SSSR protiv sila Osovine - rat titana

14

SSSR protiv sila Osovine - rat titana

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5674

Zaboravljamo jednu činjenicu a to je da su nemački generali i to svi od reda imali veliko poverenje u Hitlera.
Sada se sa zapada servira ideja da je postojao sukob generala i Hitlera što naime nije tačno. Svaki njegov general imao je toliko vojske pod svojom komandom koja bi ga bezrezervno slušala da je mogao da izvrši puč kada god je hteo.

Generali su imali potpuno i slepo poverenje u njega.
A kako i ne bi- i nema veze sa nacizmom.
Hitler je na početku karijere imao ogromne, fenomenalne političke i geostrateške uspehe za vrlo kratko vreme.
Svi ali svi njegovi oficiri i generali bili su prosto zaslepljeni i zatečeni vanrednim napredovanjem nemačke politike koju je personifikovao hitler.
Moramo uzeti u obzir da sve do 1941-e godine Hitler niej činio masovna zverstva prema neprijateljima izuzimajući Jevreje i čak ni prema njim anije vodio politiku istrebljenja sve do početka 1942 godine.
Da, naravno vodio je antisemitsku politiku progona, ali nimalo drukčiju nego Car Nikolaj II Romanov- na primer.
Moramo razumeti da su antisemitski pogromi bili redovna stvar u Evropi, kao i antisemitski zakoni. Nirberški zakoni su bili jedva nešto oštiriji nego oni u carskoj Rusiji.

No da idemo dalje. Dakle sve do 1941 godine, 22. juna Hitler niej bio (masovni i otvoreni) ratni zločinac.
Sve do tada on je bio samo jedan od sukobljenih strana.

zašto ovo govorim. Kao uvod u način razmišljanja nemačkih generala i oficira.

Hitler je zadobio poverenje nemačke komande, vojnog vrha i svih generala jer je Nemačku vodio u sve geostrateške pobede. Od poražene zemlje uspeo je da stvori silu i tu zadobio respekt vojnih i političkih krugova. Sve političke igre su mu bile uspešne.
Pobeda nad Poljskom, i kasnije Francuskom bila je neverovatna.
Morate razumeti da je Francuska tada bila najveća i najsuperiornija vojna sila na svetu a Hitler ju je slomio za mesec dana rata.

Time je zadobio slepo poverenje vojske.
Kasnije, kada bi došlo do poraza svi su bili ubedjeni da je to do nesposobnosti generala da slede "genijalna firerova naredjenja".
Kako je pobednik nad Britancima i Francuzima mogao da bude u krivu?

Tako su razmišljali nemci.
I svi su ga poštovali sve do 1944 kada im je iz dupeta u glavu došlo- da gube rat.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11651

kljift ::Švapci su još i prije Hitlera razvijali nove forme rata - jurišni odredi 1918, bombardovanje Londona u WWI, opšta upotreba Cepelina i avijacije, pokretna teška artiljerija, manevar jedinica željeznicom, a kasnije i profesionalni Rajhsver od 100.000 podoficira i oficira koji je lako buknuo u višemilionsku armiju, obuka u SSSR, gradili su i auto - puteve nešto prije Hitlera, mislim i da je "Ahtung Pancer" napisan prije Hitlera.
Доста наведеног није немачки изум. Често су то прво променили њихови противници - на самим немцима.
Јуришни одреди су успешно кориштени током офанзиве Брусилова, а крајем рата енглези успешно користе садејство пешадије, артиљерије, тенкова и авијације. Још и пре железнице Холанђани су користили канале за опскрбу своје војске.

Оно што јесте тачно да су слабије силе биле оне које су експериментисале са новим оружјем и прве га стављале у употребу, како би окренуле ситуацију. Краљевска морнарица је са оклевањем увела и торпедо и подморнице. Тек успешна употреба крилатих ракета са чамаца је навела и друге земље да и их и оне уведу.



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

sremac983 ::што се тиче група армија А и Б. циљ овеих група био је по првобитном плану стаљинград. груп армија Б је требала да заузме стаљинград, док би група армија А имала за задатак чувања позадине и ако буде потребе да прискочи у помоћ групи армија А. по заузимањ стаљинграда, чекали би пролеће 43ће године и тек онда би се упутиле дотичне армије на кавказ и нафтоносна поља. међутим због изузетих успеха на почетку операције, хитлер издаје наређење да геупа армија а сама крене на кавказ и да се истовремено заузме саљинград и кавкаска поља. ово је дефинитивно била једна од многих његових грешака, јер није веровао својим генералима који су були против промене плана, али су ипак урадили како је хитлер желео. линија фронта била прео 1500км у ширину и преко 500км у дубину (чак можда и више). са слабим позадинским снагама које су биле развучене на овако великом фронту било је јасно да ће обе акције пропасти. руси су то искористили и опколили су групу армија Б, тачније чувену шесту армију већ у новембру 42.

данас је лако да кририкујемо неке ствари које су се десиле у прошлости, али једно је битно. да је хитлер имао веће поверење у његове генерале ко зна како би ве поједине битке завршиле и у чију корист.


Proverio. Strateški zadatak grupa armija ''Jug'' podeljen je na zadatke dvama samostalnim grupama, onako kako sam to već citirao : grupa ''A'' imala je zadatak da jurne na Severni Kavkaz, a grupa ''B'' bila je dužna da je pokriva sa severa i zauzme Staljingrad! Iz ove bezazlene definicije može se uočiti da je ''главное напраление удара'' bilo prema Kavkazu, a da je Staljingrad bio veoma važna drugostepena meta. Što se u istoriji više zna za Staljingrad mislim da je svima jasno...

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6370

Uvijek me je kopkao njemački proboj na Kavkaz. U tom kopkanju najviše me je zanimalo da li je Njemcima uopšte trebao Staljingrad bilo kao svoja bilo kao neprijateljska uporišna tačka.
Ne sumnjam da im je koristilo što su ga razorili i to uglavnom zbog proizvodnje pa i saobraćajnog čvorišta ali da li su mogli jednostavno da pređu preko Dona i forsiraju Baku bez trošenja svojih (osnovnih)snaga na sekundarne pravce.
Jerbo njemačka vojska je imala taj kvalitet da veoma vješto vodi odbrambene bitke, najčešće se pokretnim rezervama. Rusi su sa druge strane u ofanzivnim operacijama imali teške gubitke usljed njemačkog manevriranja i vješte upotrebe svakog komada oruzja i oruđa.
Zar jednostavno nisu mogli da postave odbrambeni sektor na Donu sa uporišnom tačkom u Rostovu te Kubanu, a da napadnu grupaciju puste na Grozni - Mahačkalu i konačno Baku. Front bi bio rastegnut za Njemce sa "donskim koridorom" ali ne treba zaboraviti na činjenicu da su Njemci na Ardenima i mnogim drugim frontovima nanjeli više gubitaka tokom povlačenja nego tokom napada. Vjerujem i da bi na Donu drzali Ruse u pat - poziciji bez većih napora.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11651

kljift ::Uvijek me je kopkao njemački proboj na Kavkaz. U tom kopkanju najviše me je zanimalo da li je Njemcima uopšte trebao Staljingrad bilo kao svoja bilo kao neprijateljska uporišna tačka.
Ne sumnjam da im je koristilo što su ga razorili i to uglavnom zbog proizvodnje pa i saobraćajnog čvorišta ali da li su mogli jednostavno da pređu preko Dona i forsiraju Baku bez trošenja svojih (osnovnih)snaga na sekundarne pravce.


Сам Стаљинград није био од великог значаја - кад су немци ушли у њега и порушили све живо унутра.
Али, морали су да га заузму да би осигурали своју позицију. Совјетски мостобран код Стаљинграда је био добро брањен и повезан. Оставити га у таквом стању није било паметно.
Са друге стране, совјети су искористили немачку заузетост Стаљинградом и окружили их са бокова.

kljift ::Jerbo njemačka vojska je imala taj kvalitet da veoma vješto vodi odbrambene bitke, najčešće se pokretnim rezervama. Rusi su sa druge strane u ofanzivnim operacijama imali teške gubitke usljed njemačkog manevriranja i vješte upotrebe svakog komada oruzja i oruđa...
Па то исто су мислили и немци, а види како су прошли код Стаљинграда.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Upravo to isto tvrde i Rusi. Mnogi preuveličavaju psihološki aspekt pada grada sa Staljinovim imenom, no u to vreme mnoge psihološke barijere s obe strane su pale (Gering se kleo da će promeniti ime u Miler ako i jedna bomba bude pala na Berlin, Rusi su stalno govorili ''Ни шагу назад''), a onda ostanu notorne istorijske činjenice i borba za životni prostor i sirovine. Na početku teme sam napisao da je to bio terminatorski rat - rat na život i smrt i na istrebljenje, pa u tom smislu sva naučno-istorijska razmatranja jednostavno moraju da imaju i tu vrstu otklona. Jedno je analizirati (recimo) nemačko-francuski rat gde su stvari vođene u tradiciji srednjeevropskog ratovanja, a predaje vršene u belim rukavicama i uz kolegijalno poštovanje, a drugo razmatrati rat Slovena i Germana. Tu svi razumni rezoni padaju u vodu.

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9720
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

сириус
хвала ти за ово

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22662
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Molim. Brojni nemački istoriografi i istoričari (sa obe strane granice) imali su veliki problem da se objektivno odmaknu od te ogromne nemačke traume (Drugog sv. rata). Za nepune tri decenije doživeli su dva užasna pada. Međutim, Drugi sv. rat je za njih neuporedivo bolnije iskustvo od Prvog sv. rata jer je dimenzija poraza od komunista nešto što treba proučavati sa mnogo stanovišta. U Prvom ratu to je bio rat za resurse i teritorije, uticaje i otimačinu kolonija, a rat sa SSSR je podignut na nivo misionarskog zadatka da se skrši boljševizam. Pri tom ste imali istočnonemačke istoričare koji su hteli-ne hteli morali da paze šta pišu (nezavisno od naučničke objektivnosti), a s druge strane zapadnonemačke koji su opet morali drugu pesmu da pevaju. Na sve to dodajte sada brojne penzionisane nemačke starešine vrlo visokog ranga (a mnogi su preživeli), koji su naknadnom pameću pokušavali da objasne neobjašnjivo i da opravdaju ili ublaže poraz.

Na ruku im je išao hladni rat jer je to bila prilika da se sve što dolazi sa istoka iza Gvozdene zavese podvede pod sumnju. Tek osamdesetih godina naučnici Zapada počeli su, sa ogromnim zakašnjenjem, da objektivno proučavaju odlične ruske istoričare i da revidiraju svoje ocene.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6370

Zanimljivo je i to da je za Njemce T 34 bio iznenađenje (pitanje za koje). Malo nevjerovatno, mada svaka čast NKVD ili kome li već na čuvanju tajne.
Zanimljivo je i to da je KV 1 bio imun na gotovo sve njemačke bilo PT bilo tenkovske topove odnosno njihove granate.
Gotovo nevjerovatna činjenica, ipak se radi o jednom od ključnih borbenih sredstava. Kako je bilo poslugama njemačkih tenkova i PT topova ako su došli u dodir sa bilo kojom organizovanijom jedinicom Crvene armije sa T 34 i Kv 1 bolje da ne saznamo.

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9720
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

кљифт

јесте био т34 изненађење за немачке панцере. мислим да је било на хистроију о томе како су два т34 излетела из шуме и развалила пар километара колоне тенкова, камиона и шта ти ја већ знам. тек када су немци довукли 88цу успели су да их развале. Т34 је био много супеиорнији и покретљивији од било ког тада немачког тенка. сећам се добро приче тог швапског тенкисте како је рекао да су излетели из шуме обарајући стабла пред собом, која ни један немачки тенк не би могао срушити тада...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 741 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 4 sakrivenih i 708 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, A.R.Chafee.Jr., aramis s, babaroga, celeron, doom83, Gargantua2, ginjica, goxin, goxsys, ikan, indja, ivica976, jery, Kubovac, KUZMAR, Markoni29, marsovac 2, MB120mm, panonski mornar, powSrb, robertino, shone34, srkivl, StefanNBG90, Toni, vobo, voja64, vradoje