offline
- zumzum
- Super građanin
- Pridružio: 26 Avg 2012
- Poruke: 1219
- Gde živiš: Srbija
|
Jel imao neko iskustva sa ovim vozilom? Tekst sa stranice: https://tnh.me/554cd87b067d7b28983e3220
IMV 750 4X4
Terensko vozilo IMV 750 4x4 bilo je vozilo, razvijeno u fabrici IMV (Industrija Motornih Vozil) iz Novoga Mesta (trenutno Revoz).
Vozilo ima pogon na sva četiri kotača. Za pogon je poslužio domaći brzohodni dizel motor radne zapremine 2,45 l, i snage 55KW na 4200 rpm, kojeg je proizvodio IMR. Prototipi su izrađeni u konfiguraciji sa tvrdim krovom i u konfiguraciji sa platnenim krovom. Elektrika na vozilu bila je 24 V DC.
U aprilu 1982, razvojni institut IMV-a pod vođstvom ing. Martin Sever-a i sa ing-om Miha Luckmann-om u ekipi, dislociran u Ljubljani, postavljen je pred zadatak, kako poboljšati poslovanje IMV-a. Njihova ideja bilo je terensko vozilo, naziva ATRAPA, koji je koristio više delova, sa postojećeg programa proizvodnje IMV kombija.
Vozilo je bilo postavljeno na klasično podvozje, kojeg je sastavljen od čeličnih okvira dimenzija 60x100 mm. Na njega je postavljen motor radne zapremine 2,2 l Daimler-Benz (OM serija) koji je ugrađivan u dizel varijantu IMV kombija. Iz istog proizvoda (OMV kombi) uzeli su dve pogonske grede sa diferencijalom, a isto tako i vešanje, točkove na koje su postavili gume sa terenskim profilom.
Menjač je bio nemački ZF, za kojega je licencu IMV već imala, a u krajnoj fazi proizvodio bi ga Mariborski TAM.
Prednja vrata, vetrobransko staklo preuzeto od TAM-a, a svetla su bila iz popularnog Renault-4 (u paru – proizvođač Saturnus).Prototip je razvijan »u hodu« .Vozilo je imalo prednji i zadnji most sa nezavisnim oslanjanjem točkova sa »dvosmernim« amortizerima. Kao pogonska grupa upotrebljen je domaći brzohodni dizel motor radne zapremnine 2,45 l, i snage 55KW na 4200 rpm koji je proizvodio IMR. Kao i motor, jednolamelno kvačilo je bilo domaće proizvodnje. Menjač je proizveo Tam, pod oznakom TAM 25-18S sa 5 brzina + R. Menjač je postavljen na motor, i sa njim je preko kratke grede povezan sa dvo-stopenoim mehaničnim reduktorom tipa DMB 1,3/2 proizvođača 21. Maj Beograd. Obrtni moment se preko kardanskih vratila prenosi do diferencijala i sa poluosovinama preko homokinetičkog zgloba dalje do točkova. Mehanizam za krmiljenje i kočnice sa diskovima su za prototip razvili u IMV. Gume su dimenzija 245-16 i bile su na felnama Zmaja iz Zemuna. Elektroinstalacija bila je 24 voltna, što je omogućavalo priključak vojne opreme (radioveze, itd).
Kod proizvodnje prototipa vodilo se računa i o daljoj proizvodnji za civilne kupce (šumarstvo, zemljoradništvo itd).
Za potrebe testiranja, napravljena su četri vozila. U dva su ugradili motor IMR (zahtev JNA), a u druga dva Daimler-Benz motor. Na testiranju su poslali dva vozila sa IMR motorima, dok su druga dva ostala u fabrici na testiranju. U IMV su za potrebe testiranja ustanovili četri testne ekipe, svaka sačinjena od dva šofera i šefom, skupa 12 ljudi. Zvanični prikaz mogučnosti vozila, izveden je kao testna vožnja na vojnom poligonu pored naselja Irig ispod Fruške gore. Dok je vozilo IMV brez problema savladalo sve prepreke, konkurent iz IMR , koga je upravljao vođa konstruktora iz IMR, imalo je velike probleme. Pored četiri vozila, u IMV napravili su još i četiri prikolice, po dve za IMV vozilo, i po dve za vozilo IMR. Testiranja su nastavili u Deliblatski peščari kod Beograda, ali je rezulat bio poražavajuči. Oba vozila su brzo ostala na mestu, pošto su »zaribali« motori. Uzrok je bio loš filter zraka, koji nije bio predviđen za dejstvo u peščanim uvetima. Zimska testiranja su izvođena u Banatu. Oba vozila su dva put dnevno se popela na Kopaonik i natrag u dolinu. Testiranja su
trajala godinu dana, u svim vremenskim uvetima i po različitim konfiguracijama terena. Nadzor nad testiranjima vodio je TOC, glavni kontrolor bio je zahtevni i pedantni ing. Grahovac. Testiranja na -30°C izvedena su u vojnom opitnom centru Nikinci u Banatu. Vozilo je odvedeno u komoru, ispraznili su akumulator na 75%, ohladili vozilo na testiranu temperaturu (-30°C) i na toj temperaturi ga pustili 6 sati. Po tom vremenu, vozilo su probana upaliti. Prvo je testirano IMR vozilo. Kad je red došao na vozilo iz IMV, ekipa koja je bila zadužena za pripremu vozila, videla je ispred komore crne tragove gume. Vozilo IMR je med testiranjem zamrznulo, tako da su ga morali izvuči traktorom in komore.
Kada je ekipa iz IMV to videla, zamenila je na svom vozilu sva klasična maziva i umesto njih stavila takva, koja su odpornija na niske temperature. Umesto nafte, ubacili su posebnu smesu, koju je pripremio ing Luckmann. Nova smesa sastojala se iz nafte i motornog petroleja u omeru 50-50.
Posle 6 sati u komori, vozač je seo za upravljač, te probao pokrenuti motor. U prvo se motor par puta zavrteo, ali nije upalio. Posle par trenutaka, opet je probao, i motor je proradio, te je vozilo samo zapustilo komoru.
Posle godine dana testiranja vozila u svim vremenskim i terenskim uvetima, oba vozila vratila su se u IMV. Generalno su dosta dobro preživela testiranja. Na jednom vozilu, na kraju se pokvario zadnji diferencial, ali je vozilo ostalo mobilno. Testiranja su pokazala i neke loše karakteristike / greške vozila. Karoserija je na delovima pukla, pa su redizajnirali o ojačali te delove. Podvozje je preživelo
bez većih problema. Predimenzioniranje delova podvozja ATRAPA na najkritičnijim delovima dobro se pokazalo, a dobri su bili i rezultati amortizera, kardana i zubatih letva upravljača. Rezultati IMR vozila, nisu bili tako dobri. Največi problem kod njih bio je lom kardana i lom amortizera (koji su izrađeni u Prištini).
Vojska je po testiranjima dodala i par novih zahteva. Vozilo je trebalo biti promenjeno tako, da je moglo prevesti putnike suhe preko 70 cm duboke vode. Umesto postojećih farova, vojska je zahtevala ugradnju Ruskih »tenkovskih« farova (koji nisu bili homologirani za upotrebu u javnom prometu i voleli su da puknu kod vožnje pod vodom).
Konačno je stigao i izveštaj iz TOC, koji je ustanovio, da su oba vozila podjednako dobra. Napravljen je kompromis, da IMV proizvodi delove karoserije za Taru (bolji alat za izradu karoserija), te jih kasnije šalje na kompletiranje u IMR. U IMR priredili su karoseriju za proizvodnju u IMV, koji je izradio 40 testnih kompleta karoserije, koje su preuzete tek krajem 80 godina 20 veka.
Pošto su izgubili tender za vojsku, kasnije je proizvedeno od 5 do 16 vozila (razni podaci). Neka od njih imala su tvrdi krov, neka platneni. Nekolicinu su upotrebljavali vatrogasci, a sada preživele primerke možemo videti u civilnom vlastništu po Sloveniji.
Dužina vozila: 4200 mm
Širina vozila: 1740 mm
Visina vozila sa spuštenim vetrobranskim staklom: 1450 mm
Klirens: 280 mm
Dužina tovornog dela: 1800 mm
Promer kruga okretanja: 5500 mm
Dužina između kotača: 1456 mm
Međuosovinski razmak: 2500 mm
Max masa vozila (vozilo + teret): 2600 kg
Korisna masa tereta: 750 kg
Broj sedala: 7+1
Domet sa punim rezervoarom: 500 km
Max bočni nagib: 35%
Največa dubina vodene prepreke: 700 mm / 900 mm
Max visina nasipa (75%): 1500 mm
Max visina vertikalne prepreke: 350 mm
Jedan filmic ofabrici IMV:
https://www.youtube.com/watch?v=61jLnXNf7W0
|
Npr. da je ovo vozilo upotrebilo isto gorivo na -30C kao IMR Tara - sta bi se desilo? 
