Crveni i Beli (1917-1923 i 1941-1945)

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Jan 2014 17:36

apostata ::Jovan Nenad ::apostata ::
Piše "свыше миллиона" a to se prevodi ne kao "više miliona", nego kao "više od miliona".
Milion, više od milion ili više miliona....u čemu je razlika? Ukoliko si hteo da nam predočiš da ih nije bilo dovoljno da preuzmu vlast, sumnjam da je i boljševika 1917 bilo više.

Može pitanje? Zašto misliš da 1941. za one koji su se svrstali na stranu Nemaca nije predstavljala nastavak sukoba iz 20ih?
Ne može nikakvo pitanje, jer ti dobro znaš da ja sa tobom ne diskutujem, a ako u vezi onoga gore nešto sumnjaš, onda nađi nekog profesionalnog prevodioca .., valjda ćeš njemu vjerovati.


Mislim da bi tvoje objašnjenje bilo zanimljivo ostalim učesnicima diskusije - pa stoga, iz poštovanja prema njima, uprkos tvom stavu (i možda animozitetu) prema meni, valjalo bi odgovoriti na pitanje:

Zašto misliš da 1941. za one koji su se svrstali na stranu Nemaca nije predstavljala nastavak sukoba iz 20ih?

Dopuna: 29 Jan 2014 17:38

Trpe Grozni ::Jovan Nenad ::

Može pitanje? Zašto misliš da 1941. za one koji su se svrstali na stranu Nemaca nije predstavljala nastavak sukoba iz 20ih?

Verovatno zato sto su vecina bila bivsi pripadnici crvene armije zarobljeni od strane njemaca (pricam o borackom sastavu, ne o HiVi-jima).
Isti bi, barem u pocetku, veoma rado opet promenili stranu, samo da su dobili takvu mogucnost.


Kakve to ima veze - Budjoni je bio vojnik Carske Rusije (pretpostavljam da je uz ovo išla i neka zakletva Caru i Rusiji) jel i on izdajnik koji je promenio stranu?

• 1Ovo se svidja korisniku: apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::
Kakve to ima veze - Budjoni je bio vojnik Carske Rusije (pretpostavljam da je uz ovo išla i neka zakletva Caru i Rusiji) jel i on izdajnik koji je promenio stranu?

Cekaj, ko je sada spomenuo izdajnike, predajnike, konduktere i emitere ??

Pitanj je bilo jel su oni iz cewtrdesetih godina bili naslednici onih iz dvadesetih godia (ideolosko, vojno i slicno).
Odgovor je da nisu (ili barem ogromna vecina nije), jer ideoloski nisu bili na istoj liniji (monarhisti i republikanci kontra fasista i kolaboracionista) niti vojno (komandni kadar nije poticao od bivsih struktura, niti je strategija, taktika i tehnika poticaala iz tih starih znanja i struktura).

Sta u stvari povezuje one iz dvadesetih i one iz cetrdesetih (barem ogromni deo njih), osim sto su se borili protiv sovjeta ??

• 1Ovo se svidja korisniku: 6.lickadivizija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ubaci tu i Bali Kombtar, Vancu Mihajlova, Admirala Hortija i jos neke, i bice prava papazjanija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko :: Да би смо одговорили на то питање морали би смо знати ратни пут сваке интервеницистичке јединице. С друге стране Велика совјетска енциклопедија помиње 250.000 до 300.000 страних бораца.
Kad smo kod internacionalnih boraca, njih usputno pominje i S.B. Monetčikov u knjizi Istorija ruskog automata na 17. stranici. Pominje komandira mitraljeske čete internacionalne vojne škole Toivo Antikininena koja se borila u Kareliji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvi svetski rat nije bio rat ideja, vec klasican rat imperija, sa tom "malom" razlikom sto su te imperije bile podeljene u blokove. Istina, savremeni revizionisti pokusavaju da taj svetski sukob okarakterisu kao odmeravanje snaga zapadne demokratije i germanskog autoritarizma, ali u sustini to je bio rat izmedju "ometenih u odrzanju" (Antanta) i "ometenih u sticanju" (Centralne sile). Tesko je bilo, recimo, u Velikoj Britaniji naci ljude koji ce ginuti za to da umesto britanskog gospodara njihovim kolonijama komanduje Nemac. Neke spijune da, ali siroke narodne mase ne!
Drugi svetski rat bio je rat ideja. Hteli mi to da priznamo ili ne, u Evropi, pre svega, nije bilo naroda ciji se predstavnici nisu divili fasistima. Bio je to stvarn "sudar svetova". Sasvim je sigurno da je bilo Sovjeta kojima se nacizam dopao vise od socijalizma. Pa, bilo je i Srba koji su se odrekli i kraljevine i neke buduce socijalisticke utopije u korist nacizma. To je bio rat vrednosti!

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::victoria ::Ruski izdajnici ili "izdajnici" stvoriše milonsku armiju a belgijski i francuski jedva po jednu diviziju. "Šarlemanj" i malobrojnu "Valoniju".U drugom grmu leži zec.
Само што су Французи у немачкој војсци почетком маја и даље верно чували Хитлера у Берлину, а Совјетски су у исто време нападали своје бивше команданте саборце.
Квантитет у овом случају није мерило.

Већ сам написао да би било занимљиво видети које су то биле битке у којима су против РККА учествовали совјетски грађани у немачкој служби.

Да додам и да треба погледати колико је совјетских грађана који су били у немачкој служби после рата убијено, осуђено, или колико су времена провели у гулазима.


Mozda odgovor treba traziti u motivima prikljucivanja jednih i drugih nemackoj vojsci. Dok se u slucaju jedinica ,,Sarlemanj,, i ,,Valonija,, motiv moze naci u ideoloskoj bliskosti sa nemackim nacional-socijalizmom (Degrel to tako i objasnjava), kod Belih ta ideoloska bliskost nije prisutna u tolikoj meri koliko je prisutan antijomunizam (koji nije Hitlerova ekskluziva).
Dakle, dok su Francuzi i Valonci na Istocnom frontu ,,branili ideju nacional-socijalizma,, Beli su nastavljali borbu iz 20ih, sada sa Nemackom, vise ratnim nego ideoliskim saveznikom. Potkraj rata, taj ratni savez vecinom propada (upravo zbog nedostatka ideoloske spone) a Beli uvidjaju da um Nemacka ne moze pomoci u rusenju komunuzma u Moskvi.

Sto se tice njuhove posleratne sudbine, znam da su kozaci vecinon bili likvidirani...da je Vlasov isudjen na smrt.
Mozda neko ima vise detalja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: . . .Tesko je bilo, recimo, u Velikoj Britaniji naci ljude koji ce ginuti za to da umesto britanskog gospodara njihovim kolonijama komanduje Nemac. Neke spijune da, ali siroke narodne mase ne!
. . .
Moravac,u Velikom ratu Britanija(kao i sve ostale zaraćene strane) nije imala problema sa dobrovoljnom regrutacijom sve dok je ogromni gubici nisu naterali da pređe na sistem obavezne regrutacije.Vini o periodu pred Veliki rat govori kao o periodu "kada su se grudi nadimale od nacionalnog ponosa".Remark opet govori o "nemačkoj gvozdenoj omladini" i njenom oduševljenju za rat.To možeš videti iz starih snimaka sa početka Velikog rata,svugde manifestacije oduševljenog topovskog mesa presrećnog što će zavrnuti šiju onim drugim.
-U naučnim krugovima toga vremena eugenika je imala "pravo građanstva", "mi Englezi smo superiorni zbog ovoga" "mi Nemci zbog naše gvozdene omladine" itd.Plodno tle za buran razvoj šovinističkih teorija(i zakona) nakon rata,ne samo u Nemačkoj.
-Najtačnije je ovo što kaže Jovan Nenad,bele je u DSR-u na nemačku stranu odveo antikomunizam i želja za povratkom u Rusiju.Da je Ujka Džo krajem tridesetih počeo politiku pomirenja i amnestije prema i za Bele,ogromna većina od onih "više od milion" bi Nemce gledala isključivo preko nišana,kao što su radili i u Velikom ratu.Na žalost,Staljin se "mati Rusije",Kutuzova,Dmitrija Donskog,A.Nevskog i ostalih vekovnih ikona i simbola ruske državnosti setio tek kada su njegovi bačvari i konjovodci maskirani u maršale doživeli fijasko.
Sve u svemu,manje je Rusa bilo spremno da se stavi u službu tuđina za vreme Carevine nego u vreme vladavine komunizma,to je nemoguće osporiti.-"Šarlemanj" je zaista branila Hitlerov bunker do kraja ali tada već ne iz ideoloških razloga već iz svesti o tome da im je život iscureo i da im se sudbina zna.Ideologija ih je dovela u redove SS-a ranije.
-Potpuno je izvan teme ali mene zanima kako je do Berlina i Rajhstaga dospelo ono nekoliko tibetanskih sveštenika ?!!Nisu Francuzi iz "Šarlemanja" bili jedini stranci u Rajhstagu tih dana.

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Petr Aleksejevic Arsenjev (1185-1945), pukovnik, komandant 11. ulanskog Cugujevskog puka. Jos 1914. usled topovske kanonade skoro potpuno ogluveo zbog cega nije mogao dalje da napreduje u karijeri. Prikljucio se belom dvizeniju i 1921. posle pada Krima doselio u Novi Sad. Posle dolaska u Kraljevinu Jugoslaviju bio aktivan u granicnoj trupi kao vecina belih Rusa. U toku Drugog svetskog rata nije se prikljucio Ruskom zastitnom korpusu ali su ga "oslobodioci" sovjeti preventivno streljali u Novom Sadu kao sezdesetogodisnjaka.

• 1Ovo se svidja korisniku: sajkaca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="victoria"]Citat: . .
Sve u svemu,manje je Rusa bilo spremno da se stavi u službu tuđina za vreme Carevine nego u vreme vladavine komunizma,to je nemoguće osporiti.-"Šarlema
-Potpuno je izvan teme ali mene zanima kako je do Berlina i Rajhstaga dospelo ono nekoliko tibetanskih sveštenika ?!!Nisu Francuzi iz "Šarlemanja" bili jedini stranci u Rajhstagu tih dana.


Na isti nacin na koji su SS postajali Indusi, Arapi i ostali ,,arijevci,,
Licka je dao objasnjenje Prvog i Drugog rata, cni mi se, jednom strogom definicijom. Viktorija je dobro ptimetio da je odziv sa pocetka Prvog rata u Britaniji bio izmenadjujce veliki. Narodi ipak nisu u njemu prepoznali iskljucivo imperijalisticki konflikt. Mobilizacija i borbeni duh Francuza je bio veci u tom imperijalistickom ratu nego u sukobu vrednosti 20 godina kasnijeTreba li pomenuti da je za nekr predstavljao botbu za opstanak. Za njih u izmedju ova dva sukobanije bilo razlike
Drugi svetski rat se takodje ne moze definisati kao sukob ideologija jer ni ovde nije bilo sve crno-belo. Uliga Belih nam to pokazuje. Poljska Armija Krajova, vodila je borbu protiv nacista istevremeno nije bila prijateljski raspokozena prema Jevrejima. Unistena je gotivo istovremeno kad i Vermaht, od svojih formalnih saveznika. Ispravite me ako gresim ali negde procitah da je i Gandi odrzavao kontakte sa Hitlerom. Nije li upravo on rodonacelnik savremene politicke borbe i politickog otpora (mozemo reci i odredjenih civilizacijskih vrednosti). Imamo Franka u Spaniji koji uprkos svemu prezivljava pad ideoloski bliskih pokreta u Evropi. Imamo Musolinija koji s pocetka 30ih nije bio bas naklonjen Hitleru.

Upravo ove relativnosti pokazuju da Bele u Drugom ratu ne mozemo posmatrati kao profasisticku hrupaciju vrc kao formaciju koja je pokusala da, koristeci okolnosti stusi komunizam.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorepomenuti Drobjazko je objavio dve knjige, ovo je druga, i kao sto se vidi tu su mu tih1,2 miliona raznoraznih istocnih i kozackih naroda. Onih "sveise miliona" iz prve se odnosi na Ruse.