Auto-moto industrija ex-juge

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Model "1000" je poslednji koji je od proizvođača neko vreme nazivan "Princem", a "Tip 110" i "1200" su nastali produžavanjem modela "1000" (nešto poput relacije "Pežoa 204" i "304") koji je, pak, dobijen korenitim izmenama "Princa IV".

blake ::...
"...mjenjač sinhronizovan pomoću hidraulične spone..." zapravo znači da za razliku od modela 1000, modeli 110 i 1200 imaju kvačilo sa hidrauličnom komandom.
...
Još uvek neustaljena terminologija. Vidi i opis ogibljenja - nije netačan, ali je iz današnjeg ugla malo konfuzan (istina, sada je popularnost Makfersonovog ogibljenja i polukrute osovine smanjila mogućnost za nejasan opis).

A.R.Chafee.Jr. ::... kada ga je cale bacio 2000 i neke...
Šteta, bio bi to fin oldtajmer.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da ga ćale nije voleo previše. Deda mu nije davao da vozi istog.

Ja sam imao drugu igračku, na dva točka. Pa me nije zanimao.

• 1Ovo se svidja korisniku: LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@037
I sama tvornica u pismu kaže da nisu stigli detaljno pripremiti prospekt za novi model 110.
Ali ono je greška vjerojatno u prijevodu. Sigurno je da se radi o hidrauličnoj komandi kvačila kod 110/1200, jer su 1000 imali klasičnu komandu preko sajle.

U pismu piše "naša fabrika proizvodi automobile..."
Imali smo TYP 110 novi, kupljen 1967 u Pretisu. Na njemu nije bilo nikakvih oznaka koje bi na to upućivale, ni jednog domaćeg dijela, ni gume, ni akumulator, ni sijalice... Čak je i uputstvo za upotrebu bilo na njemačkom.
Navodno se 110 čak nije ni montirao u Sarajevu, nego su dolazili originalni njemački.

U Sarajevu su montirani samo 1000 C i 1200 C, od 1968. do prestanka proizvodnje.

Na prvi pogled, 110 ima šire i deblje gumene rozete na branicima, a 1200 uže i više.
110 na prednjoj maski i na volanu ima znak NSU u crvenoj i plavoj boji, dok 1200 ove znakove ima crne.
To se otprilike poklapa s godinama modela 1967 - 1968 i prijelaza 110 - 1200.

Iz garaže: amblem NSU-Pretisa kakav se koristio na motociklima "Prima" iz te kooperacije:

• 2Ovo se svidja korisnicima: LUDI, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Članak izvesnog Z. Bostandžića od pre tačno 50 godina, objavljen u »Politici«, broj za 6/7. januar 1970. godine:
Citat:U MARTU PRVI „FOLKSVAGENI“ IZ UNISA – Sarajevo, 5. januara – Posle preuzimanja generalnog zastupništva za Jugoslaviju, sarajevski Unis se, kao kooperant, našao u velikom automobilskom koncernu „Folksvagen“, s kojim su se nedavno integrisale i poznate zapadnonemačke fabrike automobila NSU i Audi.

Spajanjem NSU-a sa „Folksvagenom“ sarajevski Unis se takođe pripojio tom koncernu i preuzeo sve obaveze koje su ranije bile u nadležnosti beogradskog Ineksa. Jedino se postavljalo pitanje da li će NSU za naše tržište proizvoditi, odnosno montirati automobile tipa „folksvagen“. Ovih dana i taj ugovor je sklopljen i, prema rečima Abaza Deronje, direktora sarajevskog preduzeća, Unis će ove godine proizvesti 10.000 automobila „princ NSU“ i sedam do deset hiljada „folksvagena“. Za dinare „folksvageni“ će biti nešto jeftiniji nego dosad – tip 1200, na primer, prodavaće se po 26.668 dinara. Uplate za dinare već su počele, a kupci će na isporuke čekati dva do tri meseca. Prvi automobili iz fabrike u Vogošći izaći će krajem marta ove godine.

S druge strane, „princ NSU“ će poskupeti za 1.000 do 2.000 dinara.

Pošto je rekao da njihovo preduzeće ide na osetno povećanje proizvodnje u svim fabrikama, što će obezbediti bolji kvalitet proizvoda i niže cene, Deronja je naglasio da će oni već u 1972. godini za naše tržište proizvesti ukupno 30.000 automobila.

„U toku ovog meseca otvorićemo pet najmodernijih salona automobila u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Rijeci“, rekao nam je Deronja. Pored toga, u ovim mestima ćemo otvoriti i prodavnice rezervnih delova za naše automobile, a u celoj zemlji imaćemo 27 servisa. Tako će vlasnici „folksvagena“ biti mnogo bezbrižniji nego dosad.

Z. Bostandžić

• 1Ovo se svidja korisniku: Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нису аутомобили,али су свакако део приче о моторизацији бивше земље.
Душа ме боли,гок ово гледам...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Е мој брајко,кад смо ми правили тракторе,ови нису ни магарцима умели да управљају.
Како нам не западе макар овакав председник?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Види сада,где се "Белорус " налази.и остале фабрике,Маз,белаз,онда фабрика комбајна..

• 3Ovo se svidja korisnicima: robertino, LUDI, celik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@robertino:

Je li ti poznato što o ovome:





"Moto Magazin", broj 10, od 1. X 1966.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::@robertino:

Je li ti poznato što o ovome:

....

"Moto Magazin", broj 10, od 1. X 1966.

Iskreno ne. Prvi put vidim ovaj model, morati ću malo istražiti šta je to

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево мало података о Раковици,тачније ИМР-у.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

blake ::@robertino:

Je li ti poznato što o ovome:





"Moto Magazin", broj 10, od 1. X 1966.

Ово је импресиван подухват јер аутомобил изгледа као да је фабричке израде, поготово су интересантна појачања мотора. Чудно да 21. Мај није применио слична решења ради повећања снаге са истом запремином.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, MarKhan, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo uz karburator od 32 mm i podloške pod oprugama ventila i, strogo uzevši, obična podešavanja, taj motor je u Nacionalnoj klasi davao 39-40,5 KS (serijski: 25 i 30), tako da je ovo sa 42 KS lep uspeh pojedinca i svakako je bilo zanimljivo za vožnju ali nije neki kuriozitet za jednu fabriku (što se tiče pogona).

»21. maj« je, sa druge strane, pored već kupljenih licenci »tipa 100« od 633 i 767, vremenom polu-kupio i za 848 i kupio za 903 kubika, a samostalno je radio na dvocilindričnom motoru za "Fiću" od 750÷850 kubika, povećanog obrtnog momenta i niže potrošnje u odnosu na »tip 100«. Nije ušao u serijsku proizvodnju, a jedan primerak je izložen u beogradskom Muzeju automobila.