Milan Nedić

21

Milan Nedić

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 14 Nov 2015 14:42

Eutropije ja ne prićam o krstaškim ratovima nego o periodu neposredno pred prvi svetski rat i o Prvom svetskom ratu. Činjenica je da sve do 1915. godine gotovo nije ni bilo rezervnih oficira Jevreja u Francuskoj vojsci a u Ruskoj do 1916. godine. Poznat je slučaj u carskoj Rusiji rezervnog narednika Jevreja koji je za ratne zasluge trebao 1916. godine da dobije najviše rusko ratno odlikovanje sa kojim je automatski sledio oficirski čin ali car nije hteo da potpiše ukaz. Tek kad je Brusilov izajvio da će podneti ostavku car se smilovao i potpisao i taj ukaz i ukaz kojim Jevreji mogu da se primaju i na vojnu akademiju u školu rezervnih oficira. Interesantno je da u Prvom svetskom ratu Jevreji za napredovanje nisu imali problema samo u Nemačkoj, turskoj, Italiji i Srbiji (za Bugarsku ne znam). Bloh je promenio prezime pred Drugi svetski rat. DAKLE REČ JE O ISTOJ GENERACIJI KOJOJ PRIPADAJU I NEDIĆ I HITLER. A ne o krstašima. Pokolje u Alžiru i Maroku su Francuzi vršili od 1830. godine pa sve do Drugog svetskog rata. Naravno i u Alžirskom ratu pedesetih godina XX veka. Ne pričam o alžirskim bejovima pod osmanskom vlašću nego o Ratu u Rifu koji se vodio upravo u prve neuspelog Hitlerovog puča u Minhenu. U tom ratu su Francuzi i Španci napravili neviđeni masakr arapskog stanovništva ali se to naravno ne računa. A to nije vreme Ričarda Lavljeg srca nego Poenkarea, Foša i da ne nabrajam dalje.
Što se tiče smene Nedićeve. Nedić je smenjen zbog svoje pronemačke politike i svog memoranduma ali sam prilično siguran da nije održavao nikakve kontakte sa Zborom jer možda jeste bio lud ali ne baš toliko da kao Ministar vojni sarađuje sa ljudima koji su bili "javni" nemački agenti. Čak i da je hteo to ne bi Nemci dozvolili.
O detaljima pozadine smene Nedića ne možemo ništa reći dok ne dobijemo podatke šta se tačno pregovaralo u Grčkoj u jesen i zimu 1940. godine između naših predstavnika, britanskih i američkih (grci nisu bili bitni). Pregovori su bili vrlo dugotrajni ali kod nas nikakva građa o tome nije sačuvana - odneta je u inostranstvo prilikom evakuacije vlade. Pokojni Sloba Branković je pokušao službeno da dobije od Britanaca i Amerikanaca što oni imaju o tome ali je sredinom devedesetih godina bilo pod embargom, Pre pet šest godina sam ja pokušao da dobijem to isto preko nekih veza ali nema šanse vrle demokrate sa obe strane Atlantika to još drže zaključano a dokle će ko zna...
Uopšte detaljnije o pregovorima o nabavci oružja iz SAD po Lend Liz principu prvi je pisao Koljanin pre desetak godina a šta je trebalo da bude isporučeno sam (da se ne hvalim) prvi ja objavio. Kad se skupi ono što je objavio Koljanin i šta sam ja objavio imam neki pregled o samim pregovorima u Americi. Ali tim pregovorima su prethodili napred spomenuti pregovori u Grčkoj o kojima skoro ništa ne znamo. U stvari sve što znamo njima je iz nemačkih obaveštajnih podataka.
Što se tiče o načinu izbora ministara u Nedićevoj vladi imaš u knjigama Nemačka obaveštajna služba knj. IV i knj. VIII koje je uradila UDBA (III odeljenje) za svoje potrebe i koje su doskoro bile top secret i nedostupne. Ja sam ih iščitavao i pre dvadesetak (i više) godina ali nisam mogao da ih citiram. Hvala Bogu sad su dostupne i to sve ima ih u pdf formatu na Znacima. Nediću su vladu sastavljali Nemci i njega niko ništa nije ni pitao kad je u pitanju sastav vlade. A sastav je zavisio čiji je uticaj među Nemcima u Srbiji u datom momentu preovladavao.

Dopuna: 14 Nov 2015 14:46

PS da završim i ja raspravu. Po meni Nedić je kolaboracionista, veleizdajnik (i po zakonima Kraljevine Jugoslavije) i ratni zločinac.
The End



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 355

U Nedićevom referatu nema u suštini ništa super sporno.
To što se n nekima nije sviđao to je drugo, ali nije to ni bit problema Nedićevog "sindroma".
Na primer sličan referat je svojevremeno imao i De Gol ... i reakcija je bila slična.

No sve kasnije nije bilo slično.

Hajde da ga upredimo sa de Golom.

I de Gol je kao Nedić heroj WWI (tri puta ranjavan, a od 1916. u zarobljeništvu, pokušao je bježati 5 puta – tamo postaje dobar prijatelj sa Tuhačevskim, protiv kojeg će nekoliko godina kasnije ratovati u Poljskoj).

Po povratku iz Poljske okreće se teoriji (a “usput” predaje i na čuvenoj École Militaire) i piše veliki broj stručnih članaka i nekoliko knjiga (Doba mača /Oštrica Mača/, Armija budućnosti i Francuska i njezina armija), u kojima implicite i explicite govori o potrebi reforme francuske armije i napuštanju kobne nepokretljivosti bazirane na tzv. la Ligne Maginot.

Vrhunac njegovih usamljeničkih vapaja (zbog kojih ga gerijatrijski generalštab ignoriše prilikom unapređenja) je čuveni Memorandum (isto k’o “naš” Nedić) od 26.01.’40. u kojem se obraća osamdesetorici glavnih ličnosti u vladi, vojnoj komandi i politici i u kojem hirurški precizno detektuje fakte zbog kojih je njemačka armija u tom momentu jača i zbog kojih Francuska, kao slabija, neće moći da joj se suprostavi.

Drugim riječima, de Gol je bio, kao i Nedić, dobar analitičar, ali mu zbog tih njegovih spoznaja nije palo na pamet, da dozvoli, distribuciju među svojim vojnicima de La Rocque-ovih (čitaj Ljotić) defetističko-fašističkih pamfleta ili da (ne daj Bože) on sam širi među višim oficirima kapitulantsku atmosferu.
Ne naprotiv.
15. maja pošto je dobio naređenje Charles André Joseph Marie de Gaulle je otišao da se pomoli u parohijsku crkvu svog rodnog Colombey-les-Deux-Églises, a zatim pravo na komandno mjesto dodjeljene mu 4-te divizije.
I tamo se nije, kao jedan drugi vojni analitičar, « usr’o » kada su mu javili kako mu Švabe pokušavaju zaobići njegove bokove, nego je to shvatio kao priliku da udari na neprijateljske razvučene linije, te je u silovitom kontranapadu "ispisao najslavnije stranice tog neslavnog francuskog kasnog proljeća".

Zbog ovoga general Vegan je javno pohvalio de Gola, da bi onda taj isti taj Vegan krajem juna inicirao podizanje optužnice protiv njega, koja će 2.8.’40. rezultirati smrtnom presudom .., ali ko se sada sjeća kolaboracioniste Vegana.

Tako da ne samo između Petena i Nedića, nego i između Nedića i de Gola ima nekih sličnosti, s tim što je de Gol i još sve ono što Nedić nije smio da bude.



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Zašto je sporan Nedićev memorandum zbog koga je on smenjen. Taj memorandum je pokazao da on nije prstom mrdnu da uradi bilo šta zbog čega je postavljen na mesto ministra vojnog. Naime, dugo vremena nakon Prvog svetskog rata Jugoslavija se pripremala za rat u kome će se istovremeno boriti sa tri neprijatelja: Italijom, Austrijom i Mađarskom. U skladu sa tim su i razrađivani ratni planovi. Po njima, u početnom periodu rata bila je predviđena strategijska defanziva prema Italiji i Austriji a strategijska ofanziva prema Mađarskoj. Pošto se računalo da će proći dva do tri meseca pre nego što intervenišu Francuzi i Britanci i prisile zaraćene strane na mir u našem generalštabu su planirali da za dva meseca poraze Mađare, umarširaju u Budimpeštu i da širokim zahođenjem kroz Mađarsku krenu ka Beču. Prema Austriji je trebalo držati početne položaje istovremeno ne dozvoljavajući Italijanima da dublje prodru u Hrvatsku i Sloveniju. Računalo se da će u momentu kada Jugoslovenske trupe budu bile blizu austrijsko - mađarske granice pod pritiskom velikih sila nastupiti primirje. Od krucielne je važnosti bilo da do tog momenta Italijani ne uđu u Ljubljanu ili neki drugi veći grad u Sloveiji ili Hrvatskoj (recimo Split). Ako bi se to postiglo u budućim pregovorima bi Jugoslavija bili u povoljnijem položaju.
Ulaskom Hitlera u Austriju strategijska situacija se iz korena izmenila pogotovo nakon sloma Čehoslovačke. Ratni plan se suštinski menja. Umesto kordonskog rasporeda trupa na granici spremnih za ofanzivu prema Mađarskoj (pa po potrebi i Bugarskoj) i pozicionu odbranu prema Italiji i Austriji po novom ideji bilo je predviđeno raspoređivanje po dubini u cilju dobijanja vremena. Otprilike 60% vojske je trebalo da se postepeno povlači prema bosanskim planinama zadržavajući glavninu nemačkih i italijanskih snaga dok je oko 40% vojske trebalo da se postepeno povuče ka Grčkoj i tamo formira novi Solunski fron - usput počistivši Italijane u Albaniji. Milan Nedić je postavljen na mesto ministra vojnog sa zadatkom da organizuje razradu te ideje u ratne planove. Međutim, on ni prstom nije mrdnu da se izrade takvi ratni planovi i onda se pojavljuje sa jednim defetističkim memorandumom. On je smenjen ali ije bilo vremena da se izrade novi ratni planovi već je samo modifikovan raniji koji je predviđao kordonski raspored vojske. Doduše, novim ratnim planom R-41 koji je bio čista improvizacija pre svega "zaslugom" Nedića povučene su neke armije u strategijsku rezervu dublje u unutrašnjost ali to je bio samo krpež. Dakle, glavni krivac za loš strategijski razvoj jugoslovenske vojske aprila 1941. godine je bio Milan Nedić. E zato je on smenjen.

offline
  • Pridružio: 02 Jun 2013
  • Poruke: 1939

apostata ::U Nedićevom referatu nema u suštini ništa super sporno.
To što se n nekima nije sviđao to je drugo, ali nije to ni bit problema Nedićevog "sindroma".
Na primer sličan referat je svojevremeno imao i De Gol ... i reakcija je bila slična.

No sve kasnije nije bilo slično.

Hajde da ga upredimo sa de Golom.

I de Gol je kao Nedić heroj WWI (tri puta ranjavan, a od 1916. u zarobljeništvu, pokušao je bježati 5 puta – tamo postaje dobar prijatelj sa Tuhačevskim, protiv kojeg će nekoliko godina kasnije ratovati u Poljskoj).

Po povratku iz Poljske okreće se teoriji (a “usput” predaje i na čuvenoj École Militaire) i piše veliki broj stručnih članaka i nekoliko knjiga (Doba mača /Oštrica Mača/, Armija budućnosti i Francuska i njezina armija), u kojima implicite i explicite govori o potrebi reforme francuske armije i napuštanju kobne nepokretljivosti bazirane na tzv. la Ligne Maginot.

Vrhunac njegovih usamljeničkih vapaja (zbog kojih ga gerijatrijski generalštab ignoriše prilikom unapređenja) je čuveni Memorandum (isto k’o “naš” Nedić) od 26.01.’40. u kojem se obraća osamdesetorici glavnih ličnosti u vladi, vojnoj komandi i politici i u kojem hirurški precizno detektuje fakte zbog kojih je njemačka armija u tom momentu jača i zbog kojih Francuska, kao slabija, neće moći da joj se suprostavi.

Drugim riječima, de Gol je bio, kao i Nedić, dobar analitičar, ali mu zbog tih njegovih spoznaja nije palo na pamet, da dozvoli, distribuciju među svojim vojnicima de La Rocque-ovih (čitaj Ljotić) defetističko-fašističkih pamfleta ili da (ne daj Bože) on sam širi među višim oficirima kapitulantsku atmosferu.
Ne naprotiv.
15. maja pošto je dobio naređenje Charles André Joseph Marie de Gaulle je otišao da se pomoli u parohijsku crkvu svog rodnog Colombey-les-Deux-Églises, a zatim pravo na komandno mjesto dodjeljene mu 4-te divizije.
I tamo se nije, kao jedan drugi vojni analitičar, « usr’o » kada su mu javili kako mu Švabe pokušavaju zaobići njegove bokove, nego je to shvatio kao priliku da udari na neprijateljske razvučene linije, te je u silovitom kontranapadu "ispisao najslavnije stranice tog neslavnog francuskog kasnog proljeća".

Zbog ovoga general Vegan je javno pohvalio de Gola, da bi onda taj isti taj Vegan krajem juna inicirao podizanje optužnice protiv njega, koja će 2.8.’40. rezultirati smrtnom presudom .., ali ko se sada sjeća kolaboracioniste Vegana.

Tako da ne samo između Petena i Nedića, nego i između Nedića i de Gola ima nekih sličnosti, s tim što je de Gol i još sve ono što Nedić nije smio da bude.



Upoređivati De Gola i Nedića i kralj. Jugoslavije i Francuske je nemoguće. A sada ćemo i videti zašto.

- Francuska je vojno bila i brojnija i jača od Nemačke kada se globalno pogledaju snage. Drugo je što su Francuski generali rat gledali kao iz vremena 1914.
- Francuska nije bila okružena sa svih strana kao Jugoslavija u tom trenutku.
- Francuska je imala direktnu vojnu podršku Velike Britanije
- Francuska nije imala onakvu nacionalnu strukturu kao Jugoslavija. Kod nas se unapred znalo da se Hrvati, Slovenci, Muslimani neće boriti.
- De Gol i njegova knjiga je bila revolucionarna u smislu što je predlagao mehanizaciju i uvođenje oklopnih snaga kao budućnosti ratovanja. A ne ono o čemu Nedić piše. Nedić je pisao o poziciji Jugoslavije i posledicama odluke, da priđe jednoj odn drugoj strani. Tako da poređenje nije nikako na mestu.
- U tom trenutku se od 1939 vodio tzv smešni rat, na zap. frontu kada gotovo nijedan metak nije ispaljen, i sasvim je logično što njegov memorandum francuski generalštab nije shvatio ozbiljno. Pouzdanost u Mažino liniju... Kod nas je situacija bila drukčija


Nedić je imao verovatno dosta sledbenika među oficirima ali su ti oficiri isto tako kao i de gol časno obavljali svoju dužnost i ratovali protiv nemaca iako su znali da je situacija beznadežna. Drugo to što se Nedić povukao a De Gol napao moramo prvo sagledati situaciju u tom trenutku na frontu, naređenja koja su dobijena ili nisu dobijena. Sasvim je logično da kada te snage zaobilaze sa boka da se povučeš i da uspostaviš novu liniju jer u suprotnom rizikuješ opkoljavanje kompletnih snaga.

offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

Поштовани другови и господо историчари.


Са занимањем пратим дискусије, импресиониран сам обиљем аргумената, једне, друге и треће стране.

Покушавам да издиференцирам опредељења страна у дискусији, и бојим се да саопштим резултат, а да не будем искритикован, за некакве уске погледе.

Ето осмелио сам се да се јавим и да изнесем своје погледе на целокупну расправу, али и на дело (или недело) Милана Недића.

Како је он означен на Википедији:

Милан Недић (Гроцка, 2. септембар 1878 — Београд, 4. фебруар 1946) је био југословенски генерал,српски политичар и председник квислиншке марионетске владе у Србији за време окупације од страненацистичке Немачке у Другом светском рату познате под именом „Влада народног спаса“.

Многи од нас, са резервом прихватају ауторитет изнешених ставова у овој енциклопедији. Међу таквима сам и ја.

Дакле, видим групу (нећу у њој тражити никаквог лидера) којој је једини циљ, да оспори фашистичку позицију Милана Недића, а за све остало није битно.

Видим дискутанте, који му ту црту страствено приписују, уз још јаче истицање његове издајничке улоге.

Примећујем и неке, који негирају било какву „издајничку“ улогу овог војника и политичара.

С обзиром да је ово дебата, лица која имају своје формиране ставове, сматрам да неће бити никаквих званичних закључака, нити ће оснивач теме, на крају исцрпних дискусија, дати званични „коминике“, према којем ћемо се ми у даљем руководити.

Сматрам да ће сви остати забарикадирани на својим старим позицијама, очекујући неку сличну тему, да се истакну „стари-нови“ погледи на нашу историју, на људе, који су обележили једну епоху, једну политику или било шта из оног дела српске историје, која је везана за Други светски рат.

Мени је потпуно јасно опредељење, да се бојазан око сатанизовања српског народа преко једне личности, манифестује заступањем идеје да та личност, није била тако „лоша“, како јој се из идеолошких разлога, "оно" приписује.

Признајем да се до сада нисам бавио животом и делом господина који је представљен као „председник квислиншке марионетске владе у Србији ....... познате под именом „Влада народног спаса“.

За мене она није „Влада народниг спаса“, јер је моју мајку затворила на Бањици, мучила је и депортовала у Дахау.

Како се бавим војном историјом, али сам усмерен на битке и операције, именовани господин није био предмет мојих опсервација. Тако, себе, не сматрам компетентним да дефинишем његову улогу у датим историјским моментима, али имам право да изнесем свој став.

Полазећи од премисе, да не постоји мали или велики издајник, већ само издајник, њега видим у тој бранши.

Није њему наметнуто место те „народне владе“, већ је он то оберучке прихватио, а у периоду до тог момента, страствено се трудио да баш њему повере такву част.

Недић је догурао до највиших војних позиција:

„Између 1934. и 1935. био је начелник Главног генералштаба југословенске војске.“

Највиших војно-политичких функција:

„...... Недића 1939. постављен за министра војске и морнарице Краљевине Југославије у влади Цветковић-Мачек, ....“

Значи остала му је само она „дибидус“ највиша, председник у краљеској влади. И тако се указала та лепа шанса, а он није хтео да је испусти. Добро није баш краљевска влада, али је навиши положај у тадашњој држави.



Ви историчари имате право да га сврставате у фашисте или не. Да одређујете, да ли је био или није „антисемита“? Нећу да вам се мешам у расправу, а задржаћу право на лични став, који и није битан у овој расправи.

Ако ваша расправа има за циљ, само, да се ми Срби не поситоветимо са њим и његовом политичком опцијом, онда губите време. Нису га Срби изабрали. Само су га прихватили као нужност. То што су плаћали порез, ишли у државне школе, па и поштовали регрутни систем у тој државној творевини, је особеност сваког народа и нема везе са обожавањем вође. Мислим његовог лика и дела.




Пратим и даље ову расправу компетентних људи.



Да се не бих два пута оглашавао (постоје овде људи, којима је невероватно важно колики број пурука оставе), да расправимо и ово:

ltcolonel ::
...........................................................
Dopuna: 14 Nov 2015 2:57

........................................ Apsolutna je glupost da bi Nedić kao ministar vojni znajući to ušao u bilo kakve aranžmane sa Zborom šta god misleći o njima. Vojna štamparija je štampala i drugim političkim strankama časopise a u vreme štampanja Zbor nije bio zabranjen. Problem je bio i taj što Ameri nisu hteli da isporučuju oružje po Lend Lizu Jugoslaviji dok je Milan Nedić ministar vojni a trebali su da počnu i zajednički (tajni) pregovori jugoslovesnih, grčkih, britanskih i američkih predstavnika u Grčkoj o stvaranju zajedničkog fronta. Ali i za ovo je bio uslov da Nedić ode. Nedić je otišao a mi smo na osnovu Lend Liza posle par meseci dobili 200 lovaca P-40C i 400 bombardera Baltimor. Prvih 10 lovaca Kertis P-40C je 6. aprila 1941. godine bilo spakovano na brodu za transport u Jugoslaviju.


Опет цитат из Википедије:

„Закон о зајму и најму (енгл. Lend-Lease (Public Law 77-11)) је био програм под којим су у Другом светском ратуСједињене Државе снабдевале ратним материјалом Уједињено Краљевство, Совјетски Савез, Кину, Слободну Француску и друге савезничке државе од 1941. до 1945. Закон је ступио на снагу 11. марта 1941, годину и по дана од почетка Другог светског рата,“

И још један из истог извора:

Милан Недић: „Министар војске и морнарице Краљевине Југославије: 26. август 1939. — 6. новембар 1940"

Небојша, молим те расчивијај ово. Признајем, да си делом експерт и за историју авијације, али ова разлика у датумима или не стоји, или он баш и нема неке везе са „Lend-Lease (Public Law 77-11)“



Љуба

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 355

ltcolonel ::Zašto je sporan Nedićev memorandum zbog koga je on smenjen. Taj memorandum je pokazao da on nije prstom mrdnu da uradi bilo šta zbog čega je postavljen na mesto ministra vojnog. Naime, dugo vremena nakon Prvog svetskog rata Jugoslavija se pripremala za rat u kome će se istovremeno boriti sa tri neprijatelja: Italijom, Austrijom i Mađarskom. U skladu sa tim su i razrađivani ratni planovi. Po njima, u početnom periodu rata bila je predviđena strategijska defanziva prema Italiji i Austriji a strategijska ofanziva prema Mađarskoj. Pošto se računalo da će proći dva do tri meseca pre nego što intervenišu Francuzi i Britanci i prisile zaraćene strane na mir u našem generalštabu su planirali da za dva meseca poraze Mađare, umarširaju u Budimpeštu i da širokim zahođenjem kroz Mađarsku krenu ka Beču. Prema Austriji je trebalo držati početne položaje istovremeno ne dozvoljavajući Italijanima da dublje prodru u Hrvatsku i Sloveniju. Računalo se da će u momentu kada Jugoslovenske trupe budu bile blizu austrijsko - mađarske granice pod pritiskom velikih sila nastupiti primirje. Od krucielne je važnosti bilo da do tog momenta Italijani ne uđu u Ljubljanu ili neki drugi veći grad u Sloveiji ili Hrvatskoj (recimo Split). Ako bi se to postiglo u budućim pregovorima bi Jugoslavija bili u povoljnijem položaju.
Ulaskom Hitlera u Austriju strategijska situacija se iz korena izmenila pogotovo nakon sloma Čehoslovačke. Ratni plan se suštinski menja. Umesto kordonskog rasporeda trupa na granici spremnih za ofanzivu prema Mađarskoj (pa po potrebi i Bugarskoj) i pozicionu odbranu prema Italiji i Austriji po novom ideji bilo je predviđeno raspoređivanje po dubini u cilju dobijanja vremena. Otprilike 60% vojske je trebalo da se postepeno povlači prema bosanskim planinama zadržavajući glavninu nemačkih i italijanskih snaga dok je oko 40% vojske trebalo da se postepeno povuče ka Grčkoj i tamo formira novi Solunski fron - usput počistivši Italijane u Albaniji. Milan Nedić je postavljen na mesto ministra vojnog sa zadatkom da organizuje razradu te ideje u ratne planove. Međutim, on ni prstom nije mrdnu da se izrade takvi ratni planovi i onda se pojavljuje sa jednim defetističkim memorandumom. On je smenjen ali ije bilo vremena da se izrade novi ratni planovi već je samo modifikovan raniji koji je predviđao kordonski raspored vojske. Doduše, novim ratnim planom R-41 koji je bio čista improvizacija pre svega "zaslugom" Nedića povučene su neke armije u strategijsku rezervu dublje u unutrašnjost ali to je bio samo krpež. Dakle, glavni krivac za loš strategijski razvoj jugoslovenske vojske aprila 1941. godine je bio Milan Nedić. E zato je on smenjen.

Ovo nisam znao - priznajem.

Nema problema ... tim gore po opštu sliku Nedića.

Onda je ovo ne samo logično, nego još i ublaženo:
Citat:Na sjednici vlade Kraljevine Jugoslavije, održanoj 28. aprila 1941. godine, u Tanturu (Bliski istok) na kojoj su analizirani uzroci sloma države i njene vojske, konstatovano da je general Milan Nedić "bio neuspešan komandant Treće grupe armija" koja je imala zadatak "da brani vitalno područje jugoslovenske Makedonije" i da je kao jedan od dugogodišnjih najviših vojnih rukovodilaca kriv za vratolomni "slom vojske kako zbog svojih propusta tako i zbog svoje germanofilnosti".

offline
  • Pridružio: 02 Jun 2013
  • Poruke: 1939

Dobro znači razlog za vojni kolaps zemlje nije izdaja (Hrvata,i ostalih), vojna inferiornost, nego Nedićevo loše rukovođenje trećom armijom. E stvarno kakva nam je vlada bila i takve je i uredbe donosila. Ali mi je nezamisliva glupost današnjih tzv istoričara koji ovakve teze prihvataju zdravo za gotovo...Za LT sam pretpostavljao pošto on sve to saznaje iz crvenog tanjuga ili koja već boja beše zaboravio sam. Ali ove ostale bih zamolio da malo promisle i razmisle

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 785

ltcolonel ::Zašto je sporan Nedićev memorandum zbog koga je on smenjen. Taj memorandum je pokazao da on nije prstom mrdnu da uradi bilo šta zbog čega je postavljen na mesto ministra vojnog.

Šta je to jedan ministar vojni KJ mogao da uradi kako bi od vojske napravio super-silu koja je u stanju da se odupre jednom paktu na čelu sa Nemačkom, kojoj nisu odolele Frnacuska, Poljska itd?

Citat:Naime, dugo vremena nakon Prvog svetskog rata Jugoslavija se pripremala za rat u kome će se istovremeno boriti sa tri neprijatelja: Italijom, Austrijom i Mađarskom. U skladu sa tim su i razrađivani ratni planovi. Po njima, u početnom periodu rata bila je predviđena strategijska defanziva prema Italiji i Austriji a strategijska ofanziva prema Mađarskoj. Pošto se računalo da će proći dva do tri meseca pre nego što intervenišu Francuzi i Britanci i prisile zaraćene strane na mir u našem generalštabu su planirali da za dva meseca poraze Mađare, umarširaju u Budimpeštu i da širokim zahođenjem kroz Mađarsku krenu ka Beču.

Sve ovo pod uslovom da Nemačka nije 1)pripojila Austriju 2)sklopila pakt sa Mađarskom. Dakle, od ovoga do Nedićevog referata mnogo što šta se izmenilo.

Citat:Od krucielne je važnosti bilo da do tog momenta Italijani ne uđu u Ljubljanu ili neki drugi veći grad u Sloveiji ili Hrvatskoj (recimo Split). Ako bi se to postiglo u budućim pregovorima bi Jugoslavija bili u povoljnijem položaju.

Jel ovde nekome nešto nije jasno ili da pojasnim. Dakle, bilo od krucijalnog značaja da vojnici hrvatske i slovenačke nacionalnosti ne polože oružje a da Hrvati i Slovenci aktivno, podjednako kao i Šumadinci pruže odbranu.


Citat:Otprilike 60% vojske je trebalo da se postepeno povlači prema bosanskim planinama zadržavajući glavninu nemačkih i italijanskih snaga dok je oko 40% vojske trebalo da se postepeno povuče ka Grčkoj i tamo formira novi Solunski fron - usput počistivši Italijane u Albaniji. Milan Nedić je postavljen na mesto ministra vojnog sa zadatkom da organizuje razradu te ideje u ratne planove. Međutim, on ni prstom nije mrdnu da se izrade takvi ratni planovi i onda se pojavljuje sa jednim defetističkim memorandumom. On je smenjen ali ije bilo vremena da se izrade novi ratni planovi već je samo modifikovan raniji koji je predviđao kordonski raspored vojske. Doduše, novim ratnim planom R-41 koji je bio čista improvizacija pre svega "zaslugom" Nedića povučene su neke armije u strategijsku rezervu dublje u unutrašnjost ali to je bio samo krpež. Dakle, glavni krivac za loš strategijski razvoj jugoslovenske vojske aprila 1941. godine je bio Milan Nedić. E zato je on smenjen.


Ajmo ovako jer, očigledno ja kao laik, moram da komentarišem vojne stvari. Stvaranje ,,novog Solunskog fronta,, je prosto bilo nemoguće kao i ta suluda ideja povlačenja vojske u Grčku. Za razliku od onog iz 1915. godine, koje je svakako bilo odvažan potez, eventualno povlačenje vojske 1941. godine bilo bi nemoguće. Neprijatelj je posedovao svu potrebnu tehniku da tako nešto osujeti u samom pokušaju. Imao je avione koji su mogli takvu kolonu presretati i uništiti. Imao je dovoljno motorizovanih jedinica da vojsku u eventualnom povlečenju sustigne.
Treba li pomenuti ili je to suvišno da je dezerterstvo Hrvata i Slovenaca bila masovna pojava? Ili da su jugoslovenske trupe od početka rata, u Hrvatskoj trtetirane kao neprijateljske? Da li je u ovim okolnostima bilo moguće ne dozboliti ,,pad većih gradova,, Zagreba, Splita, Ljubljane.

A ja i dalje ne vidim u čemu je Nedićeva krivica. U tome što su Nemci imali avione i tenkove? U tome što su Mađari, Rumuni, Bugari bili u Topjnom paktu? U tome što Englezi nisu bili u stanju da odbrane Balkan?


Sad ovo videh:

Citat:Na sjednici vlade Kraljevine Jugoslavije, održanoj 28. aprila 1941. godine, u Tanturu (Bliski istok) na kojoj su analizirani uzroci sloma države i njene vojske, konstatovano da je general Milan Nedić "bio neuspešan komandant Treće grupe armija" koja je imala zadatak "da brani vitalno područje jugoslovenske Makedonije" i da je kao jedan od dugogodišnjih najviših vojnih rukovodilaca kriv za vratolomni "slom vojske kako zbog svojih propusta tako i zbog svoje germanofilnosti".

Dajte uozbiljite se.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ljubosave pravno formalno si u pravu međutim od početka Drugog svetskog rata Britanci i Francuzi koristili beneficije u nabavci naoružanja. Reč je o nabavkama koje nisu bile čisto komercijalne u klasičnom smislu te reči. Reč je bila pre svega o kreditima dobijanim od američkih banaka pri čemu je američka vlada bila garant za njihovo vraćanje. Zatim imaš čuvenu zamenu 50 starih američkih razarača za britanske baze itd itd. Pošto je ovo stalno izazivalo razne rasprave u američkoj javnosti a i kongresu i senatu odlučeno je da se sva ova nabavka legalizuje jednim zakonom koji si ti spomenuo. Ali je to po istim principima rađeno i pre toga tako da sam ja trebao pravilno da napišem "po principima Lend Liza".
Mi smo u početku imali problema sa nabavkom iz Amerike jer su sve velike firme radile bilo za Amere bilo za Britance bilo za Francuze. Pošto smo mi trebali da standardizujemo lovačke avione na Me-109 i Harikene a bombardere na Do-17 i Blenhajme mi smo u Americi planirali da nabavimo obrušavajuće bombardere i dvomotorne dvosede lovce jer Nemci nisu hteli da nam prodaju Ju-87 Štuke i Me-110. Razmatrali su se doduše i jednosedi lovci ali oni nisu bili prioritet a nisu mogli ni da se dobiju kvalitetni jednosedi lovci jer su svi išli ili u USAF bilo i Britaniju bilo u Francusku. Pošto je bila reč o relativno maloj nabavci do 100 aviona bilo je predviđeno da mi sami platimo bez uzimanja kredita u inostranstvu.
Međutim, od proleća 1940. godine situacija se pogoršala jer niko ni Britanci ni Nemci nisu ni hteli (a verovatno ni mogli) da u potpunosti ispoštuju sklopljene ugovore. Na sreću ili nesreću zbog kapitulacije Francuske ogromne narudžbine za Francusko vazduhoplovstvo su postale slobodne. Ali je bila reč o ogromnim količinama. Zato su bili potrebni ogromni krediti a ni jedna banka nije htela da da tako velike kredite bez garancija američke vlade. U stvari glavni pregovori, o kojima je detaljno pisao Koljanin, su se vodili oko dobijanja tih garanacija. Kad su te garancije dobijene usledile su narudžbine.
Dakle pregovori su vođeni "po principima Lend Liza" a konačni ugovor je i potpisan potpuno u skladu sa Lend Lizom (zakonskim).

offline
  • Pridružio: 13 Jan 2012
  • Poruke: 355

dragon986 ::

Upoređivati De Gola i Nedića i kralj. Jugoslavije i Francuske je nemoguće. A sada ćemo i videti zašto.

- Francuska je vojno bila i brojnija i jača od Nemačke kada se globalno pogledaju snage. Drugo je što su Francuski generali rat gledali kao iz vremena 1914.
- Francuska nije bila okružena sa svih strana kao Jugoslavija u tom trenutku.
- Francuska je imala direktnu vojnu podršku Velike Britanije
- Francuska nije imala onakvu nacionalnu strukturu kao Jugoslavija. Kod nas se unapred znalo da se Hrvati, Slovenci, Muslimani neće boriti.
- De Gol i njegova knjiga je bila revolucionarna u smislu što je predlagao mehanizaciju i uvođenje oklopnih snaga kao budućnosti ratovanja. A ne ono o čemu Nedić piše. Nedić je pisao o poziciji Jugoslavije i posledicama odluke, da priđe jednoj odn drugoj strani. Tako da poređenje nije nikako na mestu.
- U tom trenutku se od 1939 vodio tzv smešni rat, na zap. frontu kada gotovo nijedan metak nije ispaljen, i sasvim je logično što njegov memorandum francuski generalštab nije shvatio ozbiljno. Pouzdanost u Mažino liniju... Kod nas je situacija bila drukčija


Nedić je imao verovatno dosta sledbenika među oficirima ali su ti oficiri isto tako kao i de gol časno obavljali svoju dužnost i ratovali protiv nemaca iako su znali da je situacija beznadežna. Drugo to što se Nedić povukao a De Gol napao moramo prvo sagledati situaciju u tom trenutku na frontu, naređenja koja su dobijena ili nisu dobijena. Sasvim je logično da kada te snage zaobilaze sa boka da se povučeš i da uspostaviš novu liniju jer u suprotnom rizikuješ opkoljavanje kompletnih snaga.

E ali ja nisam ni išao na tu vrstu poređenja.

Poredio sam jednostavno njihov odnos prema odbrani zemlje i neprijatelju uopšte. Nedićev front se prvi raspada, a De Gol se bori.
Osim toga De Gol ne drži front - on samo komanduje divizijom.

Kada se raspravlja o kapitulaciji, Nedića nema nigdje, a De Gol je kategorički protiv nje.

Jednostavno tu se radi o fundamentalnoj razlici u karakteru i mentalitetu. De Gol je čovjek drugog kova.

19 Dec 2015 13:20 vathra Zaključavanje topica Razlog: Topic nema smisao  
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 591 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 7 sakrivenih i 557 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Aleksandar Tomić, amonsrb, caesar, darkangel, dedalus, Dimitrise93, DJORDJE-NO-1, doktor1964, dozorni, Drug pukovnik, eulereix, goxin, ivance95, krunomiletic5, Levi, Marko Marković, Panonsky, plavii, raketaš, RJ, Skywhaler, Srna, TITAN DUDIN JARAN, vathra, zixo