offline
- Pridružio: 05 Okt 2009
- Poruke: 3189
- Gde živiš: Kraljevo
|
Milinovic je legenda i jedan genijalac, kojem su se ovde neki znalci na forumu smejali kada je prvi put gostovao kod Lazanskog na RTRS. Covek je izuzetno dragocen, bio u svim najbitnijim fabrikama raketa kako u Rusiji tako i u SAD. On je imao neki opasan rad u toku doktorskih studija u SAD o RAM-jet motorima, za koji je dobio velike pohvale bilo je to ranije u Aeromagazinu ili mozda u „Vojsci”. Genijalac jedan!!!
Citat:МОМЧИЛО МИЛИНОВИЋ, дипл. инж, дописни члан АИНС од 2004., рођен је 18. августа 1954. године у Београду. Основно и средње школовање завршио је у Београду до 1973. године, када се уписује на Машински факултет Београдског Универзитета. Дипломирао је 1978. године на одсеку за аерокосмотехнику. Дипломски рад одбранио је из области сагоревања у ракетном погону на Катедри за млазну пропулзију.
Последипломске студије на Машинском факултету у Београду уписао је 1982. године на групи за аерокосмотехнику, одсек за ракетни погон и погон летелица. У међувремену, након студија, заврашава Школу резервних официра техничке службе на Војнотехничкој академији у Загребу (Одсек за наоружање). У току рада на пројекту магистарских студија бавио се новом теоријском и експерименталном пропулзијом и погоном лета у области ракетне и пројектилске технике, Магистарски рад одбранио је 1984 год. на тему “Принципи прорачуна и методологија пројектовања ракетнонабојномлазне погонске групе са чврстом погонском материјом“ на Машинском факултету у Београду. Докторску дисертацију реализовао је на “Пурдуе“ Универзитету у Wест Лаффаyетте, Индиана, УСА, а одбранио је на Машинском факултету у Београду 1990год. са темом “Прилог проучавању процеса мешања и догоревања у коморама ракетнонабојномлазне погонске групе“.
Краће време, у периоду од 1979. до 1980. године провео је на раду у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову, а одмах после у Војнотехничком Институту Копнене војске Југославије у Београду, све до 1992. године, где је напредовао од истраживача-приправника до систем инжењера пројеката ракетне технике, као и НВО. У току рада у ВТИ-КоВ, на задацима реализације специјалне технике и војних технологија, обавио је више стручно-пословних специјализација, једну у француској ракетној индустрији “МАТRА“, затим две у СССР-у и једну у САД, у оквиру које је реализовао експериментални део докторске дисертације за потребе задатака НИР-а у Војнотехничком Институту. Од октобра 1992. године запослен је на Машинском факултету у Београду, са пуним радним временом, у наставничком звању ванредног професора, а од 1998. и у функцији је шефа Катедре за војно машинство и председника Управног одбора Машинског факултета. Године 2001 изабран је за редовног професора Масинског факултета у Београду са пуним радним временом и хонорарног професора Војне Академије на предметима управљања ракетним и класицним наорузањем. Најистакнутије научне и стручне резултате постигао је у области ракетних технологија, системског пројектовања специјалних компонената подсистема и система НВО, разради и развоју посебних наменских технологија и производа, као и релевантним научним областима карактеристичним за примењена истраживања компонената и система НВО, као што су: примењена динамика гасова, специјални проблеми примењене аеродинамике, балистика, сагоревање барута и експлозивних материја и њихове технологије, размена топлоте и масе у високотемпературским и високоенергетским системима, као и студије специјалних решења мултидисциплинарних машинских, електронских и хемијско-технолошких интеграција. Матична стручност везана је, дакле, за специјалне наменске технологије и производе, као и технику и технологију ракетног и класичног наоружања и Система управљања ватром и гађањем.
Пре одласка на научноистраживачки рад у САД, упућује се у професионалну Војну школу страних језика (енглеског), у оквиру које стиче образовање за конверзацијски и највиши професионални рад у струци на енглеском говорном подручју. Обуку за руски језик реализује кроз рад у оквиру специјалистичких стручних послова у ВТИ и у току пројектно-развојних и консултативних боравака у СССР-у.
У периоду 1990.-1993. године биран је за председника Југословенског комитета за експлозивне материје (струковног удружења професионалаца и експерата специјалне технике и технологије). Био је цлан мешовитих комитета за научно-техничку сарадњу Југославије и Русије и Савета за еколошку заштиту, као и Одбора за наменску индустрију Привредне коморе Србије.
Аутор је преко 220 научних, стручних и професионалних радова, монографија и уџбеничког материјала, елабората, студија, рецензија, мишљења и конструктивно-технолошких документација. Свестрани је истраживач докумената и дела Николе Тесле, а у периоду од 1998. године до 2000 и изабрани председник Управног одбора истоименог Музеја у Београду.
Организатор је и руководилац Центра за развој производних програма у наменској индустрији, основаног од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије, на Машинском факултету. Говори руски и енглески језик, ожењен је, отац двоје деце, живи и ради у Београду.
|
