Modernizacija Orla

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da mu okacimo i radar. Ovakav bi bio aerodinamicniji nego da ga stavljamo u kontejner. ( cini mi se da se ovaj montira na trup a ne kao podvjesni kontejner kaci)
mada ovdje izgleda kao obican kontejner na podvjesnom nosacu, ( mozda je sve stvar nacina ugradnje.)
http://s3.zetaboards.com/Defense_Philippines/topic/834784/2/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@flysky

Mala ispravka kolega. Photoshop montaža je moja, a originalna fotografija (koju sam ja kasnije obradio) je delo Dimitrija Ostojića što sam i naveo u postu i pored moje obrade postavio i njegovu originalnu fotografiju.

http://www.mycity-military.com/Kantina/Super-Orao-teoretiziranje_12.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.defender.hr/kolumne/novi-zivot-starog-orla/
Ovaj tekst Aleksandra Radica iz maja 2016 je sve sto se spominje o pokusaju Orao 2.0 iz maja ove godine.
Danko ga je inace postovao na temi o avionu Orao .

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin ::http://www.defender.hr/kolumne/novi-zivot-starog-orla/
Ovaj tekst Aleksandra Radica iz maja 2016 je sve sto se spominje o pokusaju Orao 2.0 iz maja ove godine.
Danko ga je inace postovao na temi o avionu Orao .Постоји још један ранији текст, на који се надовезује Радићев текст са неким новим појединостима.
http://www.standard.rs/politika/34701-зk.....2;а-„орла“-велика-српска-шанса
Текст је постован на топику о Орлу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citajuci malo o modernizaciji Orla nailazim na neke stvari koje mi se ne svidjaju.

Uglavnom svodi se na recenicu , nismo ugrozeni trenutno i imamo vremena. Mada je najavljivano na promociji da bi trebali ocekivati vec modernizovani u letu....
U realnom zivotu , ne zna se nikad kad smo ugrozeni ili ne.

Dolazimo do saznanja da cemo imati nekoliko operativnih Orlova ( koliko , uglavnom vise nego prije) . To je dobro pojacanje. Medjutim , dvije stvari se traze Vodjena oruzja V-Z i neka vrsta Flira . To bi trebalo odmah da se ima na avionima. U cilju borbene gotovosti.
Neka su sporna misljenja u vezi r 60 ali za rastjerivanje golubova , sova i sl. malih pticica su dobre.
Znaci makar u vidu podvjesnog kontejnera treba Flir ili slicna optoelektronika koja moze pomoci i gadjanju klasicnim naoruzanjem danju i nocu.

I dok cekamo razvitak i testiranje vodjenog oruzja treba kupiti kontigent slicnih sredstava .

Kad se ovo uradi , bilo bi vremena za cekanje Orla 2.0 , 3 , ili nekako drugacije. Lako ce se za ime kad poleti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da bi neki avion postao operativan, mora i pilot i mehanicar i svo pratece ljudstvo da budu operativno sposobni da bi avion mogao da odradi ono za sta je namenjen.
Tako da te price imamo vremena odma padaju u vodu, ne nemamo vremena recimo da se krene u modernizaviju onih u resursu i ovih sto treba remontovati i modernizovati na bilo koji standard koji se donese kao "najisplatljiviji", treba to odraditi, pa kad se to odradi treba testirati prototip pa svaku letelicu zasebno (takozvana fabricka ispitivanja), pa onda kada se pompa oko pretstavljanja zavrsi obuciti pilote nastavnike letenja pa obucavati pilote prve generacije pa dalje.
Isto vazi i za mehanicare, kako za avioniku i rakete tako i za radar ako budu stavljali ovaj odozgo sa slike.
I kad se to sve dobro uvezba onda postaje sve operativno, a do tog momenta moze dosta da prodje vode ispod mosta.
Nekako ne mogu da svarim ljude koji misle da rakete VV treba da nose samo lovci, nikako bombarderi a o jurisnicima da i ne govorim.
Ali ako se pogleda situacija kada imas mali broj lovaca, recimo eskadrilu i manje, a protivnika oko tebe dosta, nije li ekonomicnije i pametnije naoruzati bombardere i jurisnike sa IC samonavodjenim raketama tipa R-60/73, MM-550 AIM-7 i slicne, za borbu protiv protivnickih bombardera i jurisnika, brzine su tu negde priblizne manevri slicni i tako dalje, tako da celokupno vazduhoplovstvo se moze prebaciti na odbranu, tako i na napad, s tim sto prednost ima onaj koji se brani posto svoje jurisnike i bombardere moze naoruzati samo sa dve VV rakete i tako dobiti na brzini i manevarskim sposobnostima aviona, e kad pomete protivnika u vazduhu onda da se vrati na onog na zemlji.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Okt 2016 13:59

Treba se posvetiti operativnim avionima na Ladjevcima, i gazelama.
Podvjesni kontejneri bi bili pogodni , nesto univerzalno na G4 I Orao. Ili nesto lako sto se prebacuje na druge letjelice.
Imamo vremesne avione , zbog kvara ispadne "moderni " , prebaciti opremu na drugi ispravan , ili kako izadje iz radionice lako ga opremiti.
Sve u svemu , FLIR moze pomoci preciznijem gadjanju i mozda i sa malo vece daljine klasicnim naoruzanjem , danju i nocu .
A , koncept modernizacije Orla nek se odvija , ali podmiriti trupe nekim brzim rjesenjem.

Evo recimo kontejner sa GŠ 23 za G4 . Na njega ugraditi termoviziju ., Flir , uz malo igranja moze posluziti i za NRZ . Postavi se na Orao , ( neki nemaju topove ) , Orao dobio jos jedan top ... preciznije dejstvo uz sve prednosti FLIRA - a.

Postavi se na Mi 8 ..., mig 21 um



Evo na sajtu yugoimport , pronasao sam 20 x110 mm top kontener m 09 i 12.7 ....
Stavljaju termovizije na bovove , ( rcws) , ima ona i sa Kopca , vjerijem da radi ona optika....
A u svjetu podvjesnih kontejnera kao u prici , za sve.
Moze se nesto u unaprediti i odmah , a ne cekati full paket modernizacije.

Moderni flir sa kuglom imaju ziroskopsku stabilizaciju cime dobija i na cjeni ali i na efikasnosti.
Jeftinija fiksna optika "spregnuta" sa cjelim avionom omogucila bi efektnija jurisna dejstva a i pomogla kod letenja. Znaci ipak unapređenje.

Dopuna: 09 Okt 2016 20:27

Ovo je nekako bilo "nakalemljeno" na trup, ispod nosa ali sluzilo je svrsi:

http://www.ausairpower.net/TE-EO-Systems.html



Dopuna: 10 Okt 2016 5:15

Jedna od caka ove optoelektronike bila je funkcija wide i narrow na teleskopu.
Siroko vidno polje ( wide ) znaci i bez uvecanja ( ili malo uvecanje ) ali osmatramo.
Uocavanjem necega sto zelimuno da provjerimo , centriramo se na objekat i prebacimo na narrov ( usko vidno polje ali sa uvecanjem ) .
Ovo je tipicna funkcija i na zemaljskim optoelektronikama.
Znaci wide sluzi za pretrazivanje prostora , narrow za fokusiranje na objekat uz uvecanje.

Doduse ova optoelektronika iz 70 -ih je imala zirostabilizaciju 30 stepeni . Bez ziro stabilizacije , moglo bi se desiti da objekat na uskom vidnom polju sa uvecanjem vrlo lako pobjegne. Uglavnom ovo je bilo dovoljno za lociranje objekta u vazduhu i dejstvo IC raketom , kratkog dometa.

Pitanje je da li bi fiksna , spregnuta sa avionom mogla da izdrzi vibracije a da ostane prostor nanisanjen. Takvi su klasicni nisani iz 2. S .R. Usmjeri avion , spusti sto nize i opleti.
Da li bi za jurisne zadatke podvjesni top -mitraljez trebao da ima zirostabilizaciju da bi se mogao izvuci maksimalan precizan domet ?
Ne mislim sa rotacijom 360 stepeni , vec usmjeren naprijed bez pomjeranja ali sa stabilizacijom ( izbjegavanje vibracija ) .
Rusi na Mi 28 imaju zirostabilizaciju optike , koja se nalazi iznad topa, i mislim da je uvezana ( ima i top ziro stabilizaciju) . Razliku bi bila u tome sto bi se usmjeravao cjeli avion na cilj , dok na mi 28 ima i turela.
Sad za nase avione naci nesto sto moze izdrzati trzaj ( mozda je 30 mm jak kalibar) znaci 23 mm , 20 , ili onaj 14. 5 okretni . Prostor pokriti sa NRZ
Kako god okrenuli , i obicna termovizija bi omogucila efektnija nocna dejstva u odnosu na sadasnje stanje.

Ovo je primjer iz 30 -ih godina proslog vjeka:
... combined with a gyro-stabilised and an optical sight to aim the weapons.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Bell_YFM-1_Airacuda

Top od Mi 28 je efektan za zemaljske ciljeve do 1500 m ( probojnost oklopa vjerojatno za mekse ciljeve moze i dalje vjerovatno) do 2500 m ( ciljevi u vazduhu ).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakve su mogucnosti ugradnje motora Ador od 37kN sa DS u zmaj J-22
ador je tezak 790kg ,dok je viper sa DS tezak 550kg

Znaci moje pitanje je da li bi to zmaj J-22 izdrzao bez dodatnog ojacanja.tj da li bi moglo da dodje do jednostavne zamene motora.

Pitanje uvodnika ostavljam sad po strani.
Indija pravi nove po licenci ...
ali bice zanimljivije kad polovne krenu da menjaju te motore na svojim Jaguarima...

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek isto pitanje do u nedogled. Pročitaj na temi o G-4 koji su problemi u vezi ugradnje motora Viper 680, a taj motor je skoro pa identičan sa motorom Viper 632, čak postoji i set za modifikaciju motora 632 u 680.

Šta misliš, kakve su tek izmene i modifikacije potrebne za ugradnju potpuno drugačijeg motora?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije J-22 galeb,veca je to dosta veca masina,sa vise mesta za sisteme.
Ador motori inace po preseku bi se najlakse ugradili u postojeci zmaj J-22
Glavno moje pitanje je da li bi zmaj izdzao dodatnu tezinu motora.
2 motora Viper sa DS komorom su ukupno teska 1 100kg
2 motora Ador sa DS komorom su ukupno teska 1 580kg

Te polovne indijske adore pomiljem jer treba da ih menjaju na Jagarima,a i orao je polovan

Kad bi se ugradjivali novi motori AL-55 je bez konkurencije

AL-55 sa DS ima 22kN bez i 35kN sa DS..a laksi je od Vipera sa DS koji je trenutno ugradjen u J-22