|
Pancir ima metode sa crvenom bojom. Kao i Neva ili Volhov, Krug, Osa, Tor ...
Tri tačke su rezervna metoda, uglavnom pod teškim smetnjama.
U okviru kućice sa konstantnim preticanjem su metoda polupreticanja i metoda punog preticanja.
U stara vremena ova druga se pokazala nepraktičnom u stvarnnim dejstivma i dominira polupreticanje i u tom smislu i danas.
Danas je razlika što je jakim matematičkim modelima koje sadašnji računari mogu da odrade u realnom vremenu to moguće malo pomeriti zapravo pomeriti u grupu sa promenljivim koeficijentom preticanja, pa ona bude u varijaciji malo bolja od polupreticanja a puno preticanje joj je samo asimptotski kraj.
Istina postoji mogućnost danas za recimo neskrećuće ali vrlo visoke i vrlo brze ciljeve (očekivana nepromenljiva trasa) otići antenom u daleku tačku preticanja pa uhvatiti raketu posle inertne faze leta u tačku preticanja (koja u tom slučaju po pravilu nešto kasni mada ne mora može i da žuri) što bi reki sa leve ili dakle desne strane...pod uslovom naravno da ste uhvatili cilj uopšte jer u tom slučaju i antena ide u proračunsku tačku istina sa mogućnošću korekcije za razliku od rakete, što je kod male inertne faze Pancira moguće često.
Ali to je u realnosti borbe sa avionima malo primenljivo, kao recimo i metod Gorka.
Tako da u realnosti vlada sistem polupreticanja eventualno malo poboljšan u smeru punog preticanja.
E sad, ti sistemi funkcionišu odlično do negde 27-32 km, posle toga još uvek rade negde do 38-42 km ali škripuću, preko toga već škripe i negde na 50-55 km gube smisao osim za recimo B-52 na 8000 m parametar 0.
A i to je u funkciji radne frekvencije nišanca i njegove gole snage ali i obrade. Modernizmi su obradom snizili potrebe za red veličina, ali domet je pod gadnim korenom pa krajnji rezultat nije ni blizu toliki. Gola snaga je napredovala ali opet ne mnogo, naročito na pokretnim sistemima, a frekvencije idu kroz atmosferu isto kao i pre više od pola veka kada je priča počela. Pogotovu što su u igri praktično milimetraši.
Dakle, domet crvenih sistema je ograničen. Isitna sa 20 km ima još uvek smisla terati Pancira još ali negde do navedene granice aproksimativno 30 eventualno samo 40 a i za te daljine, mislim da će morati da promeni nišanca, odnosno to gonjenje dometa bez promene radara ima smisla samo za povećanje po plafonu ali na bliskim (horizontalnim) dometima jer stratosfera je vrlo siromašna fluidom za aerodinamičke projektile.
Dakle O.K. negde dotle kolik ste navodili u postovima tulaši mogu da teraju i time dostignu blizu teorijskog maksimuma sistema.
A za dalje, ne vredi, drugi stupanj sa motorom, on vredi za povećanje sposobnosti sistema u okviru navedenih granica, preko njih moraju da rade druge metode a koje su sa SARH ili ТУ-2 i naravno u završnom delu i ARH ima već svoje mesto polako.
|
