Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skup o događajima iz marta 1941.

Skup domaćih istoričara, povodom 70 godina od početka Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, održan u Belom dvoru. Otvorena i izložba dokumenata, fotografija i predmeta koji svedoče o martovskim događajima.

Povodom obeležavanja 70 godina od početka Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, u Belom dvoru otvoren je naučni skup posvećen vojnom puču i demonstracijama od 25. do 27. marta 1941. godine.


Skup domaćih istoričara, povodom 70 godina od početka Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, održan u Belom dvoru. Otvorena i izložba dokumenata, fotografija i predmeta koji svedoče o martovskim događajima.

Povodom obeležavanja 70 godina od početka Drugog svetskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije, u Belom dvoru otvoren je naučni skup posvećen vojnom puču i demonstracijama od 25. do 27. marta 1941. godine.
Izložba o martovskim događajima u Belom dvoru

Iz martovskih događaja 1941. godine koji su označili početak Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji mogu se izvući pouke o odgovornosti elite, pre svega političke, da "više nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", izjavio je direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović.

To je pouka da nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranačkih i da se jedinstvom političkih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe, istakao je Pavlović.

Beli dvor je bio centar političkih zbivanja u martovskim događajima, rekao je Pavlović na skupu pod nazivom "1941 - 70 godina kasnije" i podsetio da se tadašnji vođa partizanskog pokreta i Komunističke partije Jugoslavije Josip Broz Tito u dvor uselio još "dok je monarhija bila legitimna, želeći da pokaže da je pobednik u ratu".

Istoričar Čedomir Antić podsetio je da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne žrtve, da je nad Srbima tada izvršen genocid i da je na oltar otadžbine i raznih uverenja, od kojih su se neka pokazala kao neispravna, te 1941. godine podneta velika žrtva.

On je podsetio na tezu mnogih intelektualaca u Srbiji da su na njenoj teritoriji delovala dva najveća antifašistička pokreta u porobljenoj Evropi - Narodnooslobodilačka vojska i Jugoslovenska vojska u otadžbini.

Antić je kazao da su istoriografi dugo tvrdili da su prevrat marta 1941. godine izveli komunisti, ali da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije, a da je u izvesnoj meri, posrednije, što je manje ispitano, uticaj imao i Sovjetski Savez.

Princ Aleksandar Karađorđević je kazao da je Trojni pakt potpisan u nastojanju da se izbegne ulazak u rat u kome je pocepana Kraljevina Jugoslavija, a nakon toga nastalo društvo koje je sedam decenija "upravljalo našim životima".

Pozdravljajući održavanje naučnog skupa, on je istakao da je "dobro sve što služi istini, nezaboravu i pravdi".

Posle panel diskusije patrijarh srpski Irinej održao je pomen žrtvama martovskih događaja.

U sklopu obeležavanja martovskih događaja u Belom dvoru je otvorena i izložba dokumenata, fotografija i predmeta koji svedoče o vojnom puču i demonstracijama 27. marta protiv pristupanja Trojnom paktu, a koje su bile povod za bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. i označile početak Drugog svetskog rata na području bivše Kraljevine Jugoslavije.

video
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdravljam svaki naučni skup koji može objektivno da oceni neki događaj, bez namere da ga iskoristi za ''pranje biografije'' i zataškavanje ogromne , tragične neodgovornosti dinastije Karađorđević u oba svetska rata, a posebno u periodu između dva rata kada je propuštena jedinstvena prilika da se ustoliči stabilna i trajna srpska država. Nemam detaljniji uvid u rad ovoga skupa, ali koliko mogu da sudim na osnovu prinčeve izjave i mesta održavanja, jedan od ciljeva ovog skupa bilo je i to.

Nadam se da će se SANU jednog dana setiti da izađe iz tišine i učmalosti svojih kabineta i malo se očiglednije zabavi ovim pitanjem. Svuda važi latinska izreka ''Historie magistre vitae est'', osim kod nas. Kod nas još uvek vladaju ponavljači.

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predlazem da se prethodno malo bolje raspitate o tome ko su autori radova i koji su naslovi, pa onda pravite pretpostavke i izvlacite zakljucke. Ovo nije bio skup sa jednim autorom Miodragom Jankovicem na temu kako je lep i pametan bio knez Pavle.

Sto se tice lepih zelja stvaranja stabilne srpske drzave, ona nije bila dozvoljena od strane velikih sila ni 1878, ni 1918, i nikada i nece biti. Sve ostalo su naivne zelje i jedno veliko nepoznavanje istorijskih cinjenica.

• 1Ovo se svidja korisniku: oldtimer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca
pa sirius je pomenuo SANU kao adresu ko bi najzad trebao da se pozabavi istorijskim faktima. Cini se da ima malo vise tih istorijskih cinjenica zavisno vec od izvora i dostupnosti dokumentima kao i razlicite motivisanosti ka izvodjenju zakljucaka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::Predlazem da se prethodno malo bolje raspitate o tome ko su autori radova i koji su naslovi, pa onda pravite pretpostavke i izvlacite zakljucke. Ovo nije bio skup sa jednim autorom Miodragom Jankovicem na temu kako je lep i pametan bio knez Pavle.

Sto se tice lepih zelja stvaranja stabilne srpske drzave, ona nije bila dozvoljena od strane velikih sila ni 1878, ni 1918, i nikada i nece biti. Sve ostalo su naivne zelje i jedno veliko nepoznavanje istorijskih cinjenica.

Nije problem ni da preciziram, dok ne budemo videli zbornik radova (ako ga bude). Sticaj okolnosti je da sam upoznat sa tim skupom (kolega doktorant savremene istorije me je s tim upoznao). Da vidimo najpre zbornik jer je to minimum koji se očekuje od jednog naučnog skupa s tako ambicioznim naslovom.

Zašto sam spomenuo SANU? Zato što je ona jedina stvarno naučno kredibilna da o tome govori. Naravno, mogu o toj temi da pričaju ljudi i u kafiću, na Grand paradi, gde god, ali ja govorim o ozbiljnom, naučnom pristupu, pošto sam već bio na naučnim skupovima na kojima se poštuje metodologija. Problem naše Akademije jeste nojevske prirode - glava joj je odavno duboko u pesku politike. Umesto da se ona oglasi ovim povodom, oglasio se dekorativni princ koji služi domaćim ''rojalistima'' kao maska i zaklon za sve i svašta.
I kad već spomenuh Karađorđeviće, da ne idem u OT previše, ali to se zna i mora se reći: u Prvom svetskom ratu poginula je svaka druga muška srpska glava ''zahvaljujući'' njihovoj politici. O periodu koji je bio jedina mogućnost da Srbija napravi svoju državu, a ne da pokloni suverenitet dojučerašnjim neprijateljima nisam ja govorio, već stotine najeminentnijih istoričara. Kako velike sile dozvoliše Bugarima da iz tabora pobeđenih pređu u pobednike? Ili Hrvatima? Nemojmo se baviti kafanskom verzijom istorije.

Dakle, što se mene tiče - najpre zbornik pa da razgovaramo dalje. Ovakav skup , sudeći po zvučnom naslovu, trebalo je da mnogo jače odjekne. A nije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sajkaca aj mi objasni kako to Antanta nije dozvolila stvaranje stabilne Srpske drzave 1918?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajdmo prvo na temu , a ona glasi precizno - ''70 godina od napada na kraljevinu Jugoslaviju''. Imamo o čemu. Dr Mile Bjelajac je napisao mnogo izvanrednih radova o ''spremnosti'' naše države za rat. Red je da se i ovde citira građa koja nepobitno dokazuje da je kraljevina Jugoslavija jedna od retkih zemalja koja je potpuno nespremna dočekala Drugi sv. rat. Zna se i ko je za to odgovoran.

Dakle, ako ćemo da se ozbiljno bavimo ovom temom, dobro bi bilo pozabaviti se bar nekim pitanjma kao što su:
-državotvornost kraljevine
-vojska i njena organizacija
-ulaganja u vojsku kroz različite periode
-pripremljenost saveznika i neprijatelja
-dinastičko/političke igre kao razarajući faktor odbrambenih priprema, itd, itd.

Tema je ogromna. Ako niste spremni za nju, bolje da ne započinjemo. Možemo da obeležimo šesti april i to je to, ali i to smo već radili na temama o avijacijama. Dakle, izbor je vaš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam sada vremena, napisacu samo ovoliko.
JKV je bila armija koja je sedela na lovorikama.
Kompletna koncepcija borbe se zasnivala na doktrini iz 1.S.R. bez vecih sastava OMJ. Sarenilo u naoruzanju je bilo izrazeno, primer je avijacija gde ste imali bf109 i hariken, gde je bila poslata naruzdbina za ms 406 i to sve pored "zivog" projekta domaceg lovca ik-3. U bombarderskoj avijaciji je sarenilo bilo jos izrazenije. Mobilnost snaga je bila ravna onoj iz 1914. pesadija nije bila motorizovana a artiljerija, pored par primeraka savremenih ceskih topova, je bila takodje dobrano zastarela.
Oficirski kadar koji je predlagao modernizaciju i promenu koncepcije bio je uklanjan, a vladajuca elita nije marila za vojsku i ulagalo se mizerno u modernizaciju iste...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bounty hunters ::Nemam sada vremena, napisacu samo ovoliko.
JKV je bila armija koja je sedela na lovorikama.
Kompletna koncepcija borbe se zasnivala na doktrini iz 1.S.R. bez vecih sastava OMJ. Sarenilo u naoruzanju je bilo izrazeno, primer je avijacija gde ste imali bf109 i hariken, gde je bila poslata naruzdbina za ms 406 i to sve pored "zivog" projekta domaceg lovca ik-3. U bombarderskoj avijaciji je sarenilo bilo jos izrazenije. Mobilnost snaga je bila ravna onoj iz 1914. pesadija nije bila motorizovana a artiljerija, pored par primeraka savremenih ceskih topova, je bila takodje dobrano zastarela.
Oficirski kadar koji je predlagao modernizaciju i promenu koncepcije bio je uklanjan, a vladajuca elita nije marila za vojsku i ulagalo se mizerno u modernizaciju iste...

Naravno, u najkraćem - tačno. Stoga je podelila sudbinu svog uzora iz Prvog sv. rata - Francuske. Isto formirana, isto naoružavana, isto se raspala...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slabo naoruzana vojska nije bila najveci problem u tom ratu. Svakako da je trebalo vise ulagati, ali je ta sila, kada se uzme u obzir konfiguracija terena u jednom delu drzave i dalje mogla uspesno da se brani, samo da je bilo dovoljno volje. Mnogo veci problem je bolest drzavnog organizma i drustva. Jednostavno, Kraljevina nikada nije pocela da funkcionise u punoj meri. Sve je predstavljalo teskocu, od uvodjenja jednoobrazne organizacije teritorije, preko sudova, skolskog programa...pa sve do sedista fudbalskog saveza. Stanje vojske je samo posledica opsteg stanja. Kada je rat poceo, drzava se prosto raspala i pre vojnog poraza.

Knjiga koja jako lepo i detaljno govori o ratu je "Slom Kraljevine Jugoslavije 1941." Velimira Terzica.