sve je stvar profesora. mi smo imali profesora koji je nacionalista i odlican poznavalac materije, i bogami smo ucili sa zadovoljstvom, jer nije bio drven ni na ispitu. veliki becki rat ucili smo iz nacionalne XV-XVIIIveka i novog veka 1, gde se jos uci? meni je licno smetala onolika istorija jugoslavije.
Problem je sto su ti predmeti podeljeni. Pa se onda ispostavi da becki rat ucimo u nacionalnoj istoriji tog perioda, opstoj istoriji tog perioda, pa kad se uplete crkvena istorija, plus neki izborni predmet koji se bavi srednjom evropom i sl...ispadne da becki rat radis cetiri puta (mada jeste bitan naravno), a neke druge stvari skroz preskocis.
Meni nije problem jer dosta citam sa strane od kad sam bio osnovac, ali postoje ljudi koji nisu toliko zainteresovani, a i oni ce predavati deci sutra. I onda se cudimo sto masa izadje iz skole misleci da je car Dusan osvajao od Sibira do Etiopije, da je Vuk Brankovic bio izdajica, da su balkanske ratove poceli albanski pobunjenici u Makedoniji (da, verovali ili ne i to sam cuo...), poslednja Napoleonova bitka je bila Marengo 1915. (!!!)...
drugar je bio pre par meseci na Hilandaru ,ali niej bio u prilici da slika,inace fantasticna prica za taj barjak je da je tezak oko 30 kg ...sad treba zamisliti coveka koji je u jednoj ruci nosio barjak a u drugoj mac ,kroz borbu ...
malo je sad off ali evo slike krsta cara Dusana sa Hilandara
kolega awathorn, sve zavisi gde predajes. predavao sam u jednoj osnovnoj gde su se deca tukla ko ce prvi da uzme da prereze skenirane ist atlase iz 19 veka, a sad predajem u tehnickoj gde svaki pokusaj nekog rada zavrsava sa "sta li ovaj vise smara". zato se i ne trudim previse. sa strane pratim samo da ne "zardjam",a neko ubacivanje u nastavu je jalov posao. izvinjavam se za off
ne cudi tezina tog barjaka. ja sam skor imao priliku da uzmem u ruke barjak ruskih kadetskih korpusa i verujte mi da nije ni malo lak. nije 30 kia,ali nije ni carski, vezen zlatom i srebrom,verovatno na svili kja nije ni malo laka. ne znam samo da li je tu uracunato i koplje?
u izvorima iz tog vremena odnosno bolje receno po narodnom predanju korisceni su takozvani tresnjevi topovi u kosovskoj bitci, takodje su korisceni i sa turske strane ali rezultati su bili porazavajuci tako da je zbog ne strucnosti obeju vojski vise izginulo svojih nego suprotnih vojnika. Sto se tice bitke, njenog toka kao i ishoda postoji ozbiljna i verodostojna dokumentacija koja se cuva u manastiru Decani na Kosovu. Tu je do detalja opisano sve sta se desavalo kao i meteroloski uslovi uoci i za vreme bitke. Bitka je dobijena, Vuk Brankovic je pokusao da svoju tesku konjicu upotrebi medjutim zbog obilnih padavina koje su prethodile a pominje se da je kisa neprestano padala dva dana pre boja, konjica se jednostavno zaglavljivala u blatu. Dok su vitezovi sa teskim oklopima pokusavali da se izvuku za to vreme laka turska konjica je lako uspevala da ih grubo receno pokolje. Posto nije uzeo velikog udela u bitci i posto je video da je suludo ici u sigurnu smrt, Vuk ne angazuje svoje trupe u toj meri u kojoj se ocekivalo pa je odatle izvuceno da je on izdao. Kao dokaz da nije izdao stoji sledece
1 Od strane srpske pravoslavne crkve je proglasen za sveca i sahranjen je u Hilandaru. Umro je u teskim mukama, bio je potopljen od strane turaka u sumpornu kiselinu.
2 Ako je bio gospodar Kosova i ako je izdao i pobegao odakle je pobegao i gde, sa KOSOVA NA KOSOVO
3 Ako je izdao Lazara kako se objasnjava to da Lazarev sin Stefan predaje presto Vukovom unuku Djuradju.
Stanovnistvo u Srbiji tada kao i danas bilo je demoralisano zbog svadja i vlastelina i cestih ratova i vise nije imalo snage za neka velika dela, imalo je kapacitete ali ne i pokretacku snagu, dokaz za to je Lazareva kletva. Pa taj zalosni vladar morao je da KUNE po svojoj zemlji da bi skupio nesto vojske da krene na Tursku silu. Paralela tih dogadjaja moze da se povuce i danas potpuno je sve isto samo malo drugaciji nacini. Posmatrajte period od 1355-1453 i period 1918-... vec oprobana taktika koja ce na zalost srpstva opet uspeti. Milica proglasava poraz ili ti kapitulaciju da bi sacuvala vlast za svoje sinove. Inace neko je napisao Kobilic Milos. Kobilic su dali turci iz podruge posto je ubio njihovog sultana. Sultan je ubijen u boju u zestokom prodoru viteza Nikole Vratkovica ili u narodnim pesmama poznatog kao Milos Obilic. Milos Obilic je bio clan 12 vitezova okruglog stola jedan od 12 vitezova je preziveo boj i postao ucitelj despotu Stefanu od kojeg je naucio sve vestine ratovanja. Kada je Stefan stasao postao je glavni vitez Evrope dobio je naziv visoki zbog svoje telesne gradje od 178 cm i bio je najvisi a kazu i najlepsi vitez Evrope. Tada su ljudi bili prosecno visoki 155 cm. Holivud je predstavio vitezove okruglog stola kao Engleske sto nije tacno. Postoji puno odataka koje mogu da navedem vrlo zanimljivih ali ovde je rec o artiljeriji pa necemo dublje.
Ovde seočigledno nije niko bavio ozbiljno sastavom vojski a kamoli njihovim izgledom u tom boju.
Imam par drugara koji su se pomalo i uz moju pomoć time bavili ali nisam bio prisutan mnogo u tim njihovim završnim analizama zbog posla (imali su tada mnogo više vremena od mene).
Konsusltovaću ih (svi su do sada objavili po nekoliko knjiga doduše uglavnom iz ranijeg perioda od Kosovskog boja). Jedanod njih je po prvi put kod nas a možda i u svetu dao vremensku analizu broja vojske Aleksandra Velikog u jednoj uspešnoj knjizi koja se njim bavi.
Na prvu ruku po sećanju (bilo je to bezmalo 10 godina) sasvim izvesno je da je maksimalni broj Turaka bio 54 000 ali zbog nekih razloga (e to ne pamitm) se procenjuje na 45 do 48 000.
Apsolutni pik broja srpskih vojnika je bio 35 000 obrazloženo nekako ali je opet obrazloženo da je stvarni broj učesnika bio nešto manji odnosno 28 do 29 000.
A tek da vidite kako je teška rasprava o opremi vojske. Nije toliko kod Turaka mada i kod njih ima problema ali kod Srpske vojske šta da kažem najveća sramota je što su najbolju analizu dali ŠKOTSKI istoričari?; ma kako Edinburška katedra istorije bila jaka, sramota je.
Nisam čitao sve izvinjavam se ako se ponavljam ali topova je bilo, nisu bili drveni već bronzani i posade su bile DUBROVAČKE. I bilo ih vrlo malo ali su uspeli da rasteraju mali predodred kamila i strelaca što je bilo od značaja za juriš srpske teške konjice koji je prouzrokovao proboj janičara i smrt samog sultana.
Ima toga još...
