-47=8,336 used mostly for busses
Blitz 3ton Allrad[all wheel drive] Type 6.6-67=24,981


Удео овог камиона у немачкој ратној производњи камиона је био испод једне трећине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaš na temi o kamionima o njemu. Malo li je jedna trećina, kad se setiš šta su sve jahali...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^ sećam se da mi je deda pričao o nekom Opel Blicu koji je vozio '45 po Bosni i Sloveniji... Kaže beše mnogo dobar Izgleda da su uh stvarno imali puno kad su se i pertizani dohvatili nekog primerka.

on topic.
A zar Hitler nije u svojim najluđim snovima imao plan o spajanju svojih armija probojem preko Kavkaza i Severnom Afrikom pa sve zajedno sa Romelom na Persepolis (Teheran) ? Koliko je to relevantno da je Wermaht imao takve planove?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Levčanin ::A zar Hitler nije u svojim najluđim snovima imao plan o spajanju svojih armija probojem preko Kavkaza i Severnom Afrikom pa sve zajedno sa Romelom na Persepolis (Teheran) ? Koliko je to relevantno da je Wermaht imao takve planove?
Мало вероватно.
Немци су имали проблем снабдевања у Северној Африци - али не снабдевања до Африке, него кроз. У Либији није постојала пруга (ни дан данас не постоји), тако да је на великим даљинама било прилично отежано снабдевање камионима.

Да би стигли до Ирана, морали би да наговоре Турску да уђе у рат, а то није занимало ни турке, као ни шпанце.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od ciljeva severnokavkaske operacije bilo je i uvlačenje Turske u rat. Turcima je, međutim, bilo dosta ratovanja.