offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25671
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 08 Maj 2019 10:10
Већ је објављивано негде, али није лоше да се понови - празник је, а не треба да се заборави. Никако.
На данашњи дан, по средњеевропском времену, на једном имању крај Берлина поновљена је церемонија из Ремса (дан раније потписана), на инсистирање СССР. У тренутку потписивања по московском времену већ је био девети мај.
Потписници су:
У име Немаца Кајтел; у првом реду лево је потпис Жукова, десно је маршал авијације Тедер (главнокомандујући западних савезника), испод у другом реду лево је генерал Спатс (командант авијације), а десно је Француз Делатр де Тасињи.
Ово је само једна страница од преко 400 страница на којима су исписани услови безусловне капитулације. Снимио сам у изложбеном салону ЦАМО - Централног архива Министарства одбране РФ у микрореону Подољск, 36 километара од центра Москве. Вреди то видети лично.
Dopuna: 08 Maj 2019 11:09
Ево и пригодног текста из студије Кривошејева:
БЕРЛИНСКА СТРАТЕШКА НАПАДНА ОПЕРАЦИЈА
У највећој завршној бици учествовале су, са совјетске стране, трупе првог и другог белоруског, као и првог украјинског фронта, с циљем заузимања Берлина и излаза на Елбу ради спајања са трупама савезника. У операцију су укључени Дњепровска ратна флота, део снага Балтичке флоте, као и прва и друга армија Пољске . Додатно су битку уведене 28. и 31. армија.
Операција се састојала из више фаза: штетинско-роштокска, зеловско-берлинска, Котбус-потсдамска, Штремберг-тургауска и бранденбуршко-ратеновска. Операција је трајала 23 дана, са ширином фронта борбених дејстава од 300 километара, дубином покрета совјетске армаде од 100-220 килметара. Средњи темпо наступања био је пет до десет километара.
Немачка одбрана састојала се из две групе армија: ''Висла'' (генерал-пуковник Хајнрици) у чији састав су ушле трећа тенковска и девета армија и ''Центар'' (командовао је генерал-фелдмаршал Шорнер), са четвртом тенковском и 17. армијом. Укупно је одбрамбена групација имала 48 пешадијских, шест тенковских и девет моторизованих дивизиа, 37 самосталних пукова, 98 самосталних пешадијских батаљона , а такође и већи број самосталних артиљеријских и специјалних јединица. Све у свему, око милион људи, са 10.400 артиљеријских цеви и минобацача, 1500 тенкова и јуришних оруђа и око 3300 борбених авиона. У непосредној близини Берлина налазило се око 2000 авиона и 600 противавионских топова. У позадини група армија ''Висла '' и ''Центар'' убрзано су формиране резерве у саставу од осам дивизија. У самом Берлину било је око 200 батаљона фолкштурма, а општи број берлинског гарнизона износио је око 200.000 људи.
Ради окончања операције, Совјети су примакли следеће снаге:
-Други белоруски фронт (Рокосовски), у чијем саставу су се налазили: 19, 2. ударна, 65, 70. и 49. армија, четврта ваздушна армија, први, осми и трећи гардијски тенковски корпус, осми механизовани корпус и трећи коњички гардијски корпус.
-Први белоруски фронт (Жуков): 61, 1 армија Пољске, трећа ударна, пета ударна, осма гардијска, 69, 33. и трећа армија, друга и прва гардијска тенковска армија, 16. и 18. ваздушна армија, девети и 11. тенковски корпус, седми и други коњички гардијски корпус.
-Први украјински фронт (Коњев): трећа гардијска, 13, пета гардијска, друга армија Пољске, 52. и 28. армија, трећа и четврта гардијска тенковска армија, друга ваздушна армија, 25. и 4. гардијски тенковски корпус, први гардијски коњички корпус.
Укупно је са три фронта наступало два и по милиона бораца, 41.600 артиљеријских цеви и минобацача, 6250 тенкова и самоходних оруђа и 7500 авиона.
У операцији су учествовале и снаге Балтичке флоте (Трибуц), Дњепровска ратна флота и три корпуса ПВО.
ТОК ОПЕРАЦИЈА
Пре почетка на правцима наступања првог белоруског и украјинског фронта извршено је масовно борбено извиђање. С тим циљем, 14. априла, после двадесетоминутне артиљеријске припреме почели су дејство ојачани стрељачки батаљони првих ешалона. У току два дана успели су да се уклине у одбрану противника чак и до пет километара.
Већ 16. априла први белоруски и украјински фронт кренули су у напад, а два дана касније то је учинио и други белоруски фронт. Тај фронт је био важан за бочну подршку и заштиту главног удара.
Војска Жукова врло брзо је савладала прве одбрамбене линије противника, а приближавајући се Зеловским висовима наилазили су на све већи отпор. Овде су совјетске трупе претрпеле значајне губитке, али су савладале препреку, обилазећи је и нападајући са севера.
Коњев је имао мањих проблема на свом правцу. Већ 18 априла форсирао је реку Шпре и обезбедио услове за опкољавање Берлина с југа.
Први су у Берлин ушли војници треће гардијске тенковске армије првог украјинског фронта. Њене предње бригаде освојиле су јужни део Берлина. Предосећајући несрећу, Хитлер је наредио да се прегрупише 12. армија генерала Венка, како би се уклинила и спречила спајање руских и англоамеричких трупа. Све је то било узалуд јер је Коњев извршио успешан противудар и почео уништавање немачке живе силе и технике.
Већ 24. априла руске трупе у облику клинова спојиле су се у реону Бранденбурга и потпуно затвориле обруч, а дан касније војска првог украјинског фронта се на Елби спојила са америчком 12. армијском групом под командом Бредлија.
У самом Берлину, гарнизон од око 300.000 људи огорчено се борио.
Пет дана касније, 29. априла, кренула је битка за Рајхстаг, која је поверена 79. стрељачком корпусу треће ударне армије првог белоруског фронта. Првог маја извиђачи 150. стрељачке дивизије Јегоров и Кантарија, уз помоћ заменика команданта батаљона (политрука) Береста, а уз подршку чете Сјазова, подигли су црвену заставу. Велике заслуге за освајање Рајстага припадају и војницима 150. и 171. стрељачке дивизије генерала Шатилова и пуковника Неоде, 756, 674, 380. стрељачким пуковима, као и многим самосталним јединицама. Дан касније, 30. априла, убили су се Хитлер и Гебелс.
Другог маја престао је отпор и берлински гарнизон на челу са генералом Веидлингом се предао.
Резултати операције
Совјетске трупе, уз учешће пољских јединица, згромили су берлинску групацију и јуришом овладали главним градом. Развијајући даље наступање, изашли су на Елбу. Са падом Берлина и губитком животно важних реона Немачка је изгубила могућност даљег организованог отпора и капитулирала је. Са завршетком Берлинске операције, створени су услови за окружење и уништење последњих великих група Вермахта на територији Аустрије и Чехословачке.
|
