offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4195
|
Dejan84 ::sebab ::
pocetna brzina nema nikakav znacaj za probojnost. racuna se udarna brzina, a i ona ima manji uticaj od duzine projektila.
Kao artiljerac znam da ovo nije tačno. Veća Vo utiče na veći domet, tačnost i koliko će kinetičke energije preneti na cilj.
ocigledno si los artiljerac, bar u pogledu apfsds projektila, za ostal ne znam.
navodis nesto sto ja nisam ni rekao. ako cemo vec o dometu, onda
domet apfsds projektila ne zavisi samo od pocetne brzine, vec i od otpora, odnosno pada brzine (to vazi za sve projektile). na zapadnim i novim ruskim projektilima koriscen je sabot sa dva oslonca (saddle ili spool tip), dok je na starijim ruskim koriscen sabot sa jednim osloncem, tako da je drugi oslonac obezbedjen krilcima ciji je rapson bio jednak kalibru. velika krilca=velik otpor. primer, oni prvi imaju pad brzine od oko 55 m/s/km, dok ovi drugi oko 100. primeti da su rusi odustali od pocetne brzine 1800 m/s i prihvatili nesto manju, zarad tezeg i duzeg projektila. cak ni kineticka energija nije presudna za probojnost.
saljem andersonovu formulu, koja opisuje probojnost apfsds projektila:
P=L(-0.212+1.044v-0.194ln(L/D)
p-probojnost, l-duzina penetratora, v-udarna (ne pocetna brzina!!!), l/d odnos duzine i precnika penetratora (ne projektila!!!).
ako je materijal du, onda se cela desna strana mnozi sa oko 1,1.
Dopuna: 26 Jan 2011 9:09
Leonardo ::krizantema ::opet maksimalno uopćene fraze i parole. može li na primjerima istočnih i zapadnih tenkova, prije i poslije raspada sssr biti pokazano u čemu se sastoji taj raskorak (po kategorijama pokretljivosti, zaštite, vatrene moći) te kojim zahvatima na zapadnim tenkovima je on uhvaćen.
primjer:
kad netko kaže raskorak i spominje istočne i zapadne tenkove ja se sjetim rusa i termovizije. taj raskorak je riješen kupnjom termokamera od francuza i to baš dok su se rusi batrgali.
Kad je rec o termoviziji jasno je ko je imao prednost dosta dugo.
Medjutim tokom '90 bi bili usvojeni neki novi tenkovi koji bi verovatno imali top 152mm. To bi dalje uslovilo razvoj topa 140mm za zapadne tenkove ...
Po mom misljenju tek se sa poslednjom modernizacijom T-90 dovodi na nivo koji je pozeljan za profesionalnu vojsku.
vidimo da ni dan danas famozni t-95 nije zavrsen. da li bi devedesetih to bio slucaj, to ne mozemo znati, ali je cinjenica da su svi ostali odustali od takvih egzoticnih tenkova. to ne znaci da bi i rusi, jer su godinama ulagali ogromne pare i ono sto zapad ne bi mogao da uradi, rusi jesu, bas zbog mnogo strozije kontrole ulaganja. ne znam koja je konfiguracija odabrana, ali je taj razvoj jako skup, a upotreba puna problema.
rusi su prvi uveli glatkocevni top i apfsds projektila, ameri su odustali od njega zbog glupe odluke da se ide na rakete lansirane iz topa. rusi su bili prvi koji su prihvatili slozeni oklop na t64, ameri su u to vreme smatrali da to nije isplativo. rusi su prvi razvili era oklop efikasan protiv apfsds municije. rusi su prvi izbacili aktivni sistem zastite drozd i arena, mada je narocito drugi jako skup, a za prvi ne znam, ali mislim da je izbacen (koriscen na nekim marinskim tenkovima t55).
ameri su, kao sto je receno, prvi razvili termalne nisane, a rusi tu nisu ni danas na nivou, vec kupuju francuske kamere cak i za svoje tenkove, sto je cak i 90tih bila jeres. razvoj apfsds municije je tekao mnogo sporije, a isto vazi i za pasivni oklop (osim era). takodje, rakete ispaljene iz cevi su prvi ameri razvili, ali su od toga odustali zbog apfsds municije, a kasnije se pojavila i mogo efikasnija heat-mp, delotvorna i protiv helikoptera. rusi su tu istrajali, ali je ta municija jos jako skupa i dodeljuje se u vrlo malom broju.
sve u svemu, i jedno i drugi su imali uspeha i neuspeha i to nije rezervisano samo za posthladnoratovski period, vec i tokom njega.
inace, top 140 mm nije uveden jer se pojavila mnogo efikasnija municija 120 mm, pa za tim nije bilo potrebe, inace, taj top je vec gotov, cak je i bio ugradjen u leopard 2, a mislim i u abrams, challenger i leclerc. prva verzija apsfds municije, koliko se secam, imala je probojnost od oko 820 mm na 2 km (kod 120 mm m829a3 je marginalno manje), a kasnije je to povecano na 900 mm - 1 m.
|
