FK-3 (HQ-22)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne razumijem ovo formacija / grupirovka !?
Kad Ruse gledam onda ih ne gledam u Siriji već recimo u Kalinjingradskoj oblasti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Grupirovka kod rusa je izraz za formaciju zdruzenog sastava koja ukljucuje sve rodove i vidove potrebne za operaciju.

Nesto slicno kao nasa takticka grupa.

Nije formacijski vec takticki pojam. Rjesava takticki problem, i koristi djelove standardnih formacija i kombinacije istih.

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, MB120mm, Petar35, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Ako je nišanski radar sposoban da vodi 12 raketa na 6 ciljeva, ova varjanta od 72 rakete na 6 ciljeva je raketni puk, bilo da je baterijskog bilo divizionskog sastava.

U vezi nedoumica baterija-divizion-puk, iz vizure JNA i VS, i iz vizure KUB i NEVA... Prisustvo formacijskog akvizicionog radara (+ eventualno visinac) odredjuje da li jedinica samostalno deluje u punom kapacitetu. U tom kontekstu, divizion Neve i puk KUB su bili "osnovne" jedinice. Baterija KUB je donekle mogla da dejstvuje samostalno jer je imala pripadajući nišanski radar, ali su mogućnosti bile redukovane na situacije kada je cilj optički vidljiv pa nišanski radar nema problem da ga zahvati.

U vezi najavljene strukture FK-3 koga treba da nabavimo (tri puta po tri lansirna vozila+nišanski), rekao bih da su to tri baterije, a sve one zajedno ne manje od puka. Ali ako bi se na svaku od te tri baterije formacijski pridodali (tako da ta veza funkcioniše efektivno/efikasno u punoj meri) naši postojeći akvizicioni radari, onda bi to svakako bili tri diviziona koji bi činili puk, a ako bi na pukovskom nivou imali 1-2 moderna kineska akviziciona radara, tim pre.

Ovaj pristup (baterija ili divizion) ne pije vodu kod sistema manjeg dometa, koji na istom vozilu integrišu i nišanski i akcizicioni radar + lanesere (OSA, Pancir)...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Toni ::
12 raketa/6 ciljeva baterija
72 rakete/36 ciljeva divizion

Stim da bi onda taj divizion bio 6 baterija posto ima 3 TEL po bateriji.

Mnogo je to baterija za divizion. Puk Kub-a je imao 5 baterija.

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bitno je koja je formacija jer i prema tome planiraš upotrebu i ljudstvo. A koliko i šta je ozbiljna računica gde mi za sigurno ne znamo ni karakteristike sistema, ni šta je sve naručeno... O tom potom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zacudices se kako pokrivanje tyeritorije Srbije zavisi od formacije.

Ako pretpostavimo da je ovo samo teritorijalni sistem PVO, (a nije, jer je i 99ta pokazala da ne moze da se brani teritorija, vec se brane objekti i jedinice), onda broj radara zavisi od toga kako rasporedis baterije (ili divizione) tacnije koliku zonu odgovornosti im dodjelis.

I dalje zavisi koliko zelis da ti sistem PVO bude robustan. Sto vise osmatrackih radara, robusniji si. Ispadne jedan, pomoci ce drugi. Recimo, u divizionu (tri baterije) ako imas osmatracki radar po bateriji, i jedan u divizionu, imas cetiri. Robustan sistem. Ako imas samo jedan u divizionu, i hranis baterije sa njega, cijeli divizion zavisi od tog radara.

Nisanski radar bi trebalo da ide po jedan na svaku bateriju, i po kineskim prospektima baterija je tri lansera. O broju i dodjeli osmatrackih radara samo nagadjamo, informacija nema. Minimum je jedan na divizion, optimum je po jedan u bateriju i jos jedan u divizionu.

Ea sad tek pocinje komplikacija. Da li baterije rade autonomno, znaci same su u zoni odgovornosti, bez podrske divizionskog radara, ili su sve tri grupisane (ili rastrkane) u manjoj zoni odgovornosti zajedno sa divizionim efektivama.

Ako rade autonomno (citaj nema dovoljno baterija za divizioni rad jer moras da pokrijes veliku teritoriju sa malim brojem baterija, sto je slucaja sa ove tri) onda i sa ove tri moze da se koliko toliko pokrije recimo 50-60 posto teritorije, s tim da se pokrivanjnem smatra i maksimalni domet, a to realno nije pokrivanje, i imas vrlo slabo preklapanje zona.

Treba racunati, ali jedno tri ili cetiri diviziona (znaci devet do dvanaest baterija) bi bilo dovoljno da se dobro pokrije teritorija, bez da se nesto posebno brane gradovi ili aerodromi.

• 11Ovo se svidja korisnicima: babaroga, djboj, lacko, Leonardo, Lucije Kvint, sasans23, bojank, rovac, kolateralnasteta, draggan, zillbg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Beka ::Meni još nije jasno pa bih moli za Vašu pomoć a to je: Koliko nam treba osmatračkih radara, koliko nišanaca a koliko lansera da pokrijemo teritoriju Srbije?

Negde pročitah da sa ova tri možemo "samo po bitnim pravcima da zaprečimo! "

Koji će oblik formacije to biti (baterija, divizion, puk) po menji je manje bitno, bitnije je koliko komada nam je potrebno a koliko nabavljamo, trenutna matematika kaže da možemo sa ta tri dejstvovati istovremeno na 18 cilja istovremeno sa 36 raketa, ja bih više voleo brojku od 100 cilja!
Ajd' da ne kalkulisemo koliko cega treba, jer je zabluda misliti da je PVO teritorije sacinjen samo od raketnih jedinica.
Prvo da saznamo sta je PVO teritorije i grupacije oruzanih snaga.
Dakle, PVO je skup mera, radnji i postupaka koja obuhvataju sva defanzivna dejstva snaga RV i PVO radi zastite teritorije kao integralne celine od napada i izvidjanja iz vazdusnog prostora, sa tezistem na zastiti grupacije OS na vojistu i objekata vaznih za vodjenje rata. Dejstva u PVO imaju strategijsko-operativni znacaj i pretezno samostalni karakter, a izvode se po jedinstvenom planu najvise komande OS.

Sistem PVO predstavlja jedinstvenu organizaciju koju cine: Sistem VOJIN sa svojim radarima i na njemu razvijen i zasnovan sistem komandovanja preko operativnih centara. Znaci, osnovne snage sistema PVO su jedinice VOJIN, jedinice lovacke avijacija (LA), a po potrebi i jedinice LBA, raketne jedinice PVO i jedinice za protivelektronska dejstva.

Posto je VaP iznad Sribije pokriven osnovnom i rezervnom radarkom mrezom jedinica VOJIN, ostaje otvoreno pitanje koliko treba nisanskih radara. Potrebno ih je toliko da svakoj vatrenoj tacci raketnih jedinica PVO obezbedi uspesno gadjanje prema TT karakteristikama raketnog sistema koji koristi.

Namerno sam napisao ovakav odgovor, jer ja jos nisam cuo da neka drzava ima tako brojne raketne jedinice da bez manevra pokretom apsolutno pokrije svoju teritoriju nisanskim radarima. Raketne jedinice cesto manevrisu pokretom i zato se raketni sistemi koncipiraju da budu sto pokretljiviji sa najmanjim mogucim vremenom spremnosti za pokret. Uz dobru organizaciju i komandovanje i mali broj raketnih jedinica moze uspesno izvrsiti zadatak PVO, a potreban broj takvih jedinica ostavimo planerima iz VS.

• 9Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Leonardo, amaterSRB, sasans23, babaroga, bojank, rovac, Voja1978, draggan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::Moram da pitam @cezar 35

Da lli sam dobro razumio ovaj tvoj post? Ti tvrdis da raketne jedinice mogu da se oslone samo na VOJ radare i ne trebaju osmatracki radari tim jedinicama?
U nacelu, raketne jedinice crpe podatke od VOJIN-a. Tako je zamisljen sistem PVO. U operativnim centrima VOJIN imaju svoju grupu, kao i LA, radi sadejstva. Ali, zbog vece pouzdanosti, umrezenosti, efikasnosti i brzine dejstva, raketne jedinice imaju svoje osmatracke radare. Obicno su to radari manjeg dometa, ali mogu dejstvovati samostalno, ali uvek po naredjenju nacelnika grupe za borbeno komandovanje koji sedi u nekom OC VOJIN.
S druge strane raketna jedinica moze svojim nisanskim radarom pronaci cilj na osnovu podatka VOJIN, pod uslovom da sistem PVO funkcionise u realnom vremenu (nema kasnjenja podataka).
U ratnim uslovima, kod snaznog EO radara, raketnih sredstava i sredstava za prenos podataka, raditi u realnom vremenu je podvig.


Za neobavestene, kad je oboren F-117, inicijalni podatak je dosao od VOJIN-a, pa su raketasi, radi provere podatka, ukljucili svoj osmatracki radar, pa nisanski.

Dakle, ne tvrdim da se raketasi oslanjaju samo na osmatracke radare VOJIN, jer u praksi to izgleda slozenije.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Leonardo, cezar 35, zlaya011, babaroga, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cezar 35 ::
Za neobavestene, kad je oboren F-117, inicijalni podatak je dosao od VOJIN-a, pa su raketasi, radi provere podatka, ukljucili svoj osmatracki radar, pa nisanski.

Da dodam, VOJIN je vidio Stealth nekoliko dana unazad, ali je trajala debata , jeli stavrni cilj ili se radi o ometanju/laznjak. Tu noc, u akaciji su sudjelovale jos dvije jedinice sa S-125 Neva. Cak mislim da je jedna jedinica i lansirala ali van dometa.
Po pitanju FK-3 , slazem se da se mora imati snazan VOJIN , ali isto tako da uz svaki FK-3 nisanac bi trebao i jedan metras kao naprimjer LCQ-776 tako da jedinica, po potrebi, moze u potpunosti samostalno djelovati cak i u uslovima potpunog raspada integrisane PVO.

• 5Ovo se svidja korisnicima: cezar 35, amaterSRB, zlaya011, babaroga, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako sam ja razumeo Vrabca, SamKUB4, Kubovca... zbog vrlo uskog snopa nišanskog radara potrebni su vrlo tačni podaci o položaju i visini cilja, u realnom vremenu svakako, da bi nišanski radar zahvatio cilj: kod nekih sistema postoji i opcija skeniranja zadanog prostornog ugla nišanskim radarom, kako bi se "dostavljeni" cilj napipao. Zbog toga Neva (divizion) i KUB (puk), a verovatno i moderniji sistemi, u sastavu jedinica koje samostalno deluju imaju i osmatrački radar: i opet ta predaja cilja sa osmatračkog radara na nišanski nije jednostavna, pa se težilo da osmatrački radari budu fizički blizu nišanskog. Što je rastojanje izmedju osmatračkog i nišanskog radara veće, problem tačnog pozicioniranja jednog u odnosu na drugi i problem kašnjenja signala izmedju njih je veći. Za poslednjih 40tak godina (u odnosu na Nevu, KUB i većinu naših osmatračkih radara) digitalni prenos signala, računari ali i GPS sistem su jako napredovali, tako da je verovatno tačan prenos koordinata u realnom vremenu izmedju osmatračkog i nišanskog radara dobrim delom rešen, ali je jasno da je blizina nišanca i osmatračkog radara uvek prednost, bar kada je prenos koordinata cilja sa jednog na drugi radar u pitanju.

Da zaključim moj laički pogled na ovu temu, moguće je da je redosled ovakav: VOJIN preko svojih sredstava napipa cilj i sredstvima veze (kanal obaveštavanja VOJIN? Ili kako beše?) prenosi koordinate, koliko god one bile grube, na osmatrački radar raketnog sistema koji će lako naći cilj a onda ide prenos koordinata na nišanski radar: ovaj prenos mora biti brz, precizan i svakako automatski.