Crveni i Beli (1917-1923 i 1941-1945)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mean_machine

Jeste narod je izabrao crvene ,zasto, pa seljaka i radnika ima najvise u svakom drustvu i to je to .Kad su postali vecina logicno jeste da ce voditi zemlju .Jeste bilo je represalija i ranije niko to ne spori ,gulazi i itd ,no to je privilegija vladajucih zar ne ?

Sve ostalo se manje vise slazem no rekoh krajnji rezultat svega je ipak bilo anti -ruske prirode ,izgubili dotadasnje teritorije ali i mnogo ljudi .

Zakljucak svega ovoga jeste revolucije/ prevrati / se mogu izvoditi ali ne na nacin kako se to tada radilo,imalo smo nedavno i `bager- revoluciju` pa sta je sad kao bolje nego je bilo ranije ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Jan 2014 19:23

lažni đoko ::
Народ је на изборима крајем 1917. године рекао кога хоће. А, онда је неко пуцао на мирне демонстранте!

1905-ta i krvava Nedelja.

lažni đoko ::
На овом форуму је неко већ раније цитирао неки руски текст о странцима, бившим њемачким, аустроугарским и турским заробљеницима и њиховом учешћу у одбрани револуције, као и о њиховим платама.
Пошто се тај текст односи на Сибир, по њему испаде да су ти "страни плаћеници" спасили револуцију у Сибиру.

Sa jedne strane imas taj i takve tekstove za koje bih voleo da cujem sta kazu istoricari kojih ima na forumu, a sa druge strane imas konkretne istorijske cinjenice. Jel se čehoslovačka legija borila na strani belih? Jeste. Jel saveznička intervencija pretvorila u direktan rat protiv crvenih? Jeste.

I na kraju krajeva da su crveni imali podrsku stranih boraca a slabu podrsku u narodu sta bi uradili? Nista.

Dopuna: 03 Jan 2014 21:40

Slazem se da se radi o vrlo komplikovanoj tematici. Ko zna sta ce se tek saznati ako se ikad sazna.

• 5Ovo se svidja korisnicima: srbbenda, djboj, Maksim 3, srbbenda2, Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::@mean_machine

Jeste narod je izabrao crvene ,zasto, pa seljaka i radnika ima najvise u svakom drustvu i to je to . Није их народ изабрао!!!
Послије октобарске револуције су пили избори и бољшевици нису на њима побиједили!!!
И ако су избори одржани када су бољшевици већ били заузели власт, они на тим изборима нису побиједили! Дакле, није их народ изабрао, него неке друге. Они су на власт дошли силом оружја.

mean_machine ::lažni đoko ::
Народ је на изборима крајем 1917. године рекао кога хоће. А, онда је неко пуцао на мирне демонстранте!

1905-ta i krvava Nedelja.
Мислим на догађаје послије "Выбора во Всероссийское учредительное собрание". Када су изгубили на изборима, бољшевици су употребили оружје.
Класичан државни удар.
!

mean_machine ::lažni đoko ::
На овом форуму је неко већ раније цитирао неки руски текст о странцима, бившим њемачким, аустроугарским и турским заробљеницима и њиховом учешћу у одбрани револуције, као и о њиховим платама.
Пошто се тај текст односи на Сибир, по њему испаде да су ти "страни плаћеници" спасили револуцију у Сибиру.

Sa jedne strane imas taj i takve tekstove za koje bih voleo da cujem sta kazu istoricari kojih ima na forumu, a sa druge strane imas konkretne istorijske cinjenice. Jel se čehoslovačka legija borila na strani belih? Jeste. Jel saveznička intervencija pretvorila u direktan rat protiv crvenih? Jeste.

I na kraju krajeva da su crveni imali podrsku stranih boraca a slabu podrsku u narodu sta bi uradili? Nista. Није се само Чехословачки корпус борио на страни бијелих. Али колико су се они стварно борили? Да би смо одговорили на то питање морали би смо знати ратни пут сваке интервеницистичке јединице. С друге стране Велика совјетска енциклопедија помиње 250.000 до 300.000 страних бораца.
Што се тиче подршке народа, то је тешко мјерљива и веома промјењива категорија. Једине изборе на којима су учестовали и то по преузимању власти су изгубили, освојили су мање од 1/4 гласова. Тако да је тешко причати о подршци народа.
Подршка народа за освајање власти оружаним путем и није потребна. Није је имао ни Пиноче.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Jan 2014 23:54

Pa ako nisu crveni dobili izbore 1917 ko ih je dobio? Neka republikanska stranka? Mene u skoli ucili da su socijalisti (dakle crveni odneli pobedu) e sad mozda to nisu bili Lenjinovi ali jesu bili crveni ili ti komunare kako mnogi kod nas vole da kazu.

Sto se tice stranaca kod jednih i drugih bitno je da ih je bilo na obe strane, i to ne bas malo. E sad sto su crveni svoje strance bolje koristili ili sto su ih stranci bolje slusali (da li zbog para ili zbog straha) to je samo primer bolje organizovanosti.

Dopuna: 04 Jan 2014 0:02

Naravno da ti ne treba podrska naroda da osvojis vlast oruzijem, ali ja sam govorio o gradjanskom ratu. E tu obicno pobedi ona strana koja ima bolju podrsku naroda ako se niko sa strane ne umesa.

• 3Ovo se svidja korisnicima: apostata, srbbenda2, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jan 2014 13:57

ray ban11 ::
Zasto je ona bila lazna dakle lazni prevrat iliti lazna revolucija ?
Bila je lazna iz prostog razloga sto nije ispunila ciljeve koje je obecala - dati narodu mir i hleb. Mir je nastupio skoro deceniju posle revolucije kada su unistene i poslednje "bele" bande, a dotle se vodio krvavi gradjanski rat. O hlebu da i ne pricamo. Pred raspad SSSR-a zemlja sa toliko plodne ravnice je dozvolila sebi da uvozi hranu od jedne Holandije?!?

ray ban11 ::
Pazimo jednu stvar ,kao cisto poredjenje ,recimo malo koji narodi su tako postradali ratujuci u okviru sopstvenih narodnih ( nacionalnih ) masa/grupa kao sto su to Francuzi ( ona njihova revolucija ) pa onda Rusi ( ova o kojoj pisemo i komentarisemo ) i najzad Srbi ( zna se na sta se odnosi ) .
Cek, cek, koliko je, recimo, Srba postradalo u srednjem veku u bratoubilackim sukobima pre pojave termina "komunizam"? Da uzmemo samo Nemanjice. Skoro da i nema pokolenja medju njima u kojima nije ustao brat na brata ili sin na oca. Naravno, kada se kaze "brat na brata" ne misli se da je Vladislav scepao za gusu Radoslava, pa su se obarali "bijeli dan do podne", nego je vlastela digla pobunu, proterala jednog i dovela na vlast drugog. Kada se ima u vidu retka naseljenost sveta, pa i Srbije u to doba jasno je da su i najmanji gubici u tim pobunama i borbama bili ogromni za jedan narod. Nije od revolucije 1789. godine krenulo sve naopako, i pre su se ljudi klali i to sunarodnici, na primer Tridesetogodisnji rat medju Nemcima, pa gotovo svakodnevni sukobi medju italijanskim gradovima itd. Sto se nas Srba tice, kazem, nema pokolenja u kome nije bilo sukoba: Vukan i Stefan, pa Radoslav i Vladislav, pa Dragutin i Milutin, pa Milutin sa svim mogucim pretendentima na njegov presto, pa Stefan Decanski i Dusan, pa Uros Nejaki i despot Simeon, pa knez Lazar i kralj Tvrtko II protiv Nikole Altomanovica, pa Stefan Visoki protiv brata Vuka itd.

ray ban11 ::
Lazna je zato sto je pala carevina a nije trebala
A sto nije trebala da padne carevina?
ray ban11 ::
sto je od nikogovica pala carska glava a nije smela
A sto nije smela? Pa, koliko je ta carska glava pobila svojih protivnika kroz vekove? Koliko je porodica iskasapila, raselila, odvela u progonstvo u Sibir? Sam car Nikolaj I se hvalio da je ugusio "preko sto pubuna".

ray ban11 ::
Pogledajmo kako sada Rusi katarzicno i onako kroz sveopste prosvetljavanje pisu knjige i snimaju filmove o svim tim dogadjajima ,eto recimo film `Admiral`.
Taj film "Admiral" je "bela" verzija naseg partizanskog filma, naravno samo sa mnogo boljom tehnikom i mnogo vecim budzetom! U osnovi je "crno-beli" pogled na stvarnost, samo sto su zamenjene uloge!
ray ban11 ::Pa ipak je on pao iznutra ( Perestrojka ,Glasnost i ostala nebuloze M.G )
Pao je iznutra jer jer bio truo. Jednostavno ta boljsevicka ideja izgubila je nekih dvadesetak godina pre raspada SSSR-a svako mogucnost da se reformise i ide u korak sa vremenom. Nije bitno u istoriji koliko si zaostao, bitno je da pokazujes volju i spremnost u skladu sa potrebama i proklamovanim ciljevima. Poslednji veliki pokusaj da se reformise socijalizam bilo je "prasko prolece" kada su cehoslovacki komunisti promovisali nesto sto su sami nazvali "socijalizam sa ljudskim likom". Umesto da idu na kompromis i neki reformski model, Sovjeti su se oslonili na tenkove. Posle toga niko vise nije dozivljavao realni socijalizam kao emancipatorski rezim. Jednostavno, obecanja nisu ispunjavana. Nije Mihail Gorbacov kriv, on je samo "otvorio oci" i prestao da se ponasa kao njegovi prethodnici koji nisu vise imali nikakvu ideju sta i kako dalje.

Dopuna: 12 Jan 2014 14:00

lažni đoko :: Није их народ изабрао!!!
Послије октобарске револуције су пили избори и бољшевици нису на њима побиједили!!!
И ако су избори одржани када су бољшевици већ били заузели власт, они на тим изборима нису побиједили! Дакле, није их народ изабрао, него неке друге. Они су на власт дошли силом оружја.
Tacno!
Izbori su bili 1918. godine i na njima je Boljsevicka partija bila tek cetvrta po broju glasova! Ali, onda je Lenjin sacinio neku analizu izbora u kojoj je stajalo da "nema nikakve sumnje da izmedju prave narodne volje i rezultata izbora nema nikakve veze".
Zapravo, u doba izbora sva vlast je bila u rukama sovjeta koji su od februara do novembra 1917. godine postojali u Rusiji kao organi vlasti paralelni organima Privremene vlade.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::
Ovde se slažem - sukob u Rusiji ne možemo posmatrati samo kroz prizmu stradanja sopstvenih narodnih masa te po tome doneti konalni sud. Građanski rat u Rusiji se po stradanju ne razlikuje od Tridesetogodipnjeg rata, Građanskog rata u Engleskoj, sukoba nakon Buržoaske revolucije ili pak građanskog rata u SAD ili kasnije, u Španiji. U svim slučajevima stradanje pripadnika sopstvenog naroda, kako opredeljenih, tako i neopredeljenih, je neminovnost.
Ova sam sukobe nabrojao prvenstveno zbog broja stradalih kao i masovnosti samih sukoba. Sukobi između vlastele u Srednjem veku često su bili sukobi među vlastelom te ih ne bi mogli nazvati građanskim ratom u pravom smislu te reči.
Ne bih se slozio. U srednjem veku seljaci nisu bili vlasnici svoje zemlje. Tj. imao si posed koji si ti obradjivao i koji su mogli da obradjuju tvoji naslednici, ali uslov je bio da feudalcu placas rentu. Cim nisi bio sposoban da placas tu rentu, nisi imao pravo na zemlju! Renta se placala na vise nacina. Najstarija je bila fizicka renta tj. kuluk. Zatim je isla naturalna renta. Sa razvitkom feudalisticke privrede sve je u siroj upotrebi bila novcana renta. Elem, osim te rente, zavisni seljaci su bili duzni i da ratuju tj. da idu u pohode kada njihov feudalac krene. Oni su sacinjavali njegovu vojsku. Dakle, u borbi medju vlastelom, narod je imao itekako ucesca, mada, sto se tice vlasti, "nije ni luk jeo ni luk mirisao".
Ono sto je tragicnije u savremenim sukobima, pocev od 1789. godine, pa nadalje jesu razmere zrtava i surovosti. Od tada je, naime, ideologija prodrla do najnizih slojeva drustva i sukobi nisu bili sukobi samo jednog princa protiv drugog vec sukobi u glavama ljudi. Nije mala stvar prelomiti u drzavi u kojoj je jedan kralj rekao "drzava to sam ja" kroz samo dva pokolenja pogubiti kralja na giljotini i zatrti monarhiju. Ili u Rusiji u kojoj je doslo do spoja vizantijske logike spoja drzave i crkve i nekog obicajnog velicanja carskog samodrzavlja. I odjednom em nema carizma em nema ni cara ni njegove porodice.
Jovan Nenad ::
Te, 1917. godine, Carska Rusija je bila u ratu sa Silama Osovine
Ne sa silama Osovine (one tada nisu ni postojale!) nego sa Centralnim silama.
Jovan Nenad ::
Te, 1917. godine, Carska Rusija je bila u ratu sa Silama Osovine a sama revolucija se, gledajući opštu situaciju, desila ,,kad joj vreme nije,,. Neću da ulazim u to da li je ona finansirana od strane nemačkog cara-to ostavljam stručnom delu foruma. Ali, po svemu što danas znamo o tim dešavanjima, ona su išla na štetu tadašnje Rusije. Ovde se svakako mogu složiti sa tim da su se, iz perspektive boljševika, okolnosti iz 1917. godine morale iskoristiti.
Ovde je jako zanimljivo poredjenje Karla Marksa i Mihaila Bakunjina. Marks je, naime, tvrdio da ce prve revolucije u svetu izviti u najrazvijenijim zemljama jer, po njemu, razvitak kapitalizma neumitno vodi u samo jednom pravcu - ka komunizmu. S druge strane Bakunjin, do kraja zivota velika intelektualna i idejna ljubav naseg Nikole Pasica, bez ikakvog dvoumljenja rekao je da ce prva zemlja u kojoj ce doci do socijalisticke revolucije biti Rusija! Jos na nekoliko mesta Bakunjin je, gledano iz danasnje perspektive, matirao Marksa!
Onda imamo jos nesto, jako zanimljivo. Prema Marksu komunisti su trebali da stupe u revoluciju kada se steknu drustveno-ekonomski uslovi za to tj. kada stepen razvijenosti proizvodnih snaga dostigne optimum za revoluciju. Vladimir Lenjin je to preinacio. On je tokom prvog dela Prvog svetskog rata bio u Svajcarskoj salonski komunista. Posmatrajuci situaciju u Evropi, u Rusiji pre svega, on je osetio da ima priliku za izvodjenje revolucije u svojoj otadzbini. On je prefolmulisao Marksovu misao: do klasne borbe ne dolazi onda kada se za to steknu drustveno-ekonomski uslovi vec kada je klasni neprijatelj slab! A carizam je 1916. godine u Rusiji bio zalosno slab. Jos veca razlika izmedju Marksa i Lenjina je u poimanju komunisticke partije. Za Marksa to je avangarda radnicke klase, ali njeno rukovodstvo cine predstavnici same te radnicke klase. Za Lenjina partiju moraju da vode profesionalni revolucionari vicni vodjenju klasne borbe. U sustini situacija je bila veoma prosta. Car Nikolaj I je bio veoma slab, vojska je na Istocnom frontu gladovala, smrzavala se, bolovala, tokom 1916. godine pokrenut je lanac dezertiranja, privreda je krahirala itd. To sto je car Nikolaj I bio veoma slab ne znaci da su boljsevici bili jaki. Oni su te 1917. godine bili samo jedna od politickih i socijalnih grupacija koje su zelele revoluciju. I revolucija je pocela mnogo pre onog cuvenog "nemackog blindiranog voza."
Jovan Nenad ::
Međutim, 23 godine kasnije, pripadnici ,,Belih,, koji su stali na stranu Nemačke sa ciljem da zbace vlast u Rusiji, bivaju označeni kao izdajnici. Po čemu se oni razlikuju od boljševika iz 1917. godine?
Ima vise razlika i to velikih!
1. "Crveni" su od 1917. do 1922. godine (ili kad vec uzimamo za kraj gradjanskog rata) uzeli vlast u ruke i samim tim bili respektabilna vojna formacija na terenu. "Beli" to tokom Drugog svetskog rata nisu uspeli.
2. Kada je objavljen Dekret o miru 1917. godine mase vojnika su jedva docekale da kidnu sa fronta prema Nemcima i Austro-Ugarima. Oni su se tada obradovali miru, ali ih je cekao gradjanski rat. Godine 1941. godine nije bilo bas odusevljenja za prekid rata i mir po ponizavajucim uslovima kakav je zaista bio Brest-Litovski mir 1918. godine. Naprotiv, rekao sam, cak je drzavna socijalisticka ideologija upotrebila i kozake kao cuvare "zemlje sovjeta" itd.
3. Ideoloski "beli" nisu 1941. godine uspeli da motivisu neku snagu koja bi pobudila sumnju u opravdanost odbrane SSSR-a od Nemaca. Niko, recimo, u pozadini nije dizao bunu protiv komunisticke vlasti. Izuzetak su pribalticki narodi koji su se odusevljavali nacizmom. Neka odusevljenost nacizmom postoji i dalje tamo. Verovatno je tome uzrok sovjetska okupacija 1940. godine, a i ranije njihovi odnosi sa Rusijom nisu bili bas za primer.

Jovan Nenad ::

Međutim, boljševicima je zameriti to, što je na teritoriji Rusije i od njene teritorije, stvorio nove države.
Nemoj zaboraviti koliko je Rusa Gorbačovljevim potezom preko noći živelo u tuđim državama.
Ne bih se sa ovim slozio nikako!
Sovjetsko rukovodstvo 1917. godine nije vodilo racuna o tome da ce se jednog dana njihova tvorevina raspasti. Na kraju krajeva tadasnje sovjetske republike i danasnje postsovjetske nezavisne nacionalne drzave nisu identicne. Setimo se samo one Karelo-Finske SSR. Nije ni Gorbacov bio za raspad SSSR-a. Ali, da ne ulazimo u 90. godine XX veka, ionako ce mnogo od ovoga sto pisemo (zbog par provokatora) otici u nepovrat, mada diskusija ide svojim tokom i kod vecine ucesnika je dobronameran i kompetentan pristup! Kljucno je, dakle, da su boljsevici bili opijeni svojim trijumfom i da niko zivi nije ocekivao da ce se ikada SSSR raspasti, pogotovu ne u istom veku u kome je i stvoren!

Jovan Nenad ::
Ovdašnji su prošli grbavo zato što je i finansijer prošao grbavo. Oni, čiji su ,,finansijeri,, izašli iz rata kao pobednici nisu prošli grbavo.
Boljsevici nisu imali saveznike spolja u vidu vlada pojedinih drzava! Snage Antante zelele su povratak Rusije koja ce im biti saveznica, kao sto je bila do 1917. godine. Sa druge strane, Nemci jesu zakljucili mir sa boljsevicima 1918. godine, ali pod uslovima koji su njima odgovarali. Oni se vise nisu mesali u gradjanski rat u Rusiji. Njima je odmah posle zakljucenja mira bio cilj da prebace svoje armije sa Istocnog frotna na Zapadni front. Osim toga, ako uzmemo da je Antanta intervenisala u Rusiji 1919. godine, onda su jedini moguci saveznici boljsevicima Nemci. A Nemci su izgubili Prvi svetski rat...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако немате шта да додате за ову тему, немојте ни да пишете.
Сва дискусија ван теме биће склоњена.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, lažni đoko, Barkman, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Jan 2014 20:00

U to ime evo jos malo mlacenja prazne slame, pa ako nije po volji izvolite i to izbrisati

Душан М. Бабац

Београдски вечни починак
барона Врангела

Витког и високог стаса, прав као стрела, са продорним челично плавим очима и истом таквом вољом, био је поштован и омиљен командант код својих војника, а његово име је сејало страх међу противницима.

Од када се прикључио добровољачкој армији у септембру 1918, најчешће је носио црну черкеску, традиционално горње одело кавкаских козака, са сребрним газирима (украсима на грудима у облику патрона), црну папаху (шубару) и кубанске чизме меке саре и без потпетица. Можда су га због тога совјети називали црним бароном, тек остаће запамћен као командант који је освојио неосвојиви град Царицин, касније назван Стаљинград.

Током 700 година постојања, балтичко немачка породица Врангел је изнедрила седам фелдмаршала, седам адмирала, четрдесет и једног генерала, четири бискупа и два министра. Девиза породице за коју постоји родослов још с почетка 13. века, налази се и на њиховом породичном грбу и гласи: «Frangas, non flectes» (можеш ме сломити, али не и савити). Вероватно је ово најкраћи начин да се у само неколико речи сажме и опише живот Црног барона Врангела.

Пиотр Николаиевич Врангел, родио се 15. (27) августа 1878. године у Новоалександровску, Ковенскаja губернија. Завршио је Ростовско реално училиште 1896. године и Рударски институт у Санкт Петербургу 1901. године. Иако инжињер по образовању, добровољно је приступио Лајб Гвардејском Коњичком пуку 1901. године, а већ следеће је положио официрски испит на елитној Николајевској коњичкој школи. Потом је следила блистава војничка каријера. Академију генералштаба је завршио 1910. У току Руско-јапанског рата, прикључио се 2. Верхнеудинском пуку Трансбајкалских козака, а 1906. године је служио у 55. пуку Финских драгона. Наредне године се вратио у Лајб Гвардејски коњички пук у коме је био до Првог светског рата. Већ првих дана рата се истакао коњичким јуришем приликом кога је заробио немачку артиљеријску батерију у бици за Каушен. 13. октобра 1914. је међу првим руским официрима одликован орденом Светог Георгија 4. степена. У децембру исте године је унапређен у чин пуковника а у јуну 1915. године је награђен Георгијевским златним оружјем за храброст. У октобру 1915. године је пребачен на југозападни фронт и постављен за команданта 1. Нерчинског пука Забаикалске козачке војске. У децембру 1916. године је командовао 2. бригадом Усуријске коњичке дивизије, а у јануару 1917. је због ратних заслуга унапређен у чин генерал мајора. У јулу исте године је именован за команданта 7. коњичке дивизије, а затим самосталног коњичког корпуса. За успешно вођење операције на реци Збруч, у лето 1917. је одликован војничким крстом Светог Георгија 4. степена и постављен за команданта 3. коњичког корпуса.

Крајем 1917. се повукао у своју дачу на Јалти где су га ухапсили бољшевици. После бекства се неко време скривао на Криму, а у августу 1918. је ступио у Добровољачку армију где је добио команду над 1. Коњичком дивизијом. Тог тренутка је започела служба барона Врангела у Белој армији. У време другог Кубанског похода је командовао 1. коњичком дивизијом, а затим 1. коњичким корпусом. У новембру 1918. је произведен у чин генерал лајтнанта. 27. децембра 1918. је постављен за команданта Добровољачке армије, а у јануару 1919. је командовао Кавкаском добровољачком армијом. 2. маја 1919. је разбио совјетску 10. Армију приликом борби у Великокнажескаја.
Петар Николаевич је био противник напада коњичким формацијама по читавом фронту. Уместо тога, генерал Врангел је сконцентрисао коњицу и правио продоре на најслабије брањеним деловима фронта. Овакав приступ му је донео блиставе победе на Кубану и северном Кавказу.

Велика војна победа барона Врангела је заузимање Царицина 30. јуна 1919. године, што је пре њега безуспешно покушавао атаман Краснов. И један други војсковођа, немачки генерал Паулус је двадесетак година касније, безуспешно покушао да заузме исти град, који је у међувремену променио име у Стаљинград.

Крајем новембра 1919. године је командовао Добровољачком армијом у њеном походу према Москви, али је народног месеца због несугласица са главнокомандујућим свих Белих армија, генералом Деникином, смењен и ускоро поднео оставку после чега се повукао у Константинопољ. Међутим, због пропасти своје операције, Деникин је 20. марта поднео оставку а наредног дана 21. марта 1920. године је војни савет у Севастопољу изабрао Врангела за Правитеља југа Русије и главнокомандујућег Руске армије. Врангел је врло брзо спровео аграрну реформу (донео закон о земљи), корените административне реформе на Криму, организовао војску и придобио козаштво објављивањем указа о обласној аутономији козачких земаља. У току априла је генерал Врангел нанео неколико тешких удараца Црвеној армији на Криму разбивши неколико дивизија. Међутим, у септембру је доживео велики пораз код Каховкои, а 8. новембра је Црвена армија предузела офанзиву великих размера што је на послетку довело до велике евакуације војних снага белих (око 100 хиљада људи) и пада Крима.

Од новембра 1920. године започиње живот у емиграцији. Стигавши у Константинопољ, Врангел је живео на јахти «Лукул», коју је 15. октобра 1921. године потопио италијански разарач «Адрија», чијег капетана су подмитили бољшевици. Срећом, Врангел у том тренутку није био на броду. У току 1922. године је са својим штабом прешао из Константинопоља у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, у Сремске Карловце. Године 1924. је Врангел формирао Руски Општевојни савез (РОВС) објединивши већину учесника белог покрета у емиграцији. У новембру 1924. године Врангел је признао врховно руководство РОВС-а са великим кнезом Николајем Николајевичем, а у септембру 1927. се преселио у Брисел. Тамо је радио као инжињер у једној бриселској фирми. Изненадно је преминуо 25. априла 1928. године, пошто га је отровао бољшевички агент, брат послужитеља који је радио у његовом дому. Сахрањен је у Бриселу, али по жељи коју је оставио у свом тестаменту, његови земни остаци су 6. октобра 1929. године пренети у Београд где је сахрањен у руском храму Свете Тројице на Ташмајдану. Његова сахрана је организована уз највише војне и државне почасти какве су доликовале човеку и команданту какав је био Петар Николаевич Врангел. Преко 200 венаца је положено на његов гроб око кога су истакнуте руске пуковске заставе које су ту стајале све до октобра 1944. године. Митрополит Антоније је рекао за призор сахране да више потсећа на триумфални марш него на укоп обичног смртника. Барон Врангел и данас почива у миру у руској цркви на Ташмајдану испод једноставне мермерне плоче, баш како и приличи ратнику чији живот умногоме представља метафору трагедије која је задесила његову домовину и народ у првим деценијама 20. века.


Слика 1
Грб породице Врангел

Слика 2
Петар Николавеч Врангел као ротмистр (капетан) Лајб Гвардејског Коњичког пука. На грудима носи значку академије генералштаба коју је завршио завршио 1910 године.

Слика 3
Барон Врангел као пуковник, командант 1. Нерчинског пука Забаикалске козачке војске, 1915. године.

Слика 4
Врангел на свом коњу у време грађанског рата.

Слика 5
Севастопољ, август 1920. Правитељство главнокомандујућег Руске армије генерала Врангела на Криму.

Слика 6
Главнокомандујући Руске армије, генерал-лајтнант барон Врангел са својим генералима Кусонским (десно) и Шатиловим (лево). Руска амбасада у Константинопољу, 1921. године.

Слика 7
Један од званичних портрета генерала Врангела, у светлој свакодневној униформи кавкаских козака. На десном рукаву су уочљива два златна ширитића која указују да је два пута био рањаван.

Слика 8
Генерал Врангел са својим људима у Сремским Карловцима

Слика 9
Генерал Врангел са својим људима у Сремским Карловцима


Слика 10
Портрет генерала Врангела у црној свечаној черкески. Веома јасно је видљив кавкаски бодеж – кинџал.

Слика 11
Генерал Врангел приликом посете Руском кадетском корпусу у Белој Цркви, за најмлађим питомцем Николајем Захаровим.

Слика 12
Последњи испраћај генерала Генерала Врангела у Београду 6. октобра 1929. године. Козак, на левој страни, који држи генераловог коња одликован је са 4 Георгијевска крста за храброст.

Слика 13
Руски и српски војници поред лафета.

Слика 14
Последњи поздрав свом команданту.

Слика 15
Вечна кућа генерала Врангела у црксви Свете Тројице на Ташмајдану.



































Dopuna: 16 Jan 2014 23:48

Ovaj tekst je objavljen 2009. godine u casopisu "Rusija Danas"

Dopuna: 17 Jan 2014 8:24

bista generala Vrangela u Sremskim Karlovcima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Jan 2014 17:53

6.lickadivizija ::Evo, ja odustajem od prituzbe za vizantijski grb!
Sto se tice nicka, iskreno, ne biha ga menjao.


Lička, tek sad sam primetio tvoj novi ,,look,, na avataru. Izgleda da si previše lično shvatio ovu temu
Šalim se ja malo

Što se mene tiče, šta ćeš staviti kao avatar, to je tvoje pravo. Lično ne obraćam pažnju na to i potpuno mi je svejedno da li je to petokraka, svastika ili neki treći folklorni simbol.

A što se tiče tvog nika, apelujem na tebe i na uredništvo da ga zadržiš. Rasprave s tobom neće biti iste nakon promene nika

A sad, da se vratimo na temu.

Dopuna: 19 Jan 2014 18:28

6.lickadivizija ::Jovan Nenad ::
Ovde se slažem - sukob u Rusiji ne možemo posmatrati samo kroz prizmu stradanja sopstvenih narodnih masa te po tome doneti konalni sud. Građanski rat u Rusiji se po stradanju ne razlikuje od Tridesetogodipnjeg rata, Građanskog rata u Engleskoj, sukoba nakon Buržoaske revolucije ili pak građanskog rata u SAD ili kasnije, u Španiji. U svim slučajevima stradanje pripadnika sopstvenog naroda, kako opredeljenih, tako i neopredeljenih, je neminovnost.
Ova sam sukobe nabrojao prvenstveno zbog broja stradalih kao i masovnosti samih sukoba. Sukobi između vlastele u Srednjem veku često su bili sukobi među vlastelom te ih ne bi mogli nazvati građanskim ratom u pravom smislu te reči.
Ne bih se slozio. U srednjem veku seljaci nisu bili vlasnici svoje zemlje.....


Svejedno, sukobi u Srednjem veku vođeni su od strane vlastele. Uključivanje seljaka u ove sukobe bilo je na bazi feudalnih obaveza, nije se temeljilo na njiihovoj da tako kažem ,,slobodnoj volji,, ili na njihovom ideološkom ili nekom drugom predubeđenju.


Citat: Ono sto je tragicnije u savremenim sukobima, pocev od 1789. godine, pa nadalje jesu razmere zrtava i surovosti. Od tada je, naime, ideologija prodrla do najnizih slojeva drustva i sukobi nisu bili sukobi samo jednog princa protiv drugog vec sukobi u glavama ljudi. Nije mala stvar prelomiti u drzavi u kojoj je jedan kralj rekao "drzava to sam ja" kroz samo dva pokolenja pogubiti kralja na giljotini i zatrti monarhiju. Ili u Rusiji u kojoj je doslo do spoja vizantijske logike spoja drzave i crkve i nekog obicajnog velicanja carskog samodrzavlja. I odjednom em nema carizma em nema ni cara ni njegove porodice.

Ja opet ponavljam, revoluciju u Rusiji ne možemo osuđivati na osnovu žrtava unutar ruskog naroda - jer bi po toj formuli osuđivali i Buržoasku revoluciju. Moj osvrt na ove događaje nije imao tu nameru.
Jovan Nenad ::
Citat:Te, 1917. godine, Carska Rusija je bila u ratu sa Silama Osovine
Ne sa silama Osovine (one tada nisu ni postojale!) nego sa Centralnim silama.
Jovan Nenad ::

Lapsus - znaš da toliko znam

Citat:Te, 1917. godine, Carska Rusija je bila u ratu sa Silama Osovine a sama revolucija se, gledajući opštu situaciju, desila ,,kad joj vreme nije,,. Neću da ulazim u to da li je ona finansirana od strane nemačkog cara-to ostavljam stručnom delu foruma. Ali, po svemu što danas znamo o tim dešavanjima, ona su išla na štetu tadašnje Rusije. Ovde se svakako mogu složiti sa tim da su se, iz perspektive boljševika, okolnosti iz 1917. godine morale iskoristiti.
Ovde je jako zanimljivo poredjenje Karla Marksa i Mihaila Bakunjina. Marks je, naime, tvrdio da ce prve revolucije u svetu izviti u najrazvijenijim zemljama jer, po njemu, razvitak kapitalizma neumitno vodi u samo jednom pravcu - ka komunizmu. S druge strane Bakunjin, do kraja zivota velika intelektualna i idejna ljubav naseg Nikole Pasica......


Malo si odlutao čini mi se....
Teorija klasne borbe na kojoj se revolucija temeljila nije tema ove rasprave.
Tema je sam sukob u Rusiji - boljševička revolucija koja je direktno uticala na poraz Rusije u Prvom ratu, što se opet da objasniti time da je jedan od ciljeva boljševika jeste upravo nestanak Rusije kao države (dakle ne carizma, već Rusije u bilo kom obliku van boljševičke forme).
S druge strane, imamo ,,Bele,, čiji je cilj odbrana Rusije a ne isključivo carizma, jer su se u taboru Belih nalazili i otvoreni protivnici carizma. Sam sukob se dakle ne može posmatrati kroz prizmu carizma jer je on, onakav kakav je do tada bio, već predstavljao prošlost.


Citat:Jovan Nenad ::
Međutim, 23 godine kasnije, pripadnici ,,Belih,, koji su stali na stranu Nemačke sa ciljem da zbace vlast u Rusiji, bivaju označeni kao izdajnici. Po čemu se oni razlikuju od boljševika iz 1917. godine?
Ima vise razlika i to velikih!
1. "Crveni" su od 1917. do 1922. godine (ili kad vec uzimamo za kraj gradjanskog rata) uzeli vlast u ruke i samim tim bili respektabilna vojna formacija na terenu. "Beli" to tokom Drugog svetskog rata nisu uspeli.


U ovome udela ima umnogome i ratna sreća - te 1917. godine Carskoj Rusiji nije bila naklonjena. Da kojim slučajem Staljin nije uspeo da zaustavi napad Nemačke, cenim da bi situacija bila drugačija.


Citat: 3. Ideoloski "beli" nisu 1941. godine uspeli da motivisu neku snagu koja bi pobudila sumnju u opravdanost odbrane SSSR-a od Nemaca. Niko, recimo, u pozadini nije dizao bunu protiv komunisticke vlasti. Izuzetak su pribalticki narodi koji su se odusevljavali nacizmom. Neka odusevljenost nacizmom postoji i dalje tamo. Verovatno je tome uzrok sovjetska okupacija 1940. godine, a i ranije njihovi odnosi sa Rusijom nisu bili bas za primer.

Kao što rekoh, postoji dosta razloga za to. Ratnz sreću sam već pomenuo. Takođe, određenu rezervu prema Rusa prema Hitleru prouzrokovala je i specifičnost Hitlerove ideologije



Citat: Međutim, boljševicima je zameriti to, što je na teritoriji Rusije i od njene teritorije, stvorio nove države.
Nemoj zaboraviti koliko je Rusa Gorbačovljevim potezom preko noći živelo u tuđim državama.
Ne bih se sa ovim slozio nikako!
Sovjetsko rukovodstvo 1917. godine nije vodilo racuna o tome da ce se jednog dana njihova tvorevina raspasti. Na kraju krajeva tadasnje sovjetske republike i danasnje postsovjetske nezavisne nacionalne drzave nisu identicne. Setimo se samo one Karelo-Finske SSR. Nije ni Gorbacov bio za raspad SSSR-a. Ali, da ne ulazimo u 90. godine XX veka, ionako ce mnogo od ovoga sto pisemo (zbog par provokatora) otici u nepovrat, mada diskusija ide svojim tokom i kod vecine ucesnika je dobronameran i kompetentan pristup! Kljucno je, dakle, da su boljsevici bili opijeni svojim trijumfom i da niko zivi nije ocekivao da ce se ikada SSSR raspasti, pogotovu ne u istom veku u kome je i stvoren!
[/quote]


Mislim da pre svega,boljševicima prioritet nije bio ruski narod, odnosno da im je u tim godinama, u nekoj meri predstavljao i određenu prepreku. Sumnjam da su oni te 1917. godine razmišljali o interesima ruske nacionalne zajednice, prosto jer su bili suprotstavljeni interesima revolucije.

Pre boljševika republike nisu ni postojale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jovane Nenade,
Prvo hvala ti za odbranu!
Nisam nesto narocito vezan za ovaj nick, ako cemo iskreno, ali ce mi biti glupo da uvek svima objasnjavam da sam ja isti lik koji je doskora bio 6. licka divizija. Pritom, ne nosim nick nikakve zloglasne jedinice tipa Crna legija ili 7 SS divizija "Princ Eugen". Ali, dobro, kako moderatori odluce tako ce biti. Nismo, hvala Bogu, jos fasisoidna drustva a la pribalticke drzave koje su zabranile komunisticke simbole, a velicaju svoje nacisticke politicare.

Jovan Nenad ::

Lapsus - znaš da toliko znam
Znam da znas i zato treba precizirati!
Jovan Nenad ::
Citat:Te, 1917. godine, Carska Rusija je bila u ratu sa Silama Osovine a sama revolucija se, gledajući opštu situaciju, desila ,,kad joj vreme nije,,. Neću da ulazim u to da li je ona finansirana od strane nemačkog cara-to ostavljam stručnom delu foruma. Ali, po svemu što danas znamo o tim dešavanjima, ona su išla na štetu tadašnje Rusije. Ovde se svakako mogu složiti sa tim da su se, iz perspektive boljševika, okolnosti iz 1917. godine morale iskoristiti.
Ovde je jako zanimljivo poredjenje Karla Marksa i Mihaila Bakunjina. Marks je, naime, tvrdio da ce prve revolucije u svetu izviti u najrazvijenijim zemljama jer, po njemu, razvitak kapitalizma neumitno vodi u samo jednom pravcu - ka komunizmu. S druge strane Bakunjin, do kraja zivota velika intelektualna i idejna ljubav naseg Nikole Pasica......

Mislim da nisam odlutao. Samo sam zeleo da pojasnim prirodu boljsevickog nacina razmisljanja u toku Prvog svetskog rata. Rat je do 1916. godine znacajno iscrpeo Rusiju. Zemlji nije pretio haos, ona je, zapravo, vec upala u haos. U takvoj situaciji, sansu su iskoristili i liberali, i eseri, i menjsevici...Zasto bi onda oklevali boljsevici?


Jovan Nenad ::
Tema je sam sukob u Rusiji - boljševička revolucija koja je direktno uticala na poraz Rusije u Prvom ratu, što se opet da objasniti time da je jedan od ciljeva boljševika jeste upravo nestanak Rusije kao države (dakle ne carizma, već Rusije u bilo kom obliku van boljševičke forme).
Ja se uopste ne slazem da je Rusija izgubila Prvi svetski rat. Ona je izasla iz rata, po sramnim uslovima, ali nije se nasla na gubitnickoj strani tj. nije snosila nikakve posledice ratnog sukoba, sem medjunarodne izolazije, ali to vec nije ratna vec poratna tematika.
Jovan Nenad ::
S druge strane, imamo ,,Bele,, čiji je cilj odbrana Rusije a ne isključivo carizma, jer su se u taboru Belih nalazili i otvoreni protivnici carizma. Sam sukob se dakle ne može posmatrati kroz prizmu carizma jer je on, onakav kakav je do tada bio, već predstavljao prošlost.
Ovo je tacno. Medju kozacima su se pojavljivali otvoreni separatisticki pokreti i teze da izmedju kozaka i Rusa nema apsolutno nikakve veze. Oktobarska revolucija nije bila revolucija protiv carizma, car Nikolaj II je vec bio srvgnut sa prestola, vec protiv dualizma vlasti Privremene vlade i sovjeta. Privremena vlada od februara do oktobra (novembra) nije ispunila dva osnovna obecanja - nije krenula u reforme, najcesce je spominjana agrarna reforma, a nije ni obustavila rat koji je postao pravi bauk za rusku privredu i narod, cak je sprovela nesretnu Julsku ofanzivu. To je bio okrsaj "crvenih" protiv svih ostalih - ostataka carizma, patrijalhalnih delova ruskog drustva, liberala, esera, boljsevika, kozaka (ivse vrsta), ukrajinskih separatista, stranih intervencionista (Poljaka, sila Antante itd.).



Jovan Nenad ::

U ovome udela ima umnogome i ratna sreća - te 1917. godine Carskoj Rusiji nije bila naklonjena. Da kojim slučajem Staljin nije uspeo da zaustavi napad Nemačke, cenim da bi situacija bila drugačija.
U ruskoj tradiciji su se Moskva i Lenjingrad zvali "dvema prestonicama". Jednu "prestonicu" Nemci su opkolili i ona je bila u gotovo beznadeznoj situaciji zbog gladi i blokade, a pred drugom su bili nadomak. Gde ces veci podsticaj za bujanje nemira u sovjetskoj pozadini? SSSR nije pokazao slabosti koje su sa agresijom sila Osovine nastupile u punom obimu nastupile u drugim visenacionalnim drzavama poput Cehoslovacke i Kraljevine Jugoslavije.

Jovan Nenad ::
Pre boljševika republike nisu ni postojale.
Nisu postojali ni prava drugih etnickih zajednica. Da ne spominjemo sada visedecenijski teror nad Poljacima i kavkaskim narodima, pa otvorenu asilimilacionu politiku prema sibirskim urodjenicima itd.