Jedna presuda za istoriju

9

Jedna presuda za istoriju

offline
  • Pridružio: 03 Mar 2010
  • Poruke: 926

Ja ću samo ukratko, u prolazu: očigledno je neko pogrešio u kucanju jer je Preki sud postojao u Čačku tokom decembra 1941. godine i tu je Živana Mićić iz Godovika zaista okarakterisana kao komunistički aktivista. Uhapšena je od strane legalizovanih četnika Draže Mihailovića i predata nemačkim vlastima, zajedno sa mnogim drugim članovima partizanskih porodica i članovima organa NOO tokom trajanja Užičke republike.
Možda će nekom delovati neobično što je osoba iz okoline Užičke Požege procesuirana u Čačku, ali treba znati da su u tom "istražnom organu" bili lojalni četnici - učitelj iz Užica Đorđe Novaković i dobro poznati Božidar Ćosović-Javorac, a Preki sud je tretirao tzv. neborce. Svi koji su zarobljeni s oružjem (ili je ispitivano njihovo učešće u jedinicama) upućivani su u Užice, gde je Andrija Mirković sa zetom Hajnrihom Lautnerom vršio trijažu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Beograd

Hajde da pokušam još jednom. Ali, stvarno, poslednji put.
Jovan Nenad ::E pa, na tom ,,marifetluku,, počiva jedna ozbiljna država, bez obzira šta o tome mislili vi i ja.
Ja mislim da je takva država jadna. Vaše je pravo da je državu kojoj se pravni sistem i pravda zasnivaju na marifetlucima smatrate ozbiljnom državom.

Ja kažem: Svaki seljak će da vam kaže: "Ne znam šta je po zakonu, ali znam šta je pošteno".
Ne zna on za formu, ali zna šta je suština "prava".[/quote]

Vi iz toga pravite konstrukciju po principu "salto-mortale".
Jovan Nenad ::Na tom temelju počiva princip linča i on istina, preovladava tamo gde je odsustvo države i zakona primetno. Ukoliko nekoga osudimo unapred (bez obzira ko je u pitanju) onda se njegovo sudjenje pretvara u farsu. Iznenađuje me da pojedinci ovde podržavaju takav pristup po matrici: ,,ionako je bio kriv te i da je suđenje bilo regularno isto bi dobio,,.
Niko ovoj jednostavni stav, zasnovan na zdravoj logici, ne može da proglasi matricom za osuđivanje unapred. Vi to pokušavate. Možda vam neko i poveruje.

Da preskočim malo…
Jovan Nenad ::Nema potrebe za bodovanjem. Jedno suđenje ili jeste ili nije ,,regularno,,. Ne postoji ,,izvesne, male ili malo veće nepravilnosti,, u sudskom procesu.
Dakle, Vi tvrdite da, ako je jedno zlodelo dokazano bez nepravilnosti u postupku, neka druga nepravilnost može da obori ceo postupak i da optuženi može biti proglašen nevinim.

Vidite, onaj seljak bi vam, po zdravoj logici, rekao da više grešaka, čak i sitnijih, ne može da se anulira samo jednim dobrim delom. Ali bi vam isto rekao da gomilu doborčinstava može da anulira samo jedno zlodelo.

Faktički, vaše insistiranje na formi (bez suštine) je pogubno za pravdu.
Ono znači - zadovolji formu i nema veze što će zbog dvojice bez duše, treći da ostane bez glave.
Nema veze, jer je forma zadovoljena.

Jovan Nenad ::Ne znam šta vam je na kraju trebao nemački Smile
Samo da vas podsetim da u pravu postoji i nešto što se zove "društvena opasnost" nekog dela.
Da je pobedio Hitlerov pravosudni sistem, Draži ne bi ni bilo suđeno.



offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

padobranac75 ::Hajde da pokušam još jednom. Ali, stvarno, poslednji put.
Jovan Nenad ::E pa, na tom ,,marifetluku,, počiva jedna ozbiljna država, bez obzira šta o tome mislili vi i ja.
Ja mislim da je takva država jadna. Vaše je pravo da je državu kojoj se pravni sistem i pravda zasnivaju na marifetlucima smatrate ozbiljnom državom.


Пре свега, немојте ми извртати речи, непристојно је. Ви сте поменули ,,адвокатске марифетлуке,, а ја са рекао да на тим марифетлуцима (реч сам цитирао јер ми је израз био симпатичан) почива једна озбиљна држава.


Citat:Ja kažem: Svaki seljak će da vam kaže: "Ne znam šta je po zakonu, ali znam šta je pošteno".
Ne zna on za formu, ali zna šta je suština "prava".
[/quote]

По вама, на чеми би правни систем државе требало да се заснива? На каменовању оптуженог (опет, напомињем, он има статус оптуженог тек након изласка пред суд) од стране ,,поборника суштине,,.

Citat:Vi iz toga pravite konstrukciju po principu "salto-mortale".

Мислим да сте ви више склони конструкцијама у овој теми. Мени правна форма које се држим не дозвољава ни конструкцију ни импровизацију.

Citat:Jovan Nenad ::Na tom temelju počiva princip linča i on istina, preovladava tamo gde je odsustvo države i zakona primetno. Ukoliko nekoga osudimo unapred (bez obzira ko je u pitanju) onda se njegovo sudjenje pretvara u farsu. Iznenađuje me da pojedinci ovde podržavaju takav pristup po matrici: ,,ionako je bio kriv te i da je suđenje bilo regularno isto bi dobio,,.
Niko ovoj jednostavni stav, zasnovan na zdravoj logici, ne može da proglasi matricom za osuđivanje unapred. Vi to pokušavate. Možda vam neko i poveruje.


Уколико се олако прелази преко неправилности у судском процесу то је итекако та матрица.

Citat:Da preskočim malo…
Jovan Nenad ::Nema potrebe za bodovanjem. Jedno suđenje ili jeste ili nije ,,regularno,,. Ne postoji ,,izvesne, male ili malo veće nepravilnosti,, u sudskom procesu.
Dakle, Vi tvrdite da, ako je jedno zlodelo dokazano bez nepravilnosti u postupku, neka druga nepravilnost može da obori ceo postupak i da optuženi može biti proglašen nevinim.



Опет ваша ,,песничка слобода,, и препричавање на делу када су моје реченице у питању. Дакле, услед уочених појава неправа у пракси, а судски процес јесте право у пракси, пресуда донета у том поступку на такав начин, ништавна је. Потрудићу се, мада не обећавам (10 је сати), да вам у наставку дам неке смернице које ће вам помоћи у расправи на ову тему.

Citat:Vidite, onaj seljak bi vam, po zdravoj logici, rekao da više grešaka, čak i sitnijih, ne može da se anulira samo jednim dobrim delom. Ali bi vam isto rekao da gomilu doborčinstava može da anulira samo jedno zlodelo.

Овде смо, колико видим отишли у две различите димензије. Ја сам у праву а ви у ,,митарству,,.

Citat:Jovan Nenad ::Ne znam šta vam je na kraju trebao nemački Smile
Samo da vas podsetim da u pravu postoji i nešto što se zove "društvena opasnost" nekog dela.
Da je pobedio Hitlerov pravosudni sistem, Draži ne bi ni bilo suđeno.


И даље не разумем шта је ваша употреба немачког имала за циљ....

Citat:Faktički, vaše insistiranje na formi (bez suštine) je pogubno za pravdu.Ono znači - zadovolji formu i nema veze što će zbog dvojice bez duše, treći da ostane bez glave.
Nema veze, jer je forma zadovoljena.


Чини ми се да сте се мало или врло ретко сусретали са правном науком.
Опет вам понављам, суштина права је у његогој форми. Покушајте то да разумете, врло је битно за наставак дискусије.

Гледе онога ,,суштина права је у правној форми,, ево неке смернице
Рецимо, главни претрес претставља кичму једног судског процеса. Толико је битан да без њега нема ни пресуде. (често можете наићи на случај враћања на главни претрес пре изрицања пресуде). Дакле правни претрес као такав (кичма судског поступка) мора бити беспрекорно вођен.
Главни претрес је део поступка у коме се расправља о основаности казненог захтева који је садржан у оптужби јавног тужиоца.
Циљ главног претреса је да стране (тужилац и окривљени) у контрадикторном, усменом, непосредном и јавном поступку расправе да ли је оптужба основана.
Главни претрес почиње читањем оптужног актаа затим се приступа саслушању окривљеног, сведока и вештака и извођењу осталих доказа.
Питање би било: Да ли је, рецимо омогућено довођење свих сведока на главном претресу?
Одговор би био: Не, није.
Закључак је да главни претрес није правилно изведен.

Идемо даље.
Дефиниција оптужбе би била: Званично обавештење које надлежни орган даје појединцу о наводима да је то лице починило кривично дело.
Мислим да сам вам овом дефиницијом објаснио да оптужба не прејудицира кривицу пре доношења пресуде. (те и због овога онај ваш толико пута помињањи сељак остаје без своје правде каменовања)

Хоћемо ли мало да обрадимо и инстритуцију јавног тужиоца?
Иако је страна у поступку, јавни тужилац је у обавези да ради у општем интересу и да се у поступку залаже за доношење правилне и законите судске пресуде без обзира да ли иде на штету или корист окривљеног. Због тога он у поступку мора да ради објективно а може бити изузет уколико се појави сумња у његову непристрасност.

Шта следи након главног претреса. Пресуда и евентуално изрицање казне. Међутим судски процес зе завршава спровођењем предвиђених/пресуђених казнених мера. Односно, казнене мере морају бити обављене у складу са прописима, уредно заведене.
У конкретном случају ради се о смртној казни.
Извршење смртне казне мора бити уредно заведено (место, време извршења, констатација смрти) Након извршене смртне казне, држава не располаже телом осуђеног, те је суд у обавези да посмртне остатке преда најближима.
Мислим да је овде више него јасно да ни једна тачка није испоштована.

Надам се да ће вам ове смернице иоле помоћи.


Наравно, уколико инсистирате на томе да здрава логика оног сељака с почетка приче и његов осећај за правду и суштину имају превагу над правом, онда је за вас могуће и осудити неког без права на пуну одбрану и поштено суђење.
За мене између каменовања и нерегуларног суђења стоји знак једнакости.

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Jovan Nenad ::

Мислим да сте ви више склони конструкцијама у овој теми. Мени правна форма које се држим не дозвољава ни конструкцију ни импровизацију.


Pobornice pravne forme i arhaicnog rimskog principa forma data esse rei

Objasni nam zakontiost ustava iz 1931.godine. i ustavnost i zakonitost Zakona o rehabilticiji.


Jovan Nenad ::
Чини ми се да сте се мало или врло ретко сусретали са правном науком.
Опет вам понављам, суштина права је у његогој форми. Покушајте то да разумете, врло је битно за наставак дискусије.


Sustina prava nije u formi.Bar od Novog veka pravna civilizacija odbacuje kruti formalizam



Jovan Nenad ::
Гледе онога ,,суштина права је у правној форми,, ево неке смернице
Рецимо, главни претрес претставља кичму једног судског процеса. Толико је битан да без њега нема ни пресуде. (често можете наићи на случај враћања на главни претрес пре изрицања пресуде). Дакле правни претрес као такав (кичма судског поступка) мора бити беспрекорно вођен.
Главни претрес је део поступка у коме се расправља о основаности казненог захтева који је садржан у оптужби јавног тужиоца.
Циљ главног претреса је да стране (тужилац и окривљени) у контрадикторном, усменом, непосредном и јавном поступку расправе да r t ли је оптужба основана.
Главни претрес почиње читањем оптужног актаа затим се приступа саслушању окривљеног, сведока и вештака и извођењу осталих доказа.
Питање би било: Да ли је, рецимо омогућено довођење свих сведока на главном претресу?
Одговор би био: Не, није.
Закључак је да главни претрес није правилно изведен.

Идемо даље.
Дефиниција оптужбе би била: Званично обавештење које надлежни орган даје појединцу о наводима да је то лице починило кривично дело.
Мислим да сам вам овом дефиницијом објаснио да оптужба не прејудицира кривицу пре доношења пресуде. (те и због овога онај ваш толико пута помињањи сељак остаје без своје правде каменовања)

Хоћемо ли мало да обрадимо и инстритуцију јавног тужиоца?
Иако је страна у поступку, јавни тужилац је у обавези да ради у општем интересу и да се у поступку залаже за доношење правилне и законите судске пресуде без обзира да ли иде на штету или корист окривљеног. Због тога он у поступку мора да ради објективно а може бити изузет уколико се појави сумња у његову непристрасност.

Шта следи након главног претреса. Пресуда и евентуално изрицање казне. Међутим судски процес зе завршава спровођењем предвиђених/пресуђених казнених мера. Односно, казнене мере морају бити обављене у складу са прописима, уредно заведене.
У конкретном случају ради се о смртној казни.
Извршење смртне казне мора бити уредно заведено (место, време извршења, констатација смрти) Након извршене смртне казне, држава не располаже телом осуђеног, те је суд у обавези да посмртне остатке преда најближима.
Мислим да је овде више него јасно да ни једна тачка није испоштована.

Надам се да ће вам ове смернице иоле помоћи.


Наравно, уколико инсистирате на томе да здрава логика оног сељака с почетка приче и његов осећај за правду и суштину имају превагу над правом, онда је за вас могуће и осудити неког без права на пуну одбрану и поштено суђење.
За мене између каменовања и нерегуларног суђења стоји знак једнакости.



Mozes li da nam kazes iz kog pravnog akta su ovi clanovi i da li su uskladu sa postenim sudjenjem?

Citat:Члан 3
Тужилац, оптужени, или њихови браниоци, не могу тражи-
ти изузеће Суда, његових чланова или заменика.



Citat:
Члан 19
Суд неће бити везан формалним прописима доказног поступ-
ка.
Он ће прихватити и применити у највећој могућој мери експе-
дитивно и неформално поступање и мора примити сваки доказ
који му се чини да има доказну вредност.


Citat:Члан 24
Поступак на суђењу обавиће се следећим редом:
а) Оптужница ће се прочитати пред Судом.
б) Суд ће упитати сваког оптуженог да ли се осећа кривим
или не.
в) Оптужба ће дати уводну реч.
г) Суд ће записати оптужбу и одбрану које доказе (ако их има)
желе да поднесу Суду, а Суд ће решити о допуштању сваког од тих
доказа.

д) Прво ће бити испитани сведоци оптужбе а затим сведоци
одбране. После тога ће се, дозволити противдокази било оптужбе
било одбране за које Суд нађе да се могу допустити.
ђ) Суд може поставити свако питање било ком сведоку и би-
ло ком оптуженом у свако доба.
е) Оптужба и одбрана могу испитивати и постављати унакр-
сна питања сваком сведоку и сваком оптуженом који даје исказ.
ж) Одбрана ће дати своју реч пред Судом.
з) Оптужба ће дати своју реч пред Судом.
и) Сваки оптужени моћи ће дати своју последњу реч пред
Судом.
ј) Суд ће донети пресуду и изрећи осуду.



Citat:
VI ДОНОШЕЊЕ ПРЕСУДЕ
Члан 26
Одлука Суда о кривици или ослобођењу од кривице сваког
оптуженог садржавање разлоге на којима се она заснива и биће
коначна, и против ње нема жалбе.


??
Citat: Међутим судски процес зе завршава спровођењем предвиђених/пресуђених казнених мера. Односно, казнене мере морају бити обављене у складу са прописима, уредно заведене.
У конкретном случају ради се о смртној казни.
Извршење смртне казне мора бити уредно заведено (место, време извршења, констатација смрти) Након извршене смртне казне, држава не располаже телом осуђеног, те је суд у обавези да посмртне остатке преда најближима.
Мислим да је овде више него јасно да ни једна тачка није испоштована.


Kakva uticaj na valjanost presude moze imati nepravilno izvrsenje smrtne kazne??

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Gorski car ::Citat: Међутим судски процес зе завршава спровођењем предвиђених/пресуђених казнених мера. Односно, казнене мере морају бити обављене у складу са прописима, уредно заведене.
У конкретном случају ради се о смртној казни.
Извршење смртне казне мора бити уредно заведено (место, време извршења, констатација смрти) Након извршене смртне казне, држава не располаже телом осуђеног, те је суд у обавези да посмртне остатке преда најближима.
Мислим да је овде више него јасно да ни једна тачка није испоштована.

Kakva uticaj na valjanost presude moze imati nepravilno izvrsenje smrtne kazne??

Hm, izgleda da smrtna presuda nad sledećim osobama:
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 16 Feb 2013 12:01

Nepravilno izvrsenje smrtne kazne ima uticaja na valjanost presude koliko i uticaj Marsa na plimu i oseku Jadranskog mora

Dopuna: 16 Feb 2013 12:21

gorran ::Gorski car ::Citat: Међутим судски процес зе завршава спровођењем предвиђених/пресуђених казнених мера. Односно, казнене мере морају бити обављене у складу са прописима, уредно заведене.
У конкретном случају ради се о смртној казни.
Извршење смртне казне мора бити уредно заведено (место, време извршења, констатација смрти) Након извршене смртне казне, држава не располаже телом осуђеног, те је суд у обавези да посмртне остатке преда најближима.
Мислим да је овде више него јасно да ни једна тачка није испоштована.

Kakva uticaj na valjanost presude moze imati nepravilno izvrsenje smrtne kazne??

Hm, izgleda da smrtna presuda nad sledećim osobama:
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?


Ne samo zbog toga, politickom i vojnom vrhu nacisticke Nemacke stavljeni su na teret krivicna dela koja su propisana 8 avgusta 1945 godine Londonskim sporazumom o Medjunarodnom vojnom tribunaliu, a to su : ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i zločini protiv mira.
Dakle, navedena krivicna dela primenjena su retroaktivno, za delatnosti u cije vreme(1939-45) ta krivicna dela nisu bila propisana sto predstavlja tesku povredu fer i pravicnog sudjenja...

Nacisti su bili zrtve ideoloskog obracuna poput mucenika Draze koji doziveo istu sudbinu da se na njegovo ponasanje iz 1941 -45 primenjuje Zakon o krivicnim delima protiv naroda i drzave od 25 avgusta 1945.

Sta vise postoji opravdana sumnja da su navedena akta doneta u Londonu i komunistickoj Jugoslaviji
delo judeo masonske zavere i proizvod zajednickog rada mracnih sila, obzirom da su donesena skoro istovremeno(8. i 25.avgusta 1945).Ali tu treba jos naucnoistrazivackog rada da bi se ta veza u potpunosti dokazala.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

Napisano: 16 Feb 2013 13:35

Gorski car ::Jovan Nenad ::

Мислим да сте ви више склони конструкцијама у овој теми. Мени правна форма које се држим не дозвољава ни конструкцију ни импровизацију.


Pobornice pravne forme i arhaicnog rimskog principa forma data esse rei

Objasni nam zakontiost ustava iz 1931.godine. i ustavnost i zakonitost Zakona o rehabilticiji.


Видим да ти је однос према праву сличан односу извесног Бабејића, чији надимак користиш.




Citat:Jovan Nenad ::
Mozes li da nam kazes iz kog pravnog akta su ovi clanovi i da li su uskladu sa postenim sudjenjem?

д) Прво ће бити испитани сведоци оптужбе а затим сведоци
одбране.
После тога ће се, дозволити противдокази било оптужбе
било одбране за које Суд нађе да се могу допустити.
ђ) Суд може поставити свако питање било ком сведоку и би-
ло ком оптуженом у свако доба.
е) Оптужба и одбрана могу испитивати и постављати унакр-
сна питања сваком сведоку и сваком оптуженом који даје исказ.
ж) Одбрана ће дати своју реч пред Судом.
з) Оптужба ће дати своју реч пред Судом.
и) Сваки оптужени моћи ће дати своју последњу реч пред
Судом.
ј) Суд ће донети пресуду и изрећи осуду.



Захваљујем на овом статуту.
Као што видиш, за разлику од Нирнберга (мада ја избегавам да их упоређујем), у процесу против Михаиловића није било омогућено ово: Прво ће бити испитани сведоци оптужбе а затим сведоци одбране.

Олако прелажење преко овога може бити плод острашћености или плод незнања. Надам се да је у твом случају ово друго.

Dopuna: 16 Feb 2013 13:37

Gorski car ::
Sta vise postoji opravdana sumnja da su navedena akta doneta u Londonu i komunistickoj Jugoslaviji
delo judeo masonske zavere i proizvod zajednickog rada mracnih sila, obzirom da su donesena skoro istovremeno(8. i 25.avgusta 1945).Ali tu treba jos naucnoistrazivackog rada da bi se ta veza u potpunosti dokazala.


Да ли очекујеш да овај безобразлук у комуникацији коментаришем?

Dopuna: 16 Feb 2013 13:40

[quote="gorran"]Gorski car ::
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?


Чему упоређивање ,,баба и жаба,,?
Ја сам дао неке основне смернице тока судског процеса. До сада, колико се сећам, нема (барем иоле озбиљних) иницијатива за рехабилитацију горепоменутих. С друге стране, само на основу анализе главног претреса суђења Михаиловићу има материјала за реахбилитацију. То је чињенично стање ствари.

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Jovan Nenad ::gorran ::
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?

Чему упоређивање ,,баба и жаба,,?
Nije upoređivanje.
Zar nije "forma suština prava"?

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

gorran ::Jovan Nenad ::gorran ::
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?

Чему упоређивање ,,баба и жаба,,?
Nije upoređivanje.
Zar nije "forma suština prava"?


Одговорио сам вам горе....

Горане, да ли би могли да анализирате овај одломак:

Citat:Тужилац Минић: Молим да се прочита записник саслушања Ми-
лана Недића, страна 35.
Претседник: Само да вас потсетим. (Чита записник саслушања
Милана Недића о томе како је дошло до везе са Дражом Михаи-
ловићем одмах после образовања Недићеве владе, како је дошла
Михаиловићева делегација на разговоре о сарадњи и у чему је на-
прављен споразум о заједничкој сарадњи. У исказу Недић говори
да су то били његови, Недићеви официри).
Оитужени: Не знам по чему би били његови официри. Верујем да
је Мишића познавао, али Павловића није.
Претседник: Ви знате да је Недић био дугогодишњи официр.
Оптужени: Кад ме је казнио навео је да сам био његов ђак, а међу-
тим никад нисам био његов ђак.
Бранилац Драгић Јоксимовић: Молим, чије сте саслушање про-
читали сад?
Претседник: Милана Недића.

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Jovan Nenad ::Napisano: 16 Feb 2013 13:35

Gorski car ::Jovan Nenad ::

Мислим да сте ви више склони конструкцијама у овој теми. Мени правна форма које се држим не дозвољава ни конструкцију ни импровизацију.


Pobornice pravne forme i arhaicnog rimskog principa forma data esse rei

Objasni nam zakontiost ustava iz 1931.godine. i ustavnost i zakonitost Zakona o rehabilticiji.


Видим да ти је однос према праву сличан односу извесног Бабејића, чији надимак користиш.



Izvini ali to nije odgovor na moje pitanje.

Da li je Ustav iz 1931 bio legalan sa pozicija pravnog formalizma koji zastupas?
Te da li je mogao da bude kriterijum legalnosti za 1946.godinu ?


Da li se rehabilitacija lica osudjenih za teska krivicna dela mogu ostvarivati u vanparnicnom jednostranackom postupku bez prethodnog ulaganja vanrednog pravnog leka?

Sudske presude se obavezujuce za sve.Pravnosnazne presude se iz pravnog poretka uklanjaju u skladu sa odgovarajucom procedurom, preko tzv. vanrednih pravnih lekova.Postoji jedan procesni zakon koji to uredjuje za presude u krivicnom postupku.
Da li se Zakonom o rehabilitaciji krse temeljni principi procedure?





Jovan Nenad ::
Citat:Jovan Nenad ::
Mozes li da nam kazes iz kog pravnog akta su ovi clanovi i da li su uskladu sa postenim sudjenjem?

д) Прво ће бити испитани сведоци оптужбе а затим сведоци
одбране.
После тога ће се, дозволити противдокази било оптужбе
било одбране за које Суд нађе да се могу допустити.
ђ) Суд може поставити свако питање било ком сведоку и би-
ло ком оптуженом у свако доба.
е) Оптужба и одбрана могу испитивати и постављати унакр-
сна питања сваком сведоку и сваком оптуженом који даје исказ.
ж) Одбрана ће дати своју реч пред Судом.
з) Оптужба ће дати своју реч пред Судом.
и) Сваки оптужени моћи ће дати своју последњу реч пред
Судом.
ј) Суд ће донети пресуду и изрећи осуду.



Захваљујем на овом статуту.
Као што видиш, за разлику од Нирнберга (мада ја избегавам да их упоређујем), у процесу против Михаиловића није било омогућено ово: Прво ће бити испитани сведоци оптужбе а затим сведоци одбране.


Олако прелажење преко овога може бити плод острашћености или плод незнања. Надам се да је у твом случају ово друго.
[/quote]


O tvom poznavanju prava za koje tvrdis u 21.veku da forma cini njegovu sustinu ne zelim da diskutujem.Kad bi ti trazio da mi teorijski objasnis neke savremene materiljano i procesnopravne institute, poput nacela konsezulizma, konvalidacije ugovora, relativne bitne povrede postupka i tome sl. dosao bi u tuc-muc poziciju. Ali ne zelim da pokrecem pravnicku raspravu o tome.


A sad malo tvojoj (ne)doslednosti: Tvoja pocetna teza je: da je forma sustina prava i ako se u postupku pojave nedostaci presuda je nistava.

Ja sam ti dao TRI KRUPNA nedostatka Medjunarodnog Statuta koje je primenjeno postupku protiv nacista u Nirnbergu:

Krsenja prava na nepristrasan sud (nisu imali pravo na izuzece)
Krsenja prava na pravni lek(nisu imali pravo na zalbu)
Retroaktivna primena prava


Dakle svi ti nedostaci bili su dovoljni da se presude protiv njih poniste.
Da li to znaci da treba rehabilitovati naciste???



Trazim malo doslednosti ...



Jovan Nenad ::
gorran ::Gorski car ::
Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher
nije izvršena propisno, niti su njihovi ostaci predati najbližima.
Da hitno zatražimo rehabilitaciju?


Чему упоређивање ,,баба и жаба,,?
Ја сам дао неке основне смернице тока судског процеса. До сада, колико се сећам, нема (барем иоле озбиљних) иницијатива за рехабилитацију горепоменутих. С друге стране, само на основу анализе главног претреса суђења Михаиловићу има материјала за реахбилитацију. То је чињенично стање ствари.


Budo dosledan.. Imas nacrtane nedostatke o procesnim nedostacima u Nirneberskom procesu

Da li se ikad pitao zasto nema inicijativa za rehabilitaciju Hans Frank, Wilhelm Frick, Hermann Göring, Alfred Jodl, Ernst Kaltenbrunner, Wilhelm Keitel, Joachim von Ribbentrop, Alfred Rosenberg, Fritz Sauckel, Arthur Seyss-Inquart, Julius Streicher, koje ti zoves "gorepomenuti"??


Kako mozes da stroge i visoke zahteve standarda pravicnog sudjenja koji se 50 godina kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava izgradjivao, da primenjujes 1945 i 1946 godine, kada jos uvek nije postojala jasna svest o tome.Vec je bila u nekom zacetku i tek kasnije zapocela prve korake.

Ajmo sad da ispitujemo sudske procese do Hamurabija.


Kvalitet sudskog procesa je potpuno irelevantan za istoricare koji treba da daju sud o istorijskoj ulozi Draze Kvatrenika ili Slobodana Jovanovica.

Kao da ce ocajno los izveden postupak prema Budaku uticati na njegovu istorijsku ulogu...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1401 korisnika na forumu :: 58 registrovanih, 6 sakrivenih i 1337 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, Apok, Atomski čoban, Batinas, bigfoot, bojank, Boris90, Brana01, darkangel, DeerHunter, Dežurni pod palubom, Djokislav, dmdr, Dorcolac, drimer, Duh sa sekirom, Georgius, ikan, Insan, ivan1973, kinez88, kokodakalo, Kubovac, kybonacci, Litostroton, LUDI, Luka Blažević, Lukaaa, Lutvo_Redzepagic, milenko crazy north, Milometer, mkukoleca, mnn2, MrNo, nebkv, Nemanja.M, nemkea71, Neretva, oganj123, oldtimer, robert1979, Romibrat, royst33, ruger357, sap, slonic_tonic, Smajser, Srle993, stegonosa, suton, vathra, VJ, vobo, vukdra, wolf431, yufighter, Zimbabwe, zlaya011