Arapi vs Izrael - vazdušni rat

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Danko SVIK VRS

U potpunosti se slažem sa tobom, jedino si izostavio da primjetiš mada ne sumnjam da znaš, da su napadi na egipatske aerodorme počeli sinhronizovano sa napadima na egipatske oklopne snage navučene u zamku na Sinaju, da bi egipatskoj avijaciji onemogućili da štite svoje trupe na zemlji.

Vazdušna podrška trupama na terenu je izostala iz prostog razloga, što je RV Egipta bilo zabavljeno odbranom vlastitih aerodorma od višestruko brojnijeg neprijatelja. Tako možemo reći da su izraelci iako su izgubili vazdušni rat, u konačnom ishodu dobili su onaj pravi na terenu isključivo lošim rukovođenjem egipatske vrhovne komande.

Židovi su mora se priznati vojnički dobro izmanevrisali Egipaćane, ali kada govorimo o vazdušnim borbama bili su slabiji duplo.

Da nijesu izvukli onoliku masu vojske ispod PVO kišobrana, uslovi za prekid vatre bi bili mnogo lošiji za Izraelce...

RV je izvuklo pouku iz rata 1967. i pripremilo se ali generalno gledano ostali dio vojkse nije i to je pomutilo slavu pilota.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ova bitka se i dogodila upravo istog dana kad i napad 120 (180) izraelskih aviona na Al Mansuru. Prvo su izbacili Siriju iz igre, da bi potom bez problema odigrali igru do kraja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danko SVIK VRS ::Pa ova bitka se i dogodila upravo istog dana kad i napad 120 (180) izraelskih aviona na Al Mansuru. Prvo su izbacili Siriju iz igre, da bi potom bez problema odigrali igru do kraja.

Kakva li je to bila buka na nebu toga dana, kada se 200 mlaznih aviona borilo na život i smrt, isforsirani do maximuma uz treštanje topova i projektila.

Mora da je zvučalo kao strašni sud...

Evo malo predaha za prikupljanje snaga za daljnje analize uz ovu izraelsku pripadnicu IAF-a pored zloglasnog F-15. Vjerujem da bi mnogi voljeli da je obore.




Dopuna: 16 Jun 2010 17:04

Kako su tekle pripreme za rat 1973. posmatrano iz arapskog ugla.


Planirajući napad na izraelske okupacione snage, lideri RV Egipta sa komandantom i kasnijim predsjednikom Hosnijem Mubarakom koje je bilo nosioc težišta udara ujedinjenih arapskih zemalja u svojoj ratnoj doktrini pošli su od analiziranja propusta Iz prethodnih nekolko ratova sa Izraelom, posebno onog poslednjeg masakra iz 1967. kada su ih Izraelci deklasirali još na zemlji.




Komandant egipatskog RV, Hosni Mubarak

Pripreme su bile duge, skupe i teške, a podrazumijevale su:

1) Zaštita vazduhoplova od razarajućeg udara IAF-a na zemlji, pa su shodno tome uradili sledeće:
a) Napravljeno je 713 raznih betonskih skloništa, sposobnih da izdrže direktan udar 500 kg teške avio bombe, uz upotrebu najnovijih sredtsva kamuflaže. Skloništa su bila potpuno operativna tako da je u njihovoj unutrašnjosti instalirana operama koja je omogućavala nesmetano starotovanje aviona , popuna gorivom i municijom.
b) Napravljeno je 13 novih aerodorma sa više poletno sletnih staza, taktički raspoređenih shodno planu napada.

Za realizaciju ovako ogromnog projekta utrošeno je :

Oko 24 milona kubnih metara pijeska.
Oko 1,5 milion kubnih metara betona.
Više od dva miliona kubnih metara cigle i kamena (ekvivalentno Velikoj piramidi u Gizi.)
Utrošeno je oko 15 000 tona čelika.

Aerodormi i avioni na njima su tako raspoređeni da po jedna eskadrila može pokrivati odbranu po tri aerodorma međusobno, tj. priskakati u pomoć jedna drugoj. Zbog ograničenog radijusa MiG-a 21 to je bilo vrlo bitno.

2) Napravljen je tzv. siguronosni koridor ili bolje rečeno osigurani su pravci udara jurišne izraelske avijacije ka ciljevima na zemlji, tako što su na pretpostavljenim pravcima i prilazima aerodormima koje bi izraelci koristili kao vatreni koridir za svoje bombe od 1000 kg, postavljeni baražni baloni i oklopna kola sa PVO sistemimima.

3) Djelimično je otklonjen je problem u generacijskom jazu među suprostavljenim avionima na sledeći način:

Iako su naručeni sovjetski lovci koji bi se mogli lako nositi sa tadašnjim modernim izraelskim fantomima kojima je radijus dejstva bio skoro dva puta veći od aktuelnog MiGa-21 , na njih se nije moglo računati pa se moralo pribjegnuti inprovizaciji na sledeći način:

Avionima MiG-21 i Miraž 3 su dodati veći rezervoari za gorivo, i nove domaće rekete sa većim opsegom dejtsva, tako da je povećan borbeni radijus egipatskih lovaca. Pomiju se i motori koje su Arapi sami razvijali za svoje lovce sa manjom potrošnjom od standardnih sovjetskih.

4) Problem vazdušne bitke

Pravilno uočivši nedostatke svojih MiG-ova 21 ali i izraelskih Miraža i Fantoma, Arapi su napravili novu taktiku vazdušne borbe ne dopustivši Židovima da nametnu borbu na manjim visinama gdje do izražaja dolazi bolja manevarbilnost Miraža i Fantoma u odnosu na MiG-21 sa većim oterećenjem na krila i kormila pri većim brzinama, gdje je MiG- 21 lako izmanevrisati pa su se držali srednjih vsina i sa njih u obrušavanju napadali, i pod punom brzinom se zbog manje težine izvlačili na željenu visinu za ponovni napad. Avioni koji su pokušali sa njima zapodjenuti boj na visinama gdje je MiG-21 vladao bili bi obrisani sa neba, što je Oktobraski rat 1973. i pokazao.

Po prvi put u svojoj istoriji Arapi su se uspjeli dogovoriti oko jedintsvenog „nastupa“ protiv židovske agresije, i to u sledećem satavu: Zemlje koje se frontalno angažuju su Egipat i Sirija a vojnu pomoć sa teritorija pomenutih zemalja pružaju Irak, Alžir, Saudijska Arabija, Libija, Sudan, Tunis, Maroko i Kuvajt.

Irak je uputio na teritoriju Egipta jednu eskadrili Hoker Hanter lovaca-bombardera. U Siriju je poslao tri eskadrile MiG-ova 21 i jednu MiG- 17.

Alžir je poslao u Egipat eskadrilu MiG-ova 21, jednu bombardersku eskadrilu SU- 7 i eskadrilu MiG-17.

Libijski vječiti predsjednik Moamer El Gadafi je svih svojih 54 Miraža stavio na raspolaganje Egiptu i od njih su napravljene dvije eskadrile od miješano libijsko – egipatskih pilota.




U bazi Tanta, libijski Miraži III sa egipatskim posadama.

Maroko i njegov kralj Hasan II je hitno uputio eskadrilu F-5 u toku samog rata. (Iako oko njih kruže kontraverze Arapi tvrde da su učestvovali u borbama.)





Marokasnki F-5


Ostale arapske zemlje su na druge načine pomogle borbu ali ne i vazduhoplovstvom.

Nastaviće se...

Dopuna: 16 Jun 2010 20:10

Avioni sa kojima su raspolagala suprostavljena vazduhoplovstva na početku rata u oktobru 1973.Ovdje će biti navedeni i oni koji nijesu učestvovali u borbi a bili su prisutni.

Egipatsko Rv je raspolagalo brojkom između 550 i 750 aviona svih tipova.



Egipatski MiG-ovi 21 u formaciji



MiG-17



Su-7


Tu-16





260 lovaca MiG-21
200 lovaca MiG-17 (50 na remontu)
120 Su-7
50 Su- 20
16 Su-17
28 Tu-16
10 bombardera Il 28
140 helikoptera raznih tipova
90 aviona za obuku La-39

Arapska vazduhoplovna pomoć na teritoriji Egipta je brojala sledeće avione:



Libijski Miraž V



Irački Hoker Hanter






54 Miraž V
25 Hoker Hanter
25 MiG-21
25 MiG-17
25 Su-27

U Egiptu su se nalazila i tri lovca MiG-23 i 20 Tu-22, ali zbog prekida vojne saradnje sa SSSR-om nijesu se stigli obučiti pilot za njih te nijesu uključeni u borbe.

Od navedenih aviona 522 su učestvovala u ratu od toga 350 u prvom valu udara po Židovima.

Sirijsko RV je u isto vrijeme imalo:

200 MiG-21
80 MiG-17
80 Cu-7
20 Su-20
40 helikptera raznih tipova.

Iračani su u Siriju kao pomoć poslali:

3 eskadrile MiG-ova 21
2 eskadrile Su17/ 22

Izarelsko RV (IAF) je u svojim bazama tada imalo:



F-4 Fantom IAF


Super Misteri



A-4 Skajhok



Miraž


260 F-4II
130 A-4 Skajhok
90 Miraža 3 / 5
50 Super Misteri
60 Misteri
50 transportnih
65 helikoptera

86 za obuku

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Marokanski F-5 nisu učestvovali u ratu, jer je još 1972. godine pokušan državni udar. Tad je pokušano ubistvo kralja. Pokušaj je propao. Da bi potom izvršena čistka u redovima RV Maroka. Budući da se Maroko snabdevao borbenom tehnikom iz SAD, prilikom isporuke aviona F-5A Maroku, bila je zabrana njihovog angažovanja u ratu protiv Izraela.
Kralj Hasan II bio je saveznik SAD i odmah nakon pokušaja atentata na njega, uputio je inspekciju koja je izvršila čistku u RV Maroka.
Tako da o Marokanskom učešću nije bilo ni reči.

Potom Egipat nikada nije raspolagao sa bombarderima TU-22. Irak je dobio nekoliko bombardera TU-22K, ali oni nisu napustili teritoriju Iraka, jer po ugovoru sa SSSR to nije bilo dozvoljeno.

Zatim ona slika gde piše irački Hunter, nije reč o Hawker Hunteru već o egipatskom MiG-19.

Isto tako Tunis nije direktno učestvovao u borbama, jer je u to vreme imao avione i to 12 komada F-86F Sabre.



Irački Hawker Hunter FMk-6.

Бројно стање РВ и ПВО сукобљених страна пред сам рат је било следеће:

Египат је као најопаснији противник Израела располагао са 220 ловаца МиГ-21, 60 МиГ-19С, 200 МиГ-17, 120 СУ-7Б, 18 стратегијских бомбардера ТУ-16, 10 лаких бомбардера ИЛ-28, 50 транспортних авиона ИЛ-14 и АН-12 и 140 хеликоптера Ми-1, Ми-4, Ми-6 и Ми-8. Снаге ПВО су располагале са 20 батерија РС СА-75Мк двина и С-75М волхов, 85 батерија РС С-125 нева и 40 батерија РС 2К-12 куб. Поред тога ту је било присутно и око 1300 противавионских топова од чега 800 самоходних ЗСУ-23/4 шиљка и вучних топова 23 мм ЗУ-23 и око 500 топова калибра 57 мм како вучних, тако и самоходних АСУ-57/2. Као допуна свему било је и стотињак лако преносних ракетних лансера ракета З-В 9М-32 стрела-2.

Сирија је располагала са 200 ловаца типа МиГ-21, 40 МиГ-19, 80 МиГ-17, 80 СУ-7БМ и 36 хеликоптера Ми-4, Ми-6 и Ми-8. Непосредно пред рат Сирија је примила од СССР и 16 нових јуришника типа СУ-20 које није употребила у рату. А непосредно пред крај рата добиће и тада најмодерније ловце типа МиГ-23М и МС укупно 4 авиона. Авиони МиГ-23 ће се сукобити са РВ Израела тек 1982. године. Од РС Сирија је располагала с 20 батерија РС СА-75Мк двина и С-75М волхов, са 17 батерија РС С-125 нева и 32 батерије РС 2К-12 куб. Ту је било и око 900 противавионских топова од чега 160 самоходних ЗСУ-23/4 шиљка, 260 ЗУ-23 и 300 калибра 57 мм. Поред тога Сиријци су имали и РС З-В 9М-32 стрела-2.

Као савезници Египту и Сирији у рату су учествовали Алжир са три ескадриле авиона и то по једном МиГ-17, СУ-7Б и МиГ-21Ф-13 и Либија са 48 својих авиона мираж-V (Mirage-V) на страни Египта. Ирак је учествовао у рату са сиријске стране. Он је са својим ескадрилама у којима су летели авиони хантер и МиГ-21 активно учествовао у борбама. Према неким подацима ангажовано је више од 60 авиона (по неким 73 авиона).

Ирачани су непосредно пред рат добили нове бомбардере типа ТУ-22, које нису употребили у рату. Алжирци су били ангажовани искључиво као заштита главном граду Египта Каиру и делимично су летели изнад Суецког канала.

Израел је у рат ушао са 130 ловаца Ф-4 фантом-II, 160 јуришника А-4 скајхок (A-4 Skyhawk), 60 авиона мираж-III (већина произведени у Израелу под ознаком нешер), 50 супер мистери Б-2 (Super Mystere B-2), 60 авиона мистери-IV и ураган, 10 ваутоур, 6 извиђача РФ-4, 50 транспортних авиона Ц-47, норатлас, Ц-97 и Ц-130 херкул (C-130 Hercules), 12 хеликоптера супер фрелон, 8 ЦХ-53, 25 АБ-205 и 20 алует. Поред тога, у ПВО Израел је имао 12 батерија РС МИМ-23 хоук (MIM-23 HAWK) и око 1000 противавионских топова 20, 30 и 40 мм.

Ovo gore su ti provereni podaci, Izrael u početku rata nije raspolagao sa 260 lovaca F-4E Kurnas (kako je ovaj avion kod Izraelca nazivan).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podaci koje sam naveo su iz arapskih izvora, tačnije sa jednog njihovog foruma, koji ne mora da bude relevantan...ali sam ih iznio čisto radi poređenja i komantara.

I meni je čudno djelovalo da su razvili motor za MiG-21 koji manje troši od standarnog sovjetkog, ali rekoh ajde da stavim pa će vikati neko ako nije istina.

Istina oni su radili na tome motoru ali su zbog finansijskih razloga odustali. Zamima me da li su razvili neke svoje projektile kao pandam AA-Atol?

Kad se istražuje ovo područje Bliskog istoka, čovjek može na svašta da naleti interesantno. Ja sam do sada samo shvatio da je Izrael debelo skrivao svoje gubitke, a šta će još ispasti videćemo.

@Danko SVIK VRS
Citat:
Isto tako Tunis nije direktno učestvovao u borbama, jer je u to vreme imao avione i to 12 komada F-86F Sabre.

Naveden je Tunis samo kao vojni saveznik ali nije upućivao avione već samo neke jedinice KOV.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SailorCG

Samo opušteno:
Egipat i Sirija su koristili u to vreme rakete V-V bazirane na raketi K-13 (R-13):

K-13A (R-3S objekt 310), K-13R (R-3R objekt 320), R-3U,R-3P, RM-3V i K-13M (R-13M objekt 380). Domet raketa je bio do 8 km (normalno ne svih).
U raketama V-V Izrael je bio u prednosti:
Sidewinder: AIM-9B, C, D dometa od 4,8 km (B), do 18 km (C, D)
Sparrow: AIM-7C, D, E, E-2 dometa od 32 do 45 km.
SHafrir-1 i Shafrir-2 dometa do 5 km.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel moze nesto da se napise o iskustvima arapske strane sa sistemom Strela-2 ??
Po onome sto sam citao, imali su dosta obaranja, ali zbog neiskustva i nedovoljne obucenosti posada, oborili su i dosta svojih aviona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zvanično se zna da su strelom-2 oborena samo dva izraelska aviona (čist pogodak), dok je više njih oštećeno. Pa i sovjetski izveštaji govore o slaboj efikasnosti tog sistema u rukama arapa (ovo nije izraelska propaganda, već izveštaj sovjetskih savetnika Moskvi). Pošto su glavnu PVO odbranu činile rakete SAM-2, SAM-3, SAM-4 i SAM-6 te rakete su i bile oslonac snaga PVO.
Najbolje u tim danima što je arapska pešadija imala za PVO su bile rakete strela-2 (nisu imale bolju varijantu strela-2M). Problem je bio što strele nisu bile efikasne protiv brzih aviona. U početku rata ispaljeno je više stotina raketa strela-2, pa je vrlo brzo nestalo tih raketa.
U početnoj fazi rata bilo je nekoliko obaranja ( 2 i više aviona, pošto su gađali avione u snopovima po 7 raketa ka cilju), međutim više je aviona oštećeno.

Bolje se pokazala u periodu od 1969 do 1970. kada je lansirano 99 raketa uz 36 pogodaka (kažem pogodaka ne obaranja, jer zbog svoje male mase BG od 500 grama, raketa je češće dovodila do oštećenja aviona, nego do njegovog obaranja).

Bilo je slučajeva da se avion vraćao u bazu sa neeksplodiranom BG rakete strela-2, koja se nalazila u motoru (ovo se odnosi na moćnu mašinu F-4).

Pa i sam izveštaj Komande PVO egipatske armije je bio negativan prema streli-2.

Po rezultatima dejstva, RJ PVO ocenjene su kao visoko efikasne, s tim što je po ocenama Komande PVO Egipta najefikasniji bio raketni sistem 2K-12 Kub, a zatim S-125 Neva. Nema pouzdanih podataka o broju lansiranih raketa po svakom RS i oborenom avionu ( prema nekim podacima ta brojka se kreće od 4 do 6 raketa po avionu ).
Sadejstvo sa lakim prenosnim raketnim sistemima nije dobro funkcionisalo, pa je oboren velik broj sopstvenih aviona. Za RV Izraela podjednako iznenađenje je predstavljalo lansiranje u snopu do sedam IC raketa tipa 9M-32 Strela-2, što je u velikoj meri pariralo “odvođenju” rakete od aviona uz pomoć IC mamaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Polazeći sa stanovišta da je izraelski glavni adut vazduhoplovstvo, egipatski generalštab se brižljivo pripremio za uništenje izarelskog vazduhoplovstva na Sinaju, odsijecanjem židovskih snaga u Egiptu od njihove komande u Tel Avivu.

Operacija „Granit“ koja je podrazumijevala doktrinu koju su izraelci upotrijebili u ratu protiv Arapa 1967. planirana je do savršenstva pedantno, a njen glavni adut je bila tajnost i iznenađenje, pa su shodno tome Arapi preduzeli niz mjera i aktivnosti da se stvori što bolja maska „mira“.

Egipatsko vazduhoplovtsvo je dobilo zadatak da hirurškim rezovima, napravi uslove za egipatsko forsiranje sueckog kanala, pa su u nekoliko tačaka zadatke RV definisali ovako:

1) Da vazdušni udari budu brzi, jaki i precizni sa ciljem uništenja i potpunog paralisanja židovskog RV i KOV na zemlji.
2) Da omogući desant egipatskih komandosa iza neprijateljskih linija.
3) Da uzme aktivno učešće pored PVO u vazdušnoj odbrani republike.
4) Da zaštiti KOV i RM od izraelskih padobranskih desanata i vazdušnih napada.

Za aktivno učešće u napadima planiralo se da težinu RV preuzmu bomabarderi Tu-16 i Il-28, te lovci-bomabarderi MiG-17, Su 7, 17 i 20. Vazdušna zaštita je povjerena migovima 21.

Kako bi utvrdili tačno vrijeme napada u tajnoj egipatskoj bazi sastalo se 13 vojnih lidera Egipta i Sirije i to:

1 - Egipatski ministar odbrane (feldmaršal Ahmed Ismail)
2 - Sirijski ministar odbrane (general Mustafa Talas)
3 - Egipatski načelnik OS ( Saad El Shazly)
4 - Sirijski načelnik OS (Salem Josip)
5 - Egipatski načelnik operacija (general pukovnik Mohammed Abdul-Ghani Gamassi)
6 - Komandant egipatskog ratnog vazduhoplovstva (general-pukovnik Mohamed Hosni Mubarak)
7 – Komandnt egipatske RM (general pukovnik Fouad Zachary)
8 - Komandant egipatske PVO (Mohammad Ali Fahmy)
9 - Sirijski šef operacija (general pukovnik Abdel Razek Dardari)
10 – Komandant sirijskog RV (general pukovnik Naji Jamil)
11 - Sirijski komandant RM (major Husein Fadel)
12 - Direktor sirijskog vojne obavještajne (general pukovnik Hikmat Shihabi)
13 - Egipatski šeš vojne obavještane služebe (Fouad Nassar).



Egipatski generalštab za vrijeme rata.

Većina se složila da vrijeme za početak napada bude kraj septembra ili okrobar, da bi poslije dugog analiziranja donijeli odluku da napad počne 6.oktobra 1973 i to iz sledećih razloga:

1 - da operacije počnu prije snijega u Siriji.
2 - prije isporuke američkog oružja Izraelu što bi trebalo da se desi početkom 1974.
3 – da pod ramazanskim praznicima stvore sliku mira .
4 – Da bude takođe Yom Kippur (židovski praznik) kada je većina redovnih snaga na odmoru.
5 - preokupacija Izraela izborima u Knesetu koji treba da se održe 28. oktobra.
6 – tada je noć bez mjeseca, što treba da obezbijedi prebacivanje preko Sueca.
7 – nivo vode u kanalu je najodgovarajući u tom trenutku.
8 – sama ideja napada popodne biće potpuno iznenađenje i neće Židovima prižiti vremena za kontra udar u toku istog dana, a što će Arapima povećati stratešku prednost.

Međutim da bi sve ovo bilo postignuto Arapi su pribjegli strateškom lukavstvu, tj...stvaranju naizgled normalne atmosfere mirnodopskog života OS kao i aktivnostima plitičara na pravljenju osjećaja da se traži rešenje Bliskog istoka u okvirima međunarodnih institucija.

Tako da su sve izjave političara bile strogo cenzurisane i imale samo miroljubive tonove, a sami Hosni Mubarak komandant RV odlazi u Libiju 5. okotobra, dan prije napada na izraelske okupacione snage i kaže javno da egipatsko RV u ovome času nije spremno za rat.

Predsjednik Egipta Sadat je javnim putem obavijestio sekratra UN, da ima namjeru da posjeti sjedište UN krajem oktobra.



Godinu dana prije napada, Egipćani su instalirali radio stanicu koja je imitavala zapadnu modernu muziku, samo povremeno prekidanu izjavama o miru i suživotu na hebrejskom jeziku.

Neposredno pred sami napad, mnogi egipatski ministri su upućeni po svijetu kao emisari mira, da bi stvorili sliku normalnog života u Egiptu. Ministar odbrane, nalazio se u Londonu na nekoj operaciji, dok je ministar za informisanje bio u Libiji.Rađeno je na dogovorima oko izagradnje naftovoda sa amerikancima.

Samo 24 sata pred početak napada u egipatskom hotelu Astoria u Kairu sreli su se ministri vanjskih poslova dvije države gdje je dogovoreno da Amerika mora da bude glavni ključ za postitzanje dugotrajnog mira.

U skoro isto vrijeme objavljeno je da će u Kairo 8.oktobra stići rumunski ministar odbarne a da će ga na aerodromu sačekati feldmaršal Ismail.

Vojska je u istom cilju objavila da će demobilizovati dio sanga koje su moblisane 4. oktobra.

Čitave jedinice na linijama dodira sa protivnikom imale su zadatak stvaranja slike učmalosti i dosade.

Zvanični Izrael je nasjeo na arapsku varku iako su obavještajci Mosada upozoravali na mogućnost napada.

Moše Dean ministar odbrane Izraela je u tri sata ujutro 6.oktobra dobio hitnu poruku od
Eli Shalev, šefa za procjene Mosada sa riječima: ”Postoji plan napada sa sjevera i juga od strane Sirije i Egipta. Naš izvor kaže da će napad uslijedti jedan sat prije pada mraka”.

U devet sati ujutro na dan napada, Hosni Mubarak je pozvao sve čelne ljude RV, kod njega i dao im konačne upute i plan napada. Plan je sačinjen na osnovu višemjesečnih obimnih priprema i snimanja pokreta židovskih okupacionih snaga u Egiptu.

Zamolio je sve komandante vazduhoplovnih jedinica, da svim snagama i umijećem odrade svoj posao te da je ključ oslobođenja egipatskih teritorija od židovske agresije u njihovim rukama.

Dopuna: 19 Jun 2010 1:17

Bilo je planirano da napadi budu izvedni u dva naleta, ali pošto je u prvom udaru postignut cilj napada odustalo se od drugog.

Sovjetske procjene o samom napadu su bile da će Arapi u prvom naletu izgubiti 25 % ili 60 aviona, dok bi u drugom po tim procjenama trebalo pošto se izraelska avijacija probudi da bude čak 33%, što bi značilo da u prvom udaru neće biti dostignuti planirani ciljevi.

Stvarnost je bila potpuno drugačija, jer je već u prvom napadu koji je izveden poslije velikih priprema potpuno postignut cilj, tako da je drugi val koji je već bio u vazduhu opozvan.

Sve vazduhoplovne baze, radarske stanice, komanda mjesta i utvrđenja su doslovce zbrisana sa lica zemlje napadom jurišne i bombarderske avijacije.

Otvoren je bio put oklopnim jedinicama i pješadiji u neprijateljsku teritoriju. Za nekoliko časova egipatske jedinice su napredovale oko 13 km i zaposjele zadate tačke mrveći pred sobom židovsku vojsku u povlačenju.

Rođeni brat predsjednika egipta Atef Al Sadat je poginuo u tim borbama.

Izraelska vojska je bila potpuno obezglavljena, tako da je njihova PVO nanijela mizerne gubitke Egiptu od samo 11 oborenih aviona što je bilo ispod svakog očekivanja.




Mubarak i Sadat

Kasnije tok rata je donio velike preokrete , ali u vazdušnim bojevima u toku rata, premoć su odnijeli Arapi uprkos brojnijoj i modernijoj židovskoj avijaciji.

Ovo su sve arapski podaci...