Auto-moto industrija ex-juge

• 3Ovo se svidja korisnicima: 037, LUDI, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na primjer za 1984:
Ukupna stopa uvoznih pristojbi za grad Zagreb (carina, opći (savezni) , republički i općinski porez):
do 950 ccm 75,6%
do 1600 ccm 88,8 %
do 2000 ccm 115,1 %
preko 2000 ccm 128,4 %

Opći (savezni) porez išao je po progresivnim poreznim stopama; vezano uz kubikažu motora i nabavnu vrijednost vozila, dok su republički i općinski, odnosno gradski u Zagrebu i Beogradu, imali različite, ali fiksne stope poreza.

Vjerojatno su, tokom godina, liberalizacijom uvoza davanja postepeno smanjivana, ali 1978. god. 180% na automobil koji je navodno domaći? Zbog kojega je napravljen 400 km dislocirani pogon, i u kojemu je montirano 2000-3000 auta? I ništa poslije?
Druga opcija je, da su većina tih vozila išla za privredne organizacije, organe uprave, organe vlasti, ... tako da porez nije imao opterećenja na tvorničku/abričku cijenu. A ako je netko baš htio za sebe, tko voli, nek izvoli.

SFR Jugoslavija kao potpisnica GATT-a nije primjenjivala različite carinske stope ovisno o zemljama s kojima je imala zaključene vanjskotrgovinske sporazume. Postoji još jedna razlika u obračunu, tečaj prema kojemu se izračunavala carina na dan uvoza, i tzv. statistički tečaj koji se formirao 1.1. i vrijedio za cijelu godinu; a prema kojem su se formirala neka druga davanja. Kod nekih valuta razlike su tokom godine bile manje, a kod nekih veće. E sad, kako je tko dao cijenu za te cjenike...
Osim carinske stope, u izračun je išla posebna pristojba (taksa), pristojba za izravnavanje carinskog opterećenja, pristojba za carinsko evidentiranje...

Vozila koja su se "uvozila" s istoka bila su adekvatno plaćena domaćim (Zastavinim) vozilima u istom iznosu, a razlika se prebijala. Nekad i na štetu, jer su zbog niže cijene rada u istočnim državama vozila bila jeftinija, nekad na granici dampinga.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли су се Пеглица и остали Пољски Фиати склапали у Крагујевцу и да ли се Фиат 132 склапао у Загребу?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Srna, blake, 037, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 16 Apr 2020 22:14

Po pitanju saradnje IMV i BMC kacio sam na pocetku teme dobar tekst o tome
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
U sustini saradnja je zapoceta 1967,do kraja 1969 prodavali su se samo gotovi automobili,uglavnom Mini I Austin/Morris 1100/1300
Od kraja 1969 do sredine 1971 sklapali su se modeli Austin 1300 u kit formi,dok je od 1971 do kraja 1972 vrseno kompletno zavarivanje,farbanje i sklapanje
Proizvedeno je oko 14000 Austin 1300 salon de luxe i oko 500 primeraka special varijante,neko je vec pomenuo metalik boja,dupli karburatori i jos neke izmene
Koliko mi je poznato to je bio jedini slucaj u svetu da je taj model,takozvani Ado 16 farban fabricki u metalik boju
Oko Minija je druga prica,oni su stizali kompletni,i onda najverovatnije u Belgiji rasklapani i kao takvi sklapani u Novom Mestu i prodavani kao domaci proizvod
Iz tog razloga ne postoji ni jedna fotografija procesa jer je fotografisanje bilo strogo zabranjeno
Sa druge strane fotografija proizvodnje Austina 1300 ima,imam ih i ja cak
Bilo je i sklapanja Maxi verzije ali je verovatno isti princip kao kod Minija

Dopuna: 16 Apr 2020 22:23

Evo jedne zanimljive,mislim da nije nigde objavljivanja,mozda zbog ovog gitovanog u uglu
Vide se i IMV kombiji tako da je jasno koja je fabrika

• 3Ovo se svidja korisnicima: 037, LUDI, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 17 Apr 2020 8:44

Evo dijela članka koji opisuje proizvodnju u toj tvornici.
Nažalost, nedostaje dio o obradi karoserija (to je onaj proces o kojem se govori u temi o obradi FAP-ovih kabina).


I na drugom Ostinu se vide tragovi kita na poklopcu prtljažnika. I šmirgl-papir na krovu

Je li u ovoj istoj tvornici nakon prestanka proizvodnje Austina nastavljena proizvodnja Renaulta, nakon što je prestala suradnja s Litostrojem?
Renault 4 TLS (specijal) takodjer se mogao dobiti u metalik boji (srebrna, svijetloplava, zelena, smedja).

Dopuna: 17 Apr 2020 9:29

Carina na uvezene automobile bila je 50%.
Na vozila u "kit formi", a ustvari rastavljena i sastavljana u tzv. šrafciger fabrikama 35%.
Na vozila sastavljenim od uvoznih komponenti, uz značajniji udio domaćeg rada, kakav je IMV-Austin 1300, 25%.
IMV je tražio spuštanje carine na 20%, s namjerom da uštedu od carine ulaže u daljnju proizvodnju, ali je na Privrednom vijeću SIV-a prijedlog odbijen, vjerojatno na inzistiranje Crvene Zastave.

• 2Ovo se svidja korisnicima: blake, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavljam da jeste.Video sam neke fotke sklapanja R4 i deluju mi iste hale
Inace svuda se vodi da je ugovor sa BL raskinut 1972 sto je verovatno i tacno
Ista godina se navodi kao poslednja kod nabrajanja proizvedenih modela
Ali u jednom kratkom tekstu u casopisu Avto stoji podatak da su poslednje karoserije Austin 1300 zavarene neposredno pred novu 1973 godinu
To navodi na to da je bilo sastavljenih i svakako prodatih i tokom 1973
Ja sam kao klinac cuo pricu o kamionima novih rezervnih delova koji su morali biti izbaceni iz IMV-ovih skladista da bi oslobodili prostor za Renault program
Navodno su zakopani.I u ovoj internet eri zadnjih 20tak godina imao sam prilike cuti iste tvrdnje na raznim forumima

• 1Ovo se svidja korisniku: MarKhan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Zakopavanje delova nije tako retka pojava.

@ blake

Zastava je u jednom periodu uz IMV bila za ukidanje carina jer ju je i sama plaćala na uvezene komponente (za delove za ugradnju sam našao da je iznosila 40% 1974.), bez obzira na modus uvoza.

@ MarKhan

»132« je montirana, imaš slike na prethodnim stranama. »125P«/»125PZ« mislim da jeste, verovatno je njegova proizvodnja bila najozbiljnija. »126P« — tvrdi se da jeste, verovatno je montirana.

@ blake

Cene koje sam prekucao iz »Avta« važe za republička i gradska davanjs SR Slovenije i Ljubljane u januaru 1978.(iako su kod mene srpskohrvatske varijante »Delovog« časopisa, štampane u »Politici«).

Prelistao sam i našao još nekoliko detalja:
- »125PZ« od 1974. ima preko 50% jugoslovenskih delova (ne piše da li prema broju komada ili po vrednosti);
- »Zastava 101« od 1975. ima 90% domaćih delova (opet bez objašnjenja, motori su još uvek barem delom stizali iz Italije i Argentine);
- »125P« i »Jugo 45« su početkom 1982. koštali praktično isto, 165917 i 165200 dinara, ali su tokom godine poskupeli na ~200000 i ~185000, »101« se kretao tokom godine i u zavisnosti od modela od ~167000 do ~220000, »Polonez« je bio 10-20% skuplji od najskuplje »Zastave 101« pa je u kasnijem periodu pao ispod njene srednje cene, a sredinom godine je »Arđenta« (dakle osavremenjeni »132«) stajala ~644000;
- ključno, videh u cenovniku iz 1974. kako se pored dela cene koji se plaća u dinarima (nazovimo je A) i dela cene koji se plaća u devizama (B), za svaki automobil formirala i nominalna dinarska cena (V) za obračun davanja koja nije imala veze sa A i B.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 17 Apr 2020 17:58

Imam negdje tablicu Savezne uprave carina s postocima vrijednosti pojedinih sklopova automobila, potražit ću je.
Da, u cjenicima u Avto-magazinu spominje se devizna cijena, dinarska davanja i "osnovica za obračun poreznih davanja". Koliko god se trudio i računao, ne možeš te brojke složiti.

Još su neki nerazmjeri u igri. Pogledaj ovaj cjenik iz 1980:


Usporedi ga sa onim koji si postavio stranicu ranije:
npr. bmw 316/320 sa Fijatom 132
Simca 1100, Kadett 1200 su 1978. na oko 150.000, a onda 1980. Simca ode na 252.000, a Kadet na 358.000.
R-4 sa 73.300 poskupi na 83.800, a 101 ode sa 75.000 na 110.000.
Škoda 120 sa 63.800 na 135.000 ? Tko bi je kupovao za te pare?
Lade sa 90.000 na 130.000 ?
I za desert, Fiat 127/903 ccm da 1980. košta 294.000 din?

Treba nam više takvih cjenika da napravimo usporedbe.
Treba naM da uspostavimo neki paritet, tipa:
F-126 - Z-750 - Jugo 45 - R-4 - Škoda - Z-101 - Lada - Kadett - Golf.....

Dopuna: 17 Apr 2020 18:09

U tvom cjeniku iz 1978. Volga košta 117.000, a Z-101 oko 74-87.000 din.
A 1974., Volga je bila oko 65.000 din, a Z-101 oko 55.000 din.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Kos93, Skywhaler, aleksmajstor, LUDI, Zerajic, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Najmanji i najveci:


Nekad bilo...

• 2Ovo se svidja korisnicima: LUDI, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo tablice koju sam tražio, mislim da je iz 1982.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Srna, LUDI, stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@srna
bio je još veći zglobni, oznake 5500
1985-e bio je najveći i najsnažniji traktor na svetu