offline
- apostata
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 401
|
victoria ::
+ ...Moravac,u Velikom ratu Britanija(kao i sve ostale zaraćene strane) nije imala problema sa dobrovoljnom regrutacijom sve dok je ogromni gubici nisu naterali da pređe na sistem obavezne regrutacije.Vini o periodu pred Veliki rat govori kao o periodu "kada su se grudi nadimale od nacionalnog ponosa".Remark opet govori o "nemačkoj gvozdenoj omladini" i njenom oduševljenju za rat.To možeš videti iz starih snimaka sa početka Velikog rata,svugde manifestacije oduševljenog topovskog mesa presrećnog što će zavrnuti šiju onim drugim.
-U naučnim krugovima toga vremena eugenika je imala "pravo građanstva", "mi Englezi smo superiorni zbog ovoga" "mi Nemci zbog naše gvozdene omladine" itd.Plodno tle za buran razvoj šovinističkih teorija(i zakona) nakon rata,ne samo u Nemačkoj.
-Najtačnije je ovo što kaže Jovan Nenad,bele je u DSR-u na nemačku stranu odveo antikomunizam i želja za povratkom u Rusiju.Da je Ujka Džo krajem tridesetih počeo politiku pomirenja i amnestije prema i za Bele,ogromna većina od onih "više od milion"
(...)
Ja vam fino svima predložih da nađete nekog prevodioca ili profesora ruskog pa da ga (ako meni već ne vjerujete) pitate u vezi prevoda one sintagme. To je vjerovatno strašno teško uraditi.
Ali zato je izgleda izuzetno lako taj moj prevod dovoditi u pitanje. I što je najvažnije – ta sumnja se uopšte ni ne pokušavati argumentovati ... sve u svemu prekrasan primjer infantilnog inata.
Izgleda da se u tvoju percepciju tadašnjeg režima u SSSR-u, kao nečeg izrazito represivnog, antiruskog, antislavenskog i uopšte anti svakog naroda i anti svega „normalnog“, nikako ne može uklopiti tako mizerna „količina“ radikalnog nezadovoljstva, izražena kroz još mizerniji odziv na danu šansu da se režim sruši?
Ne mogu reći da mi je žao što si razočaran, ali mi je stvarno žao što ne možeš i nećeš da prihvatiš opšteprihvaćene činjenice.
U nov. 2009. u Moskvi održan je međunarodni okrugli sto na temu Kolaboracionizam i izdajstvo u WWII. Vlasov i vlasovština (Kоллаборационизм и предательство во Второй мировой войне.Власов и власовщина).
Organizatori su pozvali perjanice, kako među teoretičarima tzv. Drugog građanskog rata, tako i među onima koji prednjaće u zahtjevima za rehabilitaciju Vlasova (Aleksandrov, Zubov, Mitrofanov ...) ... niko od njih se nije pojavio.
Učesnici su bili iz Rusije, Njemačke, Francuske, Ukrajine i Srbije.
Ovaj naš (Timofejev) je čak dosta umjereno govorio o Nediću, a jedan od onih koji je imao i svoje izlaganje bio je i Drobjasko.
U punu konferencijsku salu Российского института стратегических исследований nije se moglo upasti pa sam ja sa još jednim kolegom pratio rad „stola” na internom prenosu u kancelariji jednog od saradnika instituta.
Pored dvojice sveštenika najžešći (što me podobro iznenadilo) bio je Pjotr Valentinovič Muljtatuli. Muljtatuli je praunuk ličnog kuhara Nikolaja II, Ivana Mihailoviča Haritonova, koji je zajedno sa carskom porodicom ubijen u Jekaterinburgu.
Muljtatuli je inače je autor scenarija nagrađivanog dokumentarnog-igranog filma Николай II: Сорванный триумф, u kojem Muljtatuli o Nikolaju II priča kao o svecu, koji bi od Rusije, da nije bilo Februara i Oktobra 1917, napravio raj na zemlji.
E taj Muljtatulji, koji je iskreni antisovjetčik i iskreni antikomunista i koji bi mnogo šta dao ili da se ništa nije dogodilo ili da se barem vrate Romanovi i da Rusija bude "bjela", e on odmah na početku svog referata je prvo Vlasova ocjenio nedostojnim bilo kakvog okruglog stola, a zatim je nakon citiranja brojeva Drobjaska prvi dio svog referata u trijumfalnom tonu završio sa riječima:
“Вот вам Вторая гражданская война!“
Da bi zatim konstatovao kako:“ ... ne može biti govora ni o kakvom suprostavljanju sovjetskom režimu u toku VOV-a, ni sovjetskog, a ni ruskog naroda. Na strani Njemaca bili su ili izdajnici ili malodušni, zarobljeništvom slomljeni ljudi ili neprijatelji režima, koji su činili apsolutnu manjinu.“
Od te 2009. Drobjaskove cifre su citirane masu puta i to od vrlo ozbiljnih ljudi, koji ništa ne uzimaju olako – što znači da su one su provjerene, potvrđene i da su kao takve postale opšte mjesto u istoriografiji VOV-a.
Citat:(...) bi Nemce gledala isključivo preko nišana,kao što su radili i u Velikom ratu.Na žalost,Staljin se "mati Rusije",Kutuzova,Dmitrija Donskog,A.Nevskog i ostalih vekovnih ikona i simbola ruske državnosti setio tek kada su njegovi bačvari i konjovodci maskirani u maršale doživeli fijasko.
Eeee?
A znači razlog je vojna akademska neobrazovanost?
Ali dobro šta se onda desilo u proljeće '40. pa da ta akademska obrazovanost nije uspjela spasiti hiper-ultra-turbo školovane francuske, belgijske i engleske maršale i generale?
Citat:Sve u svemu,manje je Rusa bilo spremno da se stavi u službu tuđina za vreme Carevine nego u vreme vladavine komunizma,to je nemoguće osporiti.-"Šarlemanj" je zaista branila Hitlerov bunker do kraja ali tada već ne iz ideoloških razloga već iz svesti o tome da im je život iscureo i da im se sudbina zna.Ideologija ih je dovela u redove SS-a ranije.
+ ...-Potpuno je izvan teme ali mene zanima kako je do Berlina i Rajhstaga dospelo ono nekoliko tibetanskih sveštenika ?!!Nisu Francuzi iz "Šarlemanja" bili jedini stranci u Rajhstagu tih dana.
Jeste nemoguće je osporiti, ali isti fenomen je i te kako prisutan i Francuskoj i u Belgiji i u Holandiji.
Gerhard Hiršfeld u svojoj knjizi Nazi rule and Dutch collaboration: the Netherlands under German occupation, 1940-1945, kaže da je poslije WWII 60 hiljada Holanđana lišeno državljanstva zbog kolaboracije (a suđeno ih je znatno više), a njegov američki kolega Džorđ Stein u svom djelu The Waffen SS piše da je Holandija dala najveći broj onih koji su htjeli pristupiti SS-u - 50 hiljada.
1939. Holandija je imala 8.729.000 stanovnika (pa hajd' sada victoria ti računaj procente).
Belgija (1939. ima 8.386.600 stanovnika) po Luk De Vos-u i njegovoj La Belgique et la Seconde Guerre mondiale nakon rata je u toj zemlji za kolaboraciju osuđeno 80 hiljada njezinih državljana.
A po Steinu Valonci i Flamanci su SS-u dali skoro 40 hiljada boraca (računaj,računaj victoria).
Evo ti prije Francuske (kao bonus) Luksemburg (1939. imao je 295.000 stanovnika). Vinsent Artuzo u La collaboration au Luxembourg durant la Seconde Guerre mondiale (1940-1945) -Accommodation, adaptation, assimilation kaže da je Veliko vojvodstvo vermahtu dalo 10 211 vojnika i oko hiljadu i po esesovaca (jel' računaš?).
I sada konačno Francuska. 1939. Ona je imala 1939. 41.300.000 stanovnika
E sada reci ti meni jesi li ti pored one jadne 33. Waffen-Grenadier-Division der SS „Charlemagne“ čuo možda i za La Légion nord-africaine ili za Légion des volontaires français contre le bolchévisme pa onda npr. za La phalange africaine?
Jesu li ti poznate možda ove partije i organizacije Parti populaire français, Le Rassemblement national populaire, Ligue de la pensée française, Parti franciste, Mouvement social révolutionnaire,
Jeunes de l’Europe nouvelle, Ligue française d’épuration, d’entraide sociale et de collaboration européenne, Groupe Collaboration, Comité d’action antibolchévique, Parti ouvrier et paysan français,
Comité ouvrier de secours immédiat, Parti français national-collectiviste, Front franc, Le Feu, Parti national breton ...
Sumnjam da su ti poznate, jer onda ne bi sveo svu priču na Charlemagne.
Ali da se razumijemo sva ta imena su u suštini manje bitna, bitno je ono što kaže Fabijan Leme u svom članku Collaboration in wartime France 1940–1944 objavljenom 2008. u European Review of History, a to je da je oko 2% Francuza participiralo u aktivnoj kolaboraciji (vojska, policija, administracija).
Njegov kolega Filip Lanije u jednom članku objavljenom na 60-godišnjicu iskrcavanja u Normandiji
piše da je nakon oslobođenja zbog kolaboracije preko miliona francuza izgubilo pravo građanstva.
"Viši" je imao 100 hiljada vojnika, ukljućujući miliciju (La police nationale, Les Groupes mobiles de réserve, Les Brigades Spéciales) i kontraobavještajnu službu, a zakletvu Petenu poožila je i armija od 220 hiljada Francuza u Sjevernoj Africi. Kolonijalne jedinice i administracija u Indokini i Indiji takođe su se zaklele Petenu.
Nakon rasturanja Višija kroz Milice française za otprilike godinu dana prošlo je oko 45 hiljada Francuza.
U La Gestapo française radilo je po Anriju Longšou 20 hiljada Francuza.
Kada je jednom objavljen oglas u kojem se tražilo 2000 pomoćnih policijaca, na konkurs je pristiglo 6 hiljada prijava.
U organizaciji Todt radilo je 52 hiljade Francuza (od kojih je 2,5 hiljade obavljalo stražarske poslove), a u francuskim lukama Kriegsmarine služilo je stotinjak francuskih oficira, 3 hiljade podoficira, 160 inženjera, oko 700 tehničara i 25 hiljada građanskih lica.
Alzas i Lotaringija dale su 25 hiljada dobrovoljaca (pored 200 hiljada redovno mobilisanih), a na kraju rata u sovjetskom zarobljeništvu nalazilo se 20 hiljada francuza .., sami Francuzi tvrde da ih je bilo duplo više.
E a ti victoria sada i idalje slobodno mantraj Charlemagne, Charlemagne ...
|
